Dhamma

Ćao Bezlični, hvala za brigu i uzimanje u odbranu. Ali, po meni, na napade poput ovakvih najbolji odgovor je tišina, jer onda taj koji napada ima priliku da bolje čuje sopstvene reći. I možda će mu nešto zaparati uho. A možda i neće. Kako god bude, bar ne trolujemo temu. Nemoj shvatiti ovo kao tebi upućeni kritiku, jer nikako nije, već samo kao poziv da se vratimo temi i razgovaramo o njoj. Veliki pozdrav i tebi i svima ostalima

Kašika Ako samo slušate učenje o Dhammi, ali ne vežbate, onda ste nalik kašici u tanjiru punom supe. Kašika je u supi svaki dan, ali uopšte ne zna kakav je ukus te supe. Maya Angelou

Ako meditiramo, onda nije problem da (barem ponekad) stišamo um i jasno ugledamo/osetimo tu prazninu/belinu/tišinu. Za mene je to jedinstven doživljaj, koji mi samo potvrđuje u ono što je u jednom intervjuu rekao veliki učitelj Adjan Sumedho: Pitanje: Kao monah tokom četrdeset godina, vi ste jako dobro upoznali čovekovu prirodu. Kada se osvrnete iza sebe, ima li nečega što se pokazalo kao najveće otkriće za tog tridesetogodišnjaka koji prvi put oblači ogrtač? Odgovor: Da. Ne veruj ni reč onome što ti govori tvoj um. (Smeh) Dakle, u pravu si, ta tišina se i nalazi iza uma. Naše misli, sećanja, žudnje su tek talasi na tom velikom okeanu. I ne treba suviše ozbiljno uzimati te talase. Oni se samo izdignu i ako im ne dajemo energiju razrađujući ih dalje ("Ovo mi se dopada!!! ... Uh, što ovo mrzim... Ah kad bih sad imao..." itd.), oni će se ponovo spustiti tamo odakle su i došli. U tišinu. I onda shvatiš da svi ti talasi više ne vladaju tobom, ne cimaju te levo-desno kako naiđu, već si ti ovladao njima. O kakvo olakšanje

Zanimljivo vidjenje budizma Komplikovanje Sabranost paznje, jasno vidjenje, znaci da smo se probudili za srecu cistog trenutka. Mi inace stalno komplikujemo trenutke svog zivljenja. Tesko da nam se dogodi bilo sta a da um ne pocne oko toga da plete svoju pricu. I to uplitanje cini zivot tezim nego sto bi on inace trebalo da bude. Svoju naviku pretvaranja neutralnih cinjenica u bolne stavove uocila sam pre mnogo godina kada sam telefonirala u jedan manastir kako bih ugovorila individualni period meditacijskog povlacenja. Osoba sa kojom sam razgovarala rekla mi je: "Treba o tome da razgovarate sa Robertom, on je zaduzen za pravljenje rasporeda." I tako sam ostavila poruku za Roberta, sigurna da ce me nazvati. Sledeceg dana na telefonskoj sekretarici bila je zaista kratka poruka od Roberta da odgovara na moj poziv. Tako sam jos jednom nazvala, da bi mi jos jednom rekli da Robert nije tu. Objasnila sam da sam vec zvala, da je Robert zvao mene i da eto ja opet zovem njega. A onda sam jos malo zakomplikovala rekavsi: "Mozda je sve ovo samo znak da i ne treba da dodjem u vas centar." Na to sam dobila odgovor; "Mislim da je ovo znak da Robert nije ovde." Sylvia Boorstein: Don't Just Do Something, Sit There

Da, ta praznina je ono o čemu je i Buda govorio kad je govorio o nibbani/nirvani. Ona je ono što večno postoji kao nekakva pozadina na osnovu koje se javljaju sve prolazne stvari. Recimo ovo što se pominje u citatu, ta tišina između i rekao bih iza reči, koja je uvek tu, samo je mi ne primećujemo jer smo uvek skoncentrisani na zvuk, on nam je daleko zanimljiviji od tišine. Ali taj zvuk dođe i prođe, prolazan je i zato je opasno na njega se osloniti. Bolje je osloniti se na ono što je neprolazno. Baš danas mi je sinulo nešto slično ovome što pominješ. Čitam neki tekst i odjednom shvatim da je taj tekst okružen belinom papira, da postoje beline između reči i redova, da zapravo IZA tog teksta postoji jedan beli list papira, koji je postojao i pre nego što je taj tekst na njemu napisan i postojaće i kad taj tekst izbledi. Ta belina je mnogo obuhvatnije od ispisanih reči. Slično je i sa prostorom. Mi nikada ne primećujemo prostor, samo stvari koje su u tom prostoru. Itd. A sve su to manifestacije onog što je Buda opisivao kao "nerođeno -- nenastalo -- nenačinjeno -- nesastavljeno", kao krajnju prirodu ovoga sveta.

Ako sve to posmatraš u svetlu učenja o karmi i preporađanju, onda i nije tako čudno da recimo sa nekim ljudima osetimo bliskost iz prve ili da ostave na nas snažan utisak, dok prema drugima osetimo nelagodnost ili neprijateljstvo. Ko zna gde smo se sve i kada ukrštali. Ali sve je to prošlost, kojoj ne treba pridavati veći značaj nego što ga ona ima, Ono što se najviše računa je ovaj, sadašnji trenutak...

Slepo reagovanje Kada neko pocne da meditira, najcesce pitanje je: "Kako da se priviknem da sedim?" "Kako da izbegnem bol koji se javlja?" To je moguce jedino kroz neprekidno vezbanje, uvek iznova. U pocetku telo jednostavno ne voli da sedi na podu ukrstenih nogu. Ali tu situaciju mozemo iskoristiti kao dobrodoslu pomoc. Kada se neugodnost javi u telu, ucimo se da obratimo paznju na reakcije uma na nju i ne pomeramo se odmah, automatski. Svako na ovom svetu pokusava da se iskobelja iz neugodne situacije i to jednom instinktivnom, momentalnom reakcijom. Ne radi se o tome da mi ne zelimo isto tako da se oslobodimo neugodnosti, ali da bismo imali koristi od meditacije, moramo nauciti da se odviknemo od tih instinktivnih, momentalnih reakcija. Jer upravo su one te koje nas gurnu u patnju uvek iznova. Ayya Khema: Here and Now

Najbolje mesto Ako učiniš nešto dobro i ispoljiš vrlinu, sačuvaj to u svom umu i srcu. Tu je najbolje mesto gde bi se tako nešto moglo čuvati. Ajahn Chah: Saveti tragacu

Meni se čini da poslednji citat ne govori o tome da mi treba da budemo namerno usamljeni i izolovani. On samo govori o prioritetima. A najveći prioritet je razvijanje dobra u sebi. U tome najvažniju ulogu imamo mi sami. Naravno da na to utiču i naši prijatelji, i upravo zato nije svejedno sa kime se družimo. I sve je dobro dok nas naši putevi vode u istom pravcu. Ali ono što citat, po meni, želi ka kaže je da ponekad dođemo do tačke na kojoj treba da napravimo izbor između dobra i istine u sebi i prijatelja. Tada neizostavno treba odabrati ovo prvo. Ne izdati sebe samo iz straha da ne ostanemo usamljeni. Sticajem okolnosti i meni se desila u životu jedna takva tačka. Imao sam prijatelja sa kojim sam bio bliži nego sa bratom. Zajedno smo proživeli i osnovnu i srednju školu. Ali onda su naša interesovanja i rezoni počeli da se razlikuju. On je bio privučen društvom koje meni nije odgovaralo, temama koje mene nisu zanimale, životnim stavovima koje sam smatrao površnim. I lagano smo se razdvojili. Bez mnogo drame. Sretnemo se i dan danas. Malo popričamo, ali to je tek šupalj dijalog. nema više onih nekadašnjih emocija. Postali smo sasvim različiti ljudi. Što je sasvim normalno i OK.

Prijatelji Pitanje: Kad sam počeo da se zanimam za budizam, prijatelji su počeli da me ismevaju. Kažu da sam nekada bio sasvim druga osoba, vrlo veseo i druželjubiv, a sada sam potpuno suprotno. Izgubio sam dosta prijatelja i čak me ni moja žena ne razume i kritikuje. Kako da rešim taj problem? Odgovor: To što si budista ne znači da moraš da budeš ćutljiv, zamišljen i da izgledaš usiljeno. Ali ako prijatelji pokušavaju da te povedu putem koji je štetan, a ti se pridražavaš pet pravila morala, ne treba da ih slediš. Mozda ceš zbog toga izgubiti prijatelje, ali neceš izgubiti sebe... Treba shvatiti da nas naši prijatelji još ne razumeju i zato se udaljavaju i ne druže više sa nama. Ali naša praksa i dalje ostaje, kao i mnoštvo dobrih ljudi na ovom svetu! Ti dobri ljudi će se pre ili kasnije sresti i sprijateljiti, postati i naši prijatelji. Ako ih za sada nema, ako niko nije zainteresovan da se sa nama druži, onda bi trebalo da se družimo sa tri utočiđta – sa Budom, Dhammom i Sanghom u svome srcu, što je bolje od prijatelja koje uopšte ne zanima ono što je dobro. Zaista treba da budeš uveren u to da, ako je tvoje srce zadovoljno time što ideš u smeru koji ti donosi dobrobit, onda je to dovoljno. Ne treba da lupaš glavu ili brineš za druge više nego za sebe samog. Treba da si odgovoran prema sebi sada i ubuduće, jer nema nikoga sem tebe ko te može oplemeniti. Adjan Maha Boowa: Questions & Answers

Misao-demon Kod sedece meditacije ne dozvoli da te obmane misao-demon (sankhara mara). Oni koji sede tek kratko ili uopste ne sede su zapravo ljudi koji veruju u misao-demona. Na primer, odlucimo da sedimo u zoru i misao-demon nam odmah kaze da je suvise rano, zasto ne bismo sedeli kasnije. Ako u to poverujemo, tada nema nista od nase jutarnje meditacije; ne sedimo. Kasnije tog jutra mozda smo potpuno zaboravili na meditaciju, ali ako je se ipak setimo, bas onog trenutka kad hocemo da ustanemo i odemo na mesto gde meditiramo misao-demon nam opet sapne na uvo: "Neces jos da sedis. Samo sto si doruckovao. Stomak ti je pun. Odmori se malo prvo. Imas vremena da meditiras popodne." Ako u to poverujemo, to je obmana. U zoru ti je rekao da meditiras kasnije toga jutra. Kasnije toga jutra kaze da meditiras popodne. "Kad svaris prvo hranu, bice ti mnogo ugodnije." Ako u to poverujemo, tada ne sedimo. Popodne ista prica ponovo pocinje. I mi zapravo verujemo tom misao-demonu po citav dan i noc, tako da nema nista od nase meditacije. Looang Boo Sim: The Urgent Task

Ih, pa daj prevoda...

Izvori uvida Znanje nam dolazi od vezbanja -- od pazljivog slusanja, promisljanja o onome sto smo culi i potom ulaganja napora da napustimo svoje stetne postupke i cinimo samo ono sto je ispravno i korisno. Te stvari se nazivaju izvorima uvida. Ukoliko ne pronadjemo u sebi te izvore uvida, osudjeni smo da zauvek ostanemo budalasti. Ajahn Khamdee Pabhaso: Making the Dhamma Your Own

Unutrasnja lepota Ako se ne zagledamo duboko u sebe, nas um ostaje mracan i zamagljen. A kada putem cula do njega stigne neki stimulans, um se vrlo lako sav uskomesa. Zato vam savetujem da ulozite napor i pazljivo pogledate unutra, kako biste videli sta se nalazi u tom vasem umu, da vidite kako se u njemu stvari pojavljuju, da vidite kako ih on kategorizuje, stavlja im etikete i na osnovu toga pocne dalje da masta. Na taj nacin cete biti u stanju da sve to ostavite po strani, napustite, unistite, ostavljajuci samo um cist i jednostavan, bez ikakvih etiketa i vezivanja. Um je tada ociscen od svega suvisnog. Mozete to stanje nazvati svojom unutrasnjom lepotom, gospodjom Prazninom, koja ne mora da stari, ne mora da se razboli, ne mora da umre -- prvobitnom prirodom koja se ne menja. To je nesto sto mozete da dodirnete jedino u svom umu. To nije sam um, ali je um upravo ono sto nam omogucuje taj kontakt. Upasika Kee Nanayon: Pure & Simple

Uklopljeno, bez brige Beli list Um koji sebe održava u stanju ravnoteže sličan je belom platnu ili belom listu papira. Morate ostati fokusirani na njega da biste videli kako, kada nešto što nam dođe kroz čula i naruši tu belinu, um počne da se pokrece, kako stvarima počinje da lepi etikete "dobro", "loše" ili "ja". To je nešto što treba da naučimo kako da posmatramo i na najsuptilnijem nivou. Upasika Kee Nanayon: Pure and Simple

Au ljudi sad ste me bacili u brigu. Znate već ono: Ovo shvatam kao priznanje za dosadašnji rad i podstrek za budući Šalu na stranu, stvarno mi je drago da uživate u ovim postovima. Nadam se da su vas podstakli i da nešto više pročitate o Budinom učenju. A ima toga na netu, nije da nema. A još ako nešto od toga pokušate i da primenite na svoju dobrobit, ja sam onda svoj posao obavio, a vas vaš tek čeka Eto, biće još postova, nadam se. Ali bi bilo lepo i vi da nešto napišete. Samo nemojte odmah: pa ja ništa o budizmu ne znam. Upravo zato! Mnogo vam svima osmeha i sreće želim

!? Pre otvaranja linka ili posle?

Velika online enciklopedija budizma. Sve ono što ste želeli da znate o budizmu, a niste imali koga da pitate. I još malo više Uživajte na Budizam od A do Z

Osluskujte dhammu sve vreme Kao meditantu, vasa strategija bi trebalo da bude neprekidno osluskivanje dhamme (istine), cak i onda kada nemate ucitelja pored sebe da vam o njoj govori. Drugim recima, osluskujte dhammu dan i noc. Oko, uho, nos, jezik i telo su fizicki fenomeni (rupa-dhamma) koji su uvek sa vama. Slike, zvukovi, mirisi, ukusi, dodir takodje. A um? I on je tu. Vase misli i osecanja o razlicitim stvarima -- dobrim i losim -- isto su sa vama. Rast i propadanje, kako u vama tako i oko vas, uvek postoje. Te stvari koje se prirodno odvijaju pokazuju nam istinu -- nepostojanost, nespokojstvo i odsustvu trajne sustine -- i to vidite sve vreme. Kada, na primer, list pozuti i otpadne sa grane, on vam pokazuje istinu nepostojanosti. Dakle, ako neprekidno imate ovakav stav dok posmatrate stvari uz pomoc sabranosti i uvida, za vas se kaze da osluskujete dhammu sve vreme, i danju i nocu. Ajaan Mun Bhuridatta: Listening to the Dhamma at all times

Dhamma pražnjenja kante za đubre Budino Učenje (Dhamma) ne nalazi se u knjigama. Ako zaista želite da sami za sebe vidite o čemu je to Buda govorio, ne morate da gledate u knjige. Gledajte u sopstveni um. Uočite kako osećanja dolaze i prolaze, kako misli dolaze i prolaze. To je put do Budine istine. Biti prirodan. Sve što radite u životu je šansa za vežbanje. Ako praznite kantu za đubre ili perete WC, nemojte se osećati kao da time činite uslugu nekom drugom. Dhamma postoji i u pražnjenju kante za đubre. Nemojte misliti da vežbate samo kad sedite mirno, prekrštenih nogu. Neki od vas se žale da nemaju vremena da meditiraju. A imate li dovoljno vremena da dišete? To je vaša meditacija: sabranost pažnje, prirodnost u svemu što radite. Ajahn Chah u knjizi Jack Kornfielda: Living Dharma

Prolaznost Čuveni duhovni učitelj pojavi se na kapiji careve palate. Nijedan od čuvara nije ni pokušao da ga zaustavi, te on uđe i pronađe put do sale u kojoj je car lično sedeo na tronu. "Šta hoćeš?", upita car, smesta prepoznavši posetioca. "Tražim mesto u ovom svratištu da prespavam", odgovori učitelj. "Ali ovo nije svratište," reče kralj. "Ovo je moja palata." "Mogu li te upitati kome je pripadala ta palata pre tebe?" "Mom ocu. Ali on je umro." "A kome je pripadala pre njega?" "Mom dedi. I on je umro." "Dakle ovo mesto u kojem ljudi prožive nakratko i potom krenu dalje -- da li dobro čujem da ga ti NE nazivaš svratištem?" Zen prica

Istinito i korisno Pošto je govor toliko važan u našem životu i pošto naše reči imaju toliki uticaj, neophodno je da učenje veštine prave komunikacije bude važan deo našeg vežbanja u Dhammi ili istini. Buda je na ovu važnost ukazao kada je ispravan govor uključio u svoj plemeniti osmostrupi put ka probuđenju. Iako se u kanonskim tekstovima ispravan govor naširoko analizira, on se ipak svodi na dva glavna principa: Je li govor istinit? Je li koristan? Pridržavanje ovih principa prilikom vezbanja povećava našu senzitivnost. Postajemo osetljivi na suptilnosti istine i laži. Ima li situacija kada zamagljujemo istinu ili je preuveličavamo na neki način? I ima li situacija u kojima su naše reči možda istinite, ali nije pravi trenutak, mesto ili okolnosti da one budu i od koristi? Joseph Goldstein: Insight Meditation

Čitava i zaokružena praksa Pravila moralnog ponašanja su izuzetno moćna. Na primer, izbegavanje da u bilo kojim okolnostima kažemo ono što nije istina. Već samo to može predstavljati čitavu i zaokruženu praksu. U pogledu drugih bića, to znači da ne predstavljamo lažno bilo šta, da smo potpuno sabrani i svesni onoga što govorimo i da to predstavlja direktan i jasan odraz istine kako je mi vidimo... Ako ovo pravilo još više produbimo, ako pravilo istinitosti praktikujemo i u odnosu na sebe same, tada ne zavaravamo sebe, ne pokušavamo da na stvari gledamo drugačije nego kakve one zaista jesu, posvećujemo im svoju punu pažnju i sabranost. Već samo to jedno pravilo postaje čitavo i zaokruženo praktikovanje budizma. I ne samo budizma, već zapravo svih religija. Onog trenutka kad postanemo potpuno iskreni, austomatski se rađa mudrost nesebičnosti. Volimo na prirodan način, jer ne pokušavamo više da dobijemo ili budemo nešto drugo od onoga što je već istina. Jack Kornfield: Living Dharma

Put ka uvidu Neizbezni elemenat naseg praktikovanja meditacije jeste i to da sledimo odredjene moralne principe. Na taj nacin odrzavamo temeljnu cistocu tela, govora i uma. Pet pravila kojih bi se trebalo pridrzavati: ne-ubijanje, sto znaci da odustajemo od toga da svesno bilo cemu oduzimamo zivot, da cak da ni ne spljeskamo komarca koji nam dosadjuje; zatim ne-kradja, sto znaci neuzimanje bilo cega sto nam neko nije dao; uzdrzavanje od nedozvoljenih seksualnih odnosa, kao sto je preljuba; ne-izgovaranje lazi ili uvreda; i na kraju ne-uzimanje alkohola i svega drugog sto iskrivljuje nasu percepciju... Pridrzavanje ovih pravila ce stvoriti pouzdanu osnovu za jacanje moci koncentracije, a time i uvid uciniti mogucim. Joseph Goldstein: The Experience of Insight

Um Monasi, ne znam ni za jednu drugu stvar koja, kada je neukroćena, toliko šteti kao što je to um. Um, kada je neukroćen, zaista mnogo šteti. Monasi, ne znam ni za jednu drugu stvar koja, kada je ukroćena, toliko koristi kao što je to um. Um, kada je ukroćen, zaista mnogo koristi. Buda, AN I.37-38