Dhamma

Uvek se vraćamo sebi Neki od nas počnu da vežbaju i onda, čak i posle godinu ili dve još uvek ne znamo šta je šta. Još uvek nismo sigurni kako da vežbamo. A kad smo nesigurni, tada ne vidimo da je sve oko nas cista Dhamma, i tako se okrećemo govorima naših učitelja. Ali, u suštini, kada upoznamo svoj um, kada postoji sati (sabranost), sposobnost da pomno posmatramo taj um, tu je i mudrost. Svaki trenutak i svako mesto postaju prilika za nas da čujemo Dhammu (Budino učenje i istina o stvarima kakve zaista jesu)... U početku morate da se oslonite na učitelja koji će vas uputiti i posavetovati. Kada razumete šta vam govori, tada vežbajte. Kada vam je učitelj dao uputstva, pridržavajte se tih uputstava. I kad razumete praksu, tada više uopšte nije neophodno da vas učitelj dalje podučava; radite svoj posao sami za sebe... Možda ste poželeli da otputujete, da posetite druge učitelje i okušate druge sisteme. To je prirodna želja. Ali onda ustanovite da vas hiljadu pitanja i znanje koje steknete o tim sistemima nisu doveli bliže istini. Na kraju vam postane dosadno. I možda uvidite da samo ako se zaustavite i istražite sopstveni um možete pronaći to o čemu je Buda govorio. Nema potrebe da tragate izvan sebe. Uvek se na kraju morate vratiti i suočiti se svojom istinskom prirodom. I to je mesto na kojem možete razumeti Dhammu. Joseph Goldstein, Transforming the Mind, Healing the World

Za sve koji bi da preko vikenda pročitaju nešto zaista vredno čitanja, preporučujem Šravasti Dhammika: Uvod u meditaciju Uživajte

Dela Bića su vlasnici svojih dela, naslednici svojih dela; ona nastaju iz svojih dela, predodređena su svojim delima, njihova dela su im utočište. Dela su ta koja bića razdvajaju na niska i uzvišena. Buda

Budin kip Trista godina posle Budine smrti nije bilo Budinih kipova. Praktikovaje Puta je bilo Budin kip, nije bilo potrebe da se ono eksternalizuje. No, vremenom, kako se praksa gubila, ljudi su počeli da smeštaju Budu izvan svog uma. Kako je sam pojam doživljavan kao nešto spoljašnje i kako su sve češće pravljeni kipovi, veliki učitelji počeli su da naglašavaju drugo značenje Bude. Tako je nastala izreka: "Ako sretnes Budu, ubij ga." Vrlo šokantna za ljude koji pred kipovima pale mirisne štapiće i klanjaju im se. Ako u svom umu imate pojam Bude kao nečega što je izvan vas, ubijte ga, napustite ga... Gotama Buda je uvek iznova podsećao ljude da naš doživljaj istine dolazi iz sopstvenog uma. Joseph Goldstein, The Experience of Insight

Pošto ste vidim bili vrlo aktivni, onda ovaj put dva citata. Prvi vezan za diskusiju “Vrijeđao me i zlostavljao, svladao me i opljačkao”. Koga takve misli muče, u tom se ne smiruje mržnja. “Vrijeđao me i zlostavljao, svladao me i opljačkao”. Koga te misli ne muče, u njemu se mržnja utišava. Mržnja se nikad ne smiruje mržnjom, mržnja se utišava nemržnjom. To pravilo važi oduvijek. Većina ljudi neće da shvati da smo ovdje osuđeni na smrt. Među onima koji to shvate svađe se lako izmiruju. Buda, Dhammapada, strofe 3-6 A drugi -- takođe vezan za diskusiju Meditacija Meditacija je sama po sebi povoljna mentalna kamma. Ona obuhvata mentalne aktivnosti kao što su fokusiranje i istraživanje, smirivanje i nadahnuće. Ona nam omogućuje da vidimo kroz naslage konfuzije, sve do one primarne čistote našeg srca. To kako, kada i gde konkretno meditirate zavisi zapravo od toga da li ta meditacija uvećava sva ova povoljna stanja. A ako ona podstiče loša stanja da jačaju, tako da postajete više opsesivni, više rastreseni i izgubljeni, tada to nije prava meditacija. Kod meditacije se ne radi samo o sedenju, već i o tome je li naš um dovoljno vešt. I ako ne možemo u svakom trenutku da kroz introspektivno sedenje razvijamo dobrotu u sebi, to ne znači da za nas nema nade. To jednostavno znači da bi trebalo da praktikujemo neku drugačiju vrstu povoljne kamme. Uvek postoji neka mogućnost. Uvek postoji neki čin velikodušnosti koji možete da učinite, neki čin davanja, neki čin služenja, a njegov rezultat će u vama uvećati osećaj poverenja i sigurnosti. Kad znate da postoji nešto što možete učiniti za dobrobit drugih, to umanjuje osećaj izolovanosti ili pridavanja sebi suviše velike važnosti. Takvi postupci obično proširuju, a ne sužavaju, perspetive našeg uma. Ađan Sućitto, Kalyana

Izbegavati povređivanje drugih bića, koja, slično nama, i sama tragaju za mirom, znači osvojiti sreću za samoga sebe. Dhammapada, strofa 132 Ponekad. ono što činimo vodi do sreće. U drugim prilikama ono što ne činimo vodi do sreće. Ovde Buda kaže da bi trebalo da budemo svesni kako napor nepovređivanja živih bića ne donosi sreću samo onima koji žive bez straha i bola, već isto tako i nama samima. U svetu u kojem se naša vrednost često meri kroz našu produtivnost, lako nas može obuzeti osećanje da uvek moramo nešto da uradimo kako bi stvari postale bolje. Ponekad, obuzdavanje da nešto ne uradimo jeste to koje je najvažnije. Sa ljubavlju, monah Munindo

Prestanak mržnje Mržnja je daleko gora od bilo kojeg našeg običnog neprijatelja. Naravno, ti obični neprijatelji nas povređuju: zato ih i zovemo neprijateljima. Ali to povređivanje nema za cilj samo to da mi budemo nesrećni, već u isto vreme treba da donese neku korist njima ili njihovim prijateljima. Mržnja, nas unutrašnji neprijatelj, međutim, nema bilo kakvu drugu funkciju, sem da uništi naše pozirivne postupke i učini nas nesrećnima. Zato je Šantideva zove "moj neprijatelj, čija je jedina namera da mi donese patnju". Od prvog trenutka kad se pojavi, ona postoji samo zato da nam naudi. Zato bi trebalo da joj se odupremo svim sredstvima koja su nam na raspolaganju, da tako očuvamo mir u umu i izbegnemo kovitlac. Dalai Lama

Baš kao i divan cvet - šaren, ali bez ikakvog mirisa, ista takva je i poučna reč: bez ploda za onoga ko je ne praktikuje. Buda Dhammapada, strofa 51

Potpuna posvećenost Malo je ljudi sposobnih za potpunu posvećenost i zato je i malo onih koji dožive stvarnu transformaciju kroz svoju duhovnu praksu. Reč je o odustajanju od svojih stanovišta, o napuštanju unapred formiranih stavova i ideja, da bismo umesto toga koristili orijentire koje je Buda postavio. Iako ovo zvuči jednostavno, u praksi većini ljudi je to izuzetno teško. Na putu im se ispreče oni, u njima duboko usađeni stavovi, zasnovani na zaključcima izvedenim iz kulturnih i socijalnih normi. Moramo takođe zapamtiti kako je neophodno da um i srce rade zajedno. Ako nešto razumemo na racionalnom nivou, ali to ne volimo, za nas nema celovitosti, nema ispunjenja. Ako nešto volimo, ali ne rezumemo, izlazi na isto. Ako smo u vezi sa nekom osobom i volimo je, ali je ne razumemo, ta veza je nepotpuna; ako pak razumemo tu osobu, ali je ne volimo, veza je isto tako nezadovoljavajuća. A koliko li je to još važnije za nas duhovni put. Moramo razumeti značenje učenja i ujedno voleti ga. U početku će to razumevanje biti tek delimično, te otuda naša ljubav mora da bude tim veća. Ayya Khema, When the Iron Eagle Flies,

Pravo učenje Pravo učenje jeste ona vrsta pouke koja zadovoljava dva uslova: prvo, ono je konzistentno sa budističkim uvidom. A drugo, primereno je osobi koja je prima. Takvo učenje je poput leka. Jer i lek mora biti pravi lek i mora biti prikladan za onoga kome se prepisuje. Ponekad možete da na nekome primenite veoma skupu terapiju, ali ta osoba ipak umre. Zato je Buda, kada bi sreo nekoga i ponudio mu učenje, morao dobro da poznaje tu osobu kako bi joj ponudio prikladno učenje. Čak i ako je učenje veoma vredno, ako ga ne prilagodite osobi, to nije budističko učenje. Thich Nhat Hanh

Evo ja raspalio Kisagotami Kisagotami je bila siromašna udovica koju su pogodile mnoge nesreće u životu. I onda, kao poslednji udes, njeno najmlađe i poslednje živo dete umre iznenada. A ono joj je bilo sve što joj je još ostalo na svetu. Skoro luda od bola, nije dozvoljavala da kremiraju detetovo telo, već ga je svuda nosila sa sobom, nadajući se čudu. Onda joj neki ljudi rekoše da ode do Bude, velikog učitelja, koji će joj možda pomoći. U njoj se pojavi tračak nade i ona tako i uradi. Stigla je pred Budu noseći mrtvo dete u naručju: "Daj mi neki poseban lek da izlečim svoje dete", molila je. Buda je odmah shvatio da ova žene neće moći podneti surovu istinu, te je razmislio na trenutak. Onda reče: "Da, ja mogu da ti pomognem. Idi i donesi mi tri zrna gorušice. Ali da bi lek bio delotvoran, ona moraju poticati iz porodice u kojoj do sada još niko nije umro." Kisagotami krete nošena nadom u srcu. Ali kako je išla od kuće do kuće, slušala bi priče o gubitku najdražih, sve tužnije jedna od druge. To veče, kada se vratila do Bude, naučila je da njen gubitak nije nešto što je samo nju pogodilo, već karakteristika ljudskog života -- i prihvatila je tu činjenicu. I dalje ispunjena tugom, odložila je telo svog detata i poklonila se Budi. John Snelling, Elements of Buddhism

Al ga nakucaste, svaka čas! Pa ja sad ne moram citatiće da stavljam do kraja februara. Ispunili smo bonus Ovo oko "produhovljenog luksuza" mi moram priznati nije baš jasno. Put propasti svake duhovne tradicije je da njeni maanstiri/sveštenici postaju sve bogatiji i onda dolazi njena degeneracija i nestanak. Otuda nije čudo da u istoriji religija periodično imamo revolucionarne pokrete koji se vraćaju izvornim, strožijim, asketskim pravilima. Primer recimo Franje Asiškog ili šumske tradicije u tajlandskom budizmu. To su najvitalniji izdanci na starom stablu.

Gunaratana na srpskom je ovde Meditacija za početnike toplo preporučujem, naročito za razbijanje raznih predrasuda o meditaciji. A pre nekako sam dao link i do ove strane sa dosta kvalitetne literature Knjige Nisam čitao Ošoa. Čitam uglavnom budističke autore. Što ne znači da su ostali loši, već da toliko toga ima za čitanje da čovek mora napraviti neku selekciju. A treba ostaviti vreme i za vežbanje. Jer, kaže prvi aksiom, čitanje nije vežbanje

Patnja Patnja je važna reč u budističkom učenju. Ona je ključni termin i zato bi je trebalo zaista dobro razumeti. Na jeziku pali reč za patnju jeste "dukkha" i ona ne znači samo telesni bol. Ona znači i onaj duboki, tanani osećaj nezadovoljenosti koji je deo naše svesti u svakom trenutku, a direktna je posledica mentalne kolotečine u kojoj se obično krećemo. Neodvojivi sastojak života jeste patnja, rekao je Buda. Na prvi pogled ovo zvuči krajnje morbidno i pesimistički. Čak izgleda netačno. Na kraju krajeva, mnogo je prilika kada jesmo apsolutno srećni. Nije li tako? Nije. Jer nama se to tako samo čini. Uzmite bilo koji trenutak u kojem se osećate zaista ispunjenim i pažljivo ga analizirajte. Negde dole, ispod te radosti, pronaći ćete jedva primetni, sveprožimajući tok napetosti izazvane saznanjem da bez obzira koliko veličanstven taj trenutak jeste, on će se pre ili kasnije završiti. Bez obzira koliko ste stekli, vi ćete ili izgubiti nešto od toga ili provesti ostatak života strazareći nad tim i planirajući kako da steknete još više. A na kraju, ipak ćete umreti. Na kraju, gubite sve. Jer sve to jeste prolazno. Zvuči prilično deprimirajuće, zar ne? Srećom nije samo to. Zvuči deprimirajuće samo kada stvari gledate iz uobičajene perspektive, upravo iz perspektive one kolotečine koju sam već pomenuo. Ispod toga nivoa nalazi se jedna druga perspektiva, potpuno drugaciji način gledanja na ovaj svet. To je nivo funkcionisanja na kojem um ne pokušava da zamrzne vreme, gde se ne hvatamo za svoja iskustva dok idu svojim prirodnim tokom, gde ne pokušavamo da blokiramo stvari ili da ih ignorišemo. To jeste nivo iskustva izvan dobrog i lošeg, izvan zadovoljstva i bola. Divan je to način gledanja na ovaj svet i to jeste veština koja se može naučiti. Nije laka, ali se može naučiti. Henepola Gunaratana

Ljubav Jedan jedini čin davanja ima vrednost mnogo veću nego što možemo i da zamislimo. Veliki deo duhovnog puta opisuje se i ralizuje kroz davanje: ljubav, saosećanje, radost zbog sreće drugih, spokojstvo, oslobađanje od vezanosti, mržnje i obmane. Davanje ima izuzetnu moć. Zato je Buda govorio da kada bismo znali, kao što on zna, kakva je moć davanja, ne bismo dopustili da uzmemo ijedan obrok a da ga ne podelimo sa nekim. Deljenje hrane jeste metafora za svaku vrstu davanja. Kada nekome ponudimo hranu, mi time ne samo da toj osobi dajemo nešto za jelo; dajemo mnogo više. Dajemo joj snagu, zdravlje, lepotu, jasnoću uma, čak život, jer nijedna od tih stvari nije moguća bez hrane. Tako, kada nekog hranimo, mi mu nudimo i to: samu suštinu života. Sharon Salzberg

Kako postati budista Ako neko želi da postane budista, za to ne postoji ceremonija inicijacije (ili krštenja) kojoj se treba podvrgnuti... Ako razumemo Budino učenje, ako smo ubeđeni da je to učenje pravi Put i pokušavamo da njime idemo, onda smo budisti. Ali prema neprekinutoj drevnoj tradiciji u budističkim zemljama, neko se smatra budistom ako Budu, Dhammu (Učenje) i Sanghu (zajednicu budista) - a to se naziva Trostrukim draguljem -- uzima kao svoje utočište, svoju zaštitu, i nastoji da poštuje pet pravila morala, kao minimum moralnih obaveza za nezaređene budiste: (1) ne uništavati život, (2) ne krasti, (3) ne činiti preljubu, (4) ne lagati, (5) ne uzimati alkohol ili bilo šta nam pomračuje svest... Ne postoje spoljašnji rituali ili ceremonije koje budisti treba da obavljaju. Budizam jeste način života, a njegova suština je kretanje Plemenitim osmostrukim putem. Walpola Rahula: What the Buddha Taught

Vezanost Ako prekineš vezanost za neku malu stvar, stekao si i malo mira. Ako je to velika stvar, onda si stekao mnogo mira. Ako se potpuno oslobodis vezanosti, stekao si i potpuni mir. Ađan Ča

Otvaranje srca Upravo sada u ovo sada-trenutku, vi se ili zatvarate ili otvarate. Ili grčevito iščekujete nešto -- više novca, sigurnosti, ljubavi -- ili živite iz dubine srca, otvarate se za taj trenutak i dajete ono što zaista želite da date, bez oklevanja. Ako iščekujete bilo šta kako biste tek onda živeli i voleli bez ostatka, tada patite. Svaki trenutak jeste najvažniji trenutak vašeg života. Nikakva budućnost nije bolja od ovog "sada" da biste spustili svoj gard i voleli. Sve što činite sada širi svoje vibracije ka spolja i utiče na drugoga. Vaš stav telom može da iskaže blistavost srca ili da prenese nespokojstvo. Vaš dah može zračiti ljubavlju ili celu prostoriju preplaviti depresijom. Vaš pogled može probuditi radost. Vaše reči mogu nadahnuti slobodu. Svaki vaš postupak u stanju je da otvara srca i umove. Otvarajući srce za svakoga, vaše življenje postaje dar za svakoga. U svakom trenutku se ili otvarate ili zatvarate. Upravo sada, vi odlučujete da se ili otvorite i potpuno predate ili da čekate. Koji je vaš izbor? David Deida

Dhamma se već vratio Moguće je Moguće je da na svoj život gledamo kao na sveto mesto, gledamo kao na otvoren prostor, a ne kao na klaustrofobičnu, mračnu rupu. Moguće je prijateljske odnose uzeti kao osnovu svoje ego prirode, moguće je uživati u estetskoj igri oblika unutar praznine, i postojati na takvom jednom mestu poput veličanstvenog kralja sopstvene svesti. Ali da bismo to uradili, moramo da odustanemo od namere da sve ispadne onako kako u svojim sanjarenjima mislimo da bi trebalo. Zaista, patnju stvara neznanje. Patnju silno uvećava neznanje. Vezivanje iz neznanja i istrajavanje na svojoj predstavi kako bi nešto trebalo da bude stvara patnju patnje. Sama patnja nije toliko strašna; ogorčenje prema patnji koje nas ispuni jeste ono što zapravo boli. Allen Ginsberg

Pali kanon ne koristimo kao osnovu za ortodoksiju, već ga koristimo da bismo istraživali sopstveno iskustvo. Ajahn Sumedho

Doom, 100% si u pravu, ja se opustio, mislim bar je metal pouzdan Ajlin, nema na čemu, kad nešto iščitaš, napiši koji red, da zakuvamo diskusiju Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženio boravio u Vesaliju, u dvorani sa visokim krovom, u Velikoj šumi. Tada Mahapađapati Gotami otide do Blaženog i, stigavši, poklonivši mu se, stade sa strane. Dok je tako stajala sa strane, reče mu: "Bilo bi dobro, poštovani gospodine, ako bi me Blaženi ukratko podučio Dhammi tako da bih, saslušavši o Dhammi iz usta Blaženog, bila u stanju da boravim sama, u osami, sabrana, marljiva i odlučna." "Gotami, za kvalitete za koje znaš: 'Ovi kvaliteti vode raspirivanju, a ne hlađenju strasti; vode ka većoj vezanosti, a ne ka oslobađanju, ka gomilanju, a ne ka odbacivanju, ka samoveličanju, a ne ka skromnosti, ka nezadovoljstvu, a ne ka zadovoljstvu, ka uplitanju u odnose, a ne ka osamljivanju, ka lenjosti, a ne ka istrajnosti, ka gomilanju tereta, a ne ka rasterećivanju": za to sasvim pouzdano mošeš reći: "To nije Dhamma, to nije Vinaya, to nisu učiteljeva uputstva." A za kvalitete za koje znaš, "Ovi kvaliteti vode hlađenju, a ne raspirivanju strasti; vode ka oslobađanju, a ne ka većoj vezanosti, ka odbacivanju, a ne ka gomilanju, ka skromnosti, a ne ka samoveličanju, ka zadovoljstvu, a ne ka nezadovoljstvu, ka osamljivanju, a ne ka uplitanju u odnose, ka istrajnosti, a ne ka lenjosti, ka rasterećivanju, a ne ka gomilanju tereta": za to sasvim pouzdano možeš reći: "To je Dhamma, to je Vinaya, to su učiteljeva uputstva." Tako reče Blaženi. A zahvalna Mahaprađapati Gotami se obradova njegovim rečima. Gotami sutta, AN 8:53

Šta se događa sa forumom? U poslednje vreme više ne radi nego što radi Naša sreća je u našim rukama Prvi korak u traganju za srećom jeste učenje. Moramo prvo naučiti da su negativne emocije i postupci štetni za nas, a da nam pozitivne emocije pomažu. Isto tako, moramo razumeti da te negativne emocije nisu jako loše i štetne samo za nas lično, već ugrožavaju društvo i budućnost ovog sveta u celini. Ta vrsta razumevanja povećava našu odlučnost da se sa njima suočimo i prevaziđemo ih. Tu je, zatim, razumevanje blagotvornog uticaja pozitivnih emocija i ponašanja. Kada jednom sve to shvatimo, čvrsto odlučujemo da cenimo, razvijamo i umnožavamo te pozitivne emocije, bez obzira koliko to bilo teško. U nama se javlja jedna vrsta spontane spremnosti. Dakle, kroz jedan takav proces učenja, analiziranja koje misli i emocije jesu korisni, a koji štete, postupno razvijamo u sebi odluku da promenimo te emocije. "I sada je tajna moje sreće, čitavog mog života, u mojim rukama. Ne smem ni po koju cenu propustiti tu priliku." Dalai Lama, The Art of Happiness: A Handbook for Living

Kad smo već kod knjiga, ovde se može naći dosta budističkih naslova za DŽ a na srpskom Knjige

"Kao što bi majka rizikovala svoj život da zaštiti svoje dete, svoje jedino dete, isto tako treba negovati bezgranično srce ljubavi za sva bića." Buda Karaniya metta sutta, SN I.8

Svesnost "Svesnost" znači da su nam um i telo na istom mestu. "Dok peremo sudove. samo peremo sudove" je cuveno geslo Tik Nat Hana, vijetnamskog učitelja meditacije. Ne razmišljamo pri tome: "O, voleo bih ovo što pre da završim" ili "Zašto koriste toliko mnogo tanjira?" ili "Baš dobro da i sutra nije red na mene" ili "Zašto baš ja uvek moram da perem sudove?" -- ništa slično ovome. Samo peremo sudove, to je sve. Isto je i sa jedenjem. Ovo geslo može da se primeni na svaku fizičku aktivnost. Budine reči u vezi sa svesnošću bile su: "Jedini put ka pročišćenju bića, ka iskorenjivanju bola, ka stupanju na plemenitu osmostruku stazu, ka dostizanje nibbane, jeste svesnost." I šta nam više treba? Svako od nas poseduje izvestan stepen svesnosti. Potrebno je samo da je razvijamo. Upravo meditacija jeste sredstvo uz pomoć kojeg vežbamo tu svesnost do tačke kada uvid postaje toliko snažan da smo u stanju da, iza relativne, ugledamo apsolutnu stvarnost. Ayya Khema, When the Iron Eagle Flies