Dhamma

Onaj ko istinski voli sebe, nikada neće povrediti drugoga. Buda Mallika sutta (SN III.8)

Jesti svesno Ljudi vrlo lako pogrešno razumeju svesnost. Misle da ako samo rade jednu stvar za drugom, recimo da jedu, a da pri tome ne čitaju, ili ako se kreću vrrrrrlo lagano i pažljivo, da je to onda svesnost. Možemo mi da prestanemo da čitamo, da sklopimo knjigu i nastavimo polako da jedemo, a da ipak ne budemo svesni toga što jedemo. Sve zavisi od toga šta naš um radi dok jedemo. Da li samo jedemo ili mislimo i jedemo? Je li naš um u ustima ili negde sasvim drugde? U tome je ključna razlika. Jan Chozen Bats: Mindful Eating

Led Slušao sam jednog uglednog monaha kako govori o razlikama između stanja probuđenosti i neprobuđenosti kao o razlici između tekuće i zamrznute vode. Um koji se identifikuje sa egom liči na kocku leda koja se uklapa jedino u oblik kakav je i ona sama. Kako tokom vežbanja nas rigidni, zamrznuti ego biva izložen vatri predanosti, na kraju sledi otopljavanje i, slično vodi, u stanju smo da se slobodnije krećemo u okolnostima sopstvenog života. Ajahn Munindo: Unexpected Freedom

Meditacija i atomska bomba Supruga američkog ambasadora u Južnoj Koreji jednom je posetila čuvenog tamošnjeg učitelja meditacije. Ovu sam priču čuo još sedamdesetih. Navodno je žena zamolila učitelja da joj objasni suštinu učenja, a on je odgovorio da je ključ budističke meditacije da postanemo jedno sa svime. To je baš nije mnogo impresioniralo i pitala ga je kakva korist ljudima od takvog učenja ako bi, recimo, bila bačena atomska bomba. Učitelj odgovori da, ako bi bomba bila bačena, ona bi svakako postala jedno sa svime, tako da u međuvremenu može početi da se priprema za to. Ovo nije trebalo da bude grub odgovor. Meditacija i jeste pripremanje. Kada meditiramo sedeći ili u hodu, mi vežbamo svoje duhovne kvalitete. Izoštravamo alate poverenja, energije, svesnosti, koncentracije i uvida, tako da smo u stanju da budemo fokusirani kada pravo učenje stigne do nas. I naravno, to pravo učenje dolazi sa razbuktavanjem naših najsnažnijih emocija. Tokom formalne meditacije sebe pripremamo za sopstveni život. To je kao što jedemo da bismo mogli da živimo – ne živimo da bismo mogli da jedemo. Slično tome, meditiramo da bismo mogli da živimo; ne živimo da bismo mogli da meditiramo. Ajahn Munindo: Unexpected Freedom

Ljudi ili objekti? Šta se događa ako ne razumemo svoje unutrašnje biće? Recimo ako postupamo gonjeni pohlepom. Žudim za položajem, priznanjem ili moći i to je onaj oblik želje koji je usmeren ka "ja". A posledica toga je da drugi ljudi, recimo članovi naše porodice, nisu više ljudi; oni postaju objekti. Ako na neki način ne preuzmem odgovornost za svoju pohlepu, šta se događa? Tada na tebe gledam kroz nameru da zadovoljim tu pohlepu. Više te ne vidim kao ljudsko biće; umesto toga, ti si objekat mojih želja. Ti više nisi osoba koja želi da bude srećna; ti si nešto što mi se ili isprečuje na putu ka sreći ili si neka vrsta alatke da dobijem ono što želim. To je put kojim gubimo svoju ljudskost i počinjemo da manipulišemo jedni drugima. I posledica je, naravno, to da patimo. Viradhammo Bhikkhu: The Stillness of Being Ne, mudrost je kraj galame (u glavi)

Tišina je početak mudrosti.

Temper, a đe je prevod? Ljudi ili objekti? Šta se događa ako ne razumemo svoje unutrašnje biće? Recimo ako postupamo gonjeni pohlepom. Žudim za položajem, priznanjem ili moći i to je onaj oblik želje koji je usmeren ka "ja". A posledica toga je da drugi ljudi, recimo članovi naše porodice, nisu više ljudi; oni postaju objekti. Ako na neki način ne preuzmem odgovornost za svoju pohlepu, šta se događa? Tada na tebe gledam kroz nameru da zadovoljim tu pohlepu. Više te ne vidim kao ljudsko biće; umesto toga, ti si objekat mojih želja. Ti više nisi osoba koja želi da bude srećna; ti si nešto što mi se ili isprečuje na putu ka sreći ili si neka vrsta alatke da dobijem ono što želim. To je put kojim gubimo svoju ljudskost i počinjemo da manipulišemo jedni drugima. I posledica je, naravno, to da patimo. Viradhammo Bhikkhu: The Stillness of Being

Tragovi u umu Pošto je ptica sletela sa jedne grane na drugu, kakav je trag ostao u vazduhu? Isto tako, kada stojiš ispred ogledala, vidiš svoj odraz u njemu. Ali ako odeš, šta je ostalo u ogledalu? Tvoj um treba da je isto takav; bilo koji događaj da se dogodi, ne treba da ostavi trag u tvom umu. Ne možemo poreći da ptica jeste preletela određeno rastojanje ili da je postojao tvoj odraz u ogledalu, Ali upravo zato što ptica nije ostavila trag, i druge ptice mogu slobodno da lete istim putem. Upravo zato što ogledalo ne zadržava tvoj lik, i drugi ljudi mogu u njemu da vide svoj. Kada bi tragovi ostajali na nebu, da li bi ono izgledalo tako prostrano kao sada? Ako bi ogledalo zadržavalo likove, da li bi još uvek moglo da odražava? Slično ovome, akumulacija znanja i iskustava samo uvećava prepreke. Na primer, šta god da ste naučili ranije, od drugih učitelja, jeste nalik tragu ptice ili odrazu koji se zadržao u ogledalu. Ako te stvari ostanu u vašim umovima i na ovom kursu, nećete biti u stanju da apsorbujete moje savete, zato što će se odrazi preklapati. Još prve večeri rekao sam vam da zaboravite sve što se dogodilo u prošlosti; ne pokušavajte da upoređujete to što se događa na ovom kursu sa prethodnim iskustvima. Ne sećati se bilo čega ne znači da ste poput kamena ili komada drveta. Vaš um je i dalje jasno svestan znanja o određenim stvarima, ali ne upinje se da te stvari prizove kao kriterijum za poređenje i presuđivanje. Ptica je letela od jednog do drugog drveta i ogledalo jeste odražavalo lica, ali oni nemaju nikakve veze sa tobom. Pojave se mogu menjati, ali tvoj um nije time ponesen. Master Sheng-yen: Faith in Mind

Dve klopke Ako se držiš pogrešnih gledišta o praznini i ako poričeš zakon uzroka i posledice (karma), tada si u vrlo opasnoj situaciji. Možeš pomisliti da su sve pojave nestvarne i da ne moraš da praktikuješ moral. Sa takvim pomanjkanjem odgovornosti stvorićeš mnogo loše karme i zato ćeš patiti. Vezanost za egzistenciju ti donosi mnogo briga, ali vezanost za pogrešna gledišta o praznini će ti stvoriti jos veće probleme. Ako, nastojeći da izbegneš vezanost za egzistenciju, upadneš u klopku pogrešnih mišljenja o praznini, tada si sličan onome ko, bojeći se da se ne udavi, uskoči pravo u vatru. Sa budističke tačke, mi sledimo srednji put, a to znači: u praznini postoji egzistencija, a egzistencija sama po sebi jeste prazna. Master Sheng-yen: Emptiness and Loneliness

Normalan život Č'an je živa praksa koja ne zapostavlja ovaj svet. Šesti patrijarh je rekao: "Samadi nije č'an." Oni koji praktikuju č'an vode normalan život. Oni ne govore o jedinstvu i praznini. Jedina razlika je u tome da u njihovim umovima ne postoje prepreke i vezivanja. Kontemplirajte sve stvari kao jednake i vraćate se stvarima onakvim kakve jesu. Master Sheng-yen: Faith in Mind

Kuvanje pirinča Vežbanje je poput kuvanja pirinča. Ako je plamen blag, pirinač će biti savršeno kuvan i lak za varenje. Ako je, pak, plamen suviše jak, pirinač ce izgoreti i pre nego što bude kuvan. Treba vežbati na opušten način. Ako sebe ne mučiš dualnostima, ako nemaš ni premalo ni premnogo samopouzdanja, šta bi onda trebalo da radiš? Nisi ovde došao da postaneš prosvetljen, več da vežbaš. Nije važno da li si sve do kraja shvatio i možeš li u praksu da uđeš duboko ili ne. Okreni leđa svakoj sumnji o metodu i tome jesi li našao "pravu stvar" da vežbaš. Ne podcenjuj sam sebe. Ako drugi mogu da vežbaju, onda i ti možeš barem da pokušaš. Master Sheng-yen: Faith in Mind

imaš ovde celu seriju

U Mahasatipatthana sutti Buda je rekao: "Kad je um uznemiren, ja znam da je um uznemiren." Od tebe se ne očekuje da uradiš bilo šta više od toga. Buda nije rekao da treba da se osećaš krivim zato što si sada pohlepan ili besan. Ti znaš šta se događa. Ne obmanjuj sebe. To je sve što možeš da uradiš. Zato, budi svestan i nemoj sam sebe da kinjiš. Prihvatanje i iskrenost su najvažniji. Znati stanje u kojem je um, dovoljno je. Ako pokušaš da učiniš još nešto, završićeš samo sa još više frustracije. Ne postoji kontrola i to je pravo značenje anatte ili nepostojanja trajnog "ja". "Kada je um požudan, ja znam da je um požudan." Znati znači biti potpuno svestan. To je sve, ništa više od toga. Imati smiren i blag um sve vreme je nemoguće za nekoga ko je u kontaktu sa toliko ljudi svaki dan. Sayadaw U Jotika: Snow in the Winter

Svi čovekovi problemi nastaju od toga što ne zna kako da sedi mirno na jednom mestu. Paskal (1670)

Cipele Jednom davno, pre mnogo vekova, ljudi su hodali bosi. i onda, jednoga dana dok je hodala bosa preko nekog oštrog kamenja, kraljica je posekla nogu. Veoma ljuta zbog toga, brzo je sazvala sve svoje ministre i naredila da se čitavo kraljevstvo prekrije najfinijom kožom. Ipak, jedan od ministara je imao dovoljno kuraži da predloži lakši put. "Umesto da kožom pokrivamo svu zemlju u kraljevstvo, zašto ne bismo njome pokrili tabane svakog podanika u njemu." Kraljica se saglasi sa ovim i tako su nastale cipele. Zaista izgleda glupo pokrivati celo kraljevstvo kožom kako se hodajući ne bismo posekli. Slično ovome, neke od naših strategija kako bi trebalo da živimo zapravo su pokušaji da pokrijemo čitav svet. Mnogo efikasniji način življenja jeste da naučimo da vodimo računa upravo o onom mestu gde se dodirujemo sa ovim svetom. Gille Fronsdale, The Issue at Hand

"Kad bih mogao da meditiram, bio bih bolja osoba" Kad ljudi počnu da meditiraju ili rade bilo kakvu vrstu duhovne prakse, oni uvek misle da će na neki način da se poprave, što je jedna vrsta suptilne agresije protiv onoga što oni zapravo jesu. To je pomalo kao da kazu: "Ako dzogiram, biću mnogo bolja osoba." "Kad bih samo nekako mogao da se domognem lepše kuće, bio bih bolja osoba." "Kad bih mogao da meditiram i smirim se, bio bih bolja osoba"... Ali prijateljska ljubav - maitri ili metta - prema sebi ne znači osloboditi se bilo čega. Maitri znači da i posle svih tih godina možemo biti šašavi. Još uvek možemo biti zastrašeni ili ljubomorni ili puni osećanja sopstvene bezvrednosti. Poenta nije u tome da se upinjemo da promenimo sebe. Praksa meditacije nije u tome da sebe odbacimo i postanemo nešto bolje. Ona znači sprijateljiti se sa onim što već jesmo. Osnov prakse si ti ili ja ili ko god smo sada, takvi kakvi jesmo. To je osnova, to mi proučavamo, tome prilazimo kako bismo ga upoznali sa neverovatnom znatiželjom i zanimanjem. Pema Chodron, The Wisdom of No Escape and the Path of Loving-Kindness

Izdaleka blistaju dobri, slično snežnim vrhovima Himalaja. Rdjavi, makar i blizu bili, nevidljivi su poput strele u noć odapete. Buda Dhammapada, strofa 304

Ako su vam bili potrebni čvrsti razlozi da počnete (i nastavite) da meditirate, monah Yuttadhammo iznosi po njemu pet najvažnijih: klik za link Budite pažljivi. Važno je! Razgovori o meditaciji: deo 1

Štap Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatija, u gaju princa Đete, u manastiru koji je podigao Anatapindika. A u to vreme velika grupa dečaka, na putu izmedju Savatija i Đetinog gaja, tukla je stapovima jednu zmiju. Rano ujutro Blaženi obuče svoj ogrtač, te uzevši posudu, krete u Savati u prošenje hrane. On ugleda veliku grupu dečaka, na putu između Savatija i Đetinog gaja, kako štapovima tuku zmiju. Shvatajući značenje ovoga, Blaženi tom prilikom uzviknu: "Ko god se štapa lati protiv bića što spokoj traže, kad on sam bude za spokojstvom tragao, neće ga naći ni posle smrti. Ko god se štapa ne laća protiv bića što spokoj traže, kad on sam bude za spokojstvom tragao, naći će ga i sad i posle smrti. Buda Udana, II.3

Smisao života Iz biološke perspektive posmatrano, smisao života jeste da se obezbedi sve ono što je neophodno za njegovo produženje, za reprodukciju i preživljavanje. Ali šta je sa smislom života iz religijskog ugla? Ako život ima jedan specifičan smisao, kao što to tvrde neke religije i filozofije, tada bismo očekivali da svako, pre ili kasnije, prirodno gravitira ka njemu, da ga otkrije i onda nastoji da taj smisao ostvari. Međutim, u stvarnosti vidimo da različite religije postavljaju sasvim različite i ponekad međusobno kontradiktorne tvrdnje o smislu života. Takođe uočavamo da mnogi ljudi uspevaju da sasvim normalno prožive svoj život nikada se čak ni ne zapitavši ili razmišljajući imali li život bilo kakav smisao ili ne. Drugi krenu jednim putem, onda drugim, u zavisnosti od okolnosti, prihvate ga i uspeju da njime idu. Takođe vidimo neke druge koji tvrde kako je upravo ono u šta veruju "dalo smisao mom životu", a onda kasnije čujemo da su ga napustili radi nečeg drugog. Ovo ubedljivo sugeriše da izvan biološkog, život sam po sebi ne poseduje neki smisao ili značenje. Sa budističke tačke, ovo je dobra vest -– jer znači da da imamo slobodu i mogućnost da svim životu damo smisao koji želimo. Ako odlučimo da gomilanje imetka ili moći učinimo svrhom svog života, onda to tako i biva. Ako odlučimo da traganje za čulnim užicima, posvećenost porodici ili kontemplacija o božanskom postane smisao našeg života, onda će to oni i postati. Kad god je neki od njegovih učenika dostigao probuđenje i postao arahant, Buda bi uvek rekao da su on ili ona "učinili ono što je trebalo učiniti" (SN III,68). Na osnovu ovoga možemo zaključiti da je za Budu značenje, smisao i ispunjenje života značilo zapravo dostizanje radosti i slobode probuđenja.

Sreću već imamo Pretpostavljati da morate da dobijete ono što želite da biste postali srećni jeste vrlo ograničavajuće. Ako sam vezan za to da dobijam ono što želim, nema načina da ne osetim jedan zapanjujući osećaj zavisnosti. Drugi stih 331. strofe Dhammapade glasi: "Sreća je kad smo i sa malo zadovoljni." To je poruka koju tako retko čujemo – da postoji zadovoljstvo koje proizlazi iz toga da nam ne treba ništa više od onoga što već imamo. Zadovoljstvo obično povezujemo sa dobijanjem onoga što mislimo da nam treba ili onoga što priželjkujemo, pa ipak Buda je mudro ukazao da je već samo vezivanje za želje i potrebe to što nam stoji na putu dublje sreće i spokojstva. Ajahn Munindo, Contemplating Happiness

Miris "Gospodine, postoje tri mirisa koji se šire niz vetar, ali ne i protiv njega. To su miris korena, miris stabla i miris cvetova. Postoji li bilo kakav miris koji se širi niz vetar, ali isto tako i protiv njega?" "Postoji takav miris, Ananda. U kojem god selu ili kraju da postoji muškarac ili žena koji su uzeli kao svoje utočište Budu, Dhammu i Sanghu i koji praktikuju pet pravila morala, koji imaju dobru narav, žive u svom domu srca oslobođenog tvrdičluka, koji su široke ruke, raduju se davanju, te im se mnogi obraćaju za pomoć, raduju se deljenju sa drugima, o takvima askete i bramani recituju pohvale na sve četiri strane sveta. Čak im i bogovi recituju pohvale. Eto to je vrsta mirisa koji se širi niz vetar, ali isto tako i protiv njega." Buda AN III.79

Gubitak i dobitak Monasi, gubitak imetka jeste neznatan gubitak. Od svih gubitaka, najveći je gubitak mudrosti. Monasi, dobitak imetka jeste neznatan dobitak. Od svih dobitaka, najveći je dobitak mudrosti. Zbog toga bi ovako trebalo sebe da vežbate: "Uvećavaćemo dobitak mudrosti." Tako bi sebe trebalo da vežbate. Buda (AN I.78-79)

Preporađanje Učenik jednom upita svog zen učitelja: "Poštovani, gde ćete se vi preporoditi u narednom životu?" A učitelj odgovori: "Biće to u paklu." Učenik se nađe u čudu: "Ali... ali vi imate toliko vrlina i toliko ste nas nesebično podučavali, ne mogu u to da poverujem..." "Pa ako ja ne odem u pakao, ko će vas onda sve tamo podučavati?" odgovori učitelj.