Dhamma

Žao mi je, prijatelju, ne znam. A što ti je bitan taj znak? Ma imaš sve precizno objašnjeno ovde budistička meditacija samo nema ko da čita

Ova mala planeta Zemlja Kada srecem ljude u razlicitim krajevima sveta uvek se podsetim da smo svi mi u sustini isti: svi smo ljudska bica. Mozda nosimo razlicita odela, nasa koza je razliciite boje i govorimo razlicitim jezicima. To je ono sto je na povrsini. Ali u sustini, mi smo svi ista ljudska bica. To je ono sto nas povezuje. To nam omogucuje da razumemo jedni druge, da razvijamo medjusobno prijateljstvo i bliskost... Zato sto svi delimo ovu malu planetu Zemlju, moramo nauciti da zivimo u harmoniji i miru jedni sa drugima i sa prirodom. To nije samo san, vec i nuznost. Dalai Lama: iz govora prilikom dodeljivanja Nobelove nagrade za mir ۞

Čizme i puške Tokom studentskih nemira u Burmi, kada su vojnici ulazili u hram da odatle izbace pobunjenike, oni bi na vratima izuli svoje čizme, ali iz ruku nisu ispuštali puške. Iskazivali su poštovanje prema Budi, ali su zanemarivali Dhammu. Ključno je da budemo odgovorni prema svojim postupcima i ne zaboravimo na Dhammu u kakvoj god da se situaciji nađemo. Sharon Salzberg

Razmišljanje U zazenu (meditaciji) ne očekujemo bilo šta. Zazen nije tehnika da se postigne bilo šta. On je mnogo prirodniji. Pa ipak, nekako, najprirodniju stvar je teško uraditi. Zašto? Zato što toliko mnogo razmišljamo. Nema ničeg lošeg u razmišljanju. Razmišjanje je vrlo prirodan proces, ali nas naše misli tako lako povuku za sobom i mi im pridajemo toliko mnogo važnosti. Maezumi Roshi: Zen Meditation in Plain English

Telo i um Tri stvari nikada ne zaboravljamo u vezi sa svojim telom: * da ga očistimo, * da ga nahranimo, * da ga lečimo. Ove tri stvari obično zaboravljamo u vezi sa svojim umom: * da ga očistimo (mirom meditacije), * da ga nahranimo (dobrom Dhammom), * da ga lečimo (oslobadjajući se bolesti pohlepe, mržnje i neznanja). Um se prlja i treba ga pročistiti; postaje gladan i treba mu hrana; i uglavnom je sve vreme u groznici i treba mu lek. Zašto tako lako zaboravljamo na sopstvenu dobrobit? Bhikkhu Khantipalo: Bag of Bones

U pravu si, ordinarna glupost. Kreni o shingonu...

Duhovna vežba Duhovno vežbanje je teško u početku. Pitaš se kako bi uopšte mogao da istraješ u svemu tome. Ali kako se na njega navikavaš, vežbanje vremenom postaje sve lakše. Ne budi tvrdoglav i ne forsiraj sebe previše. Ako vežbaš u skladu sa svojim mogućnostima, malo-pomalo pronalazićeš sve više zadovoljstva i radosti. Kako budeš razvijao unutrašnju snagu, tvoji pozitivni postupci će sve više dobijati na dubini i širini. Dalai Lama: A Flash of Lightning in the Dark of Night

Samo jedan ukus Baš kao što svaka kap vode u ogromnom okeanu ima samo jedan jedini ukus - ukus soli -- na isti način ovo Učenje i njegova praksa imaju samo jedan jedini ukus -- ukus slobode. Buda Uposatha sutta, Udana 5.5

Um U umu početnika mnogo je mogućnosti, a u umu eksperta svega nekoliko. Shunryu Suzuki: Zen Mind, Beginner's Mind

Moć žudnje Žudnja nije deo nas, već tek način na koji obično reagujemo vođeni neznanjem... No, mi nismo njene bespomoćne žrtve. Možemo joj dopustiti da bude ono što jeste i tako početi da je napuštamo. Žudnja ima moć nad nama i zavodi nas samo dotle dok se sa njom poistovećujemo, dok verujemo u nju i reagujemo na nju. Ajahn Sumedho: Four Noble Truths

Prava mera Buda je vežbanje uma upoređivao sa držanjem ptice u ruci. Um je sličan toj maloj ptici i pitanje je kako je zadržati u šaci a da ne odleti. Ako suviše čvrsto stisnete šaku, ugušićete pticu. Ako je suviše opustite, ptičica će se izmigoljiti i pobeći. Dakle kako ćete je držati, a da ne umre, odnosno ne pobegne? Isto to važi i za naše vežbanje uma, koje ne sme biti ni suviše kruto, ni suviše ležerno, već uvek s pravilno odmerenim naporom. Upasika Kee Nanayon: Pure and Simple

Užici čula Ako svaki čas skrećeš sa puta da bi pomirisao ruže, može se dogoditi da padne mrak pre nego što stigneš domu svome. Ajahn Chah

Bes Vezivanje za bes je kao da zgrabimo užareni komad uglja i hoćemo da ga bacimo na nekog. Na kraju mi sami budemo opečeni. Buda

Ljubav i mrznja Zivot vam donosi mnostvo prlika za ucenje, samo su te prilike cesto prerusene u neprijatnosti... Ako ste sa nekim ko vam se ne dopada, iskoristite tu priliku da razvijate dobrodusnost, cime pravite korak ka smirenosti. A ako ste u teskoj situaciji, cak bolnoj, i odlucni ste da od nje naucite sve cemu vas moze poduciti, tada ste otkrili tajnu velikog postignuca. A ta tajna je da volite i ono sto ste do tada mrzeli. Poenta je u tome da volite sve ono sto vam se dogadja, bilo da vam se dopada ili ne. Leonard A. Bullen: A Technique of Living

Sumnja Jedno od najvaznijih ucenja koje mi je Adjan Cha ikada dao bilo je kada sam kod njega jednom dosao, potpuno ophrvan sumnjama i brigama. Posto smo malo popricali, pogledao me je i rekao; "Ako je nesto nesigurno i hoces da ga ucinis sigurnim, patices." Hm, to je zaista ocigledno. Medjutim, on je znao o cemu govori, zaista je znao. Ako je nesto nesigurno, morate ga videti kao nesigurno -- zasto odmah pokusavate da ga pretvorite u sigurno? Samo zbog svoje vezanosti za izvesnost nismo u stanju da ucimo od neizvesnosti. Pa ipak, samo kada smo nesigurni ucimo. Kada smo nesigurni, mozemo da se trgnemo, pogledamo oko sebe i kazemo; "Sta se to dogadja; u cemu je stvar?" Kada smo nesigurni, imamo priliku da budemo budni i pazljivi. Kada smo sigurni, jednostavno se zavalimo, debljamo i postajemo lenji. Ljudi koji su zaista sigurni nemaju onaj osecaj otvorenosti i vitalnosti, nemaju nagon za istrazivanjem zivota. Za njih je sve vrlo zatvoreno i izvesno. Ajahn Munindo: In Doubt We Trust

Svidjanje i nesvidjanje Buda je ukazao da postoje cetiri nacina na koja ljudi skrenu sa puta. Dva od njih su da sledimo ono sto nam se svidja i bezimo od onoga sto nam se ne svidja. Druga dva su da smo savladani iluzijom i strahom. Te stvari navode ljude da skrenu sa puta. I tako se zaputimo kroz sikaru i onda ko zna kuda, jednostavno zato sto nam prija da sledimo ono sto nam se dopada i izbegavamo ono sto nam se ne dopada -- iako bi te stvari koje nam se ne svidjaju cesto trebalo malo pazljivije da zagledamo. Zasto nam se one ne dopadaju? A to sto nam se dopada, zasto nam se u stvari dopada? Kakvo tacno dobro nam ono donosi? Thanissaro Bhikkhu: Beyond Likes & Dislikes

Ako Ako razumeš, stvari su upravo takve kakve jesu... Ako ne razumeš, stvari su upravo takve kakve jesu... Zen izreka

Pa i treba, da se malo odmorite od mene. Ali sad sledi nastavak... Unutrašnji monolog Bilo bi divno kada bi svako od nas mogao da napusti taj unutrašnji monolog i boravi u tihoj svesnosti sadašnjeg trenutka, dovoljno dugo da bi shvatio koliko je on divan. Tišina je toliko plodonosnija u pogledu mudrosti i jasnoće od mišljenja. Kada uvidite koliki je užitak i vrednost tišine u nama samima, tada vam ta tišina postaje privlačnija i važnija. Unutrašnja tišina postaje ono čemu um teži. On neprestano traži tu tišinu, do tačke da razmišlja jedino kada zaista mora, jedino kada to ima svrhe. Pošto ste, na tom stupnju, shvatili da je veći deo onoga o čemu razmišljate svakako nepotrebno, da vas ono nikuda ne vodi, stvarajući vam samo glavobolju, tada rado i lako veći deo vremena provodite u tišini unutrašnjeg mira. Ajahn Brahmavamso: The Basic Method of Meditation

Gde ako ne ovde? Hiljade i hiljade učenika praktikovali su meditaciju i došli do njenih plodova. Ne sumnjaj u njezine mogućnosti zbog jednostavnosti metoda. Ako ne možeš da pronađes istinu upravo ovde i sada, gde drugde očekuješ da je pronađes? Dogen

Citta sutta - Um [Deva:] Čime je vođen ovaj svet? Čime pokretan sad tu sad tamo? Koja to jedna stvar drži sve druge pod vlašću svojom? [buda:] Umom je vođen ovaj svet? Umom pokretan sad tu sad tamo? Um je ta jedna stvar koja drži sve druge pod vlašću svojom. Samyutta nikaya I.62

Au prijatelju, vidim tamo se mlogo zakuvalo. Samo što ne krene makljaža. Ti bi baš da me usosiš A što vam je toliko bitna ta nirvana? I šta bih ja mogao da kažem a da bi drugi poverovali. Ako kažem nirvana je velika sreća, drugi će reći nirvana je ništavilo. Ako kažem nirvana je ništavilo, drugi će reći nirvana je život među bogovima. I tako bez kraja i konca, slepac ubedjuje slepca da je boja neba zelena. Hoću da kažem da uvek treba poći od toga gde smo sada, jer tu ne treba niko nikog da ubeđuje ni u šta. Svi znamo i osećamo gde smo. A to je jedna mešavina sreće i patnje, radosti i tuge. I cilj nam je da se oslobodimo što je više te patnje i te tuge, da uvećamo sreću. A kako? Tako što ćemo ukloniti uzroke patnje. A to su? Pohlepa, mržnja i neznanje (i naravno sijaset njihovih derivata). I kako ih to uklanjamo? Samo upornim vežbanjem, ne upornim naklapanjem. Tako što razvijamo u sebi dva temelja napretka: moral i svesnost. Trudimo se da činimo dobro sebi i drugima, i trudimo se da ne povređuje ni sebe ni druge. To smirivanje mržnje i pohlepe nam je put morala kao temelja naše trajne sreće. A što se tiče svesnosti? Kad god se pojavi misao: mrzim to, moram da imam ono, bez dalje razrade posmatramo tu misao, a ne trčimo da je odmah poslušamo kao verni sluga svoga gospodara, sve se nadajući slatkoj nagradi za vernost. I ako uspemo da se odupremo onom početnom impulsu i da je dovoljno dugo nepristrasno posmatramo, videćemo da je taj gospodar samo privid, da ga mi sami stvaramo. I što je jako dobra vest, taj gospodar nije večan, ako ga ostavimo na miru, on lagano bledi inestaje. Takvo vežbanje uma nam je put svesnosti koji vodi ka znanju kao temelju naše trajne sreće. Ovako vežbaj i stići ćeš do nirvane. Ne pričajući o njoj. Ovo je je, nadam sem, zadovoljavajući odgovor i na pitanje koje mi je na profil poslao Bezlični a glasi: "Dhamma, Jedno pitanje za tebe. kako bi ti objasnio budizam jednoj osobi koja nikad nije cula nizasta slichno i sta to znaci biti budista, kakav treba da budes kao covek, i koji ti je krajnji cilj. Najkrace moguce a da bude shvatljivo. ALi iz tvoje glave bez citata. hvala. " Eto. Bez citata. Mada sam bio u iskušenju. što jes jes

Biti savršen Prema budizmu, da bi covek bio savrsen postoje dva kvaliteta koja on podjednako treba da razvija: saosecanje (karuna) na jednoj strani i mudrost (pañña) na drugoj. Ovde saosecanje predstavlja ljubav, milosrdje, ljubaznost, toleranciju i slicne plemenite kvalitete na strani emocija, odnosno kvalitete srca, dok bi mudrost predstavljala intelektuaInu stranu ili kvalitete uma. Ako se neko razvija samo emocionalno, zanemarujuci intelektualno, tada on moze postati dobrodusna budala, Razvijanje jedino intelektualne strane, zanemarujuci emocionalnu, moze nas pretvoriti u hladni intelekt bez osecanja za druge. Zato, da bi neko bio savrsen mora razvijati obe strane podjednako. To je cilj budistickog nacina zivota: u njemu su mudrost i saosecanje medjusobno neraskidivo povezani. Walpola Rahula: What the Buddha Taught

Pesimizam ili optimizam Mnogi ljudi optužuju Budu da je pesimističan: svoje učenje on započinje sa bolom. Međutim, kada prvi put sednete i meditirate, na šta naiđete posle pet-deset minuta? Na bol. Ne možete da ga izbegnete. Ili kada ljudi jednostavno ne mogu da ceo dan provedu sami sa sobom, a da sebe ne zabave bilo čime. U čemu je tu problem? U mentalnom bolu, mentalnoj nelagodnosti. To su stvari sa kojima živimo sve vreme. I opet ako neko na njih ukaže, smatramo da je pesimista. Naravno, Budin cilj u ukazivanju na bol i patnju nije bio da se tu i zaustavi, da na njih skrene pažnju i kaže: "Uh, nije li to sve grozno." On zapravo kaže; "Pogledaj. Postoji rešenje." Otuda, njegov pristup bolu je krajnje optimističan. Ljudska bića mogu da prekinu tu patnju, u ovom životu, sopstvenim naporom. Thanissaro Bhikkhu: An Introduction to Pain

Pažnja je put bez pogibelji, a nepažnja je put u smrt. Gdje pažljivi ne umiru, nepažljivi su već mrtvi. Buda, Dhp. 21

Karma nije unapred fiksirana sudbina Karma se cesto pogresno tumaci kao unapred fiksirana sudbina. Rec je pre o akumulaciji sklonosti koje nas mogu prikovati uz odredjen obrazac ponasanja, a takvo ponasanje opet rezultira daljim gomilanjem istih takvih sklonosti... Ali nije nuzno da budemo zarobljenici stare karme... Evo kako sabranost nase paznje moze da promeni karmu. Kada sedite, ne dopustate svojim impulsima da se pretvore u postupke. Za sada, barem, samo ih posmatrate. Posmatrajuci ih, ubrzo uvidjate da svi impulsi u umu nastaju i prestaju. Da imaju sopstveni zivot, da nisu vi, vec samo proces misljenja, tako da ne morate njima biti kontrolisani. Ne podsticuci ih, niti potiskujuci, pocinjete da direktno razumevate kako su to samo misli. Ovaj proces lagano, vremenom sve destruktivne impulse spaljuje vatrom koncentracije, uravnotezenosti i ne-delovanja. U isto vreme, kreativni uvidi i kreativni impulsi vise nisu toliko potisnuti onim mnogo burnijima, destruktivnijima. Cim se pojave, bivaju negovani, posvecujete im paznju. Jon Kabat-Zinn: Wherever You Go, There You Are