Dhamma

Šta se preporađa - Onaj ko se preporodi, Nagaseno, je li to ista osoba ili nije? - Ni jedno ni drugo. - Daj mi neki primer. - Ako imamo ćup svežeg mleka, koje se prvo zgruša, pa se od njega onda napravi buter, a na kraju i gi (kuvanjem rafinirani buter), ne bi bilo ispravno reći da su taj gi, buter i zgrušano mleko isto što i sveže mleko, iako su oni iz njega dobijeni, ali isto tako ne bi bilo ispravno reći ni da su nešto sasvim drugo. Pitanja kralja Milinde, pogl. 2

Mir Mi ne tragamo za životom punom užitaka, već za tim da pronađemo mir. Taj mir je u nama, njega ćemo naći na istom onom mestu na kojem su i uznemirenost i patnju. Ne možemo ga pronaći ni u šumi, ni u planini, niti nam ga daje neki učitelj. Upravo tu gde doživimo patnju, tu možemo da pronađemo i slobodu od patnje. Pokušavati da pobegnemo od patnje znači zapravo trčati joj u susret. Istražujte patnju, vidite koji su joj uzroci i uklonite ih upravo sada, umesto da se uvek rvete sa njihovim posledicama. Ađan Ča

Znak napredovanja ka probuđenju Znak napredovanja ka probuđenju jeste da smo "ovde", a ne "tamo". Zaista, ključna tačka napretka je da budemo ovde sve vreme. Ćuvena poruka Ram Dasa: "Budi ovde, sada" jeste ono što rezultira kada smo istrajni u ovakvom vežbanju. To nije lako i zahteva odlučnost -- suprotstavljamo se direktno navici koju smo razvijali čitav život -- ali je to ujedno i osnovna vežba ka probuđenju, jer slama naše osnovno uslovljavanje. Tajna uspeha u ovom vežbanju jeste da iz sebe eliminišemo svaki osećaj neuspešnosti. Od trenutka kad počnemo, već smo uspešni. Jer jedina mera uspeha jeste ovaj trenutak, ovo sada. Ako smo ovde, naše vežbanje je savršeno. Činjenica da smo se upravo vratili sa našeg lutanja ili da ćemo možda opet negde odlutati za nekoliko sekundi nije uopšte bitna. Bez ovakvog vežbanja, uvek bismo ostali "izmešteni". Retko bismo iskusili da smo ovde. I tako, svakog onog trenutka kada smo u stanju da ne postupamo u skladu sa navikom, mi smo uspeli. David A. Cooper: Silence, Simplicity and Solitude

Biti sa svojim emocijama Ponekad ljudi ideju o napuštanju neke misli ili osećanja – opažanja kako nastaju u svesti, ali bez sleđenja njihovog toka – brkaju sa odbacivanjem bolnog osećanja kroz pokušaj da ga potisnemo. Ali potiskivanje nije isto što i sabranost. Sabranost se ne sakriva od bilo čega. Ona nam dopušta da se probijemo kroz slepilo poricanja i budemo sa samim sobom. Sabrana pažnja dopušta nam da vidimo gole činjenice i da ne budemo zavedeni svojim obmanama. Tara Bennett-Goleman: Emotional Alchemy

Naočare koncentracije Bez naočara koncentracije, svet izgleda zamagljen, mutan i nejasan. Ali kada ih stavimo, sve nam izgleda sjajno i jasno. Pri tome se nisu objekti promenili; promenilo se naše gledanje. Kada golim okom posmatrate kap vode, ne vidite mnogo. Ukoliko je stavite pod mikroskop, međutim, počinjete u njoj da vidite mnoge stvari koje se mrdaju i pokreću, što je fascinantno. Ukoliko meditirajuci stavite naočare koncentracije, bićete iznenađeni raznolikošću promena koje se odigravaju. Sayadaw U Pandita

Srećan čovek nije čovek u određenom sklopu okolnosti, već pre čovek sa određenim sklopom stavova. Hugh Downs

Pitanje: Ponekad tokom meditacije javi mi se slika bele svetlosti; nekad je ona zelena ili žuta, dođu mi razne slike zgrada, ljudi, religijskih predmeta ili monaha. Ponekad neko vidi kosture, ružne i zastrašujuće slike. Kako da se prema tome odnosimo? Odgovor: Ti objekti koji se jave u umu proizvod su koncentracije. Nastaju onda kada je um veoma smiren. To su umom stvorene slike, maštanja. Nekada su ti objekti vrlo jasni, drugi put su mutni; sve to zavisi od samadhija (koncentracije). Ako je samadhi snažan, videćemo ih vrlo jasno. Kada se javi takva slika ili znak (nimitta), ponavljaj u sebi "slika, slika" sve dok ta boja ili slika ne nestane. Onda se vrati natrag na dah. Ako ih registruješ, a oni ne nestaju, to je zbog upadane (vezivanja), koje razvija sviđanje ili nesviđanje u odnosu na te objekte. Tada se nimitta, boje, svetlost ili razne slike javljaju uvek iznova. Potrebno je pojačati sati (pažnju) pri registrovanju i napustanju tih stvari. Ako ne nestaju, ne osvrći se na to, već se vrati na praćenje daha, abdomena ili vec one tacke koju si odabrao. One će slike tada lagano nestati same od sebe. Ajahn Thawee Baladhammo: Practicing Insight on Your Own

Prostor i Buda-priroda Jedna od najčešćih analogija koje se koriste da bi se opisala Buda-priroda, kvalitet probuđenosti, jeste sam prostor. Ova analogija ima tri vida. Prvi, onako kao što je prostor sveprisutan, pa ipak ne zadobija obeležja bilo čega što prozima, slično tome i Buda-priroda prožima sva svesna bića, a da sama ničim od toga ne biva obeležena. Drugo, baš kao što galaksije i univerzumi nastaju i nestaju unutar prostora, tako i karakteristike naše ličnosti nastaju i nestaju unutar Buda-prirode. Naši oseti dolaze i prolaze; Buda-priroda ostaje. Treće, baš kao što prostor nikada ne biva uništen vatrom, isto tako i Buda-prirodu ne uništava "vatra" starenja, bolesti ili smrti. B. Alan Wallace, Tibetan Buddhism from the Ground Up

Prirodna reakcija otvorenog srca Mudrost zamenjuje neznanje u našim umovima onda kada shvatimo da sreća ne leži u akumuliranju sve više prijatnih doživljaja, da nam udovoljavanje žeđi čula ne donosi osećaj celovitosti ili potpunosti. Ono nas samo vodi ka jos više želja i ka jos više odbojnosti. Kada na osnovu sopstvenog iskustva razumemo da sreća ne dolazi od posezanja za nečim, već od njegovog napuštanja, ne od jurnjave za prijatnim iskustvima, već od otvaranja u sadašnjem trenutku za ono što je istinito, ta transformacija razumevanja oslobađa energiju saosećanja u nama. Naši umovi nisu više zaokupljeni jedino odgurivanjem bola ili prijanjanjem za zadovoljstvo. Saosećanje tada postaje prirodnia reakcija jednog potpuno otvorenog srca. Joseph Goldstein

Vežbanje Monasi, na ovome svetu postoje četiri vrste ljudi. Koje četiri? Oni koji ne vežbaju za svoju dobrobit, a ni za tuđu. Oni koji vežbaju za dobrobit drugih, ali ne i za svoju. Oni koji vežbaju za svoju dobrobit, ali ne i za dobrobit drugih. Oni koji vežbaju i za svoju i za tuđu dobrobit. Baš kao što se ugarak sa pogrebne lomače -- što gori na oba kraja, a pokriven je balegom u sredini -- ne koristi kao ogrev ni u selu, a ni van njega. Kažem vam da je on slican čoveku koji ne vežba za svoju dobrobit, a ni za tuđu. Onaj čovek koji vežba za dobrobit drugih, ali ne i za svoju dobrobit iznad je i plemenitiji od onog prvoga Onaj koji vežba za svoju dobrobit, ali ne i za dobrobit drugih najviši je od ove trojice. A čovek koji vežba za dobrobit svoju i drugih jeste, od sve četvorice, najuzvišeniji, kralj, najizvrsniji, vrhovni. Baš kao što od krave dolazi mleko, od mleka buter, od butera ghi, od ghija poslastica, a od sve četvoro tu poslasticu ljudi najviše cene -- na isti način, od one četiri vrste ljudi,, upravo onaj ko vežba za dobro svoje i drugih smatra se najuzvišenijim, kraljem, najizvrsnijim, vrhovnikom. Buda Ćhavalata sutta, AN IV.95

Preobraćanje Ne želim da preobraćam ljude iz jedne religije u drugu. Ne zanima me nijedna religija. Moj je interes Dhamma -- istina, učenje svih Probuđenih. Ukoliko uopšte treba da bude nekog preobraćanja, onda neka to bude iz patnje u sreću, iz nečistoća u čistotu, iz vezanosti u slobodu, iz neznanja u probuđenost. S. N. Goenka

Ko se kreće u društvu budala, taj se kaje dugo vremena. Drugarstvo s budalama uvek je patnja, kao i s neprijateljem, a druženje s razboritim je sretno kao susret sa srodnicima. Buda

Kad imate mudrost, možete da rešite svaki problem. Kad nemate mudrost, svaka stvar može da postane problem. Master Hsuan Hua

Um koji odluta jeste izvor patnje. Posledica uma koji odluta jeste patnja. Um koji vidi um jeste put. Rezultat uma koji vidi um jeste iskorenjivanje patnje. Ađan Dune Atulo

Naučimo kako da padnemo Ljudi često pitaju: Kad meditiram, kako da znam da li napredujem? I jedan od odgovora je: Kada um odluta od svog objekta, sve brže i brže ga vraćate natrag. Obratite pažnju, odgovor nije: Um nikada ne odluta. Već: Očekuje se da ćete odlutati; to je normalan deo vežbe, normalan deo treninga. Stvar je u tome da ste sve budniji za ono što se događa i sve brži u menjanju situacije kada vas misli povuku sa sobom. Dakle, važan deo učenja kako da meditirate jeste da naučite kako da padate... kako da vratite um uz minimum griže savesti, minimum samooptuživanja, sa jednostavnom konstatacijom: "Nisam ovde seo da bih razmišljao o obavezama sledeće nedelje, o neuspehu od sinoć ili o bilo čemu drugom. Ovde sam da se fokusiram na dah." Odložite sve te druge stvari i vratite se objektu meditacije. Naučite kako da to uradite a da ne vezujete čvorove u umu. Thanissaro Bhikkhu, How to Fall

Ne. _/\_ Buda je jednom rekao: "Ja sam samo poducavao dve stvari. Nastanak patnje i okoncanje patnje." Sve ostalo je bilo razrada

Buda je u svojim govorima pominjao da je napuštajući dom obrijao kosu i bradu. A ipak su ga posle prikazivali sa kovrdžama. Eto šta ti je umetnička sloboda Inače, sem higijenskih razloga, to je tradicionalno obeležje onih koji su napustili svetovan život -- isto tako teme briju i neki hrišćanski monasi na Zapadu. To je znak odvraćenosti; napuštanje značajnog dela sopstevnog identiteta; uklanjanje taštine. Religiozan život je dobrim delom prožet nastojanjem da se ne bude sebičan -- napušta se ego, sopstvena jedinstvenost, posebnost. (To ipak ne znači razgradnju ličnosti.) Taj život je takođe okrenut jednostavnosti -- ako monah nekuda ide ne mora da razmišlja kako će se očešljati. @ Rogozib Odlična karikatura. Volim takvu vrstu humora.

Gledanje u šake Mir je prirodno stanje uma u svakom od nas. Mir je u njemu bio od kad smo se rodili i ostaće tu sve dok ne umremo. On je naš najveći dar; pa zašto onda mislimo da ne posedujem mir uma? Osetiti mir je kao gledati u svoje šake. Kad ih pogledamo, obično vidimo jedino prste -- ali ne i prostor izmedju njih. Na sličan način, kada pogledamo svoj um, svesni smo samo aktivnih stanja, kao što su misli koje nam jure kroz glavu, hiljadu i jednog osećanja sa njima povezanih, ali obično previđamo intervale mira između njih. Ako bismo bili nesrećni ili tužni svakog minuta tokom 24 časa, šta bi bilo od nas? Pretpostavljam da bismo svi već bili u ludnici! Thynn Thynn

Praksa Ne bih da zvučim cinično, ali primetio sam da kada ljudi kažu kako je njihov svakodnevni život njihova duhovna praksa, to znači da nemaju duhovnu praksu. Tačno je da pranje sudova, pripremanje čaja i sve te stvari mogu biti prilika za uvid i svesnost. Ali je isto tako istina da one u najvećem broju slučajeva to nisu. Ovde govorim o samome sebi: ne izuzimam sebe iz ovakve procene. Uočio sam da je neophodna neka specifična duhovna praksa kako bismo svoju svest pripremili za to da se pranje sudova, pripremanje čaja ili šetnja mogu otvoriti i otkriti jedan takav potencijal. Jim Wilson

Buda i filozof Sećam se kratkog dijaloga između Bude i nekog filozofa njegovog savremenika. - Čuo sam da izlažete učenje o prosvetljenju. Koji je vaŠ metod? Šta vežbate svakoga dana? - Hodamo, jedemo, kupamo se, sedimo. - Pa šta je tako specijalno u tome? Svi hodaju, jedu, kupaju se i sede. - Gospodine, kada mi hodamo, mi smo svesni da hodamo; kada jedemo, svesni smo da jedemo. Kad drugi hodaju, jedu, peru se i sede, oni obično nisu svesni da to rade. Thich Nhat Hanh, Zen Keys

(Skoro) instant Dharma Ako obratite pažnju makar pet minuta, upoznajete neke vrlo fundamentalne istine: stvari se menjaju, ništa ne ostaje nepokretno, senzacije dolaze i odlaze same od sebe, u skladu sa uzrocima, a ne sa bilo ćime sto činite ili mislite da činite. Promene se odvijaju same po sebi. U prvih nekoliko minuta pažljivog posmatranja naučite da prijatni osećaji vode do nade da će ti osećaji potrajati, a neprijatni osećaji vode do nade da će brzo proći. I obe te stvati, ta privlačnost i ta odbojnost stvaraju napetost u umu. Obe su neugodne. Dakle, u tih nekoliko minuta dobijate veliku lekciju iz patnje: želeti da stvari budu drugacije nego što jesu. Zaista je zadivljujuće da možemo naučiti toliko mnogo istine samo tako što ćemo sklopiti oči i usmeriti pažnju na osećaje u telu. Sylvia Boorstein

Pravo razumevanje Ako svoj um razvijemo na pravi način, u skladu sa istinom, tako da je i naše razumevanje ispravno, tada će se nemir i rastresenost u nama sve više stišavati. Videćemo da pohlepa koju smo do tada osećali nije imala bilo kakvu pravu svrhu. Kada se javi bes prema drugim ljudima, videćemo da on nema bilo kakvu svrhu, da je samo muka i patnja. Uvidećemo da je jedini izlaz iz toga da svoj um umirimo: to je put do istinske sreće. Tada ćemo doživeti otrežnjenje, uvid u pravu prirodu stvari, u to da smo do tada samo sebe zabavljali nečim što nema bilo kakavu svrhu. Da nas je sve to nepotrebno istrošilo, bespotrebno stvorilo probleme i na kraju smo ostali bez bilo čega što bismo mogli istinski nazvati svojim. Pomislite samo na sve one stvari za kojima ste čeznuli i koje su vas zaokupljale od dana kad ste se rodili pa do danas. Ima li u njima bilo čega na šta bismo se zaista mogli osloniti? Bilo čega što bismo mogli nazvati zaista svojim. Nijedna. Nijedna od tih stvari vam ne može stvarno pomoći. Možda vam pomognu na trenutak, ali ne dovoljno da vam pruže istinsku sreću. Ajaan Suwat Suvaco, A Fistful of Sand

Gde stanuje ego? Tragati za sopstvom, za tim "ja", medju procesima u umu i telu slicno je trazenju necega sto nazivamo "muzika" medju ili unutar muzicara ili instrumenata u jednom orkestru. Kad prestanu da sviraju, mozete ustati i zahtevati da vidite taj izvor ili skriveno mesto simfonije koju ste upravo odslusali. Doziveli smo muziku i mozda smatramo da ona postoji samostalno, kao posebna stvar. Pa ipak, kada pridjemo da pogledamo, sve sto vidimo je grupa ljudi, stolice, instrumenti i listovi papira. Ne nalazimo ni mrvicu ili trag "simfonije" scucurene unutar horne ili violine, spremljene u muzicarev dzep ili stesnjene medju tim notnim listovima. Ocigledno, taj muzicki komad nema sopstvo; on nastaje u zavisnosti od mnostva uslova - rada kompozitora, nota, masina za proizvodnju zvuka, truda muzicara itd. - i prestaje kada ti uslovi prestanu. Na isti nacin, sopstvo ili ego, za koje mislimo da postoje, postoje samo u govoru, samo u konvencionalnom smislu, kao privid. Na apsolutnom planu nikakvo "ja" nismo u stanju da pronadjemo - vec samo sklop elemenata koji funkcionisu zajedno, privremeno. Nyanasobhano Bhikkhu, Landscapes Of Wonder

Još jedan problem sa našim željama je što nas one vode do toliko toga što ne želimo. Lama Zopa Rinpoche, The Door to Satisfaction

Ako ne pokušamo, necemo ni znati. Ayya Khema, Be An Island