Dhamma

Kao što je već rečeno, četvrta plemenita istina koju je buda saopštio posle probuđenja opisuje put koji treba proći da i mi stignemo do istog takvog probuđenja. Taj put je Buda nazvao plemeniti osmostruki put. Plemeniti zato što oplemenjuje onoga ko ga praktikuje, a osmostruki zato što ima osam delova, grupisanih u tri odeljka: Mudrost: * Ispravno razumevanje * Ispravne misli Moral: * Ispravan govor * Ispravno postupanje * Ispravno življenje Razvijanje uma: * Ispravan napor * Ispravna sabranost * Ispravna koncentracija Da vidimo šta svaki od ovih delova znači: Ispravno razumevanje predstavlja razumevanje četiri plemenite istine na taj način što, držeći se podalje od predrasuda, sujeverja i obmana, nastojima da stvari vidimo onakve kakve zaista jesu. Ispravna misao je uzdržavanje od pohlepe za čulnim zadovoljstvima ili materijalnim stvarima, od mržnje i egoizma, kao i razvijanje u sebi pozitivnog stava saosećanja, umerenosti i razumevanja za druge i sebe. Ispravan govor znači uzdržavanje od laganja, ogovaranja, grubih reči i besmislenog naklapanja. Ispravno postupanje nas podstiče da se uzdržimo od ubijanja drugih živih bića, krađe i nedozvoljenih seksualnih odnosa. Ispravno življenje nam kaže da treba obratiti pažnju i na koji način zarađujemo za život. Nisu preporučljiva ona zanimanja koja ugrožavaju druga živa bića, kao što su prodavac oružja, mesar, trgovac životinjama, alkoholom ili otrovima itd. Ispravan napor znači da na putu do sreće moramo uložiti sopstveni napor i niko taj put ne može preći umesto nas. Pri tome se vežbamo na četiri načina: okrećemo se od negativnih stanja uma koja su već nastala, nastojimo da se ne jave negativna stanja uma koja još nisu nastala, trudimo se da razvijemo pozitivna stanja uma koja još nisu nastala, kao i da razvijamo još više ona pozitivna koja već posedujemo. Isparvna sabranost znači da pokušavamo da što je moguće više budemo svesni svojih misli, reči i postupaka. Pažnju usmeravamo na ono što radimo upravo u ovom trenutku i pokušavamo da uočimo koji je pravi motiv za to. Ako je pozitivan, možemo očekivati dobar krajnji rezultat tog dela. Ako je negativan (zavist, mržnja, oholost itd.) onda će takav biti i krajnji rezultat, odnosno sledi nam patnja. Ispravna koncentracija znači da vežbamo da određeni vremenski period svoju pažnju skoncentrišemo samo na jednu tačku i isključimo sve druge uticaje. Time um, neuznemiravan spoljašnjim uticajima, stiče izuzetnu mirnoću, a time i prodornost i u stanju je da vidi stvari kakve zaista jesu. U stanju je da dođe do uvida, probuđenja, a time se vraćamo na polaznu tački puta, ispravno razumevanje. Veoma je važno reći da se ovde ne radi o sledu koraka koje treba da napravimo jedan za drugim, već da svih osam elemenata plemenitog osmostrukog puta bivaju razvijani simultano, jer jedino ako jedan drugog podupiru i pomažu moguće je napredovati sa najnižeg nivoa znanja do najvišeg.

Jedan vrlo lepo dizajniran sajt o budističkoj umetnosti Visions of Enlightenment

Šta je treća plemenita istina? Treća plemenita istina jeste da je moguće iskoreniti patnju i dostići sreću. Ovo je možda najvažnija od sve četiri plemenite istine, jer je u njoj Buda potvrdio da su istinska sreća i zadovoljstvo mogući. Kada odustanemo od beskorisne želje i naučimo da živimo svaki dan kao da nam je jedan jedini, da uživamo bez uznemirujućih želja u svemu onome što nam život ponudi, prolazeći kroz probleme koje život podrazumeva strpljivo i bez straha, bez mržnje i besa, tada možemo postati srećni i slobodni. Tada i samo tada smo u stanju da potpuno živimo. Zato što više nismo opsednuti jurnjavom za sopstvenim sebičnim željama, otkrivamo da imamo mnogo više vremena da pomažemo drugima kako bi zadovoljili svoje potrebe. To stanje se naziva nirvana. A šta je četvrta plemenita istina? Četvrta plemenita istina jeste put koji vodi do iskorenjivanja patnje. Taj put se naziva plemeniti osmostruki put i sastoji se od ispravnog razumevanja, ispravne misli, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog življenja, ispravnog napora, ispravno sabranosti i ispravne koncentracije. Budistička praksa sastoji se od vežbanja tih osam stvari, sve dok one ne postanu potpuno usavršene. Uočavate da koraci na ovom putu pokrivaju svaki vid života: intelektualni, etički, socijalni i ekonomski, kao i psihološki, te otuda sadrže sve što je nekome potrebno da bi vodio dobar život i duhovno se razvijao.

Šta je glavno Budino učenje? Svako od mnoštva delova Budinog učenja povezano je sa četiri plemenite istine, baš kao što se paoci točka svi spajaju u glavčini. One se nazivaju "četiri", zato što ih je toliko na broju. One se nazivaju "plemenite", zato što oplemenjuju onoga ko ih razume, i one se nazivaju "istinama", zato što korespondiraju sa stvarnošću, zato što su istina. Šta je prva plemenita istina? Prva plemenita istina jeste da u životu postoji patnja. Živeti znači i patiti. Nemoguće je živeti a da ne doživimo neku vrstu bola ili stresa. Moramo da podnosimo fizičku patnju kao što je bolest, povreda, umor, starost i na kraju smrt i moramo da podnosimo psihološku patnju, kao što su usamljenost, frustracija, strah, preneraženost, razočarenje, bes i slično. Nije li to pomalo pesimistično? Rečnik pesimizam definiše kao "naviku u razmišljanju da će sve što će se dogoditi biti loše" ili "verovanje da je zlo moćnije od dobrog". Budizam ne uči nijedno od ovo dvoje. Niti poriče da postoji i sreća. On jednostavno kaže da živeti znači između ostalog i iskusiti fizičku i psihološku patnju, što je jedan iskaz koliko istinit, toliko i očigledan, da ga je nemoguće poricati. Budizam polazi od iskustva, nepobitne činjenice, stvari koju svi znaju, koju su svi iskusili i koju svako pokušava da izbegne. Tako, budizam svojom polaznom tačkom ide pravo u središte problema svakog ljudskog bića -- u pitanje patnje i kako je izbeći. Šta je druga plemenita istina? Druga plemenita istina jeste da je želja izvor celokupne patnje. Kada pogledamo psihološku patnju, lako je videti da je izaziva želja. Kad želimo nešto, a nismo u stanju da to dobijemo, osećamo se razočarani i frustrirani. Kada očekujemo nekoga da ispuni naša očekivanja, a on to ne učini, osećamo se izneverenim i besnim. Kada želimo da nas drugi vole i oni to ne čine, osećamo se povređenim. Čak i kad poželimo nešto i to dobijemo, to često ne vodi ka sreći, bilo zato što ubrzo sa tom stvari osetimo dosadu i za nju izgubimo interesovanje, bilo da počnemo da želimo nešto drugo. Jednostavno rečeno, druga plemenita istina govori da dobiti ono što želimo ne garantuje i da ćemo biti srećni. Umesto da se neprekidno borimo da imamo ono što želimo, pokušajmo da izmenimo svoje želje. Želje nas lišavaju zadovoljstva i sreće. Ali kako želja i žudnja vode do fizičke patnje? Celog veka želimo i žudimo za ovim ili onim, naročito žudimo da nastavimo da postojimo, što sve stvara moćnu energiju koja izaziva da se individua ponovo rodi. Kada se ponovo rodimo, imamo opet telo i kao što smo ranije rekli, telo je podložno povredama i bolestima; može biti iscrpljeno od rada; stari i na kraju umire. Tako, želja vodi do fizičke patnje, jer izaziva preporađanje. To je sve u redu. Ali ako sasvim prestanemo da želimo, nikada ništa nećemo ni dobiti ni postići. Tačno. Ali ono što Buda kaže jeste da kada naša želja, naša žudnja, naše neprekidno nezadovoljstvo onim što imamo i naša neprekidna težnja za više i više počne da izaziva u nama patnju, tada bi trebalo da je zaustavimo. On nas poziva da napravimo razliku između onoga što nam je neophodno i onoga što želimo; da zadovoljimo svoje potrebe i da izmenimo svoje želje. On nas podučava da naše potrebe mogu biti zadovoljene, ali su naše želje beskrajne -- jama bez dna. Postoje potrebe koje su važne, osnovne, i koje mi možemo da zadovoljimo i na tome bi trebalo da radimo. Želje izvan toga bi trebalo postepeno da smanjujemo. Na kraju krajeva, šta je cilj života? Imati ili biti zadovoljan i srećan.

Zdravo Azizam, kao što si i sama rekla, budizam se vremenom toliko proširio iz svoje postojbine na čitavu Aziju i pri tome zadobio mnogobrojne forme i podforme, da je jedan ljudski život zaista prekratak da bi se čovek bolje upoznao sa svima njima. Zato se treba odlučiti. Meni je lično najbliži theravada ("učenje starih") budizam, zbog svog insistiranja na moralu i sasvim jednostavnim objašnjenjima prakse. On se ujedno smatra najbližim izvornom Budinom učenju, jer su mu kanonski tekstovi (tačnije Budina upustva monasima kako da se ponašaju i onda govori u kojima razjašnjava svoje učenje) prvi zapisani negde u I veku pre naše ere, pošto su do tada usmeno prenošeni još od V veka. Kanonskih tekstovi svih ostalih škola nastali su mnogo kasnije, mada to ne znači da među njima nema i dosta sličnosti sa pali kanonom. Usmeno prenošenje se pokazalo kao prilično pouzdan metod. Naravno, uvek je bilo prilagođavanja lokalnoj sredini i idejama koje su u njoj već postojale, kako bi samo učenje postalo jasnije lokalnom stanovništvu. E sad, je li pri tome ponešto i izgubljeno, to je već posebna priča koju ja ne bih znao da ispričam. Što se tiče kineskog čan i japanskog zen budizma, oni su verovatno najlepši izdanci one biljke koju je Buda posadio pre više od 2500 godina. Naročito toj lepoti doprinosi njihovo prelivanje u umetničke forme poezije, slikarstva, aranžiranja cveća, uređivanja vrtova, arhitekturu i slično. Sve to ima naročitu privlačnost i za nas Zapadnjake, tako da je zen recimo snažno uticao na zapadnu kulturu, naročito sa pojavom D.T. Suzukija i njegovih knjiga o zenu, koje su ga približile široj zapadnoj publici. Što se tiče samog učenja, mislim da je ono sasvim blisko theravadi po svojoj jednostavnosti. Ako znaš engleski i na internetu možeš mnogo toga pronaći o čanu. A ako ne, ima u Zagrebu čan grupa, koju vodi iskusan učitelj. Pogledaj njihov sajt: Chan budistički centar Ono što želim da naglasim ovde je da čovek naravno prvo mora da se informiše. Ali u jednom trenutku to čitanje o Rimu treba i da prekine i otputuje u taj Rim, jer samo tako može da doživi ono o čemu čita. Hoću da kažem da kada jednom odabereš pravac koji najviše odgovara tvojoj ličnosti, treba i vežbati. Knjige su dobre, ali je vežbanje još bolje. Budi srećna

Q: Koje osnovne principe podrazumeva to da je neko budista? A: Pojam "biti budista" različit je u različitim kulturama, ali u theravada tradiciji opšti standard jeste uzimanje "Tri utočišta" i "Pet pravila morala". Potrebno je imati izvestan stepen razumevanja šta to znači pre nego što donesemo odluku. Buda -- tradicionalno se smatra osobom, ali Buda je zapravo titula. Ona znači "budni, probuđeni". Odnosi se na kvalitet bića koji smo mi svi u stanju da ostvarimo. Uzeti utočište u Budi znači: "Verujem da je takvo prosvetljenje moguće i učiniću napor da postanem pobuđen (ne da sanjarim i budem nepromišljen) upravo u ovom životu. Dhamma -- jeste Budino učenje. To učenje zapravo je samo izraz prirodnih zakona koje je Buda razumeo -- prvenstveno zakona ljudske prirode. Kada uzimamo utočište u Dhammi, uzimamo utočište u Budinom učenju -- a to znači utočište u istini i čistoti svoje prave prirode. Sangha -- znači zajednica, koju čine monasi, monahinje ili nezaređeni koji slede budistički način života. Oni teže praktikovanju blagonaklonosti, razvijanju mudrosti, morala i dobrote vođeni "Plemenitim osmostrukim putem", a koji je Buda opisao kao splav koji će nas preko bujice života preneti na drugu obalu, do nibbane. Osam koraka ovoga puta su: ispravno razumevanje, ispravna odluka, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan život, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. Otuda, uzimanje utočišta u Sanghi uključuje i podsticaj na "ispravno delovanje" zasnovano na budističkim pravilima morala. U svom osnovnom obliku to su "Pet pravila morala": • Ne ubiti ili povrediti nijedno živo biće To znači biti blagonaklon. • Ne uzeti bilo šta što ti nije dato (ne krasti) To znači biti pošten. • Ne biti neveran u vezi sa drugom osobom To znači biti iskren. • Ne koristiti pogrešan govor To znači biti istinoljubiv i ne lagati. • Ne uzimati alkohol i droge. To znači imati bistar um.

Dobro, nе pokuőaš. Niko te i ne tera. I mirna Bačka. Vidiš kako je ovo tolerantna zemlja. Čak i Hare Krišne nađu u njoj utočište

To niko ni ne dovodi u pitanje. Ali ako biram između farbanja jaja i meditacije, ja bih se odlučio za ovo drugo. Slažem se da je tebi možda zanimljivije ovo prvo. I to mi je apsolutno OK. A ko je pominjao apstraktnog čoveka? Hteo sam da ti kažem da sem kuluroloških razlika svi mi imamo i psiholoških sličnosti. Svi osećamo strah, uzbuđenje, sumnju, bes, ljubav, radost i sreću. U kojoj god kulturi da smo odrasli. I opet se slažem sa tim da ti mislis drugačije. "Graditelji razvode vodu, kovači oštre strele, drvodelje tešu drvo, mudri ljudi ukroćuju sebe."

Ne znam sta tacno podrazumevas pod hristijanizovanim lokal-paganizmom, ali mi zvuci kao "pola riba-pola devojka". Ja sam u budizmu nasao za sebe nesto sto je dublje od nivoa kulture i obraca se svakom coveku na nivou ljudskog bica. Zato ga i smatram univerzalnim, ne lokalnim, indijskim ucenjem. Slicno je i sa Hristovom porukom, koja je mnogo sira od mesta na kojem je nastala, sto se iz istorije moze i videti.

Ne shvatam poentu pitanja, sem ako to nije sledeće: da mi kao Evropljani treba da sledimo samo evropsku religiju. Ta tvrdnja nameće barem dva pitanja: 1. Koja je to evropska religija? 2. Treba li po toj logici da sledimo samo evropsku muziku, književnost, film, nauku, medicinu, matematiku...? Biti Srbin i budista je kič? Ako si pročitao gornji citat, video si da on govori o potrebi da jačamo u moralu, koncentraciju i mudrosti, a što je suštine Budine poruke čovečanstvu. Pažnja: ne da verujemo u ovo ili ono, već da vežbamo sami za sebe. Što se mene tiče, ne mislim da bi pod kič mogao da se podvede pokušaj Srbina da bude moralniji, pazljiviji i mudriji.

Buddha-Dhamma Onaj ko želi da ostvari Buddha-Dhammu mora kao temelj da poseduje veru, odnosno poverenje. On mora razumeti značenje Buddha-Dhamme na sledeći način: Buddha: onaj koji je stekao znanje, onaj koji je pročišćen, blistav i spokojan u srcu. Dhamma: kvaliteti pročišćenosti, blistavosti i spokojstva nastali na osnovu morala, koncentracije i mudrosti. Otuda, onaj ko želi da ostvari Buddha-Dhammu jeste onaj koji neguje i razvija moral, koncentraciju i mudrost unutar sebe. Napredovanje putem Buddha-Dhamme Prirodno, ljudi koji žele da stignu u svoj dom ne mogu samo da sede i da razmišljaju o putovanju. Oni zapravo moraju da se otisnu na to putovanje, korak po korak, i to u pravom smeru, kako bi na kraju ipak stigli do kuće. Ukoliko se zapute pogrešnim putem, mogu kasnije upasti u neprilike, kao što je nepovoljan teren ili druge prepreke koje je teško savladati. Ili se mogu naći u opasnoj situaciji, zbog koje možda nikad neće ni stići kući. Oni što ipak kući stignu, mogu da se opuste i ugodno spavaju -- jer dom je mesto odmora za telo i um. Sada su zaista kod kuće. Ali ako isti putnik samo prođe ispred svoje kuće ili napravi jedan krug oko nje, onda neće imati bilo kakve koristi od čitavog tog puta. Na isti način, hodanje putem da bismo stigli do Buddha-Dhamme je nešto što svako od nas mora uraditi sam za sebe, jer niko drugi to ne može učiniti umesto nas. I to moramo preći pravi put morala, koncentracije i mudrosti, sve dok ne pronađemo blagoslove pročišćenosti, blistavosti i spokojstva uma, koji su plod toga putovanja. Međutim, ako posedujemo znanje jedino na osnovu knjiga i svetih spisa, propovedi i kanonskih tekstova, odnosno ako poznajemo samo mapu ili plan putovanja, čak ni kroz sto života nećemo upoznati pročišćenost, blistavost i spokojstvo uma. Umesto toga, samo ćemo gubiti vreme i nikada nećemo dobiti prave plodove prakse. Učitelji samo pokazuju koji je pravi put. Pošto smo ih saslušali, samo na nama je da odlučimo hoćemo li krenuti putem i time doći do plodova prakse ili ne.

To sam i mislio. U prevodu Dhammapade koji ja znam taj stih glasi ovako: 387 Po danu sja Sunce, po noći svijetli Mjesec, borac se sjaji u svijetlom oružju, brahmanov sjaj je u naporu zadubljenja, ali budni prosijava danju i noću bljeskom svoga zanosa. Meni licno su vrlo draga dva uvodna stiha Dhammapade, iz poglavlja koje je nazvano "Parovi": 1 Razum je preteča svih stvari, razum ih tvori i njima upravlja. Tko sa zlim naumom govori il' radi, toga slijedi patnja k'o točak volovsku spregu. 2 Razum je preteča svih stvari, razum ih tvori i njima upravlja. Tko s dobrim naumom govori il' radi, toga slijedi sreća nerazdruživa k'o sjena. Tako jednostavno, ali i tako lako da zaboravimo gde je pravi izvor srece.

Kompost zivota Djubre moze uzasno da smrdi, narocito organske materija koje trule. Ali one isto tako mogu da postanu odlican kompost za djubrenje vrta. Mirisna ruza i smrdljivo djubre su dve strane istog zivota. Bez jednoga, ne moze biti ni drugog. Sve je u procesu transformisanja. Ruza koja uvene posle sest dana postace deo onog djubreta. Posle sest meseci djubre ce se transformisati u ruzu. Kada govorimo o prolaznosti, mi razumemo da se sve transformise. Ovo postaje ono, a ono postaje ovo. Posmatrajuci podrobnije, mozemo da gledamo neku stvar i u njoj vidimo sve druge. Sva ta promena nas ne uznemirava kada jednom uvidimo medjusobnu povezanost i kontinuitet u svim stvarima. Tu se ne radi o tome da je zivot bilo koje jedinke vecan, vec da se sam zivot nastavlja.

Niko ti nista ne moze nametnuti ukoliko ti na to ne pristanes. To sto mislis niko ne moze promeniti. Zato i nije bitno da li si "zvanican" budista ili nisi, vec kako se ponasas prema sebi i prema drugima. To je, veruj mi, najvaznije. Buda moze mozda da te inspirise na to, ali dobri plodovi su tvoji i bez budistickog sertifikata i sa njim. Inace, budista se postaje postepeno. Prvo čuješ ili pročitaš ono što je Buda podučavao. Ako te zainteresuje, malo o tome razmisliš i pokušaš da kompletiraš svoju sliku o tome. Onda tu sliku probaš da testiraš u sopstvenom životu. Kad si uverena da od toga imaš koristi u vidu smirenja i zadovoljstva, možeš i zvanično da iskažeš svoju privrženost Budinoj Dhammi ili učenju, tako što tri puta izgovoris Tri utocista (tisarana). Obicno se tekst izgovara na jeziku pali, kojim je pisan i budisticki kanon: Buddham saranam gaćhami = Uzimam Budu za utočište Dhammam saranam gaćhami = Uzimam njegovo Učenje za utočište Sangham saranam gaćhami = Uzimam Monašku zajednicu za utočište. To prakticno znaci da je Buda sa svojim vrlinama mudrosti, ljubavi i istrajnosti uzor koji i sama tezis da postanes. Da ces ka tom cilju ici putem koji je opisao u svom Ucenju i da ce ti na tom putu dobrodosli saputnici biti svi oni koji i sami idu tim putem, tako sto ce ti pomoci savetom i licnim primerom, kao i ti njima. To bi bilo ukratko.

To ti je dupla veza uma i tela. Jedno na drugo uticu. Kad se um uznemiri, uznemiri se i telo. Pocne brze da radi srce, zenice se sire, znojis se, ubrzava se i disanje... E sad krenes u suprotnom smeru. Lagano usporavas disanje, i lagano se usporava, smiruje um. Smirujuci um, smiruje se i disanje. Kazu da meditirajuci u jednom trenutku dah postane toliko neprimetan da izgleda, samo izgleda, kao i da ne dises. Ja jos nisam stigao dotle.

Ne bih da zvucim cinicno, ali primetio sam da kada ljudi kazu kako je njihov svakodnevni zivot njihova duhovna praksa, to znaci da nemaju duhovnu praksu. Tacno je da pranje sudova, pripremanje caja i sve te stvari mogu biti prilika za uvid i pazljivost. Ali je isto tako istina da one u najvecem broju slucajeva to nisu. Ovde govorim o samome sebi: ne izuzimam sebe iz ovakve procene. Uocio sam da je neophodna neka specificna duhovna praksa kako bismo svoju svest pripremili za to da se pranje sudova, pripremanje caja, setnja mogu otvoriti i otkriti jedan takav potencijal. Jim Wilson

Da vipassana ili meditacija uvida je jedan deo budističke meditacije. Drugi je samatha, meditacija smirenja. I kod nas se održavaju kursevi vipassana meditacije u Goenkinoj verziji. Informacije na Srpski ogranak Goenkine škole vipassane Mislim da organizuju novi 10-dnevni kurs od 26. septembru. Informacija o tome može se dobiti na mejlu info & prijave

Stvari oko odnosa budizma i hinduizma nisu baš tako jasne kako možda na prvi pogled izgleda. Meni se dopada Veljačićeva argumentacija da je Buda zapravo bio đainski raskolnik, tj. da se odvojio od te drevne religije i stvorio sopstveno učenje. U prilog tome, po Velljačiću, govori i način na koji se u pali kanonu pobijaju stavovi sledbenika Mahavire, dok se sa brahmanima Buda i njegovi glavni učenici uglavnom odnose sa manje ozbiljnosti, kao da ih nisu smatrali nekom ozbiljnijom konkurencijom. Zanimljivo je i da je veliki prorok Indije, Mahatma Gandi, po majci pripadao đainskoj religiji. Zato ne treba da čudi otkuda i kod Bude i kod Gandija toliko insistiranje na nenasilju, jer je to osnovni postulat đainizma. Na šta konkretno misliš kad govoriš da budisti ono rade po hindu korenima?

Nego da se mi vratimo na temu Šta je glavno Budino učenje? Svako od mnoštva delova Budinog učenja povezano je sa četiri plemenite istine, baš kao što se paoci točka svi spajaju u glavčini. One se nazivaju "četiri", zato što ih je toliko na broju. One se nazivaju "plemenite", zato što oplemenjuju onoga ko ih razume, i one se nazivaju "istinama", zato što korespondiraju sa stvarnošću, zato što su istina. Šta je prva plemenita istina? Prva plemenita istina jeste da u životu postoji patnja. Živeti znači izme]u ostalog i patiti. Nemoguće je živeti a da ne doživimo neku vrstu bola ili stresa. Moramo da podnosimo fizičku patnju kao što je bolest, povreda, umor, starost i na kraju smrt i moramo da podnosimo psihološku patnju, kao što su usamljenost, frustracija, strah, preneraženost, razočarenje, bes i slično. Nije li to pomalo pesimistično? Rečnik pesimizam definiše kao "naviku u razmišljanju da će sve što će se dogoditi biti loše" ili "verovanje da je zlo moćnije od dobrog". Budizam ne uči nijedno od ovo dvoje. Niti poriče da postoji i sreća. On jednostavno kaže da živeti znači i iskusiti fizičku i psihološku patnju, što je jedan iskaz koliko istinit, toliko i očigledan, da ga je nemoguće poricati. Budizam polazi od iskustva, nepobitne činjenice, stvari koju svi znaju, koju su svi iskusili i koju svako pokušava da izbegne. Tako, budizam svojom polaznom tačkom ide pravo u središte problema svakog ljudskog bića -- u pitanje patnje i kako je izbeći.

Hm, tako, ti se to samo zaj.... A da ne čitaš to što ti pišem, to sam uklavirio još od ranije. E prijatelju, to što radiš nije lepo za jednog uzornog hrišćanina. Tome te Hrist nije naučio. A i moraćeš to da radiš sam. Neka ti je tvoj Bog u pomoći, da te odbrani od samoga sebe.

Um se ne vidi očima, um se vidi umom. Ali neće to ići ovako na parče. Vidim da ti treba šira teorijska priprema, zato ovoga puta OTVORI OČI i baci pogled na sledeći link: Za Bogozuba koji bi iskreno da upozna budizam Samo Sistematski [rad] Srbina Spasava

Ma uopšte nije poenta u tome da vidiš Budu. Ko ti je rekao da treba da vidiš Budu da bi bio srećniji? Treba da vidiš svoj um, jer te on pravi i srećnim i nesrećnim. Buda je svoje odradio za sebe i ne može ništa više odraditi ni za tebe ni za mene. Zato, sednes na nekom mirnom mestu, zatvoris oči, usmeriš pažnju na udah i izdah...

Pa i ti možeš da je vidiš svojim očima, samo od tebe zavisi. Prvo saznaš nešto o budizmu da bi ga razumeo intelektualno i proverio da li ti je logičan ili ne, da li bi u njemu mogao nešto da nadješ za sebe ili ne. Ako je odgovor negativan, ništa strašno, ideš dalje. Ako je odgovor potvrdan, onda napraviš sledeći korak, naučiš kako da meditiraš i onda ono što si intelektualno razumeo proveravaš u praksi. Sasvim jednostavno. To ti je slično kao kad ti neko priča recimo o Londonu, učini ti se zanimljivim mestom, pa onda i sam zaviriš u neki vodič, pročitaš ponešto. Na kraju se rešiš i da odeš tamo i proveriš lično da li je sve to baš tako kako ti je prijatelj ispričao. Iskustvo je vrhovni kriterijum.

Prijatelju, a jel može malo konstruktivnije? Tim načinom možeš sve da ismeješ, ali kakva korist od toga? Ništa nisi rekao o onome što kritikuješ, ali si mnogo rekao o sebi. Evo i citat, možda te navede na malo razmišljanja. "Buda svoje učenje uporedjuje sa kišom koja bez ikakve razlike pada po svakom tlu. To što posle takve kiše neke semenke ne proklijaju, a neke izrastu u visoko drvece ne zavisi od kvaliteta kiše, vec pre od svojstava semenki koje ona hrani. Tako, učenje Budino ima samo jedan kvalitet, ali bića od njega imaju različite koristi, u zavisnosti od svojih svojstava."