Dhamma

Iz perspektive monaha, jeste Pogrešan program Verovatno ste do sada pročitali mnogo Dhamma knjiga i čuli mnogo Dhamma govora različitih učitelja. Svaki učitelj ima različit način izražavanja. Morate kontemplirati, analizirati i kritički istraživati to što ste čuli, koristeći pri tome mudrost (pañña), sve dok ne budete sigurni da je to istinito. Vaša kontemplacija mora biti zasnovana na ispravnom razumevanju (sammaditthi), jer je ono važan princip koji garantuje ispravnu praksu. To vam je kao kod programiranja. Pogrešan kompjuterski program će dati pogrešan rezultat, bez obzira kojim ga podacima hranili. Ako je um programiran pogrešnim razumevanjem (micććhaditthi), tada su greške pohranjene u samom umu i njegovo rezonovanje će onda biti pogrešno. Otuda neprikladna upotreba mudrosti može voditi do pogrešnog razumevanja, a istinska Dhamma se takvom umu čini pogrešnom. Adjan Khippapanno: Beyond the Stream of the World

Kućedomaćin Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. I u to vreme jedan kućedomacin iz Ićanagalake nekim poslom stize u Savatthi. Obavivši poslove, otide on do Blaženog i, stigavši, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, Blaženi mu se obrati: "Najzad si uspeo da dođes ovamo." "Već dugo želim da dođem i vidim Blaženog, gospodine, ali idući iz jednog posla u drugi nisam to bio u stanju." Shvatajući značenje toga, Blaženi tom prilikom reče: "Kakvo blaženstvo je to, za one koji ništa nemaju koji su ovladali Dhammom, koji su znalci. Vidi kako pate oni koji imaju nešto, ljudi vezama vezani za druge ljude. Buda Upasaka sutta, Ud. II.5

Prošlost i budućnost U Savatthiju. Stavši sa strane, boginja se stihovima obrati Blaženom: Oni koji žive duboko u šumi, smireni i neguju vrlinu u sebi, tek jednom jedući na dan, zašto su njihova lica tako blistava? [buda:] Takvi ne žale za prošlošću, ne čeznu za budućnošću. Oni u sadašnjosti borave. I zato su njihova lica tako blistava. Čeznući za budućnošću, žaleći za prošlošću, budale venu poput zelene trske kad je poseku Arañña sutta, SN 10.1

ne, sloboda od patnje.

Sloboda U budizmu, sloboda se definiše kao "sloboda od", ne kao "sloboda za". Ponekad pobrkamo te dve stvari i mislimo da bi trebalo da imamo slobodu da kažemo ili učinimo šta god nam se čini ispravnim u tom trenutku. Ajahn Yuttadhammo

Hrabrost za promene Buda je podučavao da u početnim fazama praktikovanja Dhamme treba da radimo vrlo naporno, da stvari temeljno razvijamo i mnogo se vezujemo. Vezujemo se za Budu. Vezujemo se za Dhammu. Vezujemo se za Sanghu. Vezujemo se čvrsto i duboko -- to je Buda podučavao. Ja sam žrtvovao svoj život za Dhammu, zato što sam imao poverenje u stvarnost probuđenja i puta da se do njega stigne. Te stvari zaista postoje, baš kao što je Buda tvrdio. Ali da bismo ih ostvarili potrebno je vežbanje, ispravno vežbanje. Potrebno je da sebe gurnemo do krajnjih granica. Potrebna je hrabrost da se vežba, promišlja i menja iz temelja. Potrebna je hrabrost da se učini ono što se mora učiniti. A kako to činimo? Vežbajući svoje srce. Zašto je neophodno da vežbamo? Zato što je srce potpuno obavijeno i zarobljeno nečistoćama. Takvo je ono srce koje još uvek nije transformisano putem vežbanja. Nepouzdano je, zato mu ne veruj. Još nije ispunjeno vrlinom. Kako možemo verovati srcu kojem nedostaju čistota i jasnoća? U početku, srce je tek sluga nečistoćama, ali ako ostanu zajedno suviše dugo, tada srce i samo postaje jedna od tih nečistoća. Zato nas je Buda upozoravao da ne poklanjamo poverenje nečistom srcu. Ako dobro pogledamo način vežbanja u ovom našem manastiru, videćemo da se sve vrsti oko vežbanja srca. I kad god vežbamo srce, osećamo se napeti i uznemireni. Čim postanemo napeti i uznemireni, počinjemo da kukamo: "C Čoveče, ovo vežbanje je neverovatno teško! To je nemoguće!" Ali Buda nije tako razmišljao. Po njemu, kada nas vežbanje čini napetim i uznemirenim, to znači da smo na pravom putu. Ali mi mislimo da je to znak da nešto nije u redu. Ovo nerazumevanje čini praksu toliko teškom. Svako želi da se oseća prijatno, ali je manje zabrinut oko toga je li to ispravno ili pogrešno. Kada idemo protiv struje nečistoća i dovodimo u pitanje svoje žudnje, naravno da patimo. Postajemo napeti, uznemireni i besni, te ubrzo dižemo ruke od svega. Smatramo da smo na pogrešnoj stazi. Buda bi, međutim, rekao da smo na pravoj stazi. Suočavamo se sa svojim nečistoćama i one su te koje postaju napete i uznemirene. Adjan Ča: Vežbanje srca

budistička meditativna praksa ima dva aspekta. Razvijanje koncentracije i razvijanje svesnosti kao alatki za dolazak do mudrosti i uvida u pravu prirodu stvari. Otuda su u dva dela plemenitog osmostrukog puta njima posvećena: 1. ispravna koncentracija 2. ispravna svesnost

Pitanje i odgovor Ako sledbenicima različitih budističkih škola postavite isto pitanje: "Koje učenje je izvorno Budino?" verovatno ćete od njih dobiti isti odgovor: "Naše!" Bhante Dogen: The Authentic Teachings

Pokret i mirovanje Za mene, početak perioda meditacijskog povlačenja jeste vreme završavanja poslova -- zapravo čitava naša praksa je analogna tome -- ali na planu očiglednog reč je o predavanju dužnosti, slanju poslednjih pisama i mejlova, privremenom obustavljanju tekućih poslova. Zatim, reč je o stvaranju pogodnog okruženja. Takođe (ovde ne pratim hronološki red stvari) reč je o prekidanju kontakata sa ostalima na pravi način i proveravanju u kakvom sam fizičkom i mentalnom stanju. Tu uvek ima mesta za malo spremanja i koristi mi kad sam toga svestan i zainteresovan da to uradim, ali i kad tako nešto vidim kao jednu konstantnu nit svoje prakse. Dakle, to nije "Moram ovo da sredim i onda mogu da se bacim na smirenje", već sam taj proces svesnog spremanja jeste jedna vežba koja vodi do smirenja. U suprotnom, svaki naš postupak u tom pravcu je obeležen nestrpljenjem i otporom -- a to ostavlja ožiljke na našem srcu. A kako to akcija dovodi do smirenja? Zar se ona jednostavno ne pretvori u stalno zanovetanje i opsednutost popravljanjem i najmanje nesavršenosti? Štaviše, imajući u vidu okruženje u kojem živimo, hoće li to spremanje ikada imati svoj kraj? Ključna stvar koja pažljivo reagovanje na stalno promenljive i same po sebi haoticne okolnosti razlikuje od neurotičnog zanovetanja jeste da je ono vođeno mudrošću. I mudrost u ovom smislu nije intelektualno znanje, ona je sposobnost uviđanja, jedna funkcija koja vodi ka jasnoći i oslobađanju. A najvažnija funkcija uvida jeste da zna sopstvene mogućnosti: Koliko je moguće uciniti i koliko je toga suštinski neophodno u svakom datom trenutku? Sve u svemu, važno je da se ne izgubimo u spoljašnjim detaljima "onoga što treba učiniti", već da umesto toga procenimo "šta ja mogu da uradim upravo sada". Ovo uviđanje stavlja interpunkciju na tekući scenario našeg života, a svaka tačka/zarez ili kraj pasusa su dobrodošla pauza umu da upije značenje tog dela scenarija. Zahvaljujući jednom takvom procesu osećamo se izbalansiranim, centriranim u prepoznavanju uma kakav je upravo sada. A iz tog osećaja centriranosti, poznavanja sopstvenog prostora i njegovog raspremanja dolazi jednostavnost; iz jednostavnosti dolazi zadovoljenost; iz zadovoljenosti dolazi radost; iz radosti dolazi olakšanje -- a kada um boravi u tome, onda je to samadhi koji potpomaže oslobođenje. Ajahn Sucitto: The Movement to Stillness

Pre kritike Onaj ko hoće da kritikuje drugoga, prethodno mora proveriti u sebi poseduje li pet svojstava neophodnih da to učini: "Govoriću u pravom trenutku, ne u pogrešnom. Govoriću istinu, ne laž. Govoriću blago, ne grubo. Govoriću na njegovu korist, ne na štetu. Govoriću sa najboljom namerom, ne iz besa." Buda Vinaya pitaka

Osmeh Probudivši se jutros, osmehujem se. Potpuno novih dvadeset četiri sata su preda mnom. Zavetujem se da ću živeti punoćom u svakom od tih trenutaka i na sva bića gledati pogledom saosećanja. Ako zaista znate kako da živite, ima li uopšte bolji način da započnete dan nego osmehom? Taj osmeh potvrđuje vašu svesnost i odlučnost da živite u miru i radosti. Koliko li samo dana nestane u zaboravnosti? Šta radite sa svojim životom? Dobro se zagledajte, i nasmešite se. A izvor istinskog osmeha jeste probuđeni um. A kako da zapamtite da se nasmešite kad se probudite? Možete okaciti neki znak upozorenja -- grančicu, list, sliku ili reči koje vas inspirišu -- u prozor ili iznad kreveta, tako da ga uočite čim se probudite. Kada jednom razvijete praksu osmehivanja, možda vam taj znak više neće biti potreban. Osmehnućete se čim začujete cvrkut ptica ili ugledate sunčeve zrake kako se probijaju kroz prozor. I taj osmeh vam pomaže da u dan uronite sa blagošću i razumevanjem. Thich Nhat Hanh: Present Moment, Wonderful Moment

Monasi iz Aruna Ratangiri manastira - početak zimskog tromesečnog povlačenja 2012.

Ako želiš da drugi budu srećni, postupaj vođen saosećanjem. Ako ti želiš da budeš srećan, postupaj vođen saosećanjem. Dalaj Lama

Bilo da je reč o domaćinu ili monahu, ja hvalim ispravno vežbanje. I bilo da je reč o domaćinu ili monahu, ako vežba na pravi način, upravo zbog takvog vežbanja osvojiće Istinu, Dhammu, osvojiće Dobro. Buda

Sami sebe Čineći loša dela, sami sebe prljamo. Čineći dobra dela, sami sebe pročišćujemo. Čistoća i nečistoća samo od nas zavise. Niko nikog pročistiti ne može. Buda Dhammapada XII.165

Niko ne postaje otpadnik svojim rodjenjem, niko ne postaje braman svojim rodjenjem. Delima se postaje otpadnik, delima se postaje braman. Buda Vasala sutta, SN I.7

Knjige Kada sam svojevremeno govorio da ima knjiga koje sam voleo još od detinjstva, to je zapravo predstavljalo primer, sada shvatam, pogrešnog razumevanja reči "voleti". U vrlo ranom dobu, već sa četiri godine, počeo da sam prosto da gutam slova i reci, prvo sa pakovanja kornfleksa koje sam jeo za doručak, i trebalo mi je narednih dvadeset pet godina da shvatim kako one zapravo gutaju mene. Tačka preokreta došla je tokom prve godine mog monaskog staža u Engleskoj. Uvidevši koliko besomučan je moj verbalni apetit, odlučio sam da tokom tromesečnog meditativnog povlačenja prestanem bilo šta da čitam. U početku je mom umu bilo neverovatno dosadno i monotono, ali onda sam počeo bolje da osećam druga čula i da uživam u posmatranju života dok se odvija, pri čemu on nije morao da se uklopi u neku mapu, sistem ili plan u mojoj glavi. To me je dovelo do izuzetno važne veze sa osećajem utelovljenosti -- sa osećanjem disanja u svoj njegovoj postojanosti i tananosti, umesto da "pokušavam da meditiram i postanem skoncentrisan", sa osećanjem šta se događa u telu dok hoda, umesto da "radim hodajuću meditaciju". Bio je to prelaz ka nečem potpunijem i prisutnijem: ka direktnom doživljaju, umesto njegovog filtriranja kroz medijum ideja i strategija. Ajahn Succito: Direct Pleasure

Mržnja Mržnja veliku nesreću donosi, mržnja jako uskomeša um; ovu zastrašujuću pretnju, prikrivenu, većina ljudi ne uviđa. Buda Itivuttaka 3.88

Kakav sam ja, takvi su i drugi; kakvi su drugi, takav sam i ja. Sebe izjednačivši sa drugima, nikog ne ubij, niti od drugih traži da ubiju. Buda Sutta nipata, 710-711

Problemi Ako zaista želis da dobro rešis probleme, moraš sa njima sedeti sve dotle dok ti rešenje ne padne u ruke kao zreo plod. Svari ih. Ako ništa ne pada i ništa ne svaruješ, onda taj problem sigurno i nije tvoj i oko njega ne možeš ništa da ućiniš. I to "ništa" učini sa punim pouzdanjem. Ajahn Sumano Bhikkhu: Meeting the Monkey Halfway

Dobrota Ako ti ne činiš dobro, ko će? Ajahn Sumano Bhikkhu: Meeting the Monkey Halfway

Verovatno misliš na ovaj deo iz Vinaya pitake (Mahavagga), Zbirke pravila za monahe: 40. 1. At that time the border provinces (of the kingdom) of the Magadha king Seniya Bimbisara were agitated. Then the Magadha king Seniya Bimbisara gave order to the officers who were at the head of the army: "Well now, go and search through the border provinces". The officers who were at the head of the army accepted the order of the Magadha king Seniya Bimbisara (by saying), "Yes, Your Majesty." 2. Now many distinguished warriors thought:"We who go (to war) and find our delight in fighting, do evil and produce great demerit. Now what shall we do that we may desist from evil-doing and may do good?" Then these warriors thought: "These Sakyaputtiya Samaras lead indeed a virtuous, tranquil, holy life; they speak the truth; they keep the precepts of morality, and are endowed with all virtues. If we could obtain pabbađđa with the Sakyaputtiya Samaras, we should desist from evil-doing and do good." Thus these warriors went to the Bhikkhus and asked them for the pabbađđa ordination; the Bhikkhus conferred on them the pabbađđa and upasampada ordinations. 3. The officers at the head of the army asked the royal soldiers: "Why, how is it that the warriors N. N. and N. N. are nowhere to be seen?" "The warriors N. N. and N. N., Lords, have embraced religious life among the Bhikkhus". Then the officers at the head of the army were annoyed, murmured, and became angry: "How can the Sakyaputtiya Samawas ordain persons in the royal service?" The officers who were at the head of the army told the thing to the Magadha king Seniya Bimbisara. And the Magadha king Seniya Bimbisara asked the officers of justice: "Tell me, my good Sirs, what punishment does he deserve who ordains a person in the royal service?" The upađđhaya, Your Majesty, should be beheaded; to him who recites (the kammavaka), the tongue should be torn out ; to those who form the chapter, half of their ribs should be broken. 4. Then the Magadha king Seniya Bimbisara went to the place where the Blessed One was; having approached him and having respectfully saluted the Blessed One, he sat down near him. Sitting near him the Magadha king Seniya Bimbisara said to the Blessed One: "Lord, there are unbelieving kings who are disinclined (to the faith); these might harass the Bhikkhus even on trifling occasions. Pray, Lord, let their reverences not confer the pabbađđa ordination on persons in royal service. Then the Blessed One thus addressed the Bhikkhus: "Let no one, O Bhikkhus, who is in the royal service, receive the pabbađđa ordination. He who confers the pabbađđa ordination (on such a person), is guilty of a dukkata offence." Da, Buda je uvodio različita pravila kako su prilike iskrsavale. Tako je zabranio zamonašivanje onih koji su mlađi od 20 godina ili onih koji nemaju pristanak roditelja, ako su neoženjeni, ili supružnika ako su u braku. A sve zato da ne narušava socijalnu harmoniju...

Po meni bi bilo prejako reći da je Buda savetovao svojim učenicima da treba d aokrenu i drugi obraz onome ko te udari, jer mi taj gest više liči kao izazivanje, kao neko dokazivanje, evo da vidiš koliko sam ja jak karakter, ne možeš mi ništa! U svakom slučaju Buda je savetovao stiktno poštovanje principa nenasilja, ne samo prema ljudima, već prema svim razumom obdarenim bićima, do te mere da na jednom mestu kaže svojim monasima da čak i ako bi ih drumski razbojnici uhvatili i počeli testerom da seku udove, neka ne gaje mržnju u sebi prema onima koji to rade. Ali mi to opet liči više na savet da sačuvamo sebe od otrova mržnje, koja će nas neizbežno navesti da učinimo stvari zbog kojih ćemo kasnije patiti. ------------- Pet dubokih udaha Udahni duboko pet puta i ponovo ćeš sebe povezati sa sadašnjošću. Pet dubokih udaha mogu te izvući iz bilo koje teške situacije. U izuzetnim okolnostima, pet dubokih udaha mogu te odvezati od konfuzije sveta i uzdići na mesto sa kojeg si jednostavno u prilici da posmatras stvari kako nastaju i nestaju. Ajahn Sumano Bhikkhu: Meeting the Monkey Halfway

Tišina Tišina je veliko blago. Ako u svom životu nemaš nimalo tišine, imaj milosti prema samom sebi i načini je makar malo. Tišina jeste jedan oblik milosrđa. Ajahn Sumano Bhikkhu: Meeting the Monkey Halfway

Gde susresti život Sa svime možete da se suočite na pravi način, elegantno, kada se sa životom susrećete tamo gde on i jeste, u ovom trenutku. Kada su okolnosti nove i vedre, u stanju smo da se radujemo toj slici koja se neprekidno menja. Kada su karma i dobrota na kojima počiva ovaj svet iscrpljeni, u stanju smo da smrti pogledamo pravo u oči. Život živimo mudro i sa saosećanjem u početku, u sredini i na kraju. Ajahn Sumano Bhikkhu: Meeting the Monkey Halfway