Теша Тешановић

nauka nemoze niti da uklopi niti da dokaze svoje teorije sto znaci da njene teorije nisu nista bolje od vere u nekog boga.ovo sve sto sam rekao je bilo protiv onoga sto je ona karikatura pokusala da kaze.a ko to kaze da religija zahteva poslusanost i sirenje uma i istrazivanje.moja religija insistira na upotrebi mozga

evo intervju sa tozovcem gde u jednom delu prica kako je protiv turbo-folka i kurvo-folka "Što se tiče novokomponovanih i svega što je uz ovu muziku vezano, treba kriviti naše produkcije, koje to snimaju. Ti bezobzirni trgovci muzikom naturaju mladima nešto što je daleko od kvaliteta i što ne pripada nijednom melosu. To je za mene poluzabavna muzika i smatram da će ona trajati izvesno vreme, kada će je zameniti nešto sasvim drugo. Jedini izlaz je paralelno negovanje izvorne narodne muzike i tog nečeg novog, što vole mladi. " izvor http://www.balkanmedia.com/magazin/2139/pr...a_ne_tamni.html ja sada slusam obrada vukovljaka ogija evo jedan interesatan intervju sa tozovcem Još kao mlad muzičar i pevač izvornih narodnih pesama Predrag Živković Tozovac je tokom šezdesetih brzo osvajao naklonost publike. Krug poštovalaca i obožavalaca se širio, diskografski i koncertni uspesi su se nizali, ali je ta nagla popularnost, pogotovo zbog repertoara koji je nova zvezda narodne muzike negovala, privukla i onu neočekivanu i neželjenu pažnju komunističke tajne policije. Kako je izgledalo to nesrećno poglavlje jedne sjajne umetničke karijere, danas se priseća legendarni Tozovac Mene je od najranijeg detinjstva interesovala srpska narodna muzika i ono što je nastajalo u tom duhu. Nosio sam to takoreći u venama, taj zvuk Šumadije i Morave. Žao mi je bilo da u vreme kada mi popularnost raste svom, srpskom narodu, ne ostavim neke lepe kompozicije. Do tada su u Srbiji bile popularne i dalmatinske pesme, i makedonske i grčke, i španske, i ruske, ciganske, čak i turske ciganske, preko Esme Redžepove... U meni se probudio taj nacionalni (ali ne i nacionalno-šovinistički) duh, jer ja sam srpski pevač i dugujem svom narodu, ako već pevam izvorne pesme, da izaberem one koje mirišu na "srpsku sveću i tamjan". Pošto je u to vreme Bog još bio proteran iz Srbije, slave i krst na grudima zabranjeni, a ćirilica nepoželjna, ja sam se, po tadašnjim merilima, bavio opasnim razmišljanjima. Siguran sam da mi je tu ljubav usadio otac koji je nevin osuđen i streljan 1941. u Kraljevu. On je bio prvak Srbije u pevanju 1932-33. godine na takmičenju u Kragujevcu (nešto poput kasnije "Ilidže" u Sarajevu). I moja majka bila je natprosečno talentovan pevač; iako nikad nije javno nastupala ona mi je prenela svoje ogromno znanje, od nje sam naučio stotine pesama, koje i danas pevam. Bio sam dete, nisam još krenuo u školu kada mi je otac streljan, hteo sam i zbog njega mrtvog da oživim pravu srpsku pesmu. Međutim, jednostavno kad god bi se, posle rata, pomenula srpska pesma to je odmah dežurnim dušebrižnicima mirisalo na četništvo, odnosno na protivnike komunizma, Titovog režima i, što je tada bilo najopasnije - protivnike bratstva i jedinstva. A kakvo nam je to bratstvo i jedinstvo videli smo odlično danas, i kako smo se lepo, kao "gospoda" rastali. Uz najveće krvarenje, ubistva i zverstva, što nažalost još traje dole na Kosovu. Pravo na slobodno izražavanje nacionalne i kulturne pripadnosti branili ste pesmom, u zemlji i inostranstvu. Koji je bio neposredan povod tadašnjem komunističkom režimu da krene u obračun sa Tozovcem? Znao sam koliko reskiram kada sam komponovao pesme "Šumadinac ja sam što šajkaču nosi", "Vlajina", "Igrale se delije na sred zemlje Srbije"... Tako je došlo do "Jeremije". Taj artiljerac koga sam opevao bio je prava prekretnica u mojoj karijeri. Ja sam mnogo dugo sirotovao u Beogradu, svirao u kafanama, ne možeš da uštediš ništa... I taman je krenulo, sa "Jeremijom" je puklo kao bomba, Srbi su pomislili "evo slobode, evo prave srpske pesme"... A ništa u toj pesmi nije šovinističko, Jeremija čak i ne pominje da je Srbin, već peva o svom vojevanju, šta mu je ostalo kod kuće, livada, žena, komšinica, malo zemljice, i pevajući tu pesmu on hrabri sebe da se živ i zdrav vrati u svoje selo. U to vreme snimala se serija "Naše priredbe", pa smo, među ostalima, Cune i ja za nastup bili obučeni u stare srpske, solunske uniforme. Prava je sramota kakve su nam pocepane uniforme dali, iako naši stari pričaju da je to bila prava vojska, koja se u Srbiju vratila u novim uniformama. Fotoreporter je napravio seriju snimaka i ja sam se slikao na topu koji je iskorišćen za omot singla "Jeremija". Bila je 1972. godina, gostovao sam na moru, u SUP-ovom odmaralištu "Beograd" u Bečićima. I to besplatno. Odmaralište je vodio moj prijatelj, gospodin Sanda (tada je bio drug Sanda). Pretposlednjeg dana mog gostovanja krene u "Večernjim novostima" feljton pod naslovom "Ugled za šaku dolara". Vidim, moje kolege - braća Bajić, Dana Popov, Danilo Živković... - kao, pevaju četnicima po Americi i ugled svoje zemlje i Tita kaljaju, kao, prose za šaku dolara pa idu u četničke "jazbine" i "kafančine". Kažem majci, koja je bila sa mnom na letovanju: "Ovo ništa ne valja, znam ljude, sve su, samo četnici nisu". A sutradan u drugom nastavku istog feljtona: samo ja, i sve crno od crnjeg i gore od goreg. Čak su se pojavila i neka srpska đubrad koja su autoru feljtona, navodno, ispričali kako sam na svojim nastupima bio bahat prema ženama. A ja sam u svom privatnom životu i na estradi iznad svega poštovao sve što je žensko, od deteta do starice. Tako je izgledao početak saradnje tadašnje beogradske Udbe i nekolicine novinara na "slučaju Tozovac". Imena tih vaših kolega neću da pominjem, jedan od njih je danas mrtav, pokoj mu duši. I tada sam shvatio da ću i ja da platim punu cenu za svakog ko je "srbovao" ili je kao Srbin uspeo u svom poslu, bilo da je slikar, trgovac, građevinac, političar. To je bio period uoči raskrinkavanja "liberala" u Srbiji? Kada su pali Latinka Perović i Marko Nikezić, prešlo se na ostale sumnjivce. S obzirom da sam znao kako se u takvim trenucima lako hapsi, jer sam kao dete gledao šta rade gestapovci a posle i Ozna u kraljevačkom kraju, kako se vrednost ljudskog života lako svede na manje od vrapca, kažem ja majci: "Da ti ne bi gledala kako mene skoleću i šta sa mnom rade, da mi ne bi nosila pakete u Sremsku Mitrovicu, ni krivom ni dužnom, ja ću da odem iz zemlje". Imao sam nekoliko prijatelja u Nemačkoj i odlučio sam da se nikad više ne vratim, jer su me ta hajka i nepravda potresle do srži. Van zemlje sam proveo dve godine, dok nisam popustio pod majčinom kuknjavom i preklinjanjima da se vratim. Udba se, s vremena na vreme, služila i ovakvim nameštaljkama: zovu mi majku noću i muški glas se predstavi kao Branko Pešić, tadašnji gradonačelnik Beograda, s kojim sam bio u dobrim odnosima, da mi poruči da mogu slobodno da se vratim. (Kasnije sam imao prilike da tog divnog čoveka pitam da li je stvarno zvao moju majku, a on je, začuđen, to negirao). Nije prošlo ni mesec dana, bilo je rano jutro, ja čujem kako nam razvaljuju kapiju. Dolazi majka u sobu, drhti i kaže: "Sine, došli su da ti uzmu pasoš". Pitao sam je da li hoće i mene da vode, spreman da iskočim kroz prozor i pokušam bekstvo. Ali, teši me majka, vratiće ti pasoš, nisi ti ništa kriv. Kako su tekli Vaši kasniji susreti sa Službom? Izvorna srpska narodna muzika polako ali sigurno izumire u medijima. Jesmo li neumitno osuđeni na šund, muzičke surogate i odricanje od naše tradicije? Posle petog oktobra, javio sam se nekim ljudima i ponudio im da okupim ekipu koja bi ponovo pravila kvalitetne zabavne i muzičke emisije, kao što su osamdesetih to nenadmašno radili Jovan Ristić i Aleksandar Mandić. Nikakvog odziva nije bilo. Ne želim da kritikujem kuću za koju sam nekad radio, ali prave pesme i zabave više nema niti to bilo koga od ljudi na televiziji i u izdavačkim kućama interesuje. Država, dakle, sigurno neće učiniti ništa na tom polju, političarima je važno samo da mi redovno plaćamo porez i da ne pljujemo postojeću vlast. Što se tiče novih pesama, slažem se sa ocenom da su se izgubili prava violina, klarinet i harmonika, instrumenti bez kojih nema dobrog narodnog orkestra. Zamenili su ih veštački zvukovi, jedan jedini sintisajzer može da imitira sve ostale instrumente. Mi, nažalost, ne možemo sami sa tim da se izborimo, iako sam siguran da bi za izvornim pesmama bila veća potražnja nego za ovom "boranijom" koja se izdaje na sto CD-a mesečno. Pošto su mi uzeli pasoš počeli su da me pozivaju, dan za danom, na "informativne razgovore" u sedištu beogradske Udbe. To nije bilo nikakvo ispitivanje, već jedno najobičnije maltretiranje i ponižavanje. Tu su dobili priliku da se iživljavaju klinci, početnici u službi, dok je njihov pretpostavljeni operativac dolazio povremeno i posmatrao me kao da sam mu i ženu i decu i oca i majku pred njim zaklao. Takvu mržnju još nisam tako izbliza osetio. Vidim ja, sve gore i gore. Neću da pominjem kojim sam se tadašnjim političarima sve obraćao, koliko sam pisama napisao. Do Tita. Mesecima se na to niko nije obazirao. Dok mi slobodu nije vratio Draža Marković, tada predsednik Predsedništva Srbije. Ispostavilo se da je jedan običan operativac iz beogradske Udbe mogao šta je hteo, kasnije sam saznao, ako im je verovati, da to nije bilo neko naređenje "odozgo", hteo je čovek da se dokaže i za to je pronašao saradnike među nečasnim novinarima beogradskih redakcija. A ja sam se samo plašio da mi ne "nameste" neke robijaše, oni su i to radili, obuku ih u civilno odelo da posvedoče da sam ja "tu i tada" pevao "četničke pesme" i tome slično. Sve u svemu, Jeremiju sam skupo platio, ali mi nije žao. Da li su slično prolazili i "nacionalisti" među umetnicima u drugim jugoslovenskim republikama? Cela ova priča pokazuje naše srpsko prokletstvo. Teško Srbinu od srpskog janičara. Kad je zao nema goreg, kao što nema boljeg kad je Srbin dobar. Interesantno je da niko nije jurio hrvatske pevače zbog njihovih koncerata u inostranstvu; Vice Vukov je stvarno preterivao, on se u svom nacionalnom zanosu uvijao u ustašku zastavu, psovao Tita i partiju i Jugoslaviju, direktno. Pa opet mu nije falila dlaka s glave. Malo je bio "sklonjen". Hrvati su čuvali ono svoje što su smatrali vrednim, a to kod Srba baš i nije bio slučaj. Da li je i na estradi bilo aktivnih pomagača srpske tajne policije i kako su, s druge strane, vaši prijatelji i kolege reagovali na montirane optužbe protiv Vas? To je bilo poražavajuće iskustvo. Da ne govorimo o smicalicama koje takođe pripisujem beogradskoj Udbi, kada je uprkos mom protivljenju (znajući da time hoće da mi dođu glave) štampan plakat za jedno moje gostovanje u Americi, gde me najavljuju kao "kralja srpske pesme". Jednostavno su morali da imaju neko pokriće za svoje optužbe. Za plakat koji pominjem sumnjam da je štampan u Beogradu; organizator mi je pokazao drugi plakat koji uopšte nije iskorišćen kao najava koncerta. U vreme kada je počelo objavljivanje onog groznog feljtona u "Novostima" obišao sam mnoge beogradske redakcije da bih saopštio svoju, istinitu verziju cele priče, ali je jedino "Revija 92" pristala da to objavi. Motiv mi je bio da odbranim ne samo sebe već i ostale kolege pomenute u tom negativnom kontekstu. Međutim, najstrašnije je bilo što mi punih šest meseci od izbijanja "afere" niko od prijatelja sa estrade nije ni telefon okrenuo, da kaže da veruje meni a ne policijskim podmetanjima. Uplašili se Tozovca, četnika. Isti taj orkestar s kojim sam bio u Kanadi. Pitam jednog od njih hoće li javno da posvedoči kako je bilo na gostovanju a on će: nemoj mene, neće od ovog biti ništa, videćeš, odbranićeš se ti i sam. Imajući u vidu šta se sa liberalima u Srbiji dešavalo i kako je to bilo dočekano u drugim republikama, da li vam je poznato da se neko od njihovih funkcionera posebno zalagao za vaše proganjanje? Ne verujem da su se oni uopšte bavili mojim slučajem. Naprotiv, nekoliko godina kasnije, kada je Stane Dolanc već bio šef savezne Udbe i zatekao se na jednoj priredbi u Smederevu, gde sam i ja pevao i svirao harmoniku, ljudi iz njegove pratnje su me pozvali a on me je pitao da li znam neke pesme, evergrin koji je želeo da čuje. Znao sam to što je tražio, on je bio zapanjen i od tada me je više puta pozivao kada su Slovenci organizavali neke proslave u Beogradu. Čak sam dobijao i njihove medalje, kao kada je grad Kranj održavao svoju muzičku noć u hotelu "Jugoslavija". Eto ti ga sad, čuveni "četnik" Tozovac zabavlja Slovence?! A kako je Tozovac prolazio u vreme "buđenja naroda" u Srbiji, posle dolaska Slobodana Miloševića na vlast? Nisu me pozivali da pevam na njihovim skupovima. Tek kasnije, krajem devedesetih, učestvovao sam na onim nesrećnim mostovima, što i danas smatram apsolutnom glupošću - da pevamo dok nam narod gine, živimo pod sirenama, kao da čikamo nekog da udari još jače. A videli smo na šta je ta zapadna zver spremna. Da su nam ta tri mosta porušili mi bismo deset godina bili mrtav grad. Ionako ne možemo saobraćaj normalno da obavljamo, a šta bi tek bilo bez njih. I šta im je Novi Sad bio kriv? Ako su mislili da Slobodan treba da im plati, imali su dovoljno mogućnosti i načina do njega da dođu, a ne ceo narod da strada.

nista nema smisla

samo zato sto nesto ima prakticnu primenu ne mora da znaci da je to dokaz za tacnost.i njutnova fizika je imala practicnu primenu i ljudi su mislili da je ona potpuno tacna sve dok se nisu pojavile pojave koje ona nije mogla da objasni.nista ne garantuje da se to isto nece desiti i za teoriju relativiteta i kvantnu teoriju.a sem toga niko jos nije uspeo da uklopi kvantnu teoriju i teoriju relativiteta niti ima izgleda da ce iko to uraditi u dogledno vreme.kako to onda sada "svemoguca" nauka koja objasnjava univerzum nemoze da uklopi svoje teorije?to znaci da nauka nema tacnu predstavu o svetu.sadasnje naucne teorije mogu sada da stoje jer su sada u skladu sa saznjem koje imamo sada.cim bude proteklo odredjeno vreme i nashe saznanje bude vece te teorije bice zamenjene drugim teorijama koje ce pokrivati i objasnjavati sve sto su dosadasnje teorije objasnjavale samo mnogo bolje i bice u skladu sa saznanjem koje cemo imati tada.to se desilo sa njutnovom fizikom i to ce se desiti i sa teorijom realitiviteta.o tome je govorio i Karl Poper otac moderne filozofije nauke.i jos uvek stoji sto sam rekao da i sama moderna fizika uzima isto kao religija u obzir neke teorije koje nemoze da dokaze

teorija relativiteta i kvanta teorija

ajde neko napravi spejs od igumana mene mrzi ja vec drzim spejs od pevaca stanka nedeljkovic badjija

Ovo je tema o istoriji,kulturi,muzici i svemu vezanom za vlahe iz istocne srbije

sida?pa moj savet je da je ne dobijete

ovo nema nikakve veze sa icim,religija govori o stvarima koje su vise od obicnih stvari i koje kao takve su tesko dokazive.a sem toga i dobar deo naucnih teza moderne fizike je manje vise nedokaziv

slazem se jebem vas komunjare

ovo je totalno netacno.sam putin je rekao da razlog zasto je ekonomska kriza pogodila rusija jeste zato sto su 90tih se integrisali u svetsku ekonomiju marksizam je zla judeisticka zavera.to je cinjenica sloveni su arijevci.slovene je najjace pogodio drugi svetski rat a jevreji se foliraju najvishe srba je pobijeno od strane srba katolika po nalogu kurvi iz vatikana

pusi ga rasisto nije uredu da vredjas crnce!!

ovako meni ide dobro filozofija,istorija,sociologija,psihologija,istorija ali mi nikako ne ide matematika

ja citam tekstove mada vecina tekstova su sranje

meni jedan iskren prijatelj vredni vise od hiljadu poznanika.ali naravno uvek uvek volim da upoznajem nove ljude

zlatno burence je najbolja kafana u bgu

rusija je bila najveca svetska sila dok je bila carevina a judeo-komunjare su uspele da od nje naprave zemlju treceg sveta.rusija nikako nije bila zaostala zemlja za vreme ruskih careva.sta vise.a sto se tice crvene zastava u vasingtonu pa ja njima i zelim malo komunizma cisto da bi malo se mucili pa kad oni i jesu niza rasa.imas ti i jedan dokaz za ovu tvoju besmislenu i protivnaucnu tvrdnju?

sssr nije bio komunisticki svasta cu da cujem ovde

julije cezar je bio veliki vodja i veliki covek i naravno da cemo njegov kalendar da uzmemo na ne tamo nekog pape

ja sam kupio piratsku verziju dvd "baja mali knindza i prijatelji" i bas sad gledam

slazem se nema poente praviti ciste kopije zvuke zapadnih bendova potrebno je praviti nesto nase i orginalno

kakva je ovo letnja diskusija zimi?

uredu u vezi ovog prvog neznam stalno kao da pricas u korist amerike ali nebitno upravu si nisi pricao u korist amerike.a sssr je bio komunisticki od osnivanja do raspada.poricati da je sssr bio komunisticka tvorevina je van svake pameti.

ovo je interesatno ali nikako nije nesto za sta se ja zanimam niti ce to ikada biti moja struka

cekaj prince of darkness kako to da ti kao komunista pricas u korist kapitalisticke amerike umesto u korist komunistickog sssr?