Dhamma

verovanje u postojanje trajne, nepromenljive ličnosti, ako pod tim podrazumevaš ego, "ja", Buda vidi kao zabludu.

Stvari su relativno jednostavne. 1. Da bi čovek izašao iz kruga preporađanja, mora da se probudi iz neznanja, koje je neiscrpni izvor žudnje i mržnje. Neznanje, žudnja i mržnja su tri glavna okova koja nas drže vezanim za samsaru, tj. sve nova preporađanja. 2. Budi se tako što vežba svoj um, da bi iz njega uklonio gornja tri okova. 3. Kako vežba? Buda je samu praksu opisao u četvrtoj plemenitoj istini, u kojoj je objasnio Plemeniti osmostruki put, osam područja u kojima se treba usavršavati. Naravno detaljno je tu praksu rastumačio u mnogobrojnim svojim govorima. No pošto verovatno nemaš vremena da iščitaš ceo Kanon, može ti za početak koristiti tumačenje Osmostrukog puta koje imaš ovde My link Srećno putovanje

Rođenje i smrt Istina je da se rođenje i dukkha (patnja) ne mogu razdvojiti. Čak i u onim slučajevima kada je minimalna, dukkha je ipak uvek tu. Otuda se najmudriji mnogo više plaše rođenja nego smrti. Nasuprot tome, većina nas se više plaši smrti nego rođenja. A smrt je samo prirodna posledica svog osnovnog uzroka, a to je rođenje. Ajahn Maha Boowa Nanasampano

theravada, južna grana, šri lanka, tajland i ostala indokina....

"Otkud može biti ljutnje u onome ko je oslobođen ljutnje, ukroćen, ko živi sabran -- u onome ko je oslobođen ispravnim razumevanjem, smiren, takav. Među dvojicom gori je onaj koji na bes besom uzvraća. Onaj koji ne uzvraća dobija bitku u kojoj se teško pobeđuje. Živiš za dobro obojice -- sopstveno i njegovo -- onda kad, znajući ga da je srdit, sabrano boraviš u svome miru. Kada tako lečiš obojicu -- sebe i drugoga -- oni koji te za budalu smatraju ništa o Dhammi ne znaju." Buda Akkosa sutta, SN VII.2

"Pažnja je put bez pogibelji, a nepažnja je put u smrt. Gdje pažljivi ne umiru, nepažljivi su već mrtvi. Uvidjevši tu razliku u pažljivosti, mudraci zadovoljni pažljivošću kroče putem plemenitih." Hvala na javljanju i svako dobro ti želim

Znanje Danas ljudi ne tragaju za Istinom. Uglavnom uče samo zato da bi stekli znanje od kojeg će posle moći da zarade za život, ishrane porodicu i kupe sebi ono što im treba; to je sve. Za njih je biti učen mnogo važnije nego biti mudar! Ađan Ča

Termos Čitaj sebe, ne knjige. Istina nije negde izvan. To je samo sećanje, ne i mudrost. Sećanje bez mudrosti je nalik praznoj termos boci -- ako je ne napuniš, beskorisna je. Ađan Ča

Čiji život ne bješe uzoran, tko u mladosti ne steče blago, taj kao odbačene strijele žali promašene ciljeve. Buda Dhammapada 155

Iz života u život Predlažem da uporedite onu bebu koja ste bili u prvoj godini života sa osobom koja ste sada: Je li to ista osoba ili nije? "Svakako da nije", reći ćete. Odlično. Sad uporedite sebe kad ste imali pet godina i sada. Sa pet ste mogli da govorite, ali ta devojčica ili dečak je ipak neko sasvim drugi, zar ne? Kako stoji stvar sa deset godina. U to vreme su možda već neke od vaših karakternih osobina bile vidljive, ali interesovanja i sposobnosti su ipak još uvek detinjasti. Onda, uporedite sebe sa dvadeset godina i sada: je li to ista osoba ili ne? Sve je teže reći. Ali ćete verovatno pomisliti da to dvoje ipak nisu sasvim isti. Uporedite prošli mesec i sada. A juče? Pre jednog sata? Zapravo, kad ste počeli da čitate ovo niste bili potpuno isto "ja" koje ste sada. Iz jednog trenutka u drugi mi nismo isti, pa ipak ni ne sasvim različiti. Upravo je to ono što se podrazumeva i kod ideje o preporađanju: biće u prethodnom životu, biće u ovom životu i ono koje će nastati u budućnosti -- ona nisu potpuno ista, ali ni potpuno različita. Ashin Ottama, The Message in the Teaching of Kamma, Rebirth, Samsara

U skladu sa zakonom prolaznosti, naravno da je prirodno da sve prolazi, ali nije prirodno da ga mi uništavamo gonjeni pohlepom i egoizmom. Nikada ne smemo smetnuti sa uma da Put nudi slobodu samo onima koji ga zaista i praktikuju. Mahasi Sayadaw

Naši postupci Možemo videti da je u svih pet pravila morala sadržan drevni indijski princip ahimse, nenasilja ni prema drugima, ni prema sebi. Bez problema možemo taj princip proširiti na čitavo svoje okruzenje, svet kao celinu i čak svemir. Zapravo, ništa nije izvan sfere naše moralne odgovornosti. Na primer, prema hua-jen školi budističke filozofije, koja se razvila u srednjovekovnoj Kini, svaki naš postupak reflektuje se na čitav univerzum. Teški problemi sa prirodnim okruženjem sa kojima se suočavamo na ovoj planeti direktno izviru iz ove činjenice. Pa ipak, ono što jeste zbunjujuće, čak i kada počnemo da uviđamo šta radimo i kakve će to patnje doneti kako nama, tako i našim potomcima, vrlo nam je teško da promenimo svoj smer. Svi smo svesni da bi bila dobra stvar kad bi bilo manje kola, ali niko neće da se odrekne sopstvenih! John Snelling, Elements of Buddhism

Smirivanje čula Ima jedna zgodna priča o monahu iz Budinog vremena, koja dočarava suštinu vežbanju čula. Posle duge i oštre svađe, žena odluči da napusti muža. Stavila je na sebe nekoliko svojih najboljih sarija, jedan preko drugog, onda se okiti svim zlatom koje je imala i otide iz kuće. Posle izvesnog vremena mužu bi žao zbog svađe i krete za njom da je potrazi. Išao je tamo-amo po gradu, ali nikako nije mogao da je nađe. Onda naiđe na monaha koji je stajao kraj puta, pa ga upita je li video neku ženu da tuda prolazi, lepo obučenu i okićenu zlatom oko vrata i na rukama. Monah mu odgovori: "Video sam dva reda zuba kako prolaze". Monah nije obraćao pažnju na pojmove kao sto su žena sa dugom crnom kosom, crveni sari i gomila nakita, već samo na činjenicu da je to bilo ljudsko biće sa dva reda zuba. On je smirio svoja čula do tačke na kojoj ga prizor nije više podsticao na reakciju. Obična osoba bi, videvši lepu ženu crne kose, u crvenom sariju i svu okićenu nakitom, kako žuri ulicom, možda bila u iskušenju da krene za njom. No, dva reda zuba koja prolaze pored nas najverovatnije neće stvoriti takvu želju. To je smirivanje cula. Ayya Khema, The Meditative Mind

Praksa je poput naočara Čak i pre nego što počnemo da vežbamo, prosvetljenje je tu. No, mi obično razumemo praksu meditacije i prosvetljenje kao da su to dve različite stvari: ovo je praksa, nalik naočarima, i kada je koristimo, odnosno kada stavimo naočare, tada vidimo i prosvetljenje. Ovo je pogrešno razumevanje. Same te naočare su prosvetljenje, staviti ih jeste isto prosvetljenje. Tako, šta god da radite, čak i ako ništa ne radite, prosvetljenje je uvek tu. To je Bodidarmino razumevanje prosvetljenja. Shunryu Suzuki, Zen Mind, Beginner's Mind

Promiču prazne pojave Buda je ono što mi nazivamo "ja" opisao kao zbirku elemenata podeljenih u dve grupe: telo i um, koji funkcionisu u medjusobnoj zavisnosti i stvaraju privid individue. Mi se tada identifikujemo sa tom slikom ili prividom, smatramo da je ona "ja" i "moje", zamišljamo da ona ima neku svoju specificnu osnovu. Na primer, ustanemo ujutro, pogledamo u ogledalo, prepoznamo odraz u njemu i pomislimo: "Da, to sam ja." Na taj osećaj sopstva onda dodamo razne vrste pojmova: Ja sam žena ili muškarac, ja sam određene dobi, ja sam srećna ili nesrećna osoba i ta se lista nastavlja u nedogled. Kada istražimo svoje iskustvo, međutim, možemo videti da ne postoji neko središnje biće na koje se sva ta iskustva odnose; pre će biti da to samo promiču prazne pojave. One su prazne u smislu da iza njihovog nastanka i nestanka ne postoji niko kome se one događaju. Duga je dobar primer za to. Izađemo napolje posle kiše i zastanemo zadivljeni ako se duga pojavi na nebu. Uglavno se prepustimo tom zadovoljstvu i ne istražujemo pravu prirodu toga što se događa. Ali ako pogledamo malo dublje, postaje jasno da izvan specificnih stanja vazduha, vlage i svetlosti ne postoji takva stvar kao sto je duga. Svako od nas je pojava slična toj dugi, jedna magična slika što se rađa iz kombinacije različitih elemenata uma i tela. Joseph Goldstein

Sklad Uvek sebe prilagodi drugima, umesto da ocekujes da se drugi prilagode tebi. Tek tu je sklad. Taizan Maezumi, On Zen Practice

Tri opasnosti Život sam proveo -- od mladosti do starosti -- lutajući kao asketa, penjući se na planine i brda, probijajući se kroz džunglu i sume, a ipak nikada nisam video da je tigar pojeo bilo koga. Čuo sam priče, ali nisam to video svojim očima. Nisam video ni da je zmija nekoga ubila ili da je zli demon nekoga zaposeo i da je taj čovek od toga umro. Ali ono što jesam video je da ljudi u ovom svetu pate, ne zato što ih razdire tigar, niti zato što ih je ujela zmija ili napao slon, već zbog sopstvenog besa, mržnje i obmanutosti. Zbog čega god patili, mržnja, pohlepa i obmanutost su stvari koje ih zapravo uništavaju. Zato je Buda i govorio da budale uništavaju sebe, kao što će uništiti i druge. One uništavaju sebe tako što se ponašaju loše i podlo, kao što to vidimo često oko sebe. One se rađaju kao ljudska bića, slična svakom drugom, ali njihovo ponašanje nije kao kod drugih ljudskih bića. Ajahn Khamdee Pabhaso, Making the Dhamma Your Own

Naš put vežbanja Vrlo je važno da svoje razumevanje pretočimo u praksu, ne kroz nekakvu idealističku viziju da ćemo iznenada postati potpuno ispunjeni ljubavlju i saosećanjem, već kroz spremnost da budemo upravo ono što jesmo i da odatle krenemo. Tada je naša praksa utemeljena u stvarnosti našeg iskustva, umesto da se zasniva na očekivanjima kako bi trebalo da bude. Ali da bismo to učinili, moramo početi. Radimo sa pravilima morala kao smernicama kako da svoje postupke uskladimo sa svetom oko sebe; živimo životom zadovoljenosti i jednostavnosti, u kojem ne eksploatišemo druge ljude ili planetu na kojoj smo; živimo obuzdanog uma, uviđajući da jeste moguće reći "ne" određenim uslovljenim impulsima ili proširiti granice onda kada se osetimo sputani unutrašnjim preprekama i strahovima; promišljamo zakon karme i smer kojim ide naš život, kuda nas vodi i šta se njime razvija; negujemo velikodušnost i ljubav, saosećanje i predusretljivost. I sve to zajedno postaje naš put prakse. Joseph Goldstein, Seeking the Heart of Wisdom

Dantika i slon Uspjeh se na Hrid lešinara da otpočinem i vidjeh u podnožju slona kako okupan izlazi na obalu. Krotitelj dohvati podbadač i zapovedi mu: "Klekni!" Slon klekne, a čovjek mu se uspne na pleća. Vidjeh kako je ljudska moć ukrotila neobuzdanost. Tad i ja pribrah svoj um i bodra odoh u šumu. Therigatha, III.3 Dantika je bila kći dvorskog svećenika kralja zemlje Kosalo, rođena u prestolnici Savati. U prosjačkom redu bila je sljedbenica i učenica Velike Pomajke Gotami.

Kako ne bih znao, čuveni govor iz budističkog Kanona, Angulimala sutta, koji opisuje kako je okoreli ubica koji je imao nezgodan običaj da sačekuje u zasedi putnike i ubije ih. Onda bi odsekao jedan njihov prst i nanizao ga na svoju ogrlicu oko vrata. Stigao je do poduže ogrlice, kad je pokušao da ubije i Budu kad je ovaj naišao putem. Ali umesto toga, postao je njegov sledbenik. Malo je duži govor da se ovde postavlja, zato link: Angulimala sutta

Pataćara Plugom se ore njiva; posijana oranica mladom je težaku blago kojim podiže obitelj. A zašto ja, mada sam postigla revnost u primjeni učiteljeve pouke, ne doprijeh do utrnuća za sav napor i stegu? Dok sam tako sjedila uz potok da mi se noge oplahnu, zagledah se kako voda zamućena mojom nogom zadire u plićak obale. Tako primetih kako mi se duh sabire kao dobro obuzdan konj. Tad uzeh svetiljku i otiđoh u ćeliju, na ležaju pripremih sjedište i smestih se. Pritegoh iglom plamen svjetiljke, i kako se je svjetlost gasila, tako se i moj duh izvi u slobodu. Therigatha, V.10 Pataćara, kći bogate građanske porodice iz Savatija, bila je najuglednija učenica Budine metode meditativnog zadubljenja (đhanam). U listi "najistaknutijih" pohvaljena je kao najrevnija u redovničkoj disciplini (vinaya). Od svega toga mnogo je popularnija priča u komentarskoj tradiciji o njenim doživljajima prije obraćenja. Iz te priče potiče i njeno redovničko ime, ili nadimak, Pataćara ("ona koja ide u poderanoj haljini"). -- Kad su roditelji hteli da je udaju protiv volje, pobjegla je s čovjekom koga je voljela i s njime živjela u nekom udaljenom selu. Kad je trebalo da rodi drugo dijete, pošla je svojim roditeljima, ali je na putu rodila sina, pa se vratila mužu. Našla ga je kako upravo umire od ujeda zmije. Uputila se roditeljima u Savati, sa dva nejaka sina, ali joj se na prelazu preko rijeke oboje djece utopilo. Kad je u očaju stigla do roditeljske kuće, doznala je da se te noći kuća srušila i da su svi stradali (pojava česta i danas u Indiji). Luda od očaja, lutala je naokolo "u poderanoj haljini". Pjesma se odnosi na susret i razgovor s Budom. Poslije toga susreta povukla se u meditativni isposnički život. Dalje teškoće i napori koji su je konačno doveli do cilja opisani su u njenoj drugoj pjesmi.

Promene nalik vremenu Prva plemenita istina jednostavno kaže da je deo ljudskog stanja osećati neugodnost. Ne moramo to više čak ni da nazivamo patnjom; ne moramo ga zvati ni neugodnošću. To je jednostavno saznavanje vatrenosti vatre, olujnosti oluje, uskomešanost vode, podrhtavanja zemlje, baš kao i topline vatre, svežine i glatkoće vode, blagosti povetarca i sigurnosti, cvrstine i pouzdanosti zemlje. Ništa po svojoj suštini nije ni ovakvo ni onakvo. Samo četiri elementa zadobijaju različite kvalitete; oni su poput mađionicara. Nekad se ispoljavaju u jednoj formi, nekad u drugoj... Prva plemenita istina konstatuje da se i mi menjamo poput vremena, uzdižemo se i spuštamo poput plime i oseke, rastemo i smanjujemo poput Mesečevih mena. Pema Chodron, Awakening Loving-Kindness

Kao što se čovjeku koji je dugo bio odsutan, pa se sretno vrati iz daljine, raduju rođaci i znanci dobrodošlicom na povratku - isto tako i dobrotvora kad s ovog svijeta otiđe na drugi dobra djela dočekuju prijateljski kao rođaci povratnika. Buda Dhammapada, strofe 219-220

Budin savet kralju Pasenadiju Poput ogromnih stena, planina što paraju nebo, i primiču se sa svih strana lomeći sve pred sobom, tako i starost i smrt stižu slamajući živa bića: plemenite ratnike, sveštenike, trgovce, radnike, parije i smetlare. Nikoga ne štede. I svakoga gaze. Ovde ne pomažu čete na slonovima, ni vozari ni konjica, ne pomaže ni bitka nadmudrivanja niti bogatstvo spasava. Zato mudrac, videvši šta je za njega dobro, nepokolebljiv, stiče poverenje u Budu, Dhammu i Sanghu. Onaj ko praktikuje Dhammu mišlju, rečju i delom, dobija pohvale ovde na zemlji a posle smrti raduje se na nebu. Pabbatopama sutta, SN 3.5

Velika mudrost Najveće dostignuće jeste nesebičnost. Najveća vrednost jeste ovladati samim sobom. Najveći kvalitet je nastojati da služimo drugima. Najveće pravilo jeste neprekidna svesnost. Najveći lek jeste praznina svih stvari. Najveće delo je ne suprotstavljati se toku ovoga sveta. Najveći podvig jeste preobraziti strasti. Najveći dar jeste neprijanjanje. Najveće dobro jeste smiren um. Najveće strpljenje jeste poniznost. Najveći napor je ne brinuti se za rezultat. Najveća meditacija jeste um koji sve napusti. Najveća mudrost je prozreti privid. Atiša (980–1054)