Dhamma

Da li budisti slave Božić? Na Zapadu su većina monaha i monahinja potekli iz hrišćanskog okruženja, tako da Božić i dalje ima neki smisao za njih. Nemamo hrišćanske rituale, ali duh Božića -- darivanje, ljubaznost, ljubav, mir za sve ljude -- jeste nešto u čemu svi uživamo i to je razlog za slavlje. Šaljemo i primamo mnogo čestitki. Ove godine ukrasili smo manastir zelenilom, upalili mnogo sveća, dodali još malo naročitog pevanja i slušali sa trake hrišćansko pojanje. Potom je usledila meditacija do duboko u noć. Kada pogledaš različite religije nije teško pronaći sličnosti, tako da se u to vreme usredsređujemo na njih. 4

Koji su glavni budistički praznici i proslave? Postoji nekoliko manjih koji variraju od jedne do druge kulture i neki koji su deo samo jedne kulture. Ali ima dva događaja koji se svuda u budističkom svetu slave. To su vesak i kathina. Vesak pada na dan punog Meseca u maju i njime se obeležavaju rođenje, prosvetljenje i smrt Budina, tako da je to vreme kada se razmišlja o životu Budinom. Lokalni hram biće dekorisan cvećem i svetiljkama. Obično su svetla u papirnim svetiljkama koje se napravile različite porodice i donele u manastir da budu zapaljene uveče. Laici dolaze u manastir na celodnevni boravak -- često obučeni u belo -- i uzimaju osam pravila morala. Pomažu oko pripremanja obroka koji se služi prepodne i popodne se organizuje grupna meditacija. Uveče je okupljanje u hramu i sangha recituje prigodne tekstove, a potom starešina manastira održi govor o životu Budinom. Kasnije se pale lampe i ide se u krug oko hrama ili češće oko stupe. Obilazi se tri puta -- razmišljajući o tri utočišta -- u smeru kretanja kazaljke na satu (desno rame je prema stupi) i učesnici nose cveće i mirisne štapiće koje će staviti u podnožje stupe na kraju trećeg kruga. Tokom tog kruženje moguće je pevati mantru ili stih. Kathina traje čitav mesec i unutar njega biće odabran jedan dan za proslavu. Ona obeležava kraj tromesečnog azijskog perioda monsuna, tokom kojeg su monasi i monahinje zaustavljali i boravili u jednom manastiru. Na kraju monsuna sangha se obično pripremala da nastavi lutanje. U Britaniji, pošto su godišnja doba drugačija, mi se pripremamo za zimu. U oba slučaja ceremonija se fokusira na darivanje platna za monaške ogrtače. To je takođe prilika za laike da donesu u druge darove manastiru, kako bi on bio dobro opskrbljen u narednom periodu. Katina platno se daruje u okviru veoma formalne ceremonije i monasi ga uzimaju i od jednog njegovog dela šiju ogrtač. To mora biti završeno pre narednog jutra i svaki monah mora na neki način učestvovati u pravljenju toga ogrtača. Kada se završi, daje se nekom od starijih monaha. Čast je biti odabran za darivanje ovakvog ogrtača. .o.

Moguće je da mašim, naravno. Jedini način da to utvrdimo jeste vežbanje. Meditacija. A upravo na osnovu toga mi se i dalje čini da samo ja mogu svoj um zaista da smirim i pročistim. Niko drugi. Kao što ne može niko ni da jede ili da diše umesto mene. Može eventualno da kaže gde je hrana ili koji su jestivi delovi. I to je sasvim dovoljno od jednog učitelja. Naravno, razni ljudi razni pogledi. Mada u svom drugom postu citiraš: "Turn round and look into yourselves." tako da mi to izgleda da sam sebi protivrečiš u gornjem citatu. Ali i to je u redu. To je samo ono što jeste. Ništa više. Budi srećan

U budzimu sve što radiš radiš na sopstvenu korist ili štetu. Niko drugi ti ne može doneti ni tu korist ni tu štetu. Dakle, pošto si taj koji priziva i taj koji je prizvan, nema nikog ispod i iznad. "Budite sami sebi ostrvo, budite sami sebi utočište. A i ko bi drugi to mogao biti", jedna je od poslednjih Budinih poruka monisama okupljenim oko sebe. Naravno, to ne isključuje poverenje u Budu kao čoveka koji je sopstvenim naporom došao do prosvetljenja i onda taj put objašnjavao narednih 45 godina i drugima, sve dok nije umro od dizenterije negd eu nekoj indijskoj nedođiji. I to ne isključuje iskazivanje zahvalnosti zbog toga, kao što smo zahvalni recimo lekaru koji nas je izlečio od teške bolesti. Ali lekar ne može umesto nas da uzima lekove, mi moramo da ih uzimamo. Ništa ne vredi ako naslikamo lekara na zidu i onda mu se klanjamo, ako ne uzmemo i lek. A lek je pročišćavanje sopstvenog uma. Ko bi ga drugi mogao pročistiti sem nas samih. Samo mi znamo šta je unutra, smao mi znamo šta ga zaista smiruje i razbistruje, a šta ga muti i zaluđuje. Sve u svemu, treba saslušati savet, ali to je tek pola puta. Ako mislimo da ja savet dobar, treba ga i praktikovati.

Da li se budisti mole Budi? Moliti se znači tražiti od nekog nešto. Molim se (bogu) da pada kiša. Pretpostavka je da je onaj kome se molite svemoćan i da je u stanju da vam ispuni želju. U budizmu postoje različiti bogovi i bića sa više ili manje moći kojima je moguće obraćati se, ali iako ona navodno žive neverovatno dugo, ona su ipak smrtna kao i ti i ja i svakako da nisu svemoguća. Buda, istorijska ličnost, umro je pre više od 2500 godina i, zato što je bio prosvetljen, ništa nije ostalo iza njega. Buda kao titula -- onaj ko je prosvetljen, budan, istinski mudar -- postoji na neki način kao mogućnost za svakoga da dostigne to stanje, ali ne kao nekakav odvojen entitet, koji donosi odluku: "OK. Kusalo je bio dobar monah, pa ću uslišite njegove molbe da u sutlijašu bude malo više suvog grožđa." Svakako da je kamma negde uskladištena ili zabeležena i da sile pohlepe, mržnje i obmanutosti zadobijaju različite pojavne oblike. Prizivanje ili moljenje sila dobra je deo budizma -- ne u smislu da će one srediti problem umesto mene, već da budu saveznici i potpora u mome naporu. Ψэ

Kakvo je budističko gledanje na seks i ljubavnu vezu? Ovo pitanje je dobrim delom pokriveno trećim pravilom morala -- vernošću. Ovde je naglasak na partnera i bol koji on oseća kada njegov partner ima neku drugu seksualnu vezu. U učenju nema ništa u vezi sa homoseksualnom vezom, ali princip je isti. Idealno gledano trebalo bi da smo svi mi oslobođeni vezivanja i da nas partnerova nevernost ne pogađa, ali u stvarnost u svakoj vezi stvara se snažna povezanost. Ona je uglavnom zasnovana na poverenju i kada je to poverenje iznevereno, to je skoro uvek izvor patnje; naročito je to izraženo kada su u sve to uključena i deca. Œ

Na koji način budisti sahranjuju mrtve? Trenutak smrti se u budizmu smatra važnim događajem. To je vreme tuge za one bliske pokojniku i vreme ljubavi i pažnje, blagonaklonosti i saosećanja za sve druge -- to su osnovne ljudske vrednosti. Sa spiritualnog stanovišta, to je vreme da kontempliramo sopstvenu smrtnost, svoju vezanost za materijalne stvari (naročito svoje telo) i razmislimo gde se istinska sreća i sloboda mogu pronaći. Blizina leša podstiče takve duboke misli, tako da se preminuli zadržava neko vreme u kući kako bi ljudi mogli da dođu i odaju mu poslednju poštu i zamole za oproštaj. I monasi se pozivaju u kuću -- idealno svakodnevno tokom sedam dana -- i oni će pozvati prisutne da razmisle o prirodnosti smrti i važnosti ulaganja napora da živimo u skladu sa duhovnim vrednostima. Postoji nekoliko tradicionalnih pogrebnih tekstova za recitovanje, u kojima se istražuje uslovljena priroda ljudskog tela. Često se voda sipa preko tela -- svaka osoba pomalo -- pre nego što se kovčeg definitivno zatvori. Porodice će često darivati manastir kako bi obeležile godišnjicu smrti. To se dešava posle tri i šest meseci i zatim godišnje. 

Da li budisti veruju u brak? Ideja koja stoji iza braka jeste da dvoje ljudi prave "ugovor". Hrišćanski oblik je otprilike ovakav: "da se volite i slažete, da se poštujete i dogovarate... u bolesti i u zdravlju, dok vas smrt ne rastavi". Pošto u budizmu nema boga, monasi i monahinje nemaju ulogu bilo kakvog posrednika između boga i ljudi i nemaju nikakvu posebnu moć da posreduju u sklapanju takvog ugovora. Otuda, strogo uzevši, ne postoji budistički brak. U budističkim zemljama postoje legalne forme sklapanja braka, ali religijska strana svega toga je afirmacija odluke dvoje ljudi da žive u skladu sa Tri utočišta i Pet pravila morala. Mladenci će zajedno sa porodicama otići do manastira (ne nužno na dan venčanja) i ponuditi poklone sanghi i formalno zatražiti utočišta i pravila. Sangha će zatim odrecitovati blagoslove (na paliju), bez komentara u smislu: "Mislimo da je dobro što ste se uzeli" ili tome sličnog, ali dajući srdačnu podršku njihovoj predanosti Budinom učenju. U sklopu te predanosti, od mladog para se očekuje: prvo pravilo podstiče naklonosti i brižnost, drugo velikodušnost, treće se usredsređuje na odgovornost prema zajedničkoj vezi i vernost (pogotovo u seksualnom smislu), četvrto promoviše blag, koristan i mudar govor, a peto trezvenost. Uzimanje utočišta zapravo znači posvećenost mudrosti (Buda), istini (Dhamma) i moralu (Sangha). Ako mladi bračni par uspe da se pridržava ovih pravila, oni će zaista ostatak života provesti u spokojstvu i sreći. ◙

Može li i laik da se prosvetli ili mora da se zaredi? U kanonskim tekstovima na nekoliko mesta se pominju laici iz vremena Bude koji su se prosvetlili i ne pada mi na pamet nijedan razlog zašto to ne bi bilo moguće i danas. Velika razlika jeste u vremenu i energiji koja monahu stoji na raspolaganju da radi na tome. Meni kao monahu život nije toliko komplikovan kao što je bio dok sam bio laik, tako da imam više prilike da uvidim zašto nisam oslobođen patnje, zašto govorim stvari koje nisu u skladu sa mojim uverenjima, zašto ne mogu da budem više (ili pak uvek) blagonaklon i saosećajan. Domaćin toliko vremena troši da bi ispunio svoje obaveze -- školovanje, kirija, neplaćeni računi, novac, autobuski red vožnje, odnosi sa drugim ljudima itd. Ali važno je da vreme koje nam ostane na raspolaganju iskoristimo na mudar način i, u vezi sa zakonom karme -- taj napor ka prosvetljenju moraćete da uložite kad-tad -- u ovom ili u nekom od narednih života. Pa zašto onda ne krenuti odmah. ▲

Sa zadovoljstvom

Šta nezaređeni budisti rade kao deo svakodnevnog upražnjavanja religije? Mnogi Zapadnjaci pokazuju zanimanje za budizam zbog meditacije -- pre nego zbog predanosti i vere -- tako da će se praksa umnogome razlikovati od jednog do drugog pojedinca. Porodice će obično imati mali oltar u kući i izvesne rituale povezane sa njim u različito doba dana -- možda paljenje sveće ili mirišljavih štapića, stavljanje cvetova, klanjanje. Znam da oni koji meditiraju obično to čine sedeći ispred oltara i ponekad pozovu i svoju decu da im se pridruže. Mnogi ljudi uživaju u tradicionalnom recitovanju -- bilo da pali ili na maternjem jeziku. Ako nisu suviše daleko od manastira, ponekad odnesu poklone za monašku zajednicu -- vikendi su obično namenjeni za to, jer ljudi ne rade i mogu i malo dalje da otputuju. Tu su zatim nedeljni dani posvećenosti u skladu sa Mesečevim menama, praznici i dani kada su manastiri specijalno otvoreni za goste. U Aziji, naravno, manastira je daleko više i ljudima je lako da odu do njih, te su oni zapravo u žiži pažnje lokalne zajednice. ⅝

Koje osnovne principe podrazumeva to da je neko budista? Pojam "biti budista" različit je u različitim kulturama, ali u theravada tradiciji opšti standard jeste uzimanje "Tri utočišta" i "Pet pravila morala". Potrebno je imati izvestan stepen razumevanja šta to znači pre nego što donesemo odluku. Buda -- tradicionalno se smatra osobom, ali Buda je zapravo titula. Ona znači "budni, probuđeni". Odnosi se na kvalitet bića koji smo mi svi u stanju da ostvarimo. Uzeti utočište u Budi znači: "Verujem da je takvo prosvetljenje moguće i učiniću napor da postanem pobuđen (ne da sanjarim i budem nepromišljen) upravo u ovom životu. Dhamma -- jeste Budino učenje. To učenje zapravo je samo izraz prirodnih zakona koje je Buda razumeo -- prvenstveno zakona ljudske prirode. Kada uzimamo utočište u Dhammi, uzimamo utočište u Budinom učenju -- a to znači utočište u istini i čistoti svoje prave prirode. Sangha -- znači zajednica, koju učine monasi, monahinje ili laici koji slede budistički način života. Oni teže praktikovanju blagonaklonosti, razvijanju mudrosti, morala i dobrote vođeni "Plemenitim osmostrukim putem", a koji je Buda opisao kao splav koji će nas preko bujice života preneti na drugu obalu, do nibbane. Osam koraka ovoga puta su: ispravno razumevanje, ispravna odluka, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan život, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. Otuda, uzimanje utočišta u Sanghi uključuje i podsticaj na "ispravno delovanje" zasnovano na budističkim pravilima morala. U svom osnovnom obliku to su "Pet pravila morala": • Ne ubiti ili povrediti nijedno živo biće To znači biti blagonaklon. • Ne uzeti bilo šta što ti nije dato (ne krasti) To znači biti pošten. • Ne biti neveran u vezi sa drugom osobom To znači biti iskren i ne činiti preljubu. • Ne koristiti pogrešan govor To znači biti istinoljubiv i ne lagati. • Ne uzimati alkohol i droge. To znači imati bistar um. .:.

Kako si ti postao budista? Zapravo je vrlo jednostavno postati budista. Doneseš čvrstu odluku da ćeš živeti prema principima otelovljenim u "Tri utočišta" i "Pet pravila morala". Možeš proučiti utočišta i pravila i "preuzeti" ih samostalno, smatrajući nadalje sebe budistom. Međutim, lepo je imati monaha ili monhinju koji ti tokom ceremonije "predaju" ta utočišta i pravila. Ovakvo javno ispoljavanje takođe pomaže da ih se prisetiš u situacijama kada poželiš da odeš "izvan" tih pravila -- kada poželiš da budeš nepromišljen ili glup, kada ideš protiv prirode, kada želiš da budeš nemoralan. Uzeti utočište generalno znači naći zaklon na mestu na kojem se osećamo bezbednim. U ovom kontekstu utočište je "okruženje", skup principa življenja u koje možeš da veruješ, utočište za srce i um. Moraš prvo da ih naučih koji su, tako da ti je jasno njihovo značenje i razumeš šta znači posvećenost njihovom pridržavanju. *-*

Može li svako da postane budista? Naravno. Nema ograničenja u pogledu godina, pola, nacionalnosti, telesne težine, obrazovanja i slično. Budizam je veoma tolerantna religija. Ljudi mogu da odrede svoj nivo posvećenosti i nema nekakve ekskomunikacije ukoliko uradite nešto loše. Postoje, naravno , određeni standardi ponašanja za koje se očekuje da ih se pridržavate kada ste u manastiru ili hramu, ali nikome se ne odbija ulazak u religiju zbog onoga što je do tada učinio. -a-

Hrišćani koriste Bibliju, muslimani Koran, a šta koriste budisti? Budistički sveti spisi su poznati kao Tipitaka. "Pitaka" je reč za košaru na jeziku pali, a "ti" znači tri. Tako imamo "Tri košare". Nazivaju se košarama jer sadrže učenje. To su: Vinaya pitaka -- u kojoj su nabrojana sva pravila za monahe i monahinje, potkrepljena pričama na koji način i kojom prilikom su nastala. Sutta pitaka -- ogromna zbirka učenja o najrazličitijim temama; većinu njih izložio je Buda. Abhidhamma pitaka -- veoma sistematičan pregled Sutta pitake, zajedno sa filozofskim i psihološkim analizama. Ovaj kanon sabran je u vremenu posle Budine smrti. A pošto je on podučavao punih četrdeset pet godina, zbirka njegovih govora je ogromna -- otprilike tridesetak debelih tomova. Više o tome na linku Tipitaka .s.

Da li je meditacija na bilo koji način u vezi sa ekologijom? U novije vreme mnogo je interesa za ekologiju i životnu sredinu. A kakva je razlika između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta? Ako o svome umu razlišljaš kao o svetu, u kojem živiš ili barem doživljavaš život, u kojoj meri je on zagađen? Ja, na primer, vidim izvesne količine đubreta u svome "svetu" i vidim da mi ono život čini neugodnim. Mogu to da počistim, ali je još važnije zaustaviti procese kojima se stvaraju takvi neželjeni nuzprodukti. Ti procesi su pohlepa, mržnja i obmanutost (ili neznanje) i to su osnovni uzroci patnje. Toliko đubreta u konvencionalnom, spoljašnjem svetu nastalo je usled proizvodnje podstaknute pohlepom. Ali dobici od takve proizvodnje su ograničeni, kratkoročni. Meditacija (istraživanje sopstvenog odnosa prema svetu) pokazuje nam nemogućnost da budemo zadovoljeni bilo kojim postupkom (unutrašnjim i spoljašnjim) podstaknutim sebičnošću ili pohlepom. Njezin cilj je da obezbedi mentalnu jasnoću, da otvori prostor za jasno viđenje. No, meditacija je nešto što bi trebalo raditi, a ne o čemu bi trebalo govoriti. Meditacija četvrtkom, a onda nepromišljenost petkom ne menja mnogo na stvari. Ona traži malo više upornosti i strpljenja. Delom je to bio i razlog zašto sam odabrao da živim u manastiru. .ß.

Kakva je uloga budizma u savremenom svetu? Sa razvojem tehnologije u poslednjem veku trend je da se čovekov odnos prema prirodi marginalizuje i da se stvara, rekao bih, plastično društvo. Na materijalizam se sedamdesetih gledalo kao na rešenje za patnju, odgovor za probleme života. Mašine će obaviti sav neprijatan posao i vreme dokolice biće neograničeno. Čini se kao se dogodilo upravo suprotno i da su nam sredstva za rad samo ostavila više vremena za još više rada. Stres i njime praćeni psihološki poremećaji postali su vrlo rašireni. Budizam nije univerzalni odgovor za ovakav trend, ali zato nudi nekoliko korisnih alatki -- posebno meditaciju. Uz to, religija, njezina praksa, monaški redovi itd. mogu poslužiti čoveku kao ogledalo. Ljudi dođu u manastir i često komentarišu kako je tu tiho (čak i ako pozadi u drvorištu radi motorna testera ili je uključena mešalica za beton). Osećaj smirenosti često je vrlo relativan -- ako ste vrlo užurbani, tada smirenost neke osobe tim više dolazi do izražaja kao kontrast vašem unutrašnjem pritisku. Sem socijalne strane religije, postoji i ona njezina "spiritualna" strana; mogućnost negovanja mudrosti, a koja vodi ka oslobađanju od patnje. xc

U kojoj meri je tradicionalni azijski budizam prilagođen zapadnom načinu razmišljanja? Ima već dvadesetak godina kako je ta tradicija preneta u Britaniju i spolja gledano nije bilo mnogo potrebe da se ona menja ili prilagođava. Mi sada nosimo neku vrstu jakni -- ispod kojih možemo da obučemo toplu odeću -- i uobičajene sandale su zimi zamenjene čizmama. I doručak je nova stvar. Postoji i red monahinja sasvim drugačiji od azijskog modela, kao i ponešto izmenjen način obuke iskušenika. Za ovih osam godina koliko sam ovde bilo je blagih izmena načina na koji zajednica funkcioniše na nivou pojedinca. Budizam ima tendenciju da se asimiliše u kulturu sa kojom se susretne, pa vredi zapaziti različite tradicije koje su na taj način nastale tokom vekova. Svaka budistička zemlja je sasvim drugačija. Japan ima sopstevni stil koji, kada ga pogledamo, naoko nema nikakve veze sa tibetanskim, ali osnove učenja su sasvim slične. Postoje u Britaniji druge budističke grupe koje eksperimentišu sa različitim modelima i biće jednoga dana zanimljivo videti rezultate. Theravada je prilično konzervativna tradicija i promene su spore, ali podozrevam da ćeš za otprilike 100 godina (ako toliko poživiš) imati pred očima nešto što je jedinstveni oblik britanskog budizma. ×÷×

Budizam, kao i svaku drugu duhovnu nauku nije baš moguće objasniti, a ni razumeti kroz kratke postove ovakvog tipa, ukoliko se potom ne pročita i neki celovitiji prikaz. Verovatno zato i imaš utisak fragmentarnosti, iako jedna tvrdnja koju ovde iznesem ne znači da se time isključuje sve ostalo. Tako i taj utisak fokusiranosti samo na patnju. Ali ista tvrdnja iz prošlog posta može isto tako da se odnosi i na sreću: "1. Buda ne kaže da je život (samo) sreća, već da u životu postoji sreća i pošto je sve prolazno, s vremena na vreme nas ona lupi po glavi. Naročito onda kad se za nešto vežemo." itd. Ne znam odakle si izvukao zaključak da se vređam, a i da izigravam autoritet. Ja ovde samo iznosim ono do čega sam došao čitajući budističke knjige, družeći se povremeno sa onima koji intenzivno žive to što u knjigama piše, a ujedno pokušavajući i sam da sa tim eksperimentišem koliko mi je moguće. I to je to. Naravno, uvek se radujem dobronamernom dijalogu o nečemu što me zanima. I ne shvatam to kao bilo kakvo ubeđivanje (kao da bilo koga možeš da uvediš u bilo šta), već međusobnu razmenu informacija i stavova koja će koristiti obema stranama. To je sve.

Ma nemaš zašto da sorry-ješ, ovo je slobodna zemlja Pitao si me i ja ti samo odgovaram najbolje što umem (što naravno ne znači da je to pravo budističko učenje, već samo moje razumevanje tog učenja, ali to je druga priča). E sad što prebrzo zaključuješ, ja tu ništa ne mogu. 1. Buda ne kaže da je život (samo) patnja, već da u životu postoji patnja i pošto je sve prolazno, s vremena na vreme nas ona lupi po glavi. Naročito onda kad se za nešto vežemo. A šta se vezuje? Pa to "ja" koje smatramo nečim trajnim, stvarnim, a zapravo se radi o procesu, koji se takođe stalno menja i na kraju (egzistencije) prođe, da bi se gonjen žudnjom ponovo uspostavio u novoj egzistenciji. 2. "Patnja je loša". Ne nužno. Postoji patnja koja nam donosi još više patnje, jer nas još više zaslepljuje. Postoji patnja koja nas oslobađa od patnje, jer nas podučava. Sve je dakle opet do nas, da li na osnovu svog života nešto naučimo ili stalno ponavljamo iste greške. Dakle, kao što je već negde napred rečeno: pažnja, samoposmatranje, meditacija i uvid. Tak prosto Svako ti dobro želim

1. budizam jeste oslobođenje od patnje uzrokovanje neznanjem i sebičnom željom. Kao i do svakog cilja, i do ovoga se stiže odreženim putem, praktikovanjem određenih praksi. Ne vidim u tome ništa kontradiktorno. 2. koliko je budizam efikasan? onoliko koliko ga primenjuješ. ne koliko o njemu pričaš, već koliko ga primenjuješ. 3. da, završavaš sa novim pogledom na svet, novom perspektivom gledanja na iste one stvari koje su u tebi nekada izazivale pohlepu, mržnju, bes, strast, gordost itd i navodile te da deluješ, a time i stvaraš novu karmu. I tako u novi krug patnje. sada shvataš da patnja nije bila izazvana tim stvarima, već si je sam sebi stvarao.

Dooobro. Posle kratkog puškaranja da se vratimo temi Koliko sati se provodi u kontaktu sa nezaređenim sledbenicima? Amaravati Buddhist Monastery je jedinstven u odnosu na naše druge manastire. Pokušavamo da provedemo nešto više vremena sa laicima. Zajednicu čini pedesetak ljudi, od čega su polovina laici. Takođe, Amaravati je glavni manastir i u žiži je pažnje javnosti -- počev od prepiske, pa do školskih poseta. <.>

Šta se još radi u manastiru? Rečju, to je mesto gde ljudi mogu da dođu i budu sami sa sobom. Tu je zatim i subotnji kurs meditacije i povremena meditativna osamljivanja (3 do 10 dana). Ima i nekoliko praznika preko godine, jednom nedeljno dan noćnog bdenja i svakodnevno deljenje hrane. Postoje i četiri termina kada čitava porodica može da boravi u manastiru, zatim nedeljna škola i seminar meditacije za mlade krajem godine. Naš seminarski centar povremeno je domaćin raznim međureligijskim susretima, skupovima psihologa zainteresovanih za meditaciju itd. Amaravati je glavni centar za naše manastire u Britaniji i kao takav je nešto prometniji nego ostala tri manastira. Međutim, i u njemu je naglasak na smirenosti, samoći, tišini, kontemplaciji. Ұ

Je li monaški život samo beg od svakodnevnih obaveza motivisan sebičnošću? Kako bismo definisali "odgovorno ponašanje u ovome svetu"? Ko o tome odlučuje? Najbolja široko prihvaćena paralela sa monaškim životom jeste život umetnika. Postoje univerziteti za takve ljude, poreske olakšice, razni popusti itd. Je li umetnost radi umetnosti valjan, odgovoran doprinos ovome svetu? U strogo materijalističkom svetu na takve osobe se gleda kao na teret. Na sreću, društvo obično ima dovoljno prostora ne samo da primi, već i da vidi vrednost u emocionalnoj, estetskoj i duhovnoj strani ljudske prirode. Što se tiče bekstva, ovaj "svet" se zapravo ograničava obimom naših doživljaja. Gde god da kreneš, nosiš taj svet sa sobom; nema bekstva od posledica sopstvenih dela, sopstvene kamme. Monaški život je katastrofa ako se koristi za beg, ali je idealan kao utočište, mesto gde imamo dovoljno vremena za kontemplaciju i tako razvijamo istinski odgovoran (holistički, zdrav) odnos prema svetu. Da bismo definisali taj odgovoran način delovanja moramo se prvo složiti oko ključne stvari u životu, oko toga "zašto". Pošto je to vrlo teško, umesto da silom namećemo merila, možemo li ohrabriti toleranciju, dopuštajući prostor za ekscentrike, čudake, mesečare, političare, bele, crne, muškarce, žene? ߤß

Da li ti činiš bilo šta u zamenu za dobijenu hranu? Glavna stvar kojoj težim kao monah jeste postizanje prosvetljenja. To je komplikovana stvar -- jer ponekad izgleda kao da ne radim ništa -- sedim i "piljim u pupak" -- i mnogi ljudi to kritikuju. Drugi su pak spremni da podrže naše napore u meditaciji zbog druge stvari koju činim kao monah, a to je poštovanje pravila morala (vinaya). Šta se pod njima podrazumeva je sasvim jasno, jer su sva ona zapisana. Održavanje vinaye na pravi način je prilično teško, i zato ako ljudi vide da monah poštuje pravila, oni su obično srećni da mogu da ga nahrane i pomognu mu u meditativnom naporu. U konvencionalnijem smislu rečeno, veoma sam zauzet raznim drugim stvarima -- pravljenjem našeg manastirskog biltena, podučavanjem, pisanjem ovoga pisma, pomaganjem u poslovima oko manastira itd. Ali ja to ne radim zbog toga da bih dobio hranu, već su to jednostavno stvari koje treba uraditi i ja ih radim. /-/