Dhamma

Krocenje slona Drevni pali tekstovi uporedjivali su meditaciju sa krocenjem slona. U to vreme radilo se tako da se zarobljeni slon veze za stup jakim konopcem. Kada to uradite, slon nije bas srecan. Pocinje da trubi i udara nogama po tlu, danima trza onaj konopac ne bi li se otrgao. I onda mu konacno sine da ne moze da se oslobodi, pa se smiri. U tom trenutku mozete poceti da ga hranite i prilazite mu osecajuci se malo bezbednije. Malo pomalo dodje trenutak kad mozete da ga odvezete od onog stuba i obucavate svog slona da obavlja razlicite korisne poslove. U ovoj analogiji neukroceni slon je vas neukroceni um, konopac je sabrana paznja, a stub je objekat na koji se koncentrisete, vas dah. Ukroceni slon koji se nalaziti na kraju ovog procesa jeste dobro uvezban, skoncentrisan um, koji je moguce upotrebiti za izuzetno tezak posao prodirtanja kroz slojeve iluzije koji skrivaju stvarnost. Tako meditacija kroti um. Henepola Gunaratana: Mindfulness in Plain English

Padobran Sabranost paznje je poput padobrana -- omogucuje nam da usporimo stvari, da ih bolje osmotrimo, otvarajuci time sebi mogucnost izbora, umesto da gonjeni navikama na njih odmah reagujemo na svoj uobicajen nacin. Tara Benet-Goleman: Spiritual Alchemy

Veliko spremanje Um je najbolja i najdelikatnija alatka koja postoji u ovom univerzumu. Svako od nas je ima, ali malobrojni se o njoj staraju na pravi nacin. Prakticno, svi se brinemo samo o svom telu. Jedemo, spavamo, peremo se, vezbamo, idemo kod lekara kada je telo bolesno, sisamo se, seckamo nokte, plombiramo zube, radimo sve ono sto je neophodno da bi telo dobro funkcionisalo. A zapravo, telo je sluga i um je gospodar. Dakle, brinemo se o slugi i zaboravljamo na gospodara. Ako bismo to radili u svojoj kuci, nastao bi haos. To je jedan od razloga zasto svet izgleda tako haoticno. Ljudi ubijaju jedni druge, kradu jedni od drugih, varaju, lazu, ogovaraju. I vecina pri tome ni ne pomislja da je um ono najvrednije sto imamo. On nam obezbedjuje najvece bogatstvo, ali mi o njemu uopste ne vodimo racuna. A sa umom bi trebalo da radimo isto ono sto radimo sa telom. Recimo, da mu obezbedimo odmor. Zamislite da ne spavamo tri-cetiri dana, kako bismo se osecali? Potpuno iscrpljeni, zaista uzasno. Telu je potreban odmor, ali i umu. Tokom dana on razmislja, nocu on sanja. Uvek je necim zauzet. Jedini pravi odmor koji moze da ima, odmor koji mu vraca energiju neophodnu da postane bistar i lucidan, jeste da ostane vezan za objekat meditacije. Umu je potrebno i spremanje, sto znaci prociscavanje. To se dogadja kada se svako razmisljanje zaustavi na izvesno vreme, zato sto je um skoncentrisan na samo jednu tacku. Jedan trenutak koncentracije je jedan trenutak prociscavanja. U njemu um ne moze da u sebi sadrzi zlovolju ili culnu zelju, niti neku drugu negativnost. Kada koncentracija prestane, um se vraca svom uobicajenom ponasanju. U meditaciji mozemo osetiti da nas prociscen um cini srecnim i spokojnim i sasvim prirodno pokusacemo da taj proces prociscavanja prosirimo i na svoj svakodnevni zivot. Ayya Khema: Here and Now

Zgnjeceni paradajz Zamislite da idete prometnom ulicom sa rukama punim kesa iz obliznje piljarnice i neko odjednom naleti na vas, tako jako da vas obori na zemlju i vi se pruzite preko onoga sto ste malopre drzali u rukama. Dok se pridizete iz te gomile zelenisa, zgnjecenog paradajza i razbijenih jaja vec se spremate da vrisnete: "Idiote! Sta ti fali? Jesi li slep?" Ali trenutak pre nego sto udahnete vazduh da biste sve to izgovorili, vidite da je covek koji je naleteo na vas zapravo slep. I on je pao na trotoar, ispustio svoj stap, i vasa ljutnja u trenutku ustupa mesto saosecanju i brizi: "Jeste li se povredili? Mogu li da vam pomognem?" Nas zivot je upravo takav. Kada jasno shvatimo da pravi izvor konflikta i patnje u ovom svetu jeste neznanje, tada smo u stanju da otvorimo vrata mudrosti i saosecanja. Tek tada smo u situaciji da lecimo i sebe i druge. B. Alan Wallace: Tibetan Buddhism from the Ground Up

Sabranost pažnje i jasno razumevanje Tada se Blazeni obrati monasima ovim recima: "Treba da zivite sabrane paznje, monasi, jasno razumevajuci, tako vam savetujem. A kako to, monasi, zivi monah sabrane paznje? Kada boravi kontemplirajuci telo u telu, marljivo, jasno razumevajuci i sabrane paznje, posto je prevladao zelju i tugu u odnosu na ovaj svet; i kada boravi kontemplirajuci osecaje u osecajima, um u umu, objekte uma u objektima uma, marljivo, jasno razumevajuci i sabrane paznje, posto je prevladao zelju i tugu u odnosu na ovaj svet, tada se za njega kaze da zivi sabrane paznje. A kako to, monasi, zivi monah jasno razmevajuci? Kada je neprekidno potpuno svestan toga kad dolazi i odlazi, kad gleda napred i gleda na stranu, kad se saginje i uspravlja, kad nosi ogrtac i nosi svoju prosjacku zdelu, kad jede i pije, zvace i guta, kad prazni creva i mokri, hoda, stoji, sedi, lezi, tone u san ili se budi, kad govori ili cuti, tada se za njega kaze da zivi jasno razumevajuci. Treba da zivite sabrane paznje, monasi, jasno razumevajuci, tako vam savetujem." Mahaparinibbana sutta, DN.16

Dear Alpha Veoma mi je drago da si uspeo svoj život da uciniš srećnim. Neverovatno je koliko naši stavovi, predubeđenja, navike i žudnje mogu da iskrive i naše viđenje stvarnosti. I kad u njima napraviš makar malu pukotinu, odjednom vidiš jednu drugu stvarnost, "stvarnu" stvarnost. Vidiš da si do tada živeo u paklu koji si sam sebi stvorio, koji je tvoj um stvorio. To je osećaj neopisivog olakšanja, koji se ne može prepirčati, koji treba doživeti. A dobra vest je da ga svako može doživeti, ukoliko se potrudi. To samo od njega zavisi, ne od nekog ili nečeg izvan nas. Inače, o pomenutim filozofima znam samo ono što se nauči u školi. Nisam ih pomnije proučavao. Znam da je Šopenhauer bio inspirisan budizmom i da je Niče za budizam imao reči hvale, stavljajući ga nasuprot hrišćanstvu. Ali nisma baš siguran koliko su oni uopšte razumeli Budino učenje, a koliko je to bila jedna idealizacija svojstvena naročito ljudim XIX veka kada su razmišljali o Istoku.

Dve vrste bola Bol istine, koji vodi do iskorenjivanja svakog bola, uvek je bolji od bola samoobmane, koji vodi samo do još više bola. Tara Benet-Goleman: Emotional Alchemy

Bol je neizbezan Prva plemenita istina kaze nepokolebljivo, direktno, da je bol neodvojiv od samog zivota, zato sto se sve menja. Druga plemenita istina objasnjava da je patnja ono sto se dogadja kada se borimo sa bilo cim sto je nase iskustvo, umesto da ga prihvatimo i otvorimo se za to iskustvo koristeci mudrost i strpljivost. Ako ovako gledamo na stvari, postoji velika razlika izmedju bola i patnje. Bol je neizbezan; zivot nam stize u paketu sa bolom. Patnja nije neizbezna. Ako je patnja ono sto se dogadja kad se borimo sa svojim iskustvom, usled svoje nesposobnosti da ga prihvatimo, onda je patnja samo jedan suvisan dodatak. Nisam ovo razumevala kad sam pocinjala da vezbam i verovala sam da cu se, ukoliko dovoljno uporno meditiram, osloboditi svakog bola. To se ispostavilo kao velika greska. Bila sma razocarana kad sam otkrila tu greska i zapanjila se kako sam mogla biti tako naivna. Ocigledno je da u ovom zivotu necemo raskrstiti sa bolom. Buda je rekao: "Sve za sta smo vezani izvor je bola." Oni od nas koji su odabrali zivot u zajednici odlucili su da se taj bol isplati. Sylvia Boorstein: It's Easier Than You Think

? Što pitaš, jesu li dopustili da u svakoj četi bude i pojedan budistički monah, da se nađe vernicima pri ruci

Odlično kad si našao to što ti je trebalo. Sad samo napred u vežbanje

Spokojno posmatranje gasi bes Nemoguce je posmatrati svoj um sve vreme. Nastojeci da to uradite, sigurno cete naici na probleme i odustati obeshrabreni. Umesto da idete u krajnost, pocnite koncentrisuci se na jednu emociju u sebi. Odaberite emociju koja vas najvise muci ili vam se najcesce javlja... Za mnoge ljude bes je dobra polazna tacka, jer se lako uocava i rastvara brze od vecine drugih emocija. Kada jednom pocnete da posmatrate svoj bes cim se javi, doci cete do jednog zanimljivog otkrica. Ustanovicete da cim postanete svesni toga da ste ljuti, vas bes pocece da se topi sam od sebe. Vrlo je vazno da ga posmatrate bez uzivanja u njemu ili potiskivanja. Sto vam je lakse da sopstveni bes posmatrate bez presudjivanja da je ovakav ili onakav, bez kritikovanja, lakse ce bes nestajati. Thynn Thynn: Living Meditation, Living Insight

Saputnici Ko se kreće u društvu budala, taj se kaje dugo vremena. Drugarstvo s budalama uvek je patnja, kao i s neprijateljem, a druženje s razboritim je sretno kao susret sa srodnicima. Dhammapada, stih 207

Semenka nara i drvo jabuke Svaki rezultat dolazi od uzroka koji su sposobni da ga stvore. Ako posadimo seme jabuke, izrasce drvo jabuke, ne nara. Ako je posejano seme nara, nar ce izrasti, ne jabuka. Na isti nacin, ako delujemo konstruktivno, iz toga sledi sreca; ako delujemo destruktivno, nastaju problemi. Kakvu god srecu ili dobrobit da dozivimo u zivotu, to dolazi iz nasih pozitivnih postupaka, dok su problemi posledica nasih destruktivnih postupaka. Prema budizmu, ne postoji niko ko upravlja univezumom i udeljuje nagrade i kazne. Mi svojim delima stvaramo i uzroke i njihove posledice, na isti nacin kao sto Njutn nije izmislio gravitaciju. Njutn je jednostavno opisao ono sto postoji. Slicno tome, Buda je opisao ono sto je svojim, iluzije oslobodjenim umom video kao jedan prirodni proces uzroka i posledice, a dogadja se u sred uma svakog bica. Time nam je pokazao kako da se najbolje uklopimo u to funkcionisanje uzroka i posledice, kako bismo doziveli srecu, a izbegli bol. Thubten Chodron: Tricycle: The Buddhist Review, Vol. VI, #3

Iskustvo Budino učenje ne treba da bude za nas samo još jedna, nova vrsta iskustva. Njegova svrha jeste sloboda u svakom iskustvu, kakvo god da je. Ajahn Viradhammo: So What?

Koliko god da je varnica mala Kako je moguce jednostavnim recima opisati karmu? Ona znaci da ce sve sto radimo, telom, govorom i mislju, imati odgovarajuci rezultat. Svaki postupak, cak i najmanji, nosi vec u sebi svoj plod. Ucitelji su govorili da i najmanja kolicina otrova moze doneti smrt, da i najmanje zrno moze izrasti u ogromno drvo. I kao sto je Buda savetovao: "Ne potcenjuj negativne postupke samo zato sto su sitni; koliko god da je varnica mala, ona moze da spali stog sena visok poput planine." Slicno je receno: "Ne potcenjuj ni male pozitivne postupke, misleci da od njih nikakve koristi nema; cak i sicusne kapljice napune na kraju ogromnu posudu." Karma ne trune kao spoljasnje stvari, niti prestaje da deluje. Nju vatra ne unistava, a ni voda. Njezina snaga nikada ne nestaje, sve dok na kraju ne donese svoj plod. Sogyal Rinpoche: The Tibetan Book of Living and Dying

Sve sto postoji Navika da ignorisemo sadasnji trenutak radi onih koji ce tek doci direktno nas dovodi do toga da smo potpuno nesvesni one fine mreze zivota ciji smo deo. Ovo podrazumeva i odsustvo svesnosti i razumevanja nacina na koji funkcionise nas um i kako on utice na nase opazanje i delovanje. Ovim se u velikoj meri ogranicava nase vidjenje toga sta znaci biti covek i na koji nacin su ljudi povezani medjusobno i sa svetom oko sebe. Religija je tradicionalno bila podrucje ovakvih temeljnih traganja na duhovnom putu, ali sabranost paznje nema mnogo veze sa religijom, izuzev u najfundamentalnijem znacenju te reci, kao pokusaja da proniknemo u veliku tajnu sta znaci to bti ziv i da razumemo kako smo vitalno povezani sa svime sto postoji. Jon Kabat-Zinn: Wherever You Go, There You Are

To sam ja Kada se vosak otopi oko upaljenog fitilja i pocne da gori, on zraci svetlost na vrhu svece. Plamen koji emituje svetlost uglavnom nam se cini kao da je uvek jedan te isti; taj naizgled nepromenljivi oblik mi nazivamo plamenom. I ono sto nazivamo "ja" slicno je tom plamenu. Iako su i telo i um jedan neprekidni tok, zato sto odrzavaju nesto sto nam se cini stalnim oblikom, mi ih oznacavamo kao "ja". A u stvari, ne postoji bilo kakva trajna stvar, samo neprekidni tok... Kosho Uchiyama, Opening the Hand of Thought

Hvatanje vatre Citavo Budino ucenje tice se razumevanja patnje -- njezinog nastanka, njezinog prestanka i puta koji do toga vodi. Kada razmisljamo o patnji, otkrivamo da razmisljamo o zelji, jer zelja i patnja su jedna ista stvar. Zelja se moze uporediti sa vatrom. Ako uhvatimo plamen, sta se desava? Da li to vodi ka sreci? Ako kazemo: "Ah, pogledaj ovu divnu vatru! Pogledaj te prekrasne boje! Obozavam crvenu i narandzastu; to su moje omiljene boje", i kada krenemo da je uhvatimo, suocicemo se sa izvesnom kolicinom patnje koja obuzima nase telo. Ako potom razmislimo o uzroku te patnje, otkricemo da je ona posledica toga sto smo hteli da uhvatimo vatru. Posle takvog otkrica cemo, nadajmo se, pustiti tu vatru. Kada je jednom pustimo, znacemo da je vatra nesto za sta ne treba da se vezujemo. To ne znaci da treba da je mrzimo ili ugasimo. Mozemo da uzivamo u vatri, zar ne? Lepo je sedeti pored vatre, ona nas greje, ali to ne znaci da njome treba sebe da spalimo. Ajahn Sumedho: Teachings of a Buddhist Monk

Parkirajte svoj auto Ocigledno je da se u osnovi svih pet pravila morala (uzdrzavanje od ubijanja, kradje, laganja, preljube i, na kraju, alkohola i droga) nalazi drevni indijski princip ahimse, nenasilja -- prema sebi i prema drugom. Sasvim slobodno mozemo taj princip prosiriti i na svoju prirodnu okolinu, svet kao celinu i cak na citav kosmos. Zapravo nista nije izvan sfere nase moralne odgovornosti. Na primer, prema Huayen skoli budisticke filozofije, koja se razvila u srednjovekovnoj Kini, svaki nas postupak ima svoj odjek u univerzumu. Strasni ekoloski problemi sa kojima se na Zemlji danas suocavamo izviru iz zanemarivanja te osnovne cinjenice. Stavise, cak i kada pocnemo da uvidjamo sta radimo i kakve ce probleme to doneti nama i nasim potomcima, veoma nam je tesko da promenimo svoje ponasanje. Svako od nas svestan je da bi bilo odlicno da ima manje kola, ali niko nece da se odrekne svojih! John Snelling: Elements of Buddhism

Ako Ako smo iskreni u koracima koji činimo, čitavo naše putovanje dobija smisao, a put pred nama se lagano ukazuje kao onaj pravi. Lin Jensen: Bad Dog

Eliminisanje neželjenoga Svaki trenutak sabranosti znači lagano uništavanje potencijalnih ili stvarnih prepreka i nečistoća u umu. Ponekad to liči na tesanje komada drveta malom sekirom. Svaki udarac pomaže nam da uklonimo neželjeni deo tog drveta. Mahasi Sayadaw: iz govora o Ariyavasa sutti

Čitanje budističkih citata kao teorijsko razmatranje je samo priprema za ozbiljnu praksu. (Narodna mudros')

Dva oblika meditacije Postoje dva oblika meditacije: Meditacija za razvijanje smirenosti (samatha) i meditacija za razvijanje uvida ili mudrosti (vipassana). Meditacije koje se koriste za sticanje smirenosti koriste tehnike "fiksiranja" na jedan objekt, iskljucujuci sve ostale objekte, da bi se stekla smirenost i usredotocenost na jednu tacku. Primeri su tehnike vizualizacije, pracenja disanja, mantre i kontemplacije. Drugi oblik meditacije je sacinjen od vezbi za razvijanje svesnosti. To je posvecivanje potpune paznje na najdominantniji objekat u vasem fizickom ili mentalnom iskustvu, sa odrzavanjem svesnosti iz trenutka-u-trenutak. Ova meditativna tehnika vodi ka sticanju uvida. Sposobnost da sobom uspesno vladate u meditaciji zavisi od toga da li ste u stanju da se prilagodite ili "fino podesite" tokom vezbanja. Ova sposobnost je zasnovana na razumevanju ova dva oblika meditacije: npr. ukoliko postanete napeti ili napregnuti tokom meditacije uvida, promena na meditaciju smirenosti umirice i opustice um; ili ukoliko postanete umrtvljeni u smirenom stanju svesti tokom meditacije smirenosti, mozete oziveti vas um uz pomoc vezbanja pazljivosti. Ajahn Pannyavaro: Umetnost paznje

Slon na slobodi Ako divljeg slona pustimo da luta naseljenim krajem, on ce naciniti mnogo stete, ali neukroceni covekov um moze izazvati mnogo vece stete nego ova divlja zivotinja. Ako zaslepljeni, divlji slon naseg uma nije obuzdan, on ce nam donesti mnogo patnje u ovom zivotu i bice razlog da iskusimo strasne patnje i u buducim. Zapravo, ako istrazimo celu stvar mozemo uvideti da je tvorac citave nase patnje i u sadasnjem i u buducim zivotina iskljucivo neukrocen um. Ukrotiti jadno takvo divlje stvorenje mnogo je vaznije nego ukrotiti divljeg slona. Mnogo je koristi od krocenja uma. Ukoliko uzmemo konopac sabranosti paznje i vezemo slona za stub vrline, svi nasi strahovi brzo ce se okoncati... Ako ne razvijamo sabranost paznje, nase meditacije bice jalove i prazne. Nece biti nicega da naseg divljeg slona spreci da ne tumara tamo-amo na svoj uobicajen, nekontrolisan nacin i to od jednog do drugog objekta vezanosti, ljutnje, ljubomore i tako dalje Geshe Kelsang Gyatso: Meaningful to Behold