V mi je jednostavno spoj svega sto volim kod ovog benda u savrsenim razmerama, idealna doza klasike, tezeg zvuka itd..
Dok mi je paradise lost ok album, uredjen by the books, ali kaska za ostalima osim mozda za prvim, zato sto ja licno u tom zvuku ne osecam slobodu koja postoji na prethodnim albumima. Taj osecaj mi se jednim delom pojavljivao i na the odyssey, ali ne toliko.