Dhamma

564. Sopstveni psiholog Da biste postali sopstveni psiholog, nije potrebno da učite bilo kakvu veliku filozofiju. Sve što treba je da svakoga dana pregledate sopstveni um. Vi već svakoga dana predgledate materijalne stvari -- svakog jutra proveravate šta ima od hrane u frižideru -- ali nikada ne istražujete svoj um. A proveravanje sopstvenog uma je mnogo, mnogo važnije. Lama Yese: Becoming Your Own Therapist

563. Sama svesnost nije dovoljna Kad počinješ da vežbaš, nemaš mnogo poverenja u Dhammu, jer je u tvom umu još uvek mnogo nečistoća. Kako bi tvoje poverenje u Dhammu raslo, moraš jasno da razumeš koristi od onoga što radiš, moraš da uvidiš na koji način ti Dhamma koristi u životu. To razumevanje jeste mudrost, a ta mudrost će onda uvećati tvoju veru, tvoje poverenje... Kakve koristi imaš od toga što vežbaš svesnost? Moraš to otkriti sam za sebe. Moraš neprekidno da učiš od svog iskustva. Ako razviješ tu vrstu stalnog interesovanja za svoju praksu, razumevaćeš sve više i više. Sama svesnost nije dovoljna! Treba takođe da znaš kvalitet te svesnost i treba da vidiš postoji li tu i mudrost ili ne. Kad si jednom uvideo razliku u mentalnom stanju između toga kad nisi svestan i kada si potpuno svestan i uz to postoji mudrost, tada nikada više nećeš prestati da vežbaš. Tvoja zainteresovanost će se uvećavati, vežbaćeš sve više, razumećeš više i onda ćeš vežbati još i više -- to je jedan proces koji jača sam sebe. Ali za taj proces je potrebno vreme; biće potrebno vreme tvojoj svesnosti da ojača i tvom nivou razumevanja da poraste. U Tejaniya: Awareness Alone Is Not Enough

Gledaj da ne napraviš trajnu štetu samo zato što si trenutno uznemiren/a. _/|\_

561. Sedenje kao navika Mnogi počnu da meditiraju. Ali mnogi vrlo brzo i odustanu. To nije slučaj samo sa meditacijom. Kažu da mnogi krenu sa kurom za mršavljenje, ali broj onih koji je i završe je vrlo mali. Mnogi se pretplate na teretanu, ali broj onih koji je redovno i koriste je vrlo, vrlo mali. Danas, kada nam toliko stvari odvlači pažnju, kada nam je toliko toga nadohvat ruke, tendencija je da osetimo želju, reagujemo na nju, ali ubrzo zatim nas odvuče neka druga želja. Kao i sa programima za mršavljenje, sa sistemima telesnog vežbanja, isto je tako i sa meditacijom. Zato je važno znati šta treba da radimo kako bismo izbegli da brzo dignemo ruke od svega, da odustanemo ili tek izgubimo interesovanje. A to se događa zato što ljudi smatraju da je to što rade vrlo teško, kažu vam da je oko njih suviše bučno ili da nemaju vremena. Ali pravi razlog u najvećem broju slučajeva jeste to što ih frustriraju misli koje ima stalno odvlače pažnju. Ali ja bih voleo da vam saopštim i jednu dobru vest. Ta dobra vest je sledeća: buka zaista nije problem; ako ste zainteresovani, pronaći ćete vreme, a ni ometajuće misli ne bi trebalo da budu problem. Potrebna vam je jedna jedina stvar. I ako imate tu jednu, običnu stvar, uveravam vas da će vaša meditacija biti uspešna, sazrevaće i požnjećete sve njene plodove. A šta je ta jedna stvar? Samo to da u sebi razvijete naviku da sednete i vežbate svakoga dana. To je šve sto treba da uradite. Shravasti Dhammika: Introduction to Meditation

PUN MESEC - subota, 5. maj 2012. Pobeda podstiče mržnju, pobeđeni ostaje u patnji. Ko je smiren ostaje sretan kad napusti pobedu i poraz. Dhammapada, strofa 201 Oni koji su napustili misao o pobedi i porazu se nazivaju "smirenima", ali ne zato što nemaju bilo kakva osećanja. Oni su izvan pobede i proaza zato što su nekako umakli svakom osećanju bola i gubitka. Nisu naseli na taj trik koji izvodi sopstvo. Sopstvo je poput duge: izdaleka izgleda stvarno i opipljivo, ali kako joj se primičeš, počinješ da uviđaš da nema bilo kakvu supstancu. Ako se suviše čvrsto držimo svog osećaja sopstva, izgubimo se u zbrkanim gledištima o tome kako da pronađemo trajnu sreću. Verujemo da je taj dobitak jedino važan, ne uviđajući da u toj borbi stvaramo patnju drugima. Ako se suviše labavo držimo osećaja sopstva, takođe postajemo izgubljeni, ovoga puta usled pomanjkanja granica, te smo preosetljivi i nedostaje nam samopouzdranje. Samopoštovanje i samopouzdanje su prirodni rezultat življenja sa integrietom i razumevanjem. S ljubavlju monah Munindo

Žeđ na smrt To je kao čovek koji je putujući izdaleka strašno ožedneo. Onda zamoli nekog da mu da vode, a ovaj kaže: "Pij ovu vodu ako hoćeš. Njena boja je dobra, dobro miriše, ukus joj je dobar, ali samo da ti kažem, voda je otrovna. Možeš se od nje otrovati ili barem imati strašne bolove." No, žedni putnik ga ne sluša, jer ga muči velika žeđ. Ili poput pacijenta posle operacije. Lekar mu je rekao da ne uzima vodu, ali on je ipak traži da pije. Čovek žedan čulnih zadovoljstava je sličan ovome: žedan slika, žedan zvukova, mirisa, ukusa, koji su svi otrovni. Buda nam govori da slike, zvukovi, mirisi, ukusi, dodiri i ideje mogu da nas otruju. To su klopke. Ali mi ga ne slušamo. Isto kao i onaj čovek koji ne sluša upozorenje, jer je tako žedan: Bez obzira u koliko nevolja i bola će upasti, on samo traži vodu da se napije. Nije ga briga hoće li pošto popije tu vodu umreti ili se previjati od bolova. Čim dohvati času, ne prestaje da pije. Čovek žedan čulnih zadovoljstava pije slike, pije zvukove, pije mirise, pije ukuse, pije dodire, pije ideje. Oni mu izgledaju ukusni, te nastavlja da ih pije. Ne može da se zaustavi. I piće ih sve dok ne umre -- uhvaćen na delu, omađijan čulnim. Adjan Ča: Tako jednostavno

555. Kritika i pohvala “Monasi, ako bi neko kudio mene, Dhammu ili Sanghu, ne dopustite da bude imalo mržnje, ogorčenja ili nezadovoljstva u vašem umu. Jer ako ste ljuti ili nezadovoljni, to će vam biti samo prepreka. Ako ste ljuti ili nezadovoljni, hoćete li biti u stanju da prepoznate je li to što vam je rečeno tačno ili pogrešno?” “Sigurno da nećemo biti u stanju, poštovani gospodine.” “Umesto toga, to što je pogrešno trebalo bi da objasnite ovim recima: ‘Ovo je pogre[no, ovo je neistina, to nema nikakve veze sa nama, tako nešto se ne može naći među nama’. A ako bi neko, monasi, hvalio mene, Dhammu ili Sanghu, ne dopustite da vam um osvoje radost, zadovoljstvo ili ushićenje. Jer ako ste radosni, oduševljeni ili ushićeni, to će vam biti samo prepreka. Ako ste oduševljeni i ushićeni, hoćete li biti u stanju da prepoznate je li to što vam je rečeno tačno ili pogrešno?” “Sigurno da nećemo biti u stanju, poštovani gospodine.” “Umesto toga, to što je istinito trebalo bi da objasnite ovim rečima: ‘Ovo je tako, ovo je istina, to ima veze sa nama, tako nešto se može naći među nama’. Buda Brahmađala sutta, DN 1

544. Cilj bez cilja Ako razmišljamo o praktikovanju Dhamme kao postizanju nečega, tada unapred stvaramo neku sliku, koju se onda upinjemo da ostvarimo. Međutim, ono što bih ja preporučio jeste da jednostavno imamo poverenje u pažljivost uma, u svesnost, i da napustimo želju da dobijemo ili da otvarimo bilo šta. Svest je još uvek tu, i senzitivnost -- ali ih ne doživljavamo kroz to da smo mi nekakva osoba. Postoji samo svesnost onoga što se odigrava -- toga kakav je osećaj ili koje je stanje uma u ovom trenutku. Možemo to nazvati intuitivnom svesnošću. Ali ona nije programirana i uslovljena ni mišlju, ni sećanjem, a ni nekom percepcijom. Ajahn Sumedho: True but not right

542. Trideset monaha Kraj Rađagahe, u Bambusovom gaju. Onda trideset monaha iz Pave otidoše do Blaženog -- svi su oni živeli u šumi, hranili se isprošenom hranom, nosili ogrtače od odbačenih krpa, ali još uvek su u sebi imali okove. Kad su stigli, pokloniše se Blaženom i sedoše sa strane. Onda Blaženom pade na pamet sledeća misao: "Ovih trideset monaha iz Pave svi žive u šumi, hrane se isprošenom hranom, nose ogrtače od odbačenih krpa, ali još uvek u sebi imaju okove. Kako bi bilo da ih podučim Dhammi na takav način da još dok sede na ovom mestu njihovi umovi budu oslobođeni nečistoća zahvaljujući nevezivanju?" Onda se Blaženi obrati monasima: "Monasi". "Da, gospodine", odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi: "Monasi, ovoj samsari se ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Šta mislite, monasi, čega je više: potoka krvi koju ste prolili bivajući ubijani dok ste lutali tim predugim putem ili vode u četiri velika okeana?" "Poštovani gospodine, koliko mi razumemo Dhammu kojoj podučava Blaženi, više je potoka krvi koju smo prolili bivajući ubijeni dok smo lutali tim predugim putem, nego vode u četiri velika okeana" "Dobro je , monasi. Dobro je. Zaista je dobro da tako razumete Dhammu kojoj sam vas podučio. Više je potoka krvi koju ste prolili bivajući ubijani dok ste lutali tim predugim putem -- toga je više nego vode u četiri velika okeana. Mnogo ste puta, monasi, bili krave i kada ste kao krave bili zaklani, potok krvi koju ste prolili veći je nego voda u četiri velika okeana. Mnogo ste puta, monasi, bili bivoli, ovce, koze, jeleni, pilici i svinja... Mnogo ste puta, monasi, bili uhvaćeni kao provalnici, razbojnici i preljubnici i kada ste zbog toga bili ubijeni, potok krvi koju ste prolili veći je nego voda u četiri velika okeana. A zašto? Zato, monasi, što se ovoj samsari ne moze videti početak... I to je dovoljno da osetite gađenje prema svim tvorevinama svoga uma, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih oslobođeni. Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog. I dok je ovaj govor bio još u toku, umovi tridesetorice monaha iz Pave postadoše oslobođeni nečistoća zahvaljujući nevezivanju.

Hrabrost Da bismo se potpuno otvorili, nužni su nam ogromna hrabrost i snaga, neka vrsta ratničkog duha... Trebaju nam energičnost, posvećenost i odvažnost da prestanemo da bežimo od sopstvenog života ili da ga skrivamo bilo kakvom filozofijom -- materijalnom ili spiritualnom. Neophodno nam je ratničko srce koje nam omogućuje da se sretnemo oči u oči sa svojim životom, sa svojim bolovima i ograničenjima, sa svojim radostima i potencijalima. Ta hrabrost nam omogućuje da u duhovnu praksu uključimo svaki deo svog života: svoje telo, porodicu, društvo, politiku, očuvanje okoline, umetnost, obrazovanje. Tek tada duhovnost postaje zaista integrisana u naš život. Jack Kornfield, A Path with Heart

Umetnost oblikovanja sopstvenog života Zakon karme je jedan od najvažnijih zakona koji upravljaju našim životima. Kada ga razumemo i živimo u skladu sa tim razumevanjem, kada delamo prema onome što znamo, tada doživljavamo osećaj celovitosti i mira. Ako živimo na način koji ide mimo te harmonije, ignorišući prirodu stvari, tada osećamo u sebi nesklad, bol i konfuziju. Zakon karme je jedan od najtemeljnijih zakona na osnovu kojih stvaramo ove dve, potpuno različite stvarnosti. To je kao da smo svi mi umetnici koji umesto platna i boja, mermera ili muzike, kao medijuma, koristimo sopstvena tela, umove i životna iskustva kao materijale za svoje kreativno izražavanje. Ogroman osećaj ispunjenosti kroz praktikovanje dharme dolazi upravo kada ovo imamo na umu i aktivno stvaramo i oblikujemo sopstveni život. Jack Kornfield, Joseph Goldstein: Seeking the Heart of Wisdom

Mlad Mesec - petak, 20. april 2012. Labudovi plove putem Sunca, jogini lete natprirodnom snagom, a mudraci nadilaze obmane ovoga sveta pobjedom nad Smrću i njenom pratnjom. Dhammapada, strofa 175 Kako putujemo duhovnom stazom, neizbežno ćemo slušati o čudima koja su načinili duhovni učitelji. Čak i ako neki ljudi dožive duboka stanja meditativnog zadubljenja i velikih psihičkih moći, čekanje da se ona ponovo dogode može biti prepreka u razvoju. Mudro je podsetiti se da se Mara -- budističko otelovljenje manifestovanja obmane -- može pojaviti u bilo kojem obličju. Bez čvrsto ustaljene svesnosti, naročitim iskustvima lako pripišemo više vrednosti od onoga što ona zaslužuju. Podvig koji Buda hvali bilo je prevazilaženje obmane. Kako to postižemo? Negujući potpuno poštenje i iskrenost, iz trenutka u trenutak. S ljubavlju, monah Munindo

Promena stvari Zašto smo toliko iznenađeni kad neko umre? Znamo da svako mora da umre. Znamo da ćemo i mi umreti. Pa ipak, postoji to iznenađenje. Naša zapanjenost brzim proticanjem vremena ukazuje da nešto nije u redu sa načinom na koji posmatramo stvari. Mora postojati neko iskrivljavanje u našoj percepciji. Inače, zašto bismo se toliko prenerazili kada se stvari promene? Jeffrey Hopkins: A Truthful Heart

Otkud može biti ljutnje "Otkud može biti ljutnje u onome ko je oslobođen ljutnje, ukroćen, ko živi sabran -- onome ko je oslobođen ispravnim razumevanjem, smiren, takav. Među dvojicom gori je onaj koji na bes besom uzvraća. Onaj koji ne uzvraća dobija bitku u kojoj se teško pobeđuje. Živiš za dobro obojice -- sopstveno i njegovo -- onda kad, znajući ga da je srdit, sabran boraviš u svome miru. Kada tako lečiš obojicu -- sebe i drugoga -- oni koji te za budalu smatraju ništa o Dhammi ne znaju." Buda, Akkosa sutta, SN VII.2

Dve stvari 93. Monasi, postoje dve stvari. Koje dve? Odsustvo stida zbog učinjenih loših dela i odsustvo staha od njihovih posledica. To su, monasi, dve stvari. 94. Monasi, postoje dve stvari. Koje dve? Stid zbog učinjenih loših dela i stah od njihovih posledica. To su, monasi, dve stvari. Buda Dhamma vaggo, AN II.93-4

Ako nema trajne duše, šta se onda preporađa? Kralj: "Može li postojati preporađanje, kad nema transmigracije?" Nagasena: "Da, poštovani kralju, može. Baš kao što neko može upaliti lampu koristeći neku drugu već upaljenu, a da pri tome ništa ne prelazi sa jedne lampe na drugu ili bas kao što učenik može naučiti stihove napamet od svog učitelja, a da stihovi ne transmigriraju iz učitelja u učenika." Milindapanha, V.5

Meditacija Posto si dobio instrukcije, sad mozes da radis meditaciju i u hodu. Neki ljudi ce ti reci. "To tvoje hodanje tamo-amo je kao da nisi bas sasvim kod kuce!" Ali, da znas, mnogo je mudrosti u hodajucoj meditaciji. Hodaj napred i nazad. I ako se umoris, zaustavi se. Usmeri paznju ka sebi, svojoj unutrasnjosti, i odmori um tako sto ces blago posmatrati svoje disanje. Onda osvesti jos jednu stvar, menjanje polozaja tela. Kad stojimo, hodamo, sedimo, lezimo, mi stalno menjamo polozaj svog tela. Ne mozemo ceo zivot samo da stojimo, sedimo ili da lezimo! Zivimo zauzimajuci sve te polozaje, zato ih moramo iskoristiti i razvijati svesnost u svakom od njih. Ajahn Chah: Just Do It!

Kako prići Učenju Monasi, zamislite čoveka koji želi da uhvati zmiju, gleda gde je zmija, traga za zmijom. On onda spazi veliku zmiju i rašljama je čvrsto pritisne na zemlju. Pošto je tako učinio, hvata je snažno iza glave. I tada, iako mu se zmija obmota oko ruke ili drugog dela tela, neće biti ugrižen i umreti. A zašto? Zato što je na pravi način prišao zmiji. Slično ovome, monasi, ima onih koji proučavaju Učenje. I pošto su ga proučili, mudro promišljaju svrhu tog učenja. Onima koji mudro promišljaju svrhu, to učenje će doneti uvid. Oni ne proučavaju učenje radi kritikovanja ili pobijanja drugih u raspravama. Oni dobro znaju svrhu zbog koje proučavaju Učenje. I njima će to učenje kojem su na pravi način prišli, doneti dugotrajnu dobrobit i sreću. A zašto. Zato što su na pravi način prišli učenju. Buda Alagaddupama sutta - Poređenje sa zmijom (MN 22)

Kao što slon u boju podnosi strelu iz luka odapetu, i ja biram da podnesem grube reči koje odapnu drugi. Dhammapada, strofa 320 Kada život postane težak, imamo slobodu izbora da to podnesemo, ukoliko želimo. Ili možemo odabrati da reagujemo. Niko izvan nas nema vlast da nas natera na jedan ili drugi put. U onim slučajevima kada naše neukroćene navike reaktivnosti podivljaju, zaista nam se može učiniti kao da nas pokreće neko drugi. Tad kažemo sebi: "Nešto me je obuzelo" ili "Bio sam sav van sebe", što znači da sam izgubio pravi ugao gledanja na situaciju. Buda ga nikada nije gubio. To ne znači da se nikada nije susreo sa nekim ozbiljnim neprijatnostima. Jeste. I odabrao je da je podnese, pre nego da reaguje. Bio je potpuno svestan -- potpuno probuđen za stvarnost -- i znao je da samo on ima moć da napravi taj izbor. Pomaže nam ako znamo da je i mi imamo. S ljubavlju, monah Munindo

Mi hvalimo bogove Mi hvalimo bogove, ali i oni sami u vlasti su sudbine; otuda, sudbina zaslužuje našu hvalu. Ali sudbina može dati tek neizbežni plod kojim rađa naša kamma. Ako je plod uslovljen kammom, kakve koristi i od bogova i od sudbine? Zato, svu svoju hvalu uputite dobrim delima, jer nad njima čak ni sudbina nema nikakvu moć. Monah Bhartrhari: Satakatraya

Dve stvari koje peku savest Postoje dve stvari koje peku savest. Koje dve? Jedna je kad čovek učini loše delo telom, govorom i mišlju, a druga je kad propusti da učini dobro delo telom, govorom i mišlju. I kada čovek o tome kasnije razmišlja, to su dve stvari koje peku njegovu savest. Buda AN II.3

Budi dobronameran kad god je to moguće. Uvek je moguće. Dalai Lama

Naša dobra dela Kao što se čovjeku koji je dugo bio odsutan, pa se sretno vrati iz daljine, raduju rođaci i znanci dobrodošlicom na povratku - isto tako i dobrotvora kad s ovog svijeta otiđe na drugi dobra djela dočekuju prijateljski kao rođaci povratnika. Buda, Dhammapada, strofe 219-220

Sunce i Mesec U mraku našeg doba, ljubav i saosećanje blistaju poput Sunca i Meseca na nebu, a njihov najopipljiviji izraz jesu velikodušnost i nesebično davanje. Kim Behan

Opraštanje Opraštanje znači da druge ne smatramo odgovornima za svoja iskustva. Gary Zukav: The Seat of the Soul