Dhamma

Pun kofer kamenja Kad god sednete i malo se smirite, krene dobro poznata priča vašeg previše kritičkog uma. "Uh, baš me boli koleno... Ovo je dosadno... Volim ovaj osećaj mirnoće... Juče sam odlično meditirao, ali danas je užasno... Meni ovo ništa ne pomaže. Nije to za mene. Nije za mene i tačka! ..." Ovakva vrsta razmišljanja zaokuplja nas um i pretvara se u njegov balast. Kao da idemo i na glavi nosimo pun kofer kamenja. Prijalo bi ako bismo ga odložili. Zamislite kako bi bilo kad biste zaustavili sva ta zanovetanja i umesto toga dopustili svakom trenutku da bude ono što jeste, ne pokušavajući da ga ocenimo kao "dobar" ili "loš". To bi bio istinski mir, istinska sloboda. Meditacija znači negovanje takvog stava neklasifikovanja onoga što se javi u umu, šta god da je to. Jon Kabat-Zinn, Wherever You Go, There You Are

Ovim citatom želim srećnu novu 2010. svima na forumu Dan za isplatu Moj prvi učitelj meditacije rekao mi je nešto što mi je u to vreme izgledalo vrlo čudno: Ne postoji loša meditacija. I bio je u pravu. Sve te meditacije koje nazivate lošim ili frustrirajućim su zapravo težak rad koji ulažete da biste na kraju dobili "platu". To je kao da neko radi ceo ponedeljak, ali ne dobije ni dinara na kraju dana. "Zašto ja ovo radim?" pomisli. Onda radi ceo utorak i opet ne dobije ništa. Još jedan loš dan. Radi u sredu i četvrtak, opet ništa. Četiri loša dana zaredom. Onda dođe petak. Radi isto što je radio i do tada i na kraju dana šef mu da platu. Juuupiii! Zašto svaki dan nije ovakav? Zašto svaka meditacija ne može da bude dan za isplatu? Da li razumete poređenje? Tokom teških meditacija akumulirate svoj kredit, razloge za svoj uspeh. Tokom teških meditacija akumulirate snagu koja će stvoriti prostor za mirnoću. I onda, kada imate dovoljno kredita, um ulazi u dobru meditaciju, to je dan za isplatu. Ali morate zapamtiti da je zapravo tokom onih lošin dana najveći deo posla bio obavljen. Ađahn Brahm: Mindfulness, Bliss, and Beyond: A Meditator's Handbook

Đubrivo Prepreke u nama su poput đubriva za našu praksu. To je isto kao kad recimo uzmete kokošiji ili kravlji izmet i nađubrite voćke, kako bi njihovi plodovi bili što veći i sočniji. U sred patnje, tu je i sreća; u sred konfuzije, tu je i mir. Ađan Ča

Baš tu, u tebi Dhamma / Istina je u tvom umu, ne u šumi. Ne veruj drugima. Samo osluškuj sopstveni um. Ne moraš da ideš i gledaš bilo gde drugde. Mudrost je u tebi, kao što je slatki, zreli mango već u onom zelenom... Upoznaj i posmatraj svoje srce. Ono je čisto, ali emocije naiđu i oboje ga. Zato neka tvoj um bude poput gusto ispletene mreže, koja će uhvatiti emocije i osećaje kada se jave i istražiti ih pre nego što na njih reaguješ... Ađan Ča

Za one koji bi da prijateljima požele srećne praznike jednom lepom budističkom čestitkom neka pogledaju stranu: Čestitke Kursor stavite iznad slike koja vam se sviđa, kliknite desnim tasterom i zatim iz menija odaberite "Save image as..." da biste sliku sacuvali na svom kompjuteru...

Da, utoliko sto kad naiđe bes ne postajemo taj bes, kad naiđe žudnja ne postajemo ta žudnja. Održavajući svesnost, prepoznajemo sve te nečistoće u čistoj vodi uma i zahvaljujući tome ne bivamo njima uprljani. Jer kad se ne zadrže u nama, kad im ne dajemo dodatnu energiju, svi oni nastanu i odmah ili posle izvesnog vremena i nestanu.

Monasi, dve vrste ljudi je teško naći u ovom svetu. Koje dve? One koji će prvi da nekome poklone dobrotu i one koji se, zahvalni za tu dobrotu, osećaju obaveznim da je uzvrate. Te dve vrste ljudi je teško naći u ovom svetu. Buda

Bazen čiste vode Sve prepreke -- žudnja, bes, lenjost i tupost, uznemirenost, sumnja -- jesu mentalne karakteristike. One nisu deo nas, već bezlični elementi koji funkcionišu sami od sebe. Postoji jedno poređenje kao ilustracija posledica koje svi ti ometajući faktori imaju na um. Zamislite bazen sa čistom vodom. Želja za čulnim zadovoljstvima slična je kao kada u tu vodu sipamo neku lepu boju. Nase oko bi va zavedeno njezinom lepotom, raznolikošću nijansi, ali nismo u stanju da pogledom prodremo u dubinu tog bazena. Bes, zlovolja, odbojnost su nalik vodi koja ključa. Voda koja ključa se sva uskomeša i opet ne možete da vidite dno. Takva vrsta uskomešanosti uma, nasilne reakcije izazvane mržnjom i neprijateljstvom, velika su prepreka razumevanju. Lenjost i tupost su nalik bazenu u kojem je voda prekrivena podebljim slojem žabokrečine. Zbog njega nemoguće je pogledu da prodre dublje od površine. To je vrlo trom um. Uznemirenost i briga su poput vode u bazenu kada duva vetar. Površina se talasa usled snažnih vetrova. Kada smo pod uticajem uznemirenosti i brige, uvid postaje nemoguć, pošto um nije usredsređen i miran. Sumnja je slična blatnjavoj vodi; mudrost je zamućena i time osujećena. Joseph Goldstein

Ađan Đajanto: Intervju, Beograd, jul 2007. Tokom svog prvog boravka u Srbiji, theravada budistički monah Ađan Đajanto, odgovara na pitanja o svom susretu sa budizmom, monaškom životu, kao i nekim od glavnih postavki Budinog učenja.

Sa moje verande Sa svoje verande mogu da pogledam deo doline sto se uspinje nagore ili dolinu sto se spusta nanize ali ne u oba smera odjednom. Kada kontempliram svoju proslost moga da odaberem hocu li je videti s besom ili zadovoljstvom, ali ne na oba nacine odjednom. Mogu odluciti da se setim neuspeha ili dostignuca ali ne obe stvari odjednom. Nije vazno da li dolinu gledam nagore ili nadole, ali jeste vazno znati da na koju god stranu da okrenem pogled ucinio sam to po sopstvenom izboru i da vidim samo jednu polovinu. Tenzin Chonyi

Meditacija na olimpijski način 100 DANA Marta Henri Danas je 91. dan kako pokusavam da 100 dana bez prekida meditiram. Vama to moze izgledati malo ili mnogo. Za mene, to je mnogo. Imam problem da ostanem disciplinovana tokom duzeg perioda. Sklona sam da nesto pocnem, pa prekinem, opet krenem, opet prekinem, da bi posle nekog vremena ponovo pocela -- i, mislim, da vam je situacija prilicno jasna. Za ovaj 91-dnevni period discipline inspiracija mi je bio moj brat Dag. On nikada nije meditirao, ali je nedavno hodao 100 dana. Isao bi u park ujutro pre posla, ponekad i kada je kisa lila kao iz kabla. Ako je na poslu imao sastanak rano ujutro, hodao je nocu, bez obzira koliko je bio umoran i koliko je bilo kasno. Nas dvoje smo sasvim razliciti. On je advokat sa porodicom i kucom u predgra?u. Ja sam pisac, sa psom i stanom u centru grada. Pa ipak, oboje neprekidno imamo problem da istrajemo u stvarima za koje inace znamo da su za nas dobre. Dag ne vezba dovoljno, a ja se borim da odrzim kontinuitet svojih meditacija. Oduvek su me impresionirali olimpijski gimnasticari, zbog snage i gracioznosti koju su unosili u svoj sport, kao i zbog discipline neophodne da bi svoje vezbe izvodili sa toliko sigurnosti i zacu?ujuce lakoce. Ali ja nisam kao oni; ja nisam vrhunski sportista. Ja sam nalik mom bratu i zato je Dogov primer discipline bio toliko inspirativan za mene. Ako on to moze da uradi, pomislila sam, mogu i ja. I tako sam pocela svojih 100 dana meditacije. Obicno meditiram 30 minuta uvece. Ako planiram da se kasno vratim kuci, gledam da odsedim pre vecere. To bas i ne funkcionise uvek. Ponekad se svede na to da oko ponoci meditiram 10 minuta. mrtva umorna ili malo osamucena od pica. 13. dana trgla sam se u sred noci, setila da nisam taj dan meditirala i naterala sebe da se izvucem iz toplog kreveta i posadim na jastuce. Izme?u 25. i 43. dana bila sam na putovanju autobusom kroz Indiju. Meditirala sam u hotelskim sobama i u platnenim ¨atorima. Ponekad bih meditirala u autobusu, koristeci tajmer na mom aj-podu, dok smo moji saputnici i ja jezdili preko rad¸astanske pustinje. Na 16 sati dugom letu iz Delhija kuci meditirala sam na 10 i po kilometara visine. Prosao je i 47. dan -- bila sma skoro na pola puta. Vec sama ta akumulacija dana cinila je mogucnost neuspeha sve manjom i manjom. Onda mi je momak saopstio da je, dok sam bila u Indiji, izasao sa tri razlicite devojke i tako smo okoncali nasu vezu. Bila sam razbijena. Jako mnogo vremena sam provodila u krevetu, placuci ili piljeci u plafon. Nekako sam uspela da meditiram i kroz sve te dane tuge. Ili je to mozda tek podsecalo na meditaciju, sto je ponekad jednostavno vas maksimum. Sa kutijom papirnih maramica pri ruci, sedela sam barem deset minuta svakoga dana. Mnoge dane bih istovremeno i sedela i plakala -- plakala i duvala nos, cekajuci da sat otkuca, kako bih ponovo otpuzala do kreveta. Osecala sam se neuspesnom i kao devojka i kao meditant, ali sam nastavljala da sedim. U jednom trenutku, negde oko 65. dana, prestala sam da placem i pocela ponovo da pratim dah. Zatim sam se vratila pokusajima da budem svesna toga kako su misli u mojoj glavi samo misli. 91. dana ne mogu da izvestim da sam napravila nekakav cudesan proboj ili imala nekakav misticni dozivljaj. I jos uvek ne mogu apsolutno da garantujem da cu uspeti da stignem do 100. dana. Ali sa mojim bratom kao inspiracijom, prilicno sam sigurna da hocu.

Da se postigne sloboda, potrebne su samo dve stvari: smiren um i otvoreno srce. Thynn Thynn, Living meditation, living insight

A, sad sam shvatio odakle se znamo

Meni je to zadovoljstvo

Gestovi i smirenje Svaki nas gest rukom jeste jedna mudra povezana sa suptilnim i onim ne tako suptilnim energijama. Uzmimo energiju pesnice, na primer. Kada smo ljuti, obicno se nase sake zgrce u pesnicu. Neki ljudi i ne znajuci vrlo cesto praktikuju tu mudru u svom zivotu. Ona pothranjuje klice ljutnje i nasilja u vama svaki put kad je napravite i te klice tada bujaju i bivaju sve jace. Sledeci put kada sebe uhvatite da ste stisnuli pesnice u ljutnji, pokusajte da unesete svesnost u taj unutrasnji stav olicen u pesnicama. Osetite tu tenziju, tu mrznju, taj bes, agresiju i strah koji je u njoj sadrzan. Tada, u sred te ljutnje, eksperimenta radi, ukoliko je osoba na koju ste ljuti pored vas, pokusajte da otvorite dlanove i da ih sklopite u visini grudi kao kada se molite. (Naravno ta osoba nece imati pojma sta vi to radite.) Posmatrajte sta se dogadja sa besom i povredjenoscu ako zadrzite taj polozaj makar nekoliko sekundi. Jon Kabat-Zinn, Wherever you go, there you are

Hm, uvek je nezahvalno preporučivati ovako na slepo, ali kad već volite citate, onda će možda ova biti zanimljiva: Nema Ađan Čaa - Antologija citata

Drago mi je čuti da i od ovoga ima neke koristi

Želim, želim... Sećate li se kako ste se kao mali zabavljali zamišljajući razne želje. Mi smo to radili obično u grupi i onda bi neko upitao ostale: "Kad bi mogla da vam se ispuni svaka želja, šta biste poželeli?" Četvorogodišnjak bi rekao nešto ovako: "Punu kutiju sladoleda!" Godinu dana stariji od njega je veštiji i kaže: "Ja želim da imam poslastičarnicu, tako da mogu da jedem sladoled kad god poželim!" Onaj četvorogodišnjak pomisli: "Uf, kako se ja nisam toga setio!" Ali onda šestogodišnjak kaže: "Ja bih voleo da imam milion dolara i kupim sebi sve što mi padne na pamet!" Dvojica mlađih škrguću zubima: "Jao, to je još bolje!" Sedmogodišnjak je još lukaviji i, naravno, pošto ima više iskustva u ovakvoj igri, čeka da bude poslednji koji će se izjasniti: "Ja bih želeo da mi se ispuni milion želja!" Oni mlađi od njega shvataju da su svoje želje protraćili na sitne stvari: "Ah, trebalo je da i mi poželimo milion želja!" Ovo je igra koju i većina ljudi igra u svom životu. Buda je, međutim, poput onog najmudrijeg u toj grupi dece. On kaže: "Ja bih želeo da nemam više želja!" I to je zaista genijalno. Jer, želeti nešto znači da nam nešto nedostaje. "Ako ništa ne nedostaje, nema ni želja" i, ako to razumete, "ukoliko nema želja, ništa nam ni ne nedostaje." Razmislite o tome. Bhikkhu Sona, The Wishing Game

Skriveni neprijatelj Svaki put kada postoji prijatan prizor, zvuk, miris, ukus ili dodir, verovatno je da ce se pojaviti i pohlepa. I sve dok je u sebi imamo a da to nismo ni primetili, ona ce od nas zahtevati da joj ispunjavamo zelje, da tragamo, ona ce nas usmeravati ka predmetima za kojima cemo da zudimo. Dakle, ako ne vidimo da to sto nastaje jeste pohlepa, da nam ona komanduje i usmerava nas, sve dok ne znamo opasnosti koje dolaze sa pohlepom, nikada necemo cak ni pokusati da savladamo ovog najveceg od svih neprijatelja. Sayadaw U Thittila, Cause & Effect

To ti je jedna te ista knjiga Nyanaponika Mahathera: "The Heart of the Buddhist Meditation" Pogledaj srpski prevod ovde Saosecanje i pojedinac Bilo da su ljudi lepi i prijateljski raspolozeni ili ružni i odbojni, oni su svi ipak ljudska bica, bas kao i mi. Poput nas, i oni zele srecu i ne zele da pate. Sem toga, njihovo pravo da prevladaju patnju i budu srecni jednako je nasem... Kada shvatite da su sva bica jednaka i u svojoj zelji za srecom i u svom pravu da do nje dodju, vi automatski osetite empatiju i bliskost sa njima. Privikavajuci svoj um na to osecanje univerzalnog altruizma, vi u sebi razvijate osecaj odgovornosti za druge: zelju da im pomognete da prevladaju sopstvene probleme. Ta zelja nije selektivna; ona se odnosi na svakoga. Dalai Lama, Compassion for the Individual

Bas kao sto nepregledni okean ima samo jedan ukus -- ukus soli -- tako i ovo ucenje i praksa (Dhamma-Vinaya) imaju samo jedan ukus -- ukus slobode. Buda

Ko je pre bio nemaran, a kasnije to više nije, taj obasjava ovaj svet kao Mesec nezasenjen oblakom. Buda Dhammapada, stih 172

Mozemo li da gresimo? Zaista cesto zaboravimo da napraviti gresku i nije tako strasno. U budizmu se smatra normalnim da pravimo greske. U redu je biti nesavrsen. Zar nije to divno? To znaci da smo slobodni da budemo ljudsko bice, umesto da o sebi mislimo kao o nekom ko je izvanredan, savrsen, neko ko nikada ne gresi. Strasno je, zar ne, ako mislimo da nam nije dopusteno da pravimo greske, jer mi obicno cinimo greske i onda moramo da ih prikrivamo. I tada nas dom nije mesto mira, tisine i udobnosti. Naravno, mnogi koji su skepticni ce reci: "Ako dopustis ljudima da grese, kako ce oni ikada nesto nauciti? Jednostavno ce nastaviti da prave jos vise gresaka." Ali stvari zapravo ne funkcionisu na taj nacin. Da bih ovo ilustrovao, prisecam se kako mi je otac jos kao tinejdzeru rekao kako me nikada ne bi izbacio iz kuce ma sta da uradim; za mene ce u njoj uvek biti mesta makar nacinio i najgore greske. Kada sam ga cuo, razumeo sam to kao izraz ljubavi, potpunog prihvatanja. I to me je nadahnulo; toliko sam ga postovao da nisam zeleo da ga povredim, nisam zeleo da mu nanesem bol i tako sam se jos vise trudio da budem vredan njegovog poverenja. Ajahn Brahmavamso, On Making a Mistake

Molitva nije dovoljna Sufi imaju izreku: "Alahu se moli, a kamilu vezi za stub." Ovde su povezane obe strane prakse: molitva, da, ali potrudi se i da uradis ono sto je neophodno u ovome svetu. Vodi zivot ispunjen meditacijom i istinskim duhovnim iskustvom, ali u isto vreme pronadji nacin kako da sve to ispoljis ovde i sada. Jack Kornfield, Seeking the Heart of Wisdom

Listovi u šumi Jednom prilikom Blaženi, uzevši u ruku nekoliko listova, upita monahe: "Šta mislite, monasi, čega ima više, listova u mojoj ruci ili listova u ovoj šumi?" "Listova u ruci Blaženog je manje, gospodine. Mnogo je više listova u ovoj šumi." "Isto tako, monasi, onih stvari koje saznah neposrednim znanjem, ali ih nisam podučavao, daleko je više od onih kojima sam podučavao. A zašto ih nisam podučavao? Zato što nisu povezane sa ciljem, ne odnose se na temelje svetačkog života i ne vode ka otrežnjenju, stišavanju strasti, prestanku, smirenju, direktnom znanju, samoprobuđenju, utrnuću. Zato ih nisam podučavao. A čemu sam podučavao? 'Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'... Buda Simsapa sutta, SN LVI.31