Dhamma

Ipak Cvet uvene, iako smo njime očarani. Korov izraste, iako ga preziremo. Dogen

Nosorog Ispred svakog bica ukloni svoj stap da ne povrijedis nijedno od njih. Ne pozeli sina ni saputnika. Osamljen se kreci kao nosorog. ... Umaknuvsi borbi gledista, kada stignes na cistinu, uzmi ravan smjer; vlastitim znanjem, a ne vodjen drugim, osamljen se kreci kao nosorog. ... Sucut, ravnodusnost, samilost, slobodu, nekad i saradost ispoljujuci, bez mrznje prema ikom na svijetu osamljen se kreci kao nosorog. Napusti strast i zlobu, zaslijepljenost. Kada okovi budu raskinuti, neustrasen i na kraju zivota osamljen se kreci kao nosorog. Drustvo i usluznost za svoju korist prijatelji traze, danas je rijetko nekoristoljublje. Covek je prljav. Osamljen se kreci kao nosorog. Khaggavisana sutta, Sn I.3

Hodamo, jedemo Sećam se kratkog ragovora između Bude i jednog askete, njegovog savremenika, koji je pitao: "Čuo sam da je budizam učenje o prosvetljenju. Koji je vaš metod? Šta to vežbate svaki dan?" "Mi hodamo, jedemo, peremo se, sedimo." "I šta je u tome toliko posebno? Svako hoda, jede, pere se i sedi..." "Prijatelju, kada mi hodamo, mi smo svesni toga da hodamo; kad jedemo, mi smo svesni toga da jedemo... Kada drugi hodaju, jedu, peru se i sede, oni najčeće nisu svesni toga što rade." Thich Nhat Hanh: Zen Keys

Vrata raja Vojnik po imenu Nobušige dođe jednom kod učitelja Hakuina i zapita ga: "Postoje li zaista raj i pakao?" "Ko si ti", upita Hakuin. "Ja sam samuraj", odgovori ratnik. "Ti vojnik!", uzviknu Hakuin. "Koji bi vladar tebe hteo za čuvara? Lice ti je kao u prosjaka." Nobušigea ovo toliko razbesne da poče da vadi svoj mač, ali Hakuin nastavi: "Pa ti imaš i mač! Oružje ti je sigurno previše tupo da bi mi odsekao glavu." Kada Nobushige sasvim izvuče mač, Hakuin primeti: "Ovde se otvaraju vrata pakla!" Na ove reči samuraj, shvativši učiteljevu pouku, vrati svoj mač u korice i pokloni se. "Ovde se otvaraju vrata raja", reče Hakuin.

Zlovolja Zlovolja (vyapada) jedna je od pet prepreka na svetom putu. Ona je nalik bolesti koja nam oduzima želju za jelom i bolesnika čini tromim i bezvoljnim. zlovolja nas čini lako razdražljivima, agresivnima i sumnjičavima. Ne verujemo čak ni prijatelju ako je on u dobrim odnosima sa onim ko nam se ne dopada. Čovek koji je zlovoljan treba na sebe da gleda kao da je bolestan. I ukoliko se ta bolest odmah ne leči, može uhvatiti korena i postati fatalna. Slično tome, posledice neograničene zlovolje mogu biti katastrofalne, kao što tako često vidimo po novinskim izveštajima o različitim zločinima. Mahasi Sayadaw: iz govora o Ariyavasa sutti

Slepi putnik Ako ste velikodušni i pridržavate se pravila morala, ali ne vežbate koncentraciju, ličite na čoveka koji sprema hranu za put, koji je snažan i izdržljiv -- ali slep: on nažalost neće biti u stanju da pređe čitav put, sve do prosvetljenja. Ajahn Khamdee Pabhaso: Making the Dhamma Your Own

Probaj da uočiš vrline ljudi oko sebe. Nemoj biti opsednut njihovim nedostacima. Dogen

Pažnja, pažnja Ima jedna stara zen priča. Učenik je rekao učitelju Ičuu: "Molim vas da mi ispišete neku veliku mudrost". Učitelj Iču uze četkicu i napisa samo jednu rec: "Pažnja". Učenik začuđeno upita: "Je li to sve?" Učitelj napisa: "Pažnja, pažnja" ... Umesto "pažnje" možemo staviti i reč "svesnost". Pažnja ili svesnost jeste tajna života i suština prakse... Svaki trenutak u životu je jedinstven sam po sebi. On je jedino što postoji. Nema ničeg drugog do sadašnjeg trenutka; nema prošlosti, nema budućnosti; ničeg takvog nema. Zato, kada ne obraćamo pažnju na svaki od tih delića, propuštamo i celinu. A njihov sadržaj može biti bilo šta. Može biti nameštanje prostirke na kojoj sedimo dok meditiramo, seckanje luka, poseta nekome koga nerado posećujemo. Nije uopšte važno šta je sadržaj tih trenutaka; svaki od njih je sam po sebi jedinstven. Oni su sve što jeste i što će ikada biti. Ako smo u stanju da svu svoju pažnju tome posvetimo, nikada nećemo biti uznemireni. Ukoliko jesmo uznemireni, onda je to siguran znak da ne posvećujemo pažnju. A ako propuštamo ne jedan trenutak, već trenutak za trenutkom, onda smo u problemu. Charlotte Joko Beck: Nothing Special: Living Zen

Ispravan govor A šta je, monasi, ispravan govor? Uzdržavati se od laganja, od ogovaranja, od pogrda, od naklapanja. To se naziva ispravnim govorom. Mahasatipatthana sutta www.yu-budizam.com/canon/digha/dn22.html

Traganje, ne kukanje Jedna od Budinih najlepsih pouka jeste da nas neprijatan dozivljaj moze povesti u dva pravca. Jedan je da samo gomilamo svoju nesrecu i zbunjenost, Drugi je, pak, da pocnemo da tragamo. Kada sve krene naopako, mi ipak imamo izbor. Da li cemo samo nastaviti da kukamo? Ili cemo se zapitati: "Zasto se ovo dogadja? Kako sam ja to od toga napravio problem?" Traganje pocinje. Traganje da prepoznamo za sta smo se to toliko vezali i zasto trazimo srecu na mestu na kojem ona ne moze biti nadjena. Ajahn Amaro: Small Boat, Great Mountain

Buda kao arhetip Budu možemo posmatrati kao temeljni arhetip čovečanstva; to jest kao potpunu manifestaciju probuđenosti, uma, u kojem više nema zamućenja i iskrivljavanja, a njegovu životnu priču kao veliko putovanje koje predstavlja neke arhetipske vidove ljudske egzistencije. Ako posmatramo život Bude... kao istorijske ličnosti i kao arhetipa, postaje moguće da uočimo delovanje univerzalnih principa unutar konkretnih događaja njegovog životnog iskustva. Otuda na Budin zivot možemo gledati ne kao na apstraktnu, daleku priču o nekom ko je živeo pre dve i po hiljade godina, već kao na nešto što otkriva prirodu univerzalnog u svakom od nas. To je način da razumemo sopstveno iskustvo u jednom širem i produbljenijem kontekstu, koji Budino putovanje povezuje sa našim. Krenuli smo na isti put, motivisani istim pitanjima: Šta je prava priroda naših života? Šta je glavni uzrok naših nevolja? Joseph Goldstein: Seeking the Heart of Wisdom

Budala i mudrac Budala odbacuje ono što vidi, a ne ono što zamišlja. Mudrac odbacuje ono što zamišlja, a ne ono što vidi. Huang Po

Empirijsko znanje Nas glavni cilj jeste da steknemo znanje na osnovu sopstvenog uvida, a koji je moguc jedino kroz empirijski pristup. Zahvaljujuci svom iskustvu, meditant posmatra razliku izmedju um i materije i razume da su sve stvari prolazne. Posle ovakvog iskustva moze doci i uciteljevo objasnjenje, ali ovaj redosled nikako ne bi trebalo da bude obrnut. Jer pravo znanje nema nikakve veze sa unapred formiranim stavovima, vec je zasnovano na licnom iskustvu. Empirijsko znanje koje stice meditant jeste upecatljivo i jasno. I tako, posle izvesnog vremena provedenog vezbajuci, on nigde ne nalazi nista drugo osim nestalnosti svega. Ovo se naziva bhanga-ñana ili znanje o rastvaranju, koje je on razumeo ne zahvaljujuci tekstovima, ni ucitelju, vec iskustvu. Nastavljajuci dalje da meditira, postaje sve vise i vise sabran, sve dok na poslednjem stupnju plemenite osmostruke staze njegova sabranost ne bude savrsena. Mahasi Sayadaw: iz govora o Ariyavasa sutti

Miss Praznina Ukoliko ne pogledamo u same sebe, um nam ostaje mračan i neproziran. A kada kroz čula naidje neki podražaj, on lako uznemiri i uzbudi takav um. Zato vam savetujem da uložite napor, da pažljivo sami sebe posmatrate i vidite šta se nalazi u tom vašem umu, da vidite kako u njemu stvari nastaju, kako mentalne konstrukcije i iluzije nastaju. Na taj način bićete u stanju da ih odbacite, da ih uništite, ostavljajući samo čist i jednostavan um, bez ikakvih konstrukcija i vezivanja. Time ste ga oslobodili nečistoća. Možete takav um nazvati svojom unutrašnjom lepoticom, Miss Prazninom, koja ne mora da ostari, ne mora da se razboli, ne mora da umre -- izvornom prirodom koja se ne menja. To je nešto što jedino možete da osetite u sopstvenom umu. To nije sam um, ali vam je potreban spokojan um da biste došli u dodir sa time. Upasika Kee Nanayon: Pure & Simple

Bez kuće Um bez svoje kuće -- um bez Učenja kao svoje kuće -- osuđen je na život sa iluzijama. Jedna obmana iskrsne i um smesta počne da juri za njom. Onda ona nestane i pojavi se neka nova, a um onda krene da juri za njom. Zato što um nema sopstveni dom, on bez prestanka juri unaokolo, sad ovamo, sad onamo. Upasika Kee Nanayon: Pure & Simple

Zaslepljeni neznanjem i gonjeni željom -- Doći će vreme, monasi, kada će svi moćni okeani ispariti, isušiti se, nestati i više ih biti neće... Ali nema kraja patnji za bića koja, zaslepljena neznanjem i gonjena željom, jure i žure kroz ovaj beskrajni krug preporađanja... Tako vam kažem, doći će vreme kada će ova velika planeta Zemlja eksplodirati u gigantskoj eksploziji, biti potpuno uništena i više je biti neće... Ali nema kraja patnji bićima koja, zaslepljena neznanjem i gonjena željom, jure i žure kroz ovaj beskrajni krug preporađanja... Buda, SN 22:99

Poslovi Neki ljudi misle da ce praktikovati ucenje tek kada pozavrsavaju svoje mnogobrojne poslove. Ovo je pogresan stav, jer nasi poslovi u ovom svetu nikda se ne zavrsavaju. Oni su poput talasa sto neprekidno klize povrsinom okeana. Vrlo je tesko osloboditi se svojih preokupacija kako bismo praktikovali ucenje. Ta prezaposlenost kojoj ispunjavamo svoj zivot zavrsava se jedino u trenutku nase smrti. Geshe Kelsang Gyatso: Meaningful to Behold

Budi u svom telu Veci deo dana provodimo u svojim poslovima, odnosima sa drugim ljudima, u razgovorima i vrlo retko se prizemljimo u svesnosti sopstvenog tela. Izgubljeni smo u svojim mislima, svojim osecajima, emocijama, svojim pricama i planovima. Vrlo jednostavan pokazatelj ili provera da li smo na taj nacin izgubljeni jeste da obratimo paznju na one trenutku kad osetimo da smo u zurbi. Zurba nije povezana samo sa brzinom kretanja. Mozete imati osecaj zurbe i kad se krecete polako, a isto tako i kad se krecete brzo. Jer nasi umovi jure ispred nas samih: oni su vec tamo gde zelimo da budemo, umesto da su tu u nasem telu. Osecaj zurbe je i dobra prilika za vezbu. Kad god smo na taj nacin odsutni, upravo tada, u toj situaciji, treba da se zaustavimo i duboko udahnemo nekoliko puta. Ponovo ste sabrani na sopstveno telo. Osetite polozaj tela dok sedite. Osetite svoje korake dok hodate. Budite u svom telu. Buda je rekao nesto vrlo znacajno o ovome: "Sabranost paznje na telo vodi do nirvane." Takva svesnost nije nekakava povrsna vezba. Sabranost paznje na telo odrzava nasu prisebnost. Joseph Goldstein: Transforming the Mind, Healing the World

A da se mi ipak vratimo temi. Sta mislite? Pocetnistvo Vecina ljudi zamislja prosvetljenje kao neku vrstu magijskog dostignuca, kao stanje blisko savrsenstvu. Na tom stupnju mozemo da radimo neverovatne stvari, vidimo prosle i buduce zivote drugih ljudi i proniknemo u unutrasnji rad univerzuma. To je mozda moguce za odredjeni broj izuzetnih bica, ali za vecinu nas prosvetljenje je blize onom sto opisuje Suzuki Roshi. Ono znaci da posedujemo svojstvo "pocetnistva", da na svez, jednostavan i neiskrivljen nacin posmatramo stvari. Kljuc je dakle da posedujemo "pocetnicki um" u svom odnosu prema stvarima. Na mnoge nacine proces prosvetljivanja znaci zapravo napustanje misli, verovanja i ideja koje zamagljuju nasu sposobnost da vidimo stvari kakve one zaista jesu, u njihovom iskonskom obliku. David A. Cooper: Silence, Simplicity and Solitude

Milice, ne treba se raspravljati. Ali ipak moram dodati da jednoj dami, pa još iz novog sada, ne priliče psovke Začarani krug Ubijajući, sopstvenog ubicu stvaraš. Pobeđujući, onog ko će te pobediti stvaraš; posle vređanja, uvreda stiže; posle napada, napad. I tako, u začaranom krugu, i sâm pljačkaš na kraju opljačkan biva. Sangama sutta, SN III.15 102

Jel imaš neki konkretan citat na umu? Baš bi me zanimalo, jer mi je blisko to oko jedne istine i različitih puteva. Ma ne meditira u poslednje vreme

Od semenki do cvetova Buda svoje ucenje uporedjuje sa kisom koja bez ikakve razlike pada po svakom tlu. To sto posle takve kise neke semenke izrastu u cvetove, a neke u drvece ne zavisi od kvaliteta kise, vec pre od svojstava semenki koje ona hrani. Tako, ucenje Budino ima samo jedan kvalitet, ali bica od njega imaju razlicite koristi, u zavisnosti od njihovih svojstava. Donald S. Lopez, Jr.: Buddhism in Practice

OK. Odustajem Nego da mi krenemo dalje, kad sam već tu... Svaka stvar je naš učitelj. Ajahn Cha

Ne odgovara. Znao sam! I 88 je neka burgija...

Prijatelju, vipalasse rade li rade. Do slepila. Pogledaj bolje gornji odgovor i videćeš: "Ja sam stavio broj 93 jer je to broj citata na spisku kod mene, pa da lakse pronadjem sledeći kad dođe vreme da ga kačim." A onda kao dodatnu kontrolu pogledaj i post 414 na ovoj temi i videćeš broj 88 na kraju potpisa, koji je stavljen u istu svrhu, sem ako i 88 nije neki simboliča broj. Onda sma ga naj... ne opra me ni čitav Dunav