Dhamma

Da, zbilja teška situacija. Nit pijem pivo, nit slušam metal, tako da su mu i cantralna i sve periferne čakre potpuno zakržljale

(ne pijem inače pivo, al dok malo ne spustiš gard ja ću postati alkoholičar ) Ajlin ima konstruktivan predlog. Napiši nešto o tom "drugom putu", da bismo za početak znali o čemu diskutujemo...

Nemoj molim samo ući u lik žrtve Razgovaramo, ti iznosiš istine i činjenice, ja svoja skromna iskustva, pa dokle doguramo. I da, ovo je slobodan forum. Relax

"Dakle, ovo o cemu vi pricate je mejnstrim, linija manjeg otpora, duhovnost za siroke narodne mase..." Samo citiram... I nemoj nas više hvaliti, kumim te

Ja probao da objasnim svoj stav, al vidim opet me pogrešno razumeš, da ne kažem etiketiraš. Možda zato što govoriš o knjigama, a ja govorim o iskustvu meditacije. Dakle, ako ti se na toj "drugoj stazi" kojom si rešio da se zaputiš učini da si zalutao, samo ti predlažem da odložiš knjigu, sedneš na neko tiho mesto, sklopiš oči i makar pola sata posmatraš svoj um. Zvuči jednostavno, ali oprez! ne znači i da je lako. Ali je bolje od čitanja bilo koje knjige. Ajd, pa srećno!

Možda stvari sa budističkim učenjem i nisu takve kakve ti se čine na prvi, površan pogled. Pre kritike nije loše bolje upoznati to što kritikujemo. Najviše mi se sviđa konstatacija da budizam radi na "uništenju ličnosti". Zvuči stvarno grozno Sve što Buda kaže jeste da bez unapred zauzetog stava malo bolje zagledaš tog komentatora u glavi koji ti stalno nešto zanoveta, procenjuje, zahteava, protestvuje, ocenjuje, ide lakšim ili težim putem, uzdiže se na viši ili pada na niži nivo, elem da ga pažljiv posmatraš iz trenutka u trenutak i sam se uveriš ima li u njemu išta stalno, stabilno, nepromenljivo, ili je to tek jedna magma, vulkan energija koje su u stalnoj tranformaciji i bez čvrstog tla na koji bi stao. I ako jeste već toliko prolazno, nesigurno, je li onda mudro da takvom nepouzdanom gospodaru budemo slepi robovi, da sledimo svaki njegov kapric, ili smo u stanju da dođemu u dodir sa nečim dubljim, trajnijim, pouzdanijim i na to se oslonimo. Ako dovoljno dugo budeš posmatrao svoj um siguran sam da ćeš doći i sam do svog odgovora, da ćeš doći do uništenja ega, ali do obogaćenja ličnosti.

Ne radi se o prekidanju veze sa svime, već upravo suprotno. Al mrzi me sad da pišem Očaranost uslovljenim Emocionalno stanje se čini stvarnijim nego bilo [ta drugo, zar ne, onda kad smo u klopci svojih osećanja. To stanje može biti toliko snažno da postajemo robovi osećanja. I upravo to je trenutak kada sastojci bića (khandha) koje zovemo osecaj, opažaj i mentalne konstrukcije mozemo iskoristi kao objekat posmatranja. Obratite pažnju kako smo u stanju da budemo svesni svega toga, srecće i nesreće, ja i moje. Mojih osecaja i toga šta ja mislim i šta ja zelim. Ali to što je svesno nije i samo deo tog ja. Za ovu tvrdnju se ne treba uhvatiti kao za neku vrstu doktrinarnog učenja, ona je pre podsticaj za istraživanje. Otkrijte: to sšto je svesno, ono je čisto, budno, uočava... ali "ja" zavisi od mišljenja. Da bih postao osoba, da bih postao ja, moram da mislim to ja. Ako nastavite da istražujete, ispitujete na ovakav način, čitava prividna struktura, ta vezanost za uslovljene fenomene, počinje da se ruši, ne možemo više u nju bespogovorno da verujemo, nije više ubedljiva. Zato što jeste privid. Nema u njoj suštine, ni u jednoj od pet khandhi, nema lične suštine, supstance, jezgra ili duše, te specijalne stvari koja je samo moja. Buda je znanje, ona sposobnost koju svi imamo da saznamo stvarnost. Misao je čovekova tvorevina za koju prijanjamo. Vezani smo za svoje misli, stavove i opažaje. Za svoja sećanja. Sva ona su vrlo uverljiva, zato što to ja, ja, ja zaista moze da nas osvoji. Ja kao ličnost, ja kao cčovek, ja kao Amerikanac, ja kao 74-godisnjak, ja kao monah... a ipak je to ja prazno. Ajahn Sumedho, The end of the world is here

Mudrost i vrlina Mudrost se pročišćuje vrlinom, vrlina se pročišćuje mudrošću. Gde postoji jedno, tu je i drugo. Čestit čovek zadobija i mudrost, a mudroga krasi vrlina. Ovakva združenost vrline i mudrosti naziva se najdragocenijom stvari na svetu. Buda, Samaññaphala sutta, DN 2

Proporcija Ako prestaneš da se vezuješ za malo stvari u životu, dobićeš malo mira. Ako prestaneš da se vezuješ za mnogo stvari, dobićeš mnogo mira. Ako potpuno prestaneš da se vezuješ, dobićeš potpuni mir. Tada je tvoja borba sa ovim svetom okončana. Ajahn Chah

"Ti" i "ja" su zabluda Kada se Buda suočo sa pitanjem svog identiteta u noći probuđenja, došao je do radikalnog otkrića da mi u suštini ne postojimo kao posebna bića. Uvideo je čovekovu sklonost da se identifikuje sa jednim ograničenim osećajem postojanja i otkrio da to uverenje o postojanju malog, pojedinačnog "ja" predstavlja ključnu iluziju iz koje izvire patnja, da nas ona udaljava od slobode i tajne življenja. On je sve to opisao kao krug "uslovljenog nastanka", jedan ciklični proces u kojem svest stvara identitet tako što se spaja sa telesnim oblikom, reaguje na podražaje čula, potom se veže za neke oblike, osećaje, želje, slike i postupke, čime stvara osećaj postojanja "ja". Podučavajući, Buda nikada nije govorio o osobama koje postoje na fiksiran ili statičan način. Umesto toga, on nas je opisivao kao skup pet procesa koji se neprekidno menjaju: fizičko telo, osećaji, opažaji, reakcije i jedan tok svesti koji ih sve registruje. Naš osećaj "ja" nastaje uvek kada sa vežemo ili identifikujemo sa nekim od tih obrazaca. Taj proces identifikacije, odabiranja obrasca koji ćemo nazvati "ja", "moje", jeste vrlo suptilan i obično ga nismo ni svesni. Jack Kornfield, A Path with Heart

(Skoro) instant Dharma Ako obratite pažnju makar pet minuta, upoznajete neke vrlo fundamentalne istine: stvari se menjaju, ništa ne ostaje nepokretno, senzacije dolaze i odlaze same od sebe, u skladu sa uzrocima, a ne sa bilo čime što činite ili mislite da činite. Promene se odvijaju same po sebi. U prvih nekoliko minuta pažljivog posmatranja naučite da prijatni osećaji vode do nade da će ti osećaji potrajati, a neprijatni osećaji vode do nade da će brzo proći. I obe te stvati, ta privlačnost i ta odbojnost stvaraju napetost u umu. Obe su neugodne. Dakle, u tih nekoliko minuta dobijate veliku lekciju iz patnje: želeti da stvari budu drugačije nego što jesu. Zaista je zadivljujuće da možemo naučiti toliko mnogo istine samo na osnovu toga što ćemo sklopiti oči i usmeriti pažnju na osećaje u telu. Sylvia Boorstein

Budi onaj za kime tragaš Ako tragam za vezom koja će me učiniti srećnim, koja će mi dati ono što sam sebi ne dajem, gotovo je izvesno da idem pravo ka razočarenju. Zašto? Ako nisam u stanju da te stvari sam za sebe uradim, nijedna druga osoba nikada neće biti u stanju da mi obezbedi dovoljno toga i pruži mi trajan osećaj dobrobiti. To jednostavno ne dolazi spolja. Jedino ja to mogu istinski učiniti za sebe. Cheri Huber: Be the Person You Want to Find

Dva koraka i pet koraka U suštini, vežbanje u budizmu se sastoji od samo dva koraka: (1) postati svestan svega što se javi unutar polja vašeg iskustva ili svesti; a onda (2) postati svestan i načina na koji reagujete na to. Ova dva koraka mogu se dalje razložiti na pet koraka. Prvo, vežbaj da razviješ svesnost svega što se javi u tvom iskustvu -- fizički podražaj, misao ili emocija -- umesto da to potiskujes, odgurujes ili ignorišes. Drugo, pokušaj da posmatraš šta god da se pojavi, bez kritikovanja ili reagovanja. Treće, istražuj i ispituj taj osećaj, misao ili emociju, umesto da pod njenim uticajem odmah nešto počneš da radiš. Četvrto, ako ta misao, osećanje ili čulni podražaj zahtevaju da reaguješ, pažljivo odaberi najbolji način da svoju energiju kanališeš u akciju. Peto, jednostavno pusti taj podražaj, misao ili osećanje da nastave svojim putem, prepoznavši prolaznost, prazninu u svakom iskustvu. Lama Surya Das: Letting Go, Letting Be

Pozoran među nepažljivima, bdijući medu pozaspalima, odmiče mudrac k'o hitar konj pred kljusadi. Dhammapada, strofa 29 Kako možemo biti verni težnji sopstvenog srca ka probuđenju, a ipak ostati prijemčivi za potrebe onih oko nas? Ako izgubimo balans, naše dobre namere vode samo do još više patnje. Budino učenje nam kaže da se postaramo da naš napor u vežbanju bude vođen mudrošću, a ne našim sklonostima. Važno je da umemo da oslušnemo potrebe drugih, ali ne po cenu kvaliteta naše sopstvene svesnosti. Ako pak iskrivljavanja usled sebičnosti dominiraju našom svešću, naši napori neće doneti korist. Čvrsto uspostavivši osećaj za ono što je prioritet, izgrađujemo u sebi jedan čvrst unutrašnji temelj. Umesto samopravdavanja i besa, naš odgovor na kritiku mogu biti blagost i razumevanje. S ljubavlju monah Munindo

Trenutak uma Sadašnji trenutak se menja toliko brzo da često ni ne primećujemo da on postoji. Svaki trenutak uma je nalik seriji slika koje prolaze kroz kinoprojektor. Neke od tih slika dolaze od čulnih utisaka. Druge potiču od sećanja na prošle događaje ili od maštanja o budućnosti. Svesnost nam pomaže da zaustavimo svaku od njih i postanemo svesni svojih senzacija i iskustava dok se događaju, neizmenjenih bojama koje im dodaju društveno uslovljene reakcije ili navike. Bhante Gunaratana: Eight Mindful Steps to Happiness

Najčešće je radost izvor vašeg osmeha. A sada, kao vežbu, pokušajte da vaš osmeh bude izvor vaše radosti. Thich Nhat Hahn

Ubedljivi argumenti Vrlo je lako zakljuciti da je meditacija mozda dobra za nekoga, ali krajnje pogresna za vas. U mom slucaju, meditacija je pocela sa neopisivim bolovima i dosadom. Krajnje uverljivi argumenti da odustanete cak i pre nego sto ste uopste poceli pojavice se i pred vama, to je sasvim sigurno -- ali ne slusajte ih. Tom Chetwynd: Zen and the Kingdom of Heaven

Samo posetilac Nemoj nikada da zaboraviš da si ti ovde samo posetilac, putnik u prolazu. Tvoj boravak ovde je kratak, a čas odlaska nepoznat. Niko ne može živeti bez uloženog truda i veštine kojima zadovoljavaš svoje potrebe zaista su blagoslov. Ali ako se upinješ neprekidno, umor i iscrpljenost će te osvojiti i nećeš upoznati radost koja dolazi kad se neki posao završi. Govori tiho i ljubazno; i ne žuri ni sa svojim mišsljenjem, ni sa savetom. Ako govoriš previše, to će te učiniti gluvim za ono što drugi govore, a treba da znaš da je sasvim malo onih koji ne bi mogli nešto da nauče od drugih. Budi blizu kad je pomoć neophodna, ali daleko kad se nude pohvale i zahvalnosti. Uzmi tek malu količinu moći, bogatstva i slave, jer oni tako brzo prolaze i bivaju još brze zaboravljeni. Umesto toga, gaji u sebi ljubav i nastoj da budeš prijateljski nastrojen prema svakome. Zaista, saosećanje je melem za mnoge rane. Kad je pronađeš, čuvaj tišinu kao najveće blago i, svestan svojih dužnosti, odvoj vreme da budeš sam sa sobom. Odbaci dvoličnost i samoobmanjivanje, vidi sebe onakvog kakav zaista jesi. Uprkos tome kako se čini, niko nije zaista zao. Svako ko tako izgleda, zapravo je samo zaveden neznanjem. Ako ovu istinu često promišljaš, nudićeš uvek više svetlosti nego optužbi i gorčine. Ti, baš kao i sva bića, imaš u sebi Buda-prirodu. U suštini, tvoj um jeste čist. Zato, kada zbog nečistoće uma posrneš i padneš, neka te kajanje i crne misli tu ne zarobe. Povrati bodrost duha i razumevši situaciju, sakupi snage da nastaviš hod. Poverenje je poput svetiljke, a mudrost čini da ona ponovo zasvetli. Nosi tu svetiljku svuda sa sobom, tako da uvek budeš u stanju da razveješ tamu i postojiš obasjan svetlošću. Buda Dhammavadaka sutra

Zadovoljstvo Zadovoljstvo ne znači ispunjenje onoga što želiš, već uviđanje koliko toga već imaš. NN

Tri vrste terapije Lečenje uma od nečistoća veoma liči na lečenje od jako zarazne bolesti. Postoji nekoliko faza: prvo dolazi prevencija, zatim redukcija ili neutralisanje i na kraju iskorenjivanje i izlečenje. Sīla (vrlina) -- nepovređivanje sebe ili drugih telom ili govorom -- jeste najvažnija kao prevencija. Kod nečistoća koje se već nalaze u umu, sa druge strane, nije dovoljno samo sprečiti ih da se ispolje, već ih treba lečiti ako i kada se ispolje. Nečistoće pohlepe, mržnje i obmanutosti događaju se zato što latentna sklonost ka njima još uvek postoji u nama, čak i kada one ne ispoljavaju svoje simptome. Zato treba neutralisati i onda iskoreniti tu latentnu sklonost. Kada se javi znanje uvida, nečistoce bivaju neutralisane; a kada se plemeniti osmostruki put i svest koja je njegov plod dogode, oni latentne sklonosti iskorenjuju jednom zauvek. Kao što postoje tri vrste mentalnih necčistoća, isto tako postoje i tri metoda kojima ih lečimo: akutne nečistoce lečimo moralnim obuzdavanjem (sīla), opsesivne nečistoće smirujemo koncentracijom (samadhi), a latentne nečistoće lečimo mudrošću (pañña). Sayadaw U Pandita, Becoming More Clearly Human Probao. Radi. Verovatno je problem sa tvojim browserom... Teško da može biti ekstremnija, jer budizam kaže da je subjekat privid. Nađi neku knjigu o budističkoj teoriji anatta, to jest nepostojanju sopstva. Vidim da na www.scribd.com ima dosta toga, ukucaj anatta u Search Evo kreni odavde An Introduction Srećno istraživanje

Uputstvo za rasklapanje Ako imamo pred sobom auto, prilično smo sigurni pta je to... sve dok ne počnemo da ga rasklapamo. I tako kad smo jednom izvadili menjač i radilicu, skinuli točkove i tako dalje -- šta nam ostaje? Više nemamo pred sobom auto, već skup njegovih delova. Ista je stvar i sa bićem. I ono se može razložiti na svoje sastavne delove... takozvane khandhe ili "sastojke". Među njima su 1. fizički deo, koji obuhvata telo i njegovih pet čula; 2. osećaj, 3. opažaj, 4. mentalni obrasci (nagoni i emocije) i 5. svest ili um. Kada se ove komponente nađu na okupu u pravilnom rasporedu, tada su se stvorili uslovi za nastanak iluzije o sopstvu i ličnosti. Ali kada se ti isti sastojci istroše ili krenu svaki na svoju stranu -- kao u trenutku fizičke smrti -- tada to sopstvo ili ličnost više nije moguće pronaći. John Snelling, Elements of Buddhism

Anićća vata sankhara Anićća vata sankhara -- sve uslovljene stvari su prolazne. Jednostavno rečeno: prolaznost jeste Buda. Ako nešto što je prolazno vidimo zaista jasno, videćemo da je ono trajno, trajno u smislu da je njegova podložnost promeni nepromenljiva. To je trajnost koju poseduju živa bića. Neprekidna transformacija se odvija, od detinjstva, preko mladosti, do starosti i upravo ta prolaznost, ta priroda promene, jeste trajna i fiksirana. Ako na to pogledaš na ovaj način, tvoje srce osetiće olakšanje. Nisi samo ti ta koja kroz sve to prolaziš, već svako od nas. Kada o stvarima tako razmišljaš, videćeš ih kao mučne i iz toga se rađa otrežnjenje. Tvoja opčinjenost svetom čulnih užitaka će nestati. Uvidećeš da ukoliko imaš mnogo stvari, tada moraš mnogo toga da ostaviš za sobom; ako ih imaš tek nekoliko, tada ćeš ih ostaviti tek nekoliko. Imetak je samo imetak, dug život je samo dug život, nema u tome ničeg posebnog. Ajahn Chah, Our Real Home

Baš se radujem da ti prija. Samo napred Usamljenost Ako smo na pravi način pripremili sebe snagom svesnosti i postojanošću koncentracije, zajedno sa samopoštovanjem koje dolazi od obuzdavanja čula i moralnog ponašanja, tada smo u stanju da prigrlimo energetsku stvarnost usamljenosti. Umesto da razmišljamo: "Tako se osećam usamljeno, šta bih mogao da uradim da se oslobodim tog osećanja? Napisaću mejl, čitaću knjigu ili nazvati nekoga", otvaramo se da primimo -- bez vrednovanja i analiziranja -- to osećanje samoće. A biti ohrabren da tako postupimo je izvanredna stvar i u velikoj meri to je uloga duhovne zajednice. Ađan Munindo, Alone Together

Hvala ti. Evo onda i od mene nešto... Bhikkhu Bodhi: Plemeniti osmostruki put

Fer i nepristrasni sud uzroka i posledice Teoriju karme ne treba brkati sa takozvanom moralnom pravdom ili nagradom i kaznom. Ideja moralne pravde ili nagrade i kazne izvire iz ideje o vrhovnom biću, Bogu. koji presuđuje. koji propisuje zakone i odlučuje šta je ispravno, a šta pogrešno. Termin "pravda" jeste dvosmislen i opasan, a u njegovo ime učinjeno je čovećanstvu više štete nego koristi. Teorija karme jeste, sa druge strane, teorija uzroka i posledice, akcije i reakcije; reč je o prirodnom zakonu, koji nema ništa sa idejom pravde, nagrade i kazne. Svaki svojom voljom učinjen postupak ima svoje efekte ili rezultate. I ako dobri postupci daju dobre rezultate, a loši loše posledice, to nije pravda, niti nagrada i kazna koju dodeljuje bilo kakva sila koja procenjuje to što radite, već se to događa po prirodi samih tih postupaka, na osnovu zakona koji vlada na duhovnom planu. Ovo nije teško razumeti. Ali ono što jeste teško je da, u skladu sa teorijom karme, efekti naših postupaka mogu nastaviti da se ispoljavaju čak i u narednim životima. Walpola Rahula, What the Buddha Taught