Dhamma

Hvala, meni je zadovoljstvo da razgovaram o budizmu. Da Buda (na nasem, Budni) je naziv za sve probudjene koji su do toga dosli bez pomoci bilo kakvog ucitelja. Kroz bezbrojene eone proslosti bilo ih je i pre istorijskog Bude (pali: Siddhatta Gotama / sanskrit: Siddhartha Gautama). U pali kanonu teravada budizma se nabraja 28 njih. Mahajana je posle stvorila citav panteon Buda, koji su svi vise bozanstva neko sto lice na ljude. Predlazem da ovaj topik ostavimo za budizam, a ako ima zainteresovanih da se otvori i topik taoizam. Ipak je to sasvim drugi sistem, bez obzira sto, kao i neki drugi, nastoji da ukljucivanjem Bude implicitno sebi podredi i budizam. Nesto slicno se dogodilo i sa hinduizmom, kada je uspeo da u Indiji potpuno potisne budizam. Tamo je Buda zapravo postao samo jos jedna od inkarnacija vrhovnom Brahmana. Eto sta ti je duhovni imperijalizam

Ova poslednja dva stiha si naveo na engleskom, ali postoji Veljačićev prevod na: Dhammapada -- Put istine Prvi stih je čuveni Budin apel protiv mržnje: Mržnja se nikad ne smiruje mržnjom, mržnja se utišava nemržnjom. To pravilo važi oduvijek. [Dhp. 5] A drugi: Bog Indra je svojom pažnjom postigao vodstvo kod bogova. Pažljivost se svuda cijeni, a nepažnja uvijek prezire. [Dhp. 30] On jasno kaže da čak i bogovi moraju da rade na sebi i tako steknu prvenstvo nad onima koji lenčare. Zanimljiv je još jedan detalj u vezi sa bogovima. Kao što sam rekao oni, iako žive nebrojeno godina, ipak na kraju ižive svoje zasluge zbog kojih su i postali bogovi i počnu da gube svoja božanska svojstva, da bi se preporodili kao ljudi ili u nekom drugom svetu. Prvi znak da se blizi taj trenutak je da bog počne da dobija miris tela. A ostali, bestelesni bogovi odmah počinju da ga se klone

Kratko receno: postoje, ali nisu bitni. Kako? Prvo, cilj budizma jeste sticanje, kroz meditaciju, znanja o svetu u kojem zivimo, nezamagljeno nasim strastima, strahovima, zeljama, besom, zavi[;u i ostalim stvarima koje su ti, kao i nama svima, verujem poznate. To znanje, probudjenje, nam omogucuje da se umesto ovog sveta (naziva se samsara) u kojem se neprekidno preporadjamo iz zivota u zivot i uvek smo podlozni patnji, nadjemo u stanju bez patnje (nirvana). Posto kao sto vidis sve zavisi od naseg znanja, uvida do kojeg smo do[li upornim vezbanjem, a ne od milosti nekog boga, uloga svemoguceg bozanstva u budizmu ne postoji. Po tome se budizam i razlikuje od ostalih religija, kao i po tome sto ne priznaje da postoji dusa. Bogovi, iako postoje, da tako kazem imaju svoj problem. A to je kako i oni da se nadju u blazenstvu nirvane, odakle vise nema preporadjanja. Jer, iako su se zbog svojih dobrih dela preporodili kao bogovi, to stanje ipak nije vecno i moguce je da zbog losih dela padnu na neki nizi nivo egzistencije, medju zivotinje ili demone recimo. Naime, po budizmu svaka stvar na ovom svetu (sem nirvane, koja je van ovog sveta) jeste prolazna. pa tako i "raj" u kojem borave bogovi. Prema tome, ostavimo bogove da gledaju sta ce i kako ce. A mi da gledamo svoju brigu

Svaki sistem za sebe tvrdi da je poseban Ali evo da pokusam da ti odgovorim: Budizam danas poznaje dve glavne skole: theravada (juzni budizam, Sri Lanka, Burma, Tajland, Laos, Kambodza) i mahajana (Kina, Koreja, Japan). U zavisnosti od toga ko govori, dijamantski put ili vadjrajana (vadjra = grom; dijamant) se smatra ili delom mahajane, ili posebnom, trecom glavnom skolom u budizmu. Ova skola je nastala u VI veku, dakle nekih hiljadu godina posle Bude, i poznata je i pod drugim nazivima (tantricki budizam, dijamantsko vozilo, mantrajana). Deli se na tibetanski budizam (Tibet, Butan, Nepal, severna Indija, jugozapadna Kina, Mongolija i neki delovi Rusije) i na shingon budizam (Japan). Vadjrajana se ne razlikuje toliko od ostalih mahajana skola (medju koje spada i kod nas najpoznatiji zen) po filozofskim stavovima, koliko po ritualnim praksama koje je verovatno usvojila iz hinduizma i potom ih nadogradila i dala im nova znacenja i simboliku. Tako je karakteristicna upotreba mantri (svetih reci koje se recituju), mandali (svetih crteza) i mudri (posebnih gestova sakama). Sve su to sredstva koja u odnosu na theravadu i ostale mahajana skole “ubrzavaju” put ka prosvetljenju. U stvari, vadjrajana sebe smatra “krunskim dragulje” Budine nauke, a sve dotadasnje skole su bile samo istorijska priprema da taj dragulj nastane. Nasuprot Budinim tvrdnjama da je izlozio svoje ucenje do kraja, da nista nije sacuvao u stisnutoj saci, te da je njegovo ucenje dostupno svakome, vadjrajana insistira na ezotericnosti i neophodnosti posebne inicijacije da bi neko uopste mogao da vezba na ovaj nacin. Zato je jako vazna veza ucenik-ucitelj, bez cijeg uputstva i blagoslova napredak nije moguc. Na Zapadu je najintrigantnija bila upotreba seksa u vadjrajani kao sredstva u duhovnom usavrsavanju. Smatra se da je tokom seksa svest u posebnom stanju koje je vrlo prijemcivo za prosvetljujuce uvide. Posto je meni bliza theravada i nju najbolje poznajem, verujem da bi ovaj moj kratki prikaz mogao umnogome da dopuni ili ispravi neki sledbenik vadjrajane. U Srbiji ima sledbenika karma kagju skole, koja je jedna od podskola vadjrajane. Tacnije, to su sledbenici Lame Ole Nidala, kojeg sam i sam jednom imao prilike da slusam. U svakom slucaju, koga zanima, njegova grupa u Srbiji ima sajt na: http://www.budizam.net/

Dobro, nemoj odmah tako oštro, moderatorski prema čoveku. Samo se najavio da će kasnije ponovo navratiti U međuvremenu, evo nekoliko odgovora na neka česta pitanja o budizmu: Šta je budizam? Naziv budizam dolazi od reči buddhi, što znači "probuditi se", te se zato za budizam može reći da je filozofija probuđenja. Ova filozofija ima svoje poreklo u iskustvu čoveka Sidhate Gotame, znanog i kao Buda, koji je meditirajući sam sebe prosvetlio u 35. godini života. Budizam je dakle star oko 2500 godina i danas ima oko 300 miliona sledbenika širom sveta. Do unazad stotinak godina budizam je bio uglavnom ograničen na Aziju, ali onda počinje da pridobija sve više sledbenika u Evropi, Australiji i Severnoj Americi. Ko je bio Buda? Godine 563. rodilo se dete u kraljevskoj porodici na severu Indije. Dečak je rastao u bogatstvu i luksuzu, ali je na kraju otkrio da materijalno bogatstvo i imetak ne garantuju sreću. Duboko ga je potresla patnja koju je video svuda oko sebe i odlučio je da pronađe put do trajne ljudske sreće. Kada je imao 29 godina, napusitio je ženu i dete i krenuo od jednog do drugog velikog religijskog učitelja toga doba, kako bi učio od njih. Mnogo čemu su ga oni podučili, ali nijedan zapravo nije znao pravi uzrok čovekove patnje i kako se ona može prevazići. Na kraju je, posle šest godina učenja, borbe i meditacije, doživeo nešto što je razvejalo svako neznanje u njemu i on je iznenada razumeo. Od tog dana nazivan je Buda, Probuđeni. Živeo je još 45 godina, tokom kojih je putovao po čitavoj severnoj Indiji, podučavajući druge ljude onome što je sam otkrio. Njegova samilost i strpljenje prešli su u legendu i imao je na hiljade sledbenika. U 80. godini, star i bolestam, ali još uvek dostojanstven i vedar, konačno je preminuo. Da li je Buda bio bog? Ne, nije. On nije ni tvrdio da je bog, božije dete, čak ni njegov glasnik. On je bio ljudsko biće koje je sebe usavršilo i učilo da ugledajući se na njegov primer i mi sami sebe možemo da usavršimo.

Za sve one koje zanima budizam i imaju pitanja ili iskustva koja žele da podele sa drugima. Šta za vas znači budizam? Jednu od tih čudnih, teško razumljivih religija sa Istoka ili nešto od čega može biti i neke koristii?