Dhamma

Geometrija života Ako hoćeš da budeš krug, prvo moraš da budeš kvadrat. Suzuku Roshi

MLAD MESEC - četvrtak, 22. mart 2012. Ako neko pobedi u boju hiljadu puta po hiljadu ljudi, a drugi pobedi jedino samoga sebe, taj je drugi nenadmašni pobednik. Dhammapada strofa 103 Ova strofa nije odobravanje bilo kakve vrste nasilja. Ona govori o prepoznavanju onoga što je istinski vredno. Kad ego vidi sebe kao heroja, tu su i problemi. Dhamma kaže da nijedno od dostignuća ega nije važno. Ono što jeste bitno jeste zadatak odlaganja naših vezanosti za i identifikovanja sa tom mentalnom strukturom koju zovemo ego. No, ako u svojoj praksi demonizujemo taj ego, time stvari samo činimo još težim. Ovladavnju samim sobom ne doprinosimo time što samo kritikujemo svoje neugodno iskustvo ograničenog bića. Umesto toga, reč jo o istraživanju sve dok ne vidimo stvari kakve zapravo jesu. U svemu tome i ego ima svoje emsto. On je konvencija ili navika percepcije koja ima prirodnu funkciju. Ali greška koju pravimo je u tome da pretpostavljamo da je to ono ko i što mi zaista jesmo. S ljubavlju monah Munindo

Budizam Budizam ima obeležja kakva bi se mogla očekivati od jedne kosmičke religije budućnosti: on nadilazi ličnog Boga, izbegava dogmu i teologiju; pokriva i materijalno i nematerijalno, a zasnovan je na religijskom osećanju koje, polazeći od iskustva svih stvari, prirodnih i duhovnih, stremi jednom sadržajnom jedinstvu. Albert Einstein

Stvari Stvari nisu onakve kakve izgledaju -- ali nisu ni drugačije. Lankavatara sutra

Vrlina Baš kao što je zora prethodnica, prvi nagovestaj rađanja sunca, isto tako je i ustaljenost u vrlini prethodnica, prvi nagoveštaj rađanja Plemenitog osmostrukog puta. Buda SN XLV.50

Prelazak bujice "Kažite mi, dragi gospodine, kako ste vi prešli preko ove bujice [života]?". "Ja sam, prijatelju, preko ove bujice prešao ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred." "Ali kako ste, dragi gospodine, prešli preko ove bujice ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred?" "Kada sam se zaustavljao u mestu, tonuo sam, ali kada sam jurio suviše napred upadao sam u vrtlog. Tako sam prešao preko ove bujice. ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred." Buda Ogha sutta, SN I.1

Dve tragedije "Davno je rečeno da u životu postoje samo dve tragedije: ne dobiti ono što želimo i dobiti to." Bhante Gunaratana: Eight Mindful Steps to Happiness

Put preporađanja Iz kontakta čula sa nekim objektom nastaje osećaj. Iz osećaja nastaje naša reakcija. To je ono što nas drži u krugu rađanja i umiranja. Naše reakcije na osećaje su naša karta za put preporađanja. Ayya Khema: Being Nobody, Going Nowhere

Savet "Zbliži se sa sopstvenim životom." Taizan Maezumi Roshi (1931-1995)

Ispravan napor Buda je mnogo puta isticao potrebu za naporom, za marljivošću, trudom i upornom istrajnošću. Razlog zašto je napor ključan leži u tome da svako sam za sebe mora da se izbori za sopstveno oslobođenje. Buda čini ono što može pokazujući gde je put oslobođenja. Za ostalo je neophodno praktikovanje tog puta, a to je zadatak koji traži energiju. Ta energija biće uložena u negovanje uma, a to je centralna tačka čitavog puta. Polazna pozicija jeste zamućen um, pun strasti i obmana; cilj jeste oslobođeni um, pročišćen i obasjan mudrošću. Ono što se nalazi između to dvoje jeste neprekidni napor da se zamućeni um transformiše u oslobođeni um. Ovaj posao samopročišćenja nije lak, ali nije ni nemoguć. Sam Buda i njegovi učenici predstavljaju živi dokaz da ovaj zadatak nije nemoguć. Oni nas takođe uveravaju da svako ko sledi put može stići do istog cilja. Ali ono što je za to neophodno jeste napor, vežbanje vođeno odlučnošću: "Necu odustati od svojih napora sve dok ne dostignem ono što jeste dostižno čvrstom istrajnošću, energičnošću i trudom." Bhikkhu Bodhi: The Noble Eightfold Path

Ispravna i pogrešna pažnja Monasi, uklanjanje nečistoća je za onoga koji zna i vidi. Kažem vam, nije za onoga ko ne zna i ne vidi. A šta to on zna i vidi? Ispravnu pažnju i pogrešnu pažnju. Kada je monah nepažljiv, još nenastale nečistoće nastaju, a one već nastale se uvećavaju. Kada je monah pažljiv, još nenastale nečistoće ne nastaju, a već nastale nečistoće nestaju. Buda Sabbasava sutta, MN 2

svim čitateljkama neka je vedar i nasmejan čitav dan <3 ) http://www.youtube.com/watch?v=locIxsfpgp4

PUN MESEC - sreda, 7. mart 2012 - Magha puđa Kao što kap vode sklizne sa lotosovog lista isto tako i jadi ne prianjaju za one koji su sebe oslobodili otrovnih žudnji. Dhammapada, strofa 336 Jadi života nas lako ubede da su upravo oni najvažnija stvar. Čini nam se da od nas traže ogromnu količinu pažnje. Međutim, Buda nas podučava da su svesnost i mudro promišljanje najvažniji. Ako je naše praktikovanje svesnosti dovoljno zrelo, bićemo u stanju da posmatramo patnju kad se pojavi, a da ne postanemo suviše fascinirani njome. Takođe ćemo biti u stanju da promišljamo o stvarnosti tih raspoloženja koja nas obuzimaju, a ne samo da se lepimo za njih. Jer ona nisu konačna stvarnost -- ona dolaze i prolaze. I postoji razlog njihovog nastanka. Kada jednom prepoznamo taj razlog, kaže Buda, patnja jednostavno sklizne sa nas. S ljubavlju monah Munindo

Dhamma Suština Budinog učenja može se sumirati u dva principa: Četiri plemenite istine i Plemeniti osmostruki put. Prvi princip obuhvata teoriju i prvenstvena reakcija koju on izaziva jeste razumevanje; drugi obuhvata praksu, u najširem smislu te reči, i pre svega poziva na vežbanje. Unutar strukture učenja ova dva principa povezana su u jednu neraskidivu celinu koja se naziva Dhamma-Vinaya, Učenje-i-praksa ili, ukratko, Dhamma. Unutrašnje jedinstvo Dhamme garantuje činjenica da poslednja od Četiri plemenite istine, istina o putu, govori zapravo o Plemenitom osmostrukom putu, dok prvi član Plemenitog osmostrukog puta, ispravno razumevanje, predstavlja u stvari razumevanje Četiri plemenite istine. Tako ova dva principa prodiru i uključuju jedan drugog, jer formula Četiri plemenite istine sadrži Osmostruki put i Plemeniti osmostruki put sadrži četiri istine. Bhikkhu Bodhi: The Noble Eightfold Path Plemeniti osmostruki put

Uspjeh se na Hrid lešinara Uspjeh se na Hrid lešinara da otpočinem i vidjeh u podnožju slona kako okupan izlazi na obalu. Krotitelj dohvati podbadač i zapovedi mu: "Klekni!" Slon klekne, a čovjek mu se uspne na pleća. Vidjeh kako je ljudska moć ukrotila neobuzdanost. Tad i ja pribrah svoju ćud i bodra odoh u šumu. Monahinja Dantika Therigatha, III.5

Put gašenja plamena u umu Ćunda, nemoguće je da onaj ko i sam tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj; ali je zato moguće da onaj ko sam ne tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj. Nemoguće je da onaj ko je i sam neukroćen, nedisciplinovan, [u kome je plamen nečistoća] neugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih nečistoća]; ali je zato moguće da onaj ko je i sam ukroćen, disciplinovan, [u kome je plamen nečistoća] ugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih nečistoća]. Buda Sallekha sutta -- Govor o brisanju, MN 8

Samo znati, ništa više Veoma važan deo praktikovanja meditacije jeste da smo svesni, da znamo šta se događa. Zato, kad god vam se ukaže prilika vežbajte ovaj kvalitet u sebi, da znate koliko god je moguće više šta se događa u vašem umu i telu, iz trenutka u trenutak. Čak i ako je to neko neprijatno iskustvo, čak i ako je to nešto što smatrate čudnim, samo znajte da se to događa, umesto da počnete da se brinete, razmišljajući: Da li dobro vežbam? Je li normalno imati ovakva iskustva? Nije uopšte nužno da ovako razmišljam, već samo da znam da je to ono što osećam u ovom trenutku, to je osećaj koji doživljavam. Drugi važan aspekt povezan sa tim da smo svesni, jeste da budemo svesni sa ljubavlju, da znamo to što se događa sa jednim prijateljskim stavom. To može biti isti onaj stav privrženosti sa kojim majka gleda, posmatra svoje dete. Zato kad vežbate posmatranje, svesnost, otkrivanje toga što se desava u ovom trenutku u vašem umu i telu, vežbajte i da na to gledate poput majke koja posmatra svoje dete, sa blagonaklonošću, sa blagošću, sa otvorenošću. Godwin Samararatne: Quality of Just Knowing

Neprijatna iskustva Molim vas da shvatite da meditacija ne znači da uvek imamo prijatna, pozitivna iskustva. Zapravo, neprijatna iskustva ne predstavljaju nikakav problem za nas sve dok se ne identifikujemo sa njima. Istinski izazov koji je pred nama je da naučimo kako da radimo sa tim neprijatnim iskustvima, kako da radimo sa fizičkim bolom, kako da radimo sa mentalnim bolom. To je daleko važnije nego da jednostavno doživljavamo prijatna, pozitivna iskustva. Tako u svakodnevnom životu imamo probleme kao što su bes, napetost, strahovi, tuga, osećaj krivice -- sve te stvari nam zaista stvaraju patnju. Ali uz pomoć svesnosti možemo da ih otkrijemo, možemo da ih istražimo, možemo da eksperimentišemo sa tim problemima. I kada ih istražite, shvatićete da vi sami sebi stvarate problem. Kada to uvidite, možete koristiti mudrost da sebe oslobodite tog problema. Možete koristiti mudrost da razumete šta se odigrava u vašem telu i umu. Kroz to razumevanje stvarate promenu ili pak nastavljate da radite sa problemima, da ih istražujete. Tako i samo neprijatno iskustvo postaje objekat meditacije. Godwin Samararatne: The Importance of Awareness

Meditacija Pitanje za danas je zašto bi uopšte trebalo meditirati? U čemu je značaj meditacije? Zašto se ona toliko ističe u Budinom učenju? Ideja meditacije je još davno definisana na sledeći način: upoznati um, oblikovati um i osloboditi um. Pri tome, upoznavanje uma znači razumeti način na koji naš um funkcioniše. Ako to ne znamo, mi smo zaista nalik običnim mašinama. A kad upoznamo svoj um, tada smo u prilici i da ga oblikujemo. To znači da postanemo njegovi gospodari. jer ako ne postanemo to, postaćemo njegove sluge. Tada nas misli i emocije kontrolišu i posledica toga je sve više patnje. Otuda je vrlo važno naučiti kako da oblikujemo sopstveni um. A kada to postignemo, tada dobijamo oslobođen um. Dakle, važnost meditacije jeste u otkrivanju kako da dođemo do slobodnog uma, uma koji je srećan, uma koji je spokojan, uma u kojem ima mnogo ljubavi. Još jedna zanimljiva stvar u vezi sa meditacijom jeste da uočimo koliko mnogo stvari činimo da bismo svoje telo održali zdravim. Hranimo ga, čistimo, vežbamo, kada se telo razboli idemo kod lekara po poseban lek. Zaista sve činimo kako bismo telo održali zdravim. No, šta činimo da bismo svoj um održali zdravim? Jeste li ikada razmislili o ovom vrlo važnom pitanju? Pri tome nam mora biti jasno šta naš um čini bolesnim, šta mu škodi. Koji su simptomi bolesti ljudskog uma? Meditacija je upravo to, istraživanje tih simptoma, njihovo uklanjanje i postizanje potpunog zdravlja našeg uma. S. Goodwin: Why We Should Meditate

MLAD MESEC - utorak, 21. februar 2012. Svi okova spadaju sa onoga ko jasno vidi i dobro zna stanja koncentracije i uvida. Dhammapada, strofa 384 Posetilac manastira upitao je učitelja, poštovanog Ađan Čaa, kako on može da kroz meditaciju vežba koncentraciju (samadhi) kad zapravo ne postoji sopstvo. Učitelj mu objasni da kada razvijamo koncentraciju. mi radimo sa sopstvom. Kada razvijamo uvid (vipassana), tada radimo sa ne-sopstvom. I na kraju, kada zaista znamo šta je šta, tada smo otišli iza i sopstva i ne-sopstva. S ljubavlju monah Munindo

Dhammu možemo uvek čuti Ako su bića dobrog ponašanja i verni Buda-Dhammi, tada u njima nikada neće biti iscrpljene vrlina i dobrota. Uz pomoć razumevanja, uvidećemo da mi zapravo nismo daleko od Bude, već da sedimo licem u lice sa njim. Kada razumemo Dhammu, u istom tom trenutku ćemo ugledati Budu. Ako zaista vežbamo, tada ćemo čuti Buda-Dhammu bilo da sedimo u podnožju drveta, ležimo ili smo u bilo kojem drugom položaju. To nije nešto o čemu treba samo razmišljati. To je nešto što se rađa u čistom umu. Nije dovoljno zapamtiti ove reči, jer se to razumevanje zasniva na viđenju same Dhamme, ni na čemu drugom. Zato moramo biti odlučni da vežbamo kako bismo bili u stanju da to uvidimo, i tada će naša praksa biti zaista potpuna. Gde god da sedimo, stojimo, hodamo ili ležimo, čućemo Budinu Dhammu. Ajahn Chah: Nature of Dhamma

Ako... Ako nije dobro, pusti ga da umre. Ako ne umire, učini ga dobrim Ajahn Chah

Sreća Postoji sreća zadovoljstava čula i postoji sreća obuzdanosti. Od te dve, veća je sreća obuzdanosti. Buda

Izbor Na kraju se pitanje naše sreće svodi na izbor između toga da postanemo svesni svojih mentalnih patnji i toga da one potpuno ovladaju nama. Yongey Mingyur Rinpoche

Istraživanje Kada sedimo i meditiramo veoma je važno da imamo strukturu, određeni referentni okvir koji nas vodi u istraživanju sopstvenog iskustva. Ukoliko samo sedimo i posmatramo udah i izdah, pre ili kasnije um ili odluta i onda se zakači za nešto ili mu postane dosadno do tačke kada se uruši sam u sebe, a mi ostanemo da sedimo u nekakvom stanju obamrlosti, tuposti. Kada je um skoncentrisan, tada je spreman za posao, posao svakog meditanta, a to je istraživanje sopstvenog iskustva, istraživanje šta je to što nas motiviše, šta um podstiče na maštanje, šta je to što nam donosi patnju, a šta rezultira ravnotežom uma. To su pitanja koja istražujemo kada sednemo da meditiramo. No, ponekad kao meditanti jednostavno sedimo i čekamo na nekakvo prosvetljenje koje će pasti s neba i osloboditi nas svake konfuzije -- ali um ne funkcioniše na taj način. Moramo upotrebiti svoj um da uočimo i istražimo stvarne probleme na koje se neprekidno saplićemo, a da bismo na kraju bolje razumeli upravo taj um i same sebe. I tu je tačka u kojoj sebe ohrabrujemo na svesnost, na vraćanje na dah. Udah i izdah koristimo da jasnije uočimo pokrete uma. Koristeći prirodni ritam disanja kao okvir da bismo lakše uočili u kojem pravcu se kreće um, da jasnije vidimo to kretanje. A to pomno posmatranje u granicama objekta meditacije nam onda razjašnjava, pomaže da razumemo pravu prirodu uma. Adjan Pasanno: Keep it Simple