Dhamma

Gledati malo dublje Učenje kaže, neugodnost (dukkha) počinje i završava se -- ona nije trajna. Pretpostavimo da sedim i osetim da mi je neudobno. Okrenem se dukkhi i zapitam se: "Šta je uzrok ove neugodnosti?" "To što je telu neudobno", stize mi odgovor. I ja odlučim da promenim položaj. Ali posle pet minuta ponovo osetim da mi je neudobno. Zato ovaj put taj osećaj pogledam malo pažljivije. I uočavam još nešto: "Ja NE ŽELIM tu neudobnost, ja ŽELIM prijatan osećaj." Ah! Dakle nije u bolu problem -- vec u NEŽELJENJU neprijatnog osećaja. Hm, ovo je vrlo koristan uvid, zar ne? To je malo dublje gledanje. Otkrivam da mogu biti spokajan što se tiče neprijatnih osećaja i da NE MORAM da se pomerim. Oni me kao takvi ne uznemiravaju i tako um postaje sasvim smiren. Ađan Viradhammo: So What?

Ja ne želim da preobraćam ljude iz jedne organizovane religije u drugu; ne zanima me nijedna organizovana religija. Predmet mog interesovanja jeste Dhamma -- istina, učenje svih Prosvetljenih. Ako uopšte treba da bude nekog preobraćanja, onda je ono iz patnje u sreću, iz prljanja u čistotu, iz ropstva u slobodu, iz neznanja u probuđenje. S. N. Goenka

Odlična stranica, predivne slike: Allisburning.org/

Nijedna druga stvar ne navodi ljude da tumaraju bez prekida, danju i noću, kao kada su zavedeni obmanom. Ali oni koji, napustivsi obmanu, probiju gusti mrak ne tumaraju više. Klica patnje u njima iščupana je. Buda, Ittivutaka, I.14

Istinska praznina Kineski car upitao je poznatog budističkog učitelja da li može da pokaže prirodu sopstva na neki lako vidljiv način. Kao odgovor na to, učitelj je šesnaestougaonu vladarevu dvoranu od poda do plafona obložio ogledalima. U sredini dvorane obesio je upaljenu sveću. Kada je car ušao, mogao je da vidi na hiljade upaljenih sveća u bezbroj ogledala koja su odražavala jedno drugo. Onda je učitelj sveću zamenio malim brušenim kristalom. Car je sada mogao da vidi taj kristal kako se ogleda u svim mogućim pravcima. Zatim mu je učitelj pokazao na jednu od stranica tog kristala, i kad se car u nju zagledao, mogao je da vidi čitavu dvoranu sa hiljadama kristala koji su se odražavali u svakoj od stranica tog kristala u sredini. Učitelj mu je zapravo pokazivao kako i najmanji deo sadrži u sebi čitav univerzum. Istinska praznina nije prazna, već sadrži sve stvari. Tajanstvena i bremenita, praznina stvara i odražava sve mogućnosti. Iz nje izranja naša individualnost, koja može biti otkrivena i razvijana, ali nikada posedovana ili fiksirana. Sopstvo je sadržano u ne-sopstvu, kao što je plamen sveće sadržan u velikoj praznini. Jack Kornfield, A Path with Heart

Tri oslonca Uzeti Budu kao svoje utočište znači prepoznati ono seme prosvetljenja koje je u nama samima, tu mogućnost slobode. To takođe znači pronaći utočište u onim osobinama koje sam Buda otelovljuje; osobinama kao što su neustrašivost, mudrost, ljubav i saosećanje. Uzeti Dharmu kao utočište znači uzimati kao utočište prirodni zakon, stvari kakve jesu; to znači potvrđivanje svoje privrženosti istini, dopuštajući Dharmi da se odvija pred našim očima. Uzeti utočište u Sanghi znači crpeti podršku od zajednice, u svima nama koji pomažemo jedni drugima na putu ka probuđenju i slobodi. Joseph Goldstein, The Experience of Insight

Sumnja Sumnjati je prirodno. Svako polazi od sumnji. Od njih možeš da naučiš mnogo. Ali ono što je važno jeste da ne poistovećuješ sebe sa svojim sumnjama; dakle, ne dopusti da te one zarobe. Jer će početi beskonačno da ti okreću um u krug. Umesto toga, posmatraj čitav taj proces sumnjanja, postavljanja pitanja. Vidi ko je to ko sumnja. Vidi kako sumnje dolaze i prolaze. Tada više nećeš biti besmopoćna žrtva svojih sumnji. Iskoračićeš izvan njih i tvoj um će se lagano smiriti. Tada si u stanju da vidiš kako sve stvari dolaze i prolaze. Jednostavno, ostavi ono za šta si vezan. Ostavi svoje sumnje i samo posmatraj. Tako se okončava sumnja. Ađan Ča

Sumnje se ne smiruju zato što ti bilo ko kaže da je nešto ovako ili onako. One se smiruju samo tvojim vežbanjem. Ađan Ča

Ukoliko nastojite da dođete do dubljeg razumevanja Dhamme, do tačke kada uvidite apsolutnu istinu, otkrićete da ne postoji stvar koja se zove religija -- da ne postoje ni budizam, ni hrišćanstvo, ni islam. Buddhadasa Bhikkhu

Poštovanje Buda je umro u Kusināri, ležeći između dva sal drveta, koja su u tom trenutku iznenada procvetala, iako im nije bilo vreme cvetanja. A onda su sa njih počele latice da padaju iz poštovanja prema Učitelju. Buda je tom prilikom ukazao na vrlo važnu stvar: “Ovo salovo drveće je procvetalo kad mu vreme nije i posulo me laticama u znak poštovanja. Ali monah ili monahinja, nezaređeni sledbenik i sledbenica koji žive u skladu sa Učenjem i savršeno ga ispunjavaju, tek oni mi ukazuju poštovanje na najviši mogući način” Šravasti Dhammika: Budizam od A do Š

Razjašnjenje stvari Sabranost je svesnost sadašnjeg trenutka. Ona se odigrava ovde i sada. Ona je posmatranje onoga što se događa u sadašnjem trenutku. Stalno ostaje u sadašnjosti, uvek na vrhu onog talasa koji predstavlja protok vremena. Ako se setite učiteljice iz drugog razreda osnovne, to je sećanje. Kada odmah zatim postanete svesni da se sećate svoje učiteljice, to je sabranost. Ako potom taj proces konceptualizujete i sami sebi kažete: "Ah, ja se sećam", to je razmišljanje. Henepola Gunaratana, Mindfulness in Plain English

Pronalaženje ravnoteže Najveća veština u duhovnom životu jeste pronalaženje ravnoteže. Čitavo Budino učenje sažeto je u njegovom ohrabrivanju da pronađemo i idemo srednjim putem. Da se ne priklonimo ekstremu askeze i averzije prema životu, niti ekstremu trčanja za čulnim zadovoljstvima. Ravnoteža između ovo dvoje jste put probuđenja i slobode. Put ravnoteže jeste biti sa onim što je istinito u životu i voleti to, biti posvećen istini na svakom nivou našeg bića. Christina Feldman and Jack Kornfield: Stories of the Spirit, Stories of the Heart

Putovanje i cilj Kada vozimo, obično najviše razmišljamo o tome kako ćemo da stignemo i time žrtvujemo samo putovanje za račun cilja. Ali život se nalazi u sadašnjem trenutku, ne u budućnosti. Zapravo, možda će nam kada stignemo na taj cilj biti samo gore. Ako moramo da govorimo o cilju, šta reći o konačnom cilju, o groblju? Ne želimo da idemo u pravcu smrti; želimo da idemo u pravcu života. Ali gde je život? Život je moguće pronaći samo u sadašnjem trenutku. Zato, svaki kilometar koji pređemo, svaki korak koji napravimo, treba da nas donese do sadašnjeg trenutka. To je vežbanje sabranosti. Kada vidimo crveno svetlo na semaforu i znak "Stop", možemo na to da se osmehnemo i zahvalimo mu, zato što nam to bodhisattva pomaže da se vratimo u sadašnji trenutak. Crveno svetlo je alarm za sabranost. Možda smo na njega gledali kao na neprijatelja, koji nas sprečava da dostignemo na svoj cilj. Ali sada znamo da je to crveno svetlo naš prijatelj, da nam pomaže da se odupremo nagonu za žurbom i poziva da se vratimo u sadašnjost, gde smo u prilici da se sretnemo sa životom, radošću i mirom. Thich Nhat Hanh: Present Moment, Wonderful Moment

Problemi sadrže u sebi i ključ za rešenje ukoliko ka njima okrenemo i svoju svesnost. Tulku Thundup

Pokrenut nov TV kanal, budistički ovde

Vodič u planini Dobar duhovni prijatelj koji će nam pomoći da ostanemo na putu, onaj sa kojim iskreno možemo da razgovaramo o međusobnim razlikama, sigurni da će reakcija biti vođena saosećanjem, predstavlja veoma važan oslonac, ali koji nažalost često nedostaje. Iako ljudi žive i vežbaju zajedno, često se među njih ispreći želja za nadmetanjem. Zaista dobar prijatelj je nalik vodiču u planini. Duhovni put je sličan penjanju na planinu, za koju zaista ne znamo šta ćemo naći na njezinom vrhu. Samo smo čuli da je tamo lepo, da su svi srećni kad se na njega popnu, da je pogled veličanstven i vazduh čist. Ako imamo vodiča koji se već penjao na tu planinu, može nam pomoći da ne padnemo u ambis, da ne stanemo na stenu koja će se odroniti ili da ne zalutamo. Univerzalan lek za sve naše boljke jesu plemeniti prijatelj i plemeniti razgovor, kao nasušna potreba našeg uma. Ayya Khema, When the Iron Eagle Flies

Evo jednog govora gde Buda iznosi čuveno poređenje sa poluslepom kornjačom, a koje ilustruje dragocenost činjenice da smo se rodili u ljudskom obličju kao šanse za probuđenje. Chiggala sutta - Obruč (SN LVI.47) "Monasi, zamislite da neki čovek baci obruč da pluta u velikom okeanu. I da u tom okeanu živi kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu. Šta mislite, monasi, da li bi kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu tog okeana, uspela da proturi glavu kroz taj obruč?" "Ako bi se to i dogodilo, poštovani gospodine, za to bi trebalo jako mnogo vremena." "A ja vam kažem da će pre kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu okeana, uspeti da proturi glavu kroz taj obruč, nego što će se budala koja se preporodila na lošem odredištu ponovo roditi kao ljudsko biće. A zašto? Zato što tamo nema postupaka vođenih Dhammom, ispravnih postupaka, dobrih dela, milosrdnih dela. Tamo, monasi, vlada međusobno proždiranje, proždiranje slabijih. A zašto? Zato što nema razumevanja četiri plemenite istine. Koje četiri? Plemenite istine o patnji, plemenite istine o nastanku patnje, plemenite istine o prestanku patnje i plemenite istine o putu koji vodi do prestanka patnje. Zbog toga vam i govorim, monasi, da treba uložiti napor da bi se razumelo: 'Ovo je patnja'; treba uložiti napor da bi se razumelo: 'Ovo je nastanak patnje'; treba uložiti napor da bi se razumelo: 'Ovo je prestanak patnje'; treba uložiti napor da bi se razumelo: 'Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'."

Poput cepanice Šantideva... pominje posebne slučajeve kada je preporučljivo da budemo poput cepanice. Kada nam je um vrlo uznemiren ili kada počnu da nam naviru misli da nekoga omalovažimo, ogovaramo ili zlostavljamo. Ako se gordost, samoljublje ili namera da tražimo tuđe greške jave, takođe možemo ostati inertni sve dok naša neznanjem vođena namera ne oslabi. Kada se osećamo nadmoćni, planiramo da obmanemo druge ili želimo da hvalimo sopstvene kvalitete, sve su to slučajevi kada je mudro pretvarati se da smo načinjeni od drveta. Kad god poželimo da optužujemo druge, da nekog vređamo ili na drugi način uznemirimo, treba da vežbamo tehniku ne-reagovanja. Geshe Kelsang Gyatso: Meaningful to Behold

Ne prilazite suviše blizu Kad god je u nama prevelika ljubav ili mržnja prema bilo kome ili bilo čemu, kad god smo naročito uzbuđeni, to će nas odvesti u veliku patnju. Ovo je vrlo važno, zato dobro to razmotrite. Istražujte ta osećanja snažne ljubavi ili mržnje i zatim uzmaknite jedan korak. Ako im priđete suviše blizu, ona će vas ugristi. Čujete li to? Ako ih zgrabite i ponesete sa sobom, ona grizu i udaraju. Kao kad hranite neku životinju, morate da pazite da vas ne ritne. Vaša je obaveza da je hranite i brinete o njoj, ali morate biti dovoljno vešti da sve to uradite a da vas ne ugrize. Ljubav prema deci, rođacima, novcu i imetku ce vas ujesti. Da li razumete to? Kada je hranite, ne prilazite suviše blizu. Kada je pojite, ne prilazite suviše blizu. Zategnite malo uže kad je neophodno. To je put Dhamme, prepoznavanja prolaznosti, izvora patnje i nepostojanja trajne suštine, to je prepoznavanje opasnosti i praktikovanje opreznosti i obuzdanosti srednjeg puta. Ajahn Cha: Everything is Teaching Us

Oslobađanje srca Svoja srca štitimo oklopom iskovanim upravo od svojih starih navika da odgurujemo od sebe bol i grabimo zadovoljstva. Kada uspemo da dođemo do daha u sred bola, umesto da ga neprekidno guramo od sebe, tada počinjemo da otvaramo svoje srce i onome što je neželjeno. Kada se na ovako direktan način odnosimo prema onim delovima svoga života od kojih bismo najradije okrenuli glavu, zagušljiva soba našeg ega počinje lagano da se provetrava. Pema Chödrön: Start Where You Are

Ako čovek pogreši, neka to ne ponavlja, neka se tome ne raduje; bolno je gomilanje rđavih navika. Buda, Dhammapada, stih 117

@ Words Of Steel Ej odlično si napisao. Baš me je zanimalo kako jedno takvo predavanje izgleda nekome ko nema mnogo iskustva sa budizmom i gleda sve to da tako kažem sa strane. Hvala mnogo i na iskrenosti!

Jesi li ti bio? Kako je bilo na predavanju? Napiši koji red

Vrata pakla ne postoje. Sami ih sebi pravimo. Master Hsuan Hua

Nas pravi dom Svrha meditacije jeste da vas priblizi vasem pravom domu, onom mestu mira koje je u vama. Shvatate da svoj pravi dom zapravo uvek nosimo sa sobom. Ali kako do njega dolazimo? Vrata vaseg srca su otvorena, bilo sta da radite. Sloboda, ljubav, saosecanje, mirnoca, odustajanje od kontrolisanja svega i svacega, napustanje, to su vrata doma koji je u vama. Do njega ne stizete odmeravanjem i kritikovanjem. Put do njega vodi kroz smirenje, a ne mozganje. Tako prolazite kroz vrata svog unutrasnjeg doma, u kojem mozete da boravite koliko zelite, bilo kada. Ajahn Brahmavamso: Practising in the World