Dhamma

Bolne situacije Nekada, bolne situacije koje ne možemo da rešimo moramo da proživimo, i to sa strpljenjem. One će biti beskorisna patnja JEDINO ako pri tome ništa ne naučimo od njih. Frances Story, Random Thoughts on Morality

Lek Ponekad se kaže: "Budizam je sa nama hiljadama godina, pa ipak još uvek vidimo ljude kako se bore međusobno, vidimo sukobe. Jako je mnogo loših stvari. Čini se da budizam nije u stanju da se sa tim nosi, beskoristan je. Možda bismo mogli i bez njega." Neki ljudi tako vide stvari. Mislite li da je to tačno? Oni kažu da i pored toga što imamo budističku religiju tolike godine, ljudi su još uvek iskvareni, još uvek žive u konfliktu. Religija se čini nemoćnom da zaustavi takve stvari. Ne vidimo od nje nikakav konkretan rezultat. Bolje da je odbacimo. Takvim ja kažem: "I medicina je sa nama hiljadama godina. Mnogo je i lekara koji su lecili bolesti kroz vekove. A ipak i dalje vidimo da postoji bolest oko nas. Ako je ono što kažete tačno, tada isto tako možemo reći da je i medicina nepotrebna, i nju možemo odbaciti." Ovo nas navodi na zaključak da je ovo naše telo po svojoj prirodi pogodno tlo za bolesti, da je podložno bolu i starenju. Moramo sebi obezbediti lek i vežbati telo kako bismo održali njegovu snagu i živeli bez bez bolesti, bez bola. Slično telu, i um može oslabiti i razboleti se. Problemi se u njemu jave i izazovu nezadovoljstvo. To što uznemiri um jeste ono što u budizmu nazivamo dukkha (patnja). Sve dok u ovom svetu bude ljudi, biće i patnje, te otuda moramo imati i lek za nju. Prayudh Payutto, A medicine for treating the ills of life

Probaj ovo Knjiga

Mudrost Tada kralj reče: Poštovani Nagaseno, gde se nalazi mudrost? -- Nigde, o kralju. -- To, gospodine, znači da ne postoji takva stvar kao što je mudrost? -- A gde se nalazi vetar, o kralju? -- Nigde, gospodine. -- Znači li to da ne postoji ni takva stvar kao što je vetar? -- Dobro odgovoreno, Nagaseno. Milindapanha (Pitanja kralja Milinde)

Buka uma Za one koji nisu navikli da obraćaju pomnu pažnju na svoj um, meditacija može biti uznemirujuće iskustvo. Uznemiriće vas kad čujete "buku" u svom umu, za koju do tada nikada niste otvorili svoje uši. A zapravo, meditacija ne donosi bilo kakvu uznemirenost; ona samo čini uočljivim ono što je već bilo tu. Wimala Bhante: Lessons Of The Lotus

Lek Buda je sebe često poredio sa lekarem koji leči bolesti srca i uma svojih slušalaca. Mi, obično, o bolesti srca razmišljamo kao o začepljenju srčanih krvnih sudova, a o bolesti uma kao o neuračunljivosti. No on je govorio da pravih bolesti srca i uma ima tri: požuda, mržnja i obmanutost. One nas tresu kao što groznica trese telo. A razlog zašto je Buda podučavao o tim bolestima jeste to što POSTOJI način da se od njih izlečimo. Kad bi one bile neizlečive, on se ne bi gnjavio time da govori o njima. Dakle, pre svega je potrebno da njegovo učenje razumemo kao terapiju lečenja sopstvenog srca, sopstvenog uma. Samo tada to učenje koristimo na valjan način. Bhikkhu Tanissaro, A Good Dose of Medicine

Dantika i slon Uspeh se na hrid lešinara da otpočinem i videh u podnožju slona kako okupan izlazi na obalu. Krotitelj dohvati podbadač i zapovedi mu: "Klekni!" Slon klekne, a čovek mu se uspne na pleća. Videh kako je ljudska moć ukrotila neobuzdanost. Tad i ja pribrah svoju ćud i bodra odoh u šumu. Therigatha, III.3 [Dantika je bila kći dvorskog sveštenika kralja zemlje Kosala, rođena u prestonici Savatthi. U prosjačkom redu bila je sledbenica i učenica Velike Pomajke Gotami, koja je odgajila Budu posle smrti njegove majke.]

Prvi korak Važno je iskusiti, a ne verovati. A da bi nam se to dogodilo, moramo biti sa svojom pažnjom... i to je prvi korak kojim stupamo na Plemeniti osmostruki put... Svesnost je ključ razumevanja, jer bez nje nismo u stanju da vidimo suštinu bilo koje stvari. Ayya Khema, Awake and Aware

Praksa i um 1. Oni koji žele da motre na svoju praksu trebalo bi pomno da motre na svoj um, jer oni koji ne paze na sopstveni um nisu u stanju ni da da motre na ono što rade. 2. U ovom svetu ni neukroćeni i pomahnitali slonovi ne mogu da načine toliku štetu ravnu patnjama najdubljeg pakla koje je izazvao nezauzadani slon moga uma. 3. Ali ako je taj slon mog uma čvrsto vezan sa svih strana konopcem sabranosti, svi će strahovi lagano uminuti i sve vrline su mi nadohvat ruke. Shantideva, A Guide to the Bodhisattva's Way of Life

Um je naravno majstor da od crnog napravi belo. Ali kao i u svemu, tajna je u vežbanu, ne u teoretisanju. U početku ne možemo mnogo da uradimo, kao što ni u prvom razredu ne možemo da čitamo i pišemo. Sve što možemo jeste da vežbamo i da učimo na osnovu sopstvenog iskustva. Šta god da uradimo, osluškujemo i upoređujemo. Šta nam um obećava, kakve kule i gradove, pre nego što nešto učinimo, šta nam govori dok to činimo, na kraju šta nam govori posle toga. I kako se osećamo kad smo to uradili, Šta kaže onaj intuitivni deo nas, kojeg um ne domašuje. Vremenom, naučimo sve njegove trikove i vrlo dobro znamo šta je crno, a šta belo. Šta je istinska želja da pomognemo, a šta pokazivanje pred drugima

Zabluda. Prvo, postoji razlika između želje i žudnje. Prva izvire iz blagonaklonosti, želje da se pomogne sebi i drugome, iz ljubavi i iz razumevanja stvarnosti. Druga izvire iz sebičnosti, slepe želje da se zadovolji "ja", da "ja" bude zadovolj(e)no, što se uvek pokaže kao nemoguća misija. Otuda, ako se želja i ne ostvari, ne patimo. Ako se žudnja ne ostvari, patimo i to žestoko. Inače, nirvana i jeste iskorenjivanje svake žudnje i neznanja, ona je potpuni mir, potpuna ravnoteža uma. Kako u sebi ostvariti mir ako stalno žudiš za nečim.

Lep je i dirljiv tvoj optimizam. Jedino postoji mali problem što žudnje ega ne možeš zadovoljiti. Nema im kraja. I onaj ko najviše ima, opet žudi za nečim. Njegov um mu neprekidno šapuće: Samo još to da osvojiš i bićeš najsrećniji čovek na svetu I tako taj put nikada nema svoj kraj. Ali kad prozreš tu obmanu uma, žudnja se sama od sebe smiruje, jer ne želiš da patiš. Taj put ima kraj.

Onome tko nigdje ništa ne žali, tko je oslobođen u svakom pogledu, s koga su popadali svi okovi, nepoznate su opreke. Dhammapada, strofa 90 Postoji put i valja nam krenuti na putovanje. Cilj je sloboda od osećaja okovanosti navikama. Ako se suviše napregnemo, ako se vežemo za ideju cilja i prenebregnemo stvarnost ovoga trenutka, tada samo sebi stvaramo frustraciju. Ako se uopšte ne napregnemo, gubeći se uvek iznova u stimulansima čula,,tada sebi stvaramo još više frustracije. Potrebna je veština da bismo odredili pravu količinu napora. I tu veštinu možemo razviti u sebi: kad izgubimo ravnotežu, umesto da po navici sebe kritikujemo, fokusiramo se na lekciju koja nam se ukazala pred očima. Vežbanje sa pravom količinom napora obezbeđuje nam najviše šanse da uspešno završimo putovanje. Sa ljubavlju, Bhikkhu Munindo

Ispravno razumevanje Monasi, baš kao što je zora nagoveštaj i prvi znak izlaska sunca, isto tako je ispravno razumevanje nagoveštaj i prvi znak povoljnih mentalnih stanja. U onome sa ispravnim razumevanjem, monasi, ispravna namera izvire. U onome sa ispravnom namerom, ispravan govor izvire. U onome sa ispravnim govorom, ispravni postupci izviru. U onome sa ispravnim postupcima, ispravno življenje izvire. U onome sa ispravnim življenjem, ispravna svesnost izvire. U onome sa ispravnom svesnošću, ispravna koncentracija izvire. U onome sa ispravnom koncentracijom, ispravno znanje izvire. U onome sa ispravnim znanjem, ispravno oslobađanje izvire. Buda, AN 10:121

Veliko spremanje Često volimo da mislimo da će već samim dodavanjem meditacije svome životu, njeni efekti prožeti čitav taj život i da ne treba bilo šta drugo da uradimo. Jednostavno u mešavinu života ubacimo meditaciju i ona menja sve druge sastojke: tako volimo da zamišljamo, ali to ne ide baš tako lako. Neophodno je i da preuredite svoj život kako biste ga načinili pogodnim da u sebe upije meditaciju, jer ima postupaka, ima stanja uma koji se zapravo opiru bilo kakvom uticaju koji dolazi od meditacije. Baš zato, kad meditirate, treba da osmotrite i način na koji živite svoj život, svoje svakodnevne aktivnosti. Vidite da li stvarate pogodno okruženje za meditaciju, kako bi ona mogla da se razvija i širi. Inače, meditacija ostaje tek izolovana, prikljestena poput travke između dva velika kamena i nikada ne uspe da se proširi na bilo šta. Thanissaro Bhikkhu, Five Things to Keep In Mind

misliš: zjen i mjetal

Wow! Pohvale od dva moderatora. Počastvovan sam i zahvalan Dežurnom mrgudu šta reći do

Uvek jednu po jednu stvar, ništa multitasking U japanskom zenu se obicno poducava pravilo: "Ne ostavljaj tragove!" To znaci, ako kuvas, po zavrsetku treba sve da pocistis. Ako sednes da napises pismo, tada moras da vratis na mesto sve sto si uzeo pre nego sto predjes na neku drugu stvar. Bhikkhu Ćintita

Ne oklevaj! Buda je jednom rekao: "turittunitam singhasingham" -- brzo, požuri, hitno je! Meditiraj pri svakom udahu i izdahu. Čvrsto odluči da vežbaš već u ovom trenutku. Ako to ne učinimo, demoni misli i nečistoća u umu će nas odvesti na stranputicu, pravo u starost i smrt. Na tom putu, čak i na dan smrti, nećeš imati vremena da vežbaš! Luang Por Sim Bhikkhu, Rush, Hurry, It's Urgent!

Pet kajanja umirućeg Mnogo godina radila sam u zdravstvu. Moji pacijenti su bili oni koje su otpustili iz bolnici da na miru umro kod kuće. Sa njima sa podelila neke od najneverovatnijih trenutaka u mom životu. Bila sa sa njima tokom poslednje tri do dvanaest nedelja njihovog života. Ljudi se toliko promene kad se suoče sa sopstvenom smrtnošću. Tako sam naučila da nikada ne podcenim nečiju sposobnost za duhovni rast. Neke od promena kojima sam prisustvovala bile su neverovatne. Svaka od tih osoba doživela je, kao što se može i očekivati, čitavu lepezu emocija: poricanje, strah, bes, kajanje, još malo poricanja i, na kraju, prihvatanje. No, svaki od pacijenata pronašao je svoj mir pre nego što smo se oprostili. Svaki od njih. A kada sam ih pitala ima li nečega zbog čega se kaju ili što bi drugačije uradili, neke zajedničke teme bi se uvek pojavile. Evo pet najčešćih: 1. Voleo bih da sam imao hrabrosti da živim život koji je odraz moje prave ličnosti, a ne onakav kakav su drugi očekivali od mene. Najveći broj se kajao zbog ovoga. Kada ljudi shvate da je njihov život skoro završen i osvrnu se da još jednom pogledaju, tada je lako uvideti koliko je mnogo snova ostalo neispunjeno. Većina ljudi nije uspela da se pozabavi ni polovinom svojih snova i sada mora da umre znajući da su uzrok odluke koje su načinili ili su izbegli da načine. Veoma je važno pokušati da ostvarimo i posvetimo se barem nekim od naših snova na putu. Onog trenutka kad izgubite zdravlje, suviše je kasno za to. Zdravlje nam donosi slobodu za koju mnogi ni ne shvataju da je imaju -- sve donde dok je ne izgube. 2. Voleo bih da nisam radio toliko. Ovo je izjavio svaki muški pacijent o kojem sam se starala. Propustili su detinjstvo svoje dece i druženje sa svojom suprugom. I žene su govorile o ovome sa žaljenjem. Ali pošto je većina njih bila starog kova, mnoge žene su bile domaćice. Svi muškarci su duboko žalili što su toliko mnogo vremena provodili upregnuti u posao. Pojednostavljivanjem svog života i praveći svesne odluke na putu, moguće je da vam ne treba toliki prihod za koji smatrate da bez njega ne možete. I stvarajući više prostora u životu, postajete srećniji i otvoreniji za nove mogućnosti, pogodniji za novi način življenja. 3. Žao mi je što nisam imao više hrabrosti da ispoljim svoja osećanja. Mnogi ljudi potiskivali su svoja osećanja kako ne bi narušili svoje odnose sa drugima. Kao posledica, pristali su da žive poput nekakvih invalida i nikada nisu postali ono što su zapravo mogli da postanu. Mnogi su oboleli usled gorčine i besa koji se u njima nagomilavao. Mi ne možemo da kontrolišemo reakcije drugih. Međutim, iako će možda ljudi reagovati u početku kada za promenu počnete da govorite ono što mislite, na kraju će to vaš međusobni odnos podići na jedan viši i zdraviji nivo. Ako se ne desi to i dođe do razlaza, barem ćete se osloboditi jednog nezdravog odnosa u životu. Kako god da se desi, na dobitku ste. 4. Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa svojim prijateljima. Često ljudi ne shvataju do kraja značaj starih prijateljstava, sve dok im ne ostane tek koja nedelja života, a tada vieš nije moguće pronaći ih. Mnogi su bili toliko obuzeti sopstvenim životom, da su dopustili da im zlatna prijateljstva tokom godina iskliznu iz ruku. Mnogo je bilo kajanja zbog neuzvraćenog prijateljstva na vreme i onda kada je postojala šansa za to. Svako nedostaju njegovi prijatelji kad umire. Ali je isto tako uobičajeno da ih izgubimo usled prebrzog načina života. Kada se suočite sa nadolazećom smrću, fizički delovi života gube na značaju. Ljudi žele da svoje finansijske poslove ostave iza sebe obavljene. Ali nisu novac i status ono što ima istinski značaj za njih. Oni žele da stvari ostave u redu zbog dobrobiti onih koje vole. No, obično su suviše bolesni i nemoćni da obave taj zadatak. I na kraju se sve svede na ljubav i međusobne odnose. To je sve što ostane u poslednjim nedeljama, ljubav i naši međusobni odnosi. 5. Želeo bih da sam sebi dopustio da budem srećniji. Ovo je iznenađujuće često kajanje. Mnogi do samoga kraja nisu shvatali da sreća jeste izbor. Ostajali su zaglavljeni u stare obrasce i navike. Takozvani konfor poznatoga obuzeo je i njihove emocije i njihov fizički život. Strah od promena ih je nagonio da s epretvaraju pred drugima, a i pred sobom, da jesu zadovoljni. A duboko u sebi žudeli su da se dobro ismeju i ponovo čine gluposti u životu. Kada ste na samrtnom odru, više vam zaista nije bitno šta drugi misle o vama. I kako bi bilo divno biti u stanju okrenuti leđa svemu i ponovo se smejati, mnogo pre nego što dođe čas smrti. Život jeste izbor. To je tvoj život. Biraj svesno, biraj mudro, biraj iskreno. Bonnie Ware

U skoro svakoj lošoj situaciji postoji mogućnost transformacije, kada neželjeno može biti promenjeno u željeno. Ovakva emocionalna alhemija sadrži jednostavan, ali genijalan džudo zahvat: prihvatiti svako iskustvo kao deo puta transformacije, tako što ćemo ga načiniti objektom sabranosti. Umesto da uznemirenost i zbunjenost vidite kao prepreku, shvatate da i oni mogu postati predmetom pomne pažnje. Na taj način naši neprijatelji postaju naši prijatelji, pošto je svaka uznemirenost i ometajuća sila postala naš učitelj. Nyanaponika Thera

Šta god da jeste, upravo sa time vežbamo Zaista je izvanredna stvar imati takvu duhovnu praksu koja se fokusira i naglašava da se naše vežbanje sastoji u tome da budemo sa TIME. Da TO jeste naše vežbanje.... Treniramo svoj um i srce da budemo sa TIME, šta god ga TO jeste, ovde, u ovom trenutku i na ovom mestu. Ađan Munindo, Selling Samsara

Osluškivanje Dhamme sve vreme Kao meditantu, tvoja strategija bi trebalo da se sastoji u osluškivanju Dhamme ili istinu stvarnosti sadanejg trenutka sve vreme, čak i kada si sam samcit. Drugim rečima, posmatraj Dhammu i danju i noću. Oko, uvo, nos, jezik i telo su fizičke pojave (rupa-dhamma) koje su uvek sa nama. Prizori, zvukovi, mirisi, ukusi i senzacije dodira su takođe tu da bi ih video, čuo, omirisao, okusio, dodirnuo. A um? I on je tu. Tvoje misli i osećanja o različitim stvarima -- dobrim i lošim -- takođe su stalno sa tobom. I sve te stvari koje se događaju, na prirodan način pokazuju istinu -- prolaznost, nedovoljnost i "ja" kao privid -- tako da uvek imaš priliku da je vidiš. Kad list požuti i otpadne sa drveta, on ti pokazuje istinu o prolaznosti. Dakle, ako neprekidno koristiš ovakav pristup da posmatraš stvari sa sabranošću i uvidom, za tebe se kaže da osluškuješ Dhammu sve vreme, i danju i noću. Ajaan Mun Bhuridatta Thera, The Ever-Present Truth

"Kažem ti, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja. Ali u isto vreme, ne tvrdim da je moguće dokrajčiti patnju, a da se ne dosegne kraj sveta, nego ukazujem na to da je upravo u ovom telu, čiji je rast ograničen, sa njegovom moći opažanja i razuma, sadržan svet, nastanak sveta, okončanje sveta i put koji vodi do okoncanju sveta." Buda, AN 4:45

Po Budinom učenju na konvencionalnom nivou postoje i "ja" i "ti", ali na apsolutno su to samo "nalepnice" koje stavljamo na različite sklopove elemenata koji čine biće Inače ljubav je veoma važna u budizmu. To je jedan od kvaliteta koji treba razvijati da bismo uvideli iluziju "ja". Jer reč je ne o posesivnoj, egoističnoj ljubavi, već o onoj ko je tim veća što je "ja" manje... U poređenje Vaskrsenja i Nirvane se ne bih upuštao. Ne poznajem ni jedno ni drugo dovoljno da bih diskutovao. ------------------- Bol je neizbežan, patnja nije. Zen izreka