Dhamma

Prijatelju, odgovorio sam ti. Sve je u najboljem redu

Ali ja sam te pitao za citat, ne za broj. Broj nije bio deo citata. ----------- Hm. Prvo sam odgovorio ovo gore na tvoj prvi post, a onda pročitao dalju prepisku sa drugim članovima. Tvoji postovi su lep primer onoga što je Buda nazivao "vipalassa" ili "distorzija". Imamo u umu neki ožiljak i on utiče da sve naše dalje percepcije budu njime obojene i iskrivljene. Tako si ti video 93 broj i iz toga odmah izvukao zaključke, formirao mišljenje o meni, usput se iznervirao itd. Bez ikakve osnove u činjenicama. Kao u snu. Mi vidimo nešto u snu i reagujemo kao da smo budni. Takve stvari je jako dobro osvestiti, jer nas uvek udaljuju od stvarnosti i nanose i nama i drugima mnogo patnje. A kad ih osvestiš, onda izgledaju sasvim komično. Kao sada. Ja sam stavio broj 93 jer je to broj citata na spisku kod mene, pa da lakse pronadjem sledeći kad dođe vreme da ga kačim. A ti me proglasi za kroulijevca. Pa onda bih stavljao njegove citate, a ne Budine. Svako ti dobro želim

Šta ti misliš? Da li ti se dopao post?

Budjenje Probudi se! Ustani! Kakvog dobra ima u spavanju? Za one pogođene bolešću (patnje), probodene strelom (želje), kako može biti sna? Probudi se! Ustani! Uporno sebe vežbaj da dostigneš smirenje. Ne dopusti da te Kralj smrti, opazivši da si nesmotrena, skrene sa puta i učini svojim robom. Utthana sutta, SN. II.10

"Paunovi, s krestom, plavi, gordo izvijenih vratova, kričali su u zoru u Karamvi uznemireni hladnim povetarcem. Tako probudiše spavače za meditaciju." Theragatha, I.22

Obmanutost Prema Ucenju, nas najveci neprijatelj jeste obmana. Ona podrazumeva bilo koji mentalni faktor koji remeti i steti spokojstvu naseg uma. Ako zelimo da se potpuno oslobodimo patnje, neophodno je da identifikujemo razlicite obmane u sebi i razumemo na koji nacin nam one skode. Obicno nastojimo da budemo svesni nasih spoljasnjih neprijatelja, ali skoro i da ne obracamo paznju na unutrasnje neprijatelje koji truju nas um. Ako ne prepoznamo obmane i nacine na koje nas one ugrozavaju, kako uopste mozemo da stignemo do mira? Buda je identifikovao sest izvora obmana u nasem umu: (1) vezivanje, (2) bes, (3) sujeta, (4) neznanje, (5) opsesivna sumnja, (6) pogresna ubedjenja. Geshe Kelsang Gyatso: Meaningful to Behold

Ma nema razloga da se raspravljamo. JA samo pišem kako sam posle dosta čitanja, slušanja, razgovora i praktikovanja razumeo Budinu poruku. Ti si čitao kako ju je razumeo neko drugi. Ali ni jedno ni drugo razumevanje nisu tvoji, pa tako ni nemaš neke velike vajde od njih, sve dok ne probaš da ih primenih na sebi. Tek iskustvo može da ti kaže šta je tačne, a šta ne. dovidjenja

Dve lose cigle Kad smo podizali nas manastir u Australiji nismo imali para da unajmimo zidara, pa sam morao da naucim da zidam. I tako, kad sam zavrsio svoj prvi zid, pazljivo redjajuci cigle jednu na drugu, odjednom ugledah -- o ne! -- da sam zabrljao kod dve. Sve cigle stajale su u savrsenoj liniji, ali dve sam iskrivio. Izgledale su grozno. Citav su zid kvarile. Katastrofa! Jako sam se zbog toga nervirao i mrzeo svakoga ko bi prokomentarisao taj zid. Onda sam jednoga dana prolazio sa posetiocem i on zastade i pogleda onaj zid. "Bas je lep ovaj zid", rece nehajno. "Gospodine", odvratih mu iznenadjen. "Jeste li mozda zaboravili naocare u kolima?" Ono sto je on odgovorio potpuno je promenilo moje gledanje na taj zid, na mene samoga i na mnoge druge delove mog zivota. Rekao je: "Da, ja vidim te dve krive cigle. Ali isto tako vidim i onih 998 ravnih." Koliko mnogo ljudi okonca vezu ili se razvedu zato sto su u svojim partnerima u stanju da vide samo one "dve lose cigle"? Koliko nas postane depresivno ili mozda i pomisli na samoubistvo zato sto u sebi moze da vide jedino te "dve lose cigle"? Vidimo samo greske, mislimo da samo one postoje i hocemo da ih uklonimo. I tako ponekad, nazalost, unistimo i "bas lep zid". Svi mi imamo dve lose cigle, ali je savrsenih cigala u nama mnogo, mnogo vise, neuporedivo vise nego gresaka. Ajahn Brahm: Door of Your Heart and Other Buddhist Tales of Happiness

Buda u želji da u jednoj rečenici formuliše svoje učenje kaže: Sve što učim jeste patnja i kako stići na kraj te patnje. Ne vidim ništa u tome morbidno. On ne kaže da je sve u životu patnja i da ne postoji bilo šta osim nje, kako se to čisto pogrešno razume, već da u našem životu sem sreće, zadovoljstva, ljubavi, radosti, prijateljstva, poštenja, nesebičnosti itd. postoje i njihove suprotnosti, koje je nazvao jednim nazivom "patnja" i da je pronašao način kako da se svega toga oslobodimo. Dakle, ja tu njegovu izjavu vidim kao kad bi ti zubar rekao: Sve što ja radim jeste da ustanovim koji je kvaran zub i da ga izvadim. To je posao zubara. Ne da piše knjige, kuva ručak ili piskara po forumima. I da li bi ti se takav zubar učinio morbidnim? Svako dobro ti želim

Moram te razočarati. Budisti sebe ne vide kao neke velike vernike, pošto im je Buda uvek savetovao da mu ne veruju na reč, već da koliko je god to moguće provere na sopstvenom iskustvu to što im on savetuje. I da ne bismo dangubili, evo još jedan citat Oni koji znaju Poput coveka koji pluta u vodi, a umire od zedji, plaseci se da ce se udaviti: takvi su oni koji znaju, ali ne primenjuju ucenje. Poput coveka vestog u medicini, koji ne moze da izleci sopstvenu bolest: takvi su oni koji znaju, ali ne primenjuju ucenje. Poput gluvog muzicara koji odusevljava druge, ali sam sebe ne cuje: takvi su oni koji znaju, ali ne primenjuju ucenje. Poput coveka kraj puta koji prolaznicima govori razne ljubazne i uctive reci, ali u sebi prave vrline nema: takvi su oni koji znaju, ali ne primenjuju ucenje. Avatamsaka sutra

Budala koji sebe smatra budalom već je zbog toga pametan, ali budala koji sebe smatra pametnim, za toga se s pravom kaže da je budala. Dhammapada, stih 63 93

Pažljivost Pažnja je put bez pogibelji, a nepažnja je put u smrt. Gde pažljivi ne umiru, nepažljivi su već mrtvi. Dhammapada, stih 21

Ne bi bilo prvi put da zato što ne znamo činjenice o nekoj stvari imamo o njoj pogrešno mišljenje. Ali nikad nije kasno da se obavestimo * * * Uz dobre želje za 2009. svim članovima foruma, evo i jedne Budine mudrosti: "Šta god bi neprijatelj neprijatelju učiniti mogao, mrzitelj mrzitelju, još i gore stvari loše usmeren um učiniti može nama samima. Ono što majka, otac il' drugi srodnik učiniti može, dobro usmeren um to će učiniti još i bolje." (Dhp. 42-43)

Vezbanje uma da sedne Nekima dok meditiraju moze izgledati dosadno da po hiljaditi ili destehiljaditi put vracaju um na pocetni objekat. Ili im se sve to ucini besmislenim. Ali koliko puta ste do sada u zivotu odlutali od stvarnosti? Mozda milion ili deset miliona puta! Ako zelimo da sebe probudimo, moramo pronaci svoj put natrag do punine svog bica, do svoje pune paznje. Na taj nacin meditacija je veoma slicna treniranju kuceta. Postavite kuce u sedeci polozaj i kazete mu: Sedi. Da li vas poslusa? Ne, ono ustane i trcka okolo. Ponovo ga namestite. Sedi! I kuce opet i opet trcka tamo-amo. Ponekad skoci, namesti se u uglu i piski ili napravi neku drugu brljotinu. Nasi umovi su kao i to kuce, samo sto prave vece brljotine. Kad treniramo um, ili kuce, moramo biti spremni da krecemo uvek i uvek iznova. Jack Kornfield: A Path with Heart

Dve vrste patnje Postoje dve vrste patnje: patnja koja vodi do jos vise patnje i patnja koja vodi do iskorenjivanja patnje. Ako ne zelis da se suocis sa ovom drugom, sasvim je sigurno da ces nastaviti da dozivljavas onu prvu. Ajahn Chah: Still Forest Pool

Prestanak misli... mir Ako smo uporni u tome da posmatramo svoj um dok razmisljamo, samo razmisljanje ce lagano utihnuti i najzad sasvim prestati. Um je tako zacutao. Ako smo uporni, videcemo pred sobom prazninu i nista vise. I tako, najzad cemo upoznati mir. Ajahn Sanong

Kako svoj zivot uciniti otelovljenjem mudrosti i saosecanja To kako svoj zivot uciniti otelovljenjem mudrosti i saosecanja najveci je izazov sa kojim se duhovni tragaci suocavaju. Istina do cijeg smo razumevanja dosli mora svoj vidljivi izraz naci u nasem zivotu. Svaka nasa misao, rec ili delo sadrze mogucnost da postanu zivi izraz jasnoce i ljubavi. Nije dovoljno samo posedovati mudrost. Verovati da smo vlasnici istine znaci postati upravo suprotno, to je direktan put do toga da se pretvorimo u ukocene, gnevne pravednike. Same ideje i secanja nemaju oslobadjajucu ili isceliteljsku moc. Penzionisanje u prosvetljenosti, u kojem mozemo ziveti na starim lovorikama, ne postoji. Mudrost je ziva jedino dotle dok je zivimo, pri cemu razumemo da ona ima moc oslobadjanja jedino dotle dok je primenjujemo. Nas podebeli album duhovnih iskustava malo znaci ako nema snagu da nas odrzi kroz neizbezne trenutke zalosti, gubitka i promene. Znanje i dostignuca malo znace ukoliko jos uvek ne znamo kako da uspostavimo kontakt sa tudjim srcem ili pak sa svojim sopstvenim. Christina Feldman i Jack Kornfield: Stories of the Spirit, Stories of the Heart88

Morate biti prisutni da biste pobedili Na jednom kazinu u Las Vegasu stoji tabla na kojoj pise: "Morate biti prisutni da biste pobedili". Isto vazi i za meditaciju. Ako zelimo da vidimo pravu prirodu svoga zivota, moramo zapravo biti prisutni, svesni, budni. Razvijanje samadhija (koncentracije) vrlo je slicno poliranju sociva. Ako nameravamo da posmatramo celije i funkcionisanje tela kroz sociva koja nisu dobro izbrusena, necemo jasno videti. Da bismo prodrli u prirodu uma i tela, moramo sabrati i skoncentrisati svoje resurse i posmatrati postojanog, utihnulog uma. Upravo je to Buda uradio: seo je, skoncentrisao svoj um i pogledao unutra. Da bismo postali jogi, istrazivac sopstvenog srca i uma, moramo razviti upravoovu sposobnost. Jack Kornfield: Seeking the Heart of Wisdom

Pa ja mislim da je to i najvaznije. Da zivimo u uzajamnom razumevanju i uvazavanju. A to ko kakav sesir nosi, stvar afiniteta...

Dragi Ford, jako mi se dopao tvoj komentar. I pored onoga što tvrdiš, mislim da si ti ovaj put izabrao upravo put Dhamme, jer to znači između ostalog i put iskrenosti prema sebi i drugima, i to kad si priznao da ne znaš šta je Dhamma. Put svakodnevice bi u istoj situaciji bio recimo da si, pošto ne znaš šta je Dhamma, ali te sramota da priznaš, počeo sa tom rečju da se ismevaš ili jednostavno kažeš: "Glupost". Dakle, reč je o slepim reakcijama, povređivanju, a ne o promišljanju. Sve ovo je za mene lep primer da ljudi mogu biti budisti a da to i ne znaju. Zvuči apsurdno, ali nije.

Na raskrscu U svakom trenutku nalazis se na raskscu izmedju puta svakodnevice i puta Dhamme. Koji ces odabrati? Ako zelis da postanes oslobodjen, onda je to moguce jedino na ovom mesto. Ajahn Chah: Food for the Heart

Odmeditiraj jos malo Ako odlucis da pocnes da meditiras, nema potrebe da drugim ljudim obavezno o tome pricas ili da im kazes zasto to radis ili sta sve to tebi znaci. Zapravo, takva prica je najbolji nacin da rasipas svoju dragocenu energiju i entuzijazam za praksu, odnosno da sputavas svoje napore do tacke kada oni izgube pocetni zamah. Najbolje je meditirati ne praveci veliku pricu oko toga. Svaki put kad osetis snazan impuls da pricas o meditaciji, o tome kako je ona divna ili kako je teska ili sta ti se u vezi sa njom dogadjalo ovih dana ili sta se nije dogadjalo ili zelis nekoga da ubedis koliko je korisna za njega, jednostavno na taj impul pogledaj kao na novo razmisljanje i sedi da jos malo meditiras. Impuls ce onda proci i svakome ce biti bolje -- narocito tebi. Jon Kabat-Zinn, Wherever You Go, There You Are

Sede vlasi Starost (jara) jeste period pri kraju prirodnog zivotnog veka nekog organizma. Budisticki kanon, Tipitaka, definise starost terminima: biti ostareo (vuddha), istrosen (mahallaka), poodmaklih godina (addhagata), priblizavati se kraju (vayo anuppatta, A. I,68), a Buda ju je opisao tako da je karakterisu „slomljeni zubi, seda kosa, smezurana koza, opadanje zivotnog elana i slabljenje sposobnosti" (S.II,2). U Budino vreme zivotni vek bio je znatno kraci nego danas i malo je ljudi dozivljavalo „osamdeset, devedeset ili sto godina" (A.I,68). Medjutim, poblemi koji se najcesce povezuju sa staroscu – senilnost i bolesti, usamljenost, strah od smrti – i tada su postojali kao i danas. Razlika je da sa produzenjem zivotnog veka, barem u razvijenim zemljama, ovi problemi pogadjaju mnogo siru populaciju. Buda je izlagao Dhammu radi prevazilazenja patnje (dukkha) i posto je starost jedna od manifestacija patnje, o njoj je imao mnogo toga da kaze (S.V,421). Najocigledniji simptomi starosti jesu fizicki – slabost, nemoc i bolest. Posto su ova stanja svojstvena starosti, ne mogu se potpuno izbeci, vec samo odloziti ili umanjiti. Izbegavanje alkohola i cigareta, zdrava ishrana i redovne fizicke vezbe pre nego sto dospemo u pozne godine, kao i dobra medicinska nega kada one dodju, delimicno pomazu u tome. Medjutim, psiholoski problemi koji cesto prate starost se, uz pravi stav, mogu olaksati u mnogo vecoj meri ili potpuno eliminisati. Jednom je neki covek dosao do Bude i rekao: „Gospodine, sada sam star, slab, poznih godina, priblizavam se svom kraju, cesto bolestan i u bolovima... Kazite mi nesto ohrabrujuce i utesno sto ce mi koristiti zadugo". Buda mu je odgovorio: „Ovako sebe vezbaj: 'Iako je moje telo bolesno, moj um nece biti bolestan'." (aturakayassa me sato cittam anaturam bhavissati, S.III,1). Ove reci mudrosti su pozitivna i ubedljiva opomena da mozemo biti emocionalno stabilni, srecni i zadovoljni uprkos fizickom propadanju. Buda je savetovao citav niz strategija da se um odrzi zdravim u suocavanju sa staroscu i slabljenjem, a mi cemo na kratno razmotriti ove tri. Prva je ucenje da prihvatimo starost. Savremeno drustvo vidi starost kao stanje kojeg se treba plasiti i poricati ga. Nauka, medicina i hirurgija se nadmecu u ocajnickom naporu da ga zadrze na odstojanju sto je duze moguce. Rezultati toga mogu biti i komicni i tuzni – vremesna gospodja koja odlazi na svoj sesti fejs-lifting, 70-godisnji starac koji stavlja periku i tinejdzersku odecu, Mae West koja u 90. poziva mladica da poneki put navrati do nje. Naravno, starci koji se zene vise desetina godina mladjim zenama ili devojkama bili su poznati i u Budino vreme (Sn.110). Ali Buda nas je podsticao da budemo realisticni u vezi sa staroscu i vidimo je kao jedan prirodan i neizbezan proces. Na taj nacin pomoci cemo sebi da „na dostojanstven nacin odlozimo stvari mladosti" i da onu energiju koju bismo inace trosili na poricanje iskoristimo da svoje vreme ispunimo smislenim poslovima ili da se pripremimo za kraj. Buda je rekao: „Starost dolazi i mudrom plemenitom sledbeniku, ali on kada je star razmislja: 'Ne samo ja, vec svako ko se rodi ostari. I ako cu sada kad sam ostario tuziti i plakati, prestacu da jedem, telo ce mi jos vise poruzneti, zapostavicu svoje poslove, moji neprijatelji ce se radovati, a moji prijatelji brinuti'. I tako, kada dodje starost, on ne tuzi i ne place. Zato se on s pravom naziva mudrim plemenitim sledbenikom, on je iz sebe iscupao otrovnu strelu tuge, koja obicnog coveka inace muci." (A.III,54). Buda nas je takodje navodio da razmotrimo kako dugovecnost mozda i nije toliko vazna, koliko ono sto sa sobom cinimo tokom vremena koje nam je na raspolaganju. Tako je rekao: „Bilo bi bolje ziveti makar i jedan dan mudro i sabrano, nego stotinu godina glupo i nesmotreno. Bilo bi bolje ziveti makar i jedan dan pun elana, nego stotinu godina lenj i u besposlici" (Dhp.111-12). Ovaj iskaz je naravno retoricki, ali poenta je jasna. Kvalitet naseg zivota vazniji je od njegove duzine. Ako do kraja iskoristimo i cenimo svoj zivot sada, bicemo manje zaokupljeni idejom da ostanemo mladi sto je moguce duze. Dva najcesca problema sa kojima se mnogi stari ljudi susrecu jesu kajanje – zbog onoga sto su ucinili i zbog onoga sto nisu ucinili – i osecaj da su stracili svoj zivot. Takva osecanja mogu im ostatak zivota ispuniti tugom i gorcinom. Ziveti celim bicem sada i razvijati um sada predupredice nastanak ovakvih problema. Jos jedan problem starosti koji pominje Buda jeste pitanje brige za stare. U proslosti to sto je neko star kompenziralo se donekle obzirnoscu i postovanjem koje je dobijao od mladjih. Dede i babe su takodje cesto imale zadatak da brinu za unuke i to ih je drzalo zaokupljenim, davalo im osecaj da su neophodni. Ali u danasnjim potrosackim drustvima stari ljudi se cesto ignorisu ili mladji cak izbegavaju kontakt sa njima, ne zeleci da se podsecaju sta i njih ceka ili ih smatraju ekonomskim teretom. Buda je govorio da ljudi ispunjeni ljubavlju i zahvalnoscu, ovako razmisljaju u vezi sa svojim roditeljima: „Posto su oni nekad brinuli o meni, oduzicu im se tako sto cu sada ja brinuti o njima" (bhato nesam bharissami, D.III,189).

Jedini krivac Nije krivica do onoga sto vidimo. Jer to nam ne donosi ni dobrobit ni stetu. Zvuci, mirisi, ukusi i osecaj dodira nam ne donose ni dobrobit ni stetu, jer oni sami po sebi nisu ni dobrobit ni steta. Jedino je um taj koji ih zaodeva, oblikuje kao takve i sam sebe obmanjuje dotle da biva obradovan ili rastuzen, zadovoljen ili razocaran i to zahvaljujuci sili obmane sto izvire jedino iz uma. Sabranost paznje i uvid, korak po korak, sve jasnije uocavaju ovu igru i onda shvataju da je sva krivica do uma. Ne okrivljuju niti hvale bilo sta drugo, kao sto su do tada cinili. Kad su se jednom fokusirali iskljucivo na um, koji je sada jedini krivac, nece proci mnogo vremena dok ne uhvate tog krivca na delu i time smo sve svoje brige zauvek resili. Maha Boowa Ñanasampanno: Straight from the Heart