neću-džem-u-palačinke!

Јбг, није свако рођен са уметничким даром. :) Ти си и глава и тело, али ти све време говориш као да си само тело. Што се тиче твог образложења о настанку уметности, то је твоје мишљење (ок, поштујем), које је можда тачно али о томе се не може расправљати јер ни ти ни ја немамо доказа, и расправа ће почети да се темељи на укусу.

Ај прекини да банализујеш, радиш то од почетка дискусије... тако се не може разговарати о уметности. Мало претерујеш и видим да се у сваком посту служиш све баналнијом аргументацијом. Читај мало себе.

Не НЕ ВИШЕ, већ НЕ САМО :) Надам се да смо се сад разумели

Је л ти тата купио форум? Ово није спем :) Интересантно гледиште, али не желим да коментаришем даље... просто нисам у стању да се носим са том врстом аргументације. За њега није, за нас може да буде. Али оно што је важно није толико Да ли јесте, већ Зашто јесте, ако јесте. Око тог зашто се Пјер и ја крвимо већ на неколико страна. Хммм... може да прође... некако. Била сам потпуно јасна: НИСАМ рекла да је уметност НАСТАЛА из потребе за лепим и уздизањем душе. То се тек везује за прва теоријска промишљања уметности.

2 Нестална: Слажем се са свим тим, само ниси сасвим објаснила зашто би убиство могло да буде уметност? Покушај то да срочиш у једној реченици, и рећи ћу ти или "ок", или "не слажем се"(и објаснити зашто), или "не знам", уколико не будем била сигурна ко је у праву.

Да, то је почетак уметности. Али она није уметност због свог магијског и деструктивног карактера. Ко је ТО рекао? Опет се нисмо разумели. То није љубичасто, то је зелено. Имаш Материју (плаво) и Дух (жуто). Жута никад не постоји као чиста, јер и симфонија мора да се одсвира на неким инструментима који су материјални, књига мора да се одштампа, итд. Љубичасто би било убиство, на пример. BTW, LEP POTPIS. :) :)

Ниси ме разумео. Хтео си да ме наведеш да сама себи скочим у уста, али то је било немогуће јер ја те две ствари не супротстављам Слажем се. Ко каже да се ту ишта супротставља? Нисам то рекла. Ларпурлатизам је увек био везиван за интелектуалну елиту и био слабо прихваћен у ширим круговима. Условно, јесте мало снобовски, ту се слажем. Сасвим је у реду да се нађе и одређена количина плаве у зеленој. То је САСВИМ у реду. Жуто спада у зелену боју, такође. Оно што ја хоћу да кажем: проблем настаје када неко љубичасто жели да представи као зелено, или део зеленог.

На тему ме је подстакао друг који је мишљења да је смисао живота само у томе да репродукујемо генетски материјал и ћао... Што је најгоре, можда има право, али питање је јебено субјективно. Мени тотално неприхватљиво мишљење. Шта је за вас смисао живота? Ајд' сад, да вас видим, паметнице. Дакле, тема суштински и нема везе с религијом па је немојте уплитати преко мере тј, осим ако смисао живота не видите у приближавању Богу (или коме год апсолутном бићу/енергији ). Кратко и јасно: смисао живота, по вашем мишљењу.

Ако је ларпурлатизам снобовска позиција, онда са задовољством прихватам да будем сноб. За мене пећински цртежи нису уметност због своје првобитне сврхе, већ могу да се подведу под њу јер нам дају једну поглед у нешто што ми нисмо видели, одсликавају читав један свет древног човека. Циљ уметности је (по мом мишљењу) стварање лепоте и оплемењивање душе на неки начин. Ово не мора значити да све што се представља мора бити лепо. Чак иако је представљен ружан објекат, он естетски може бити леп (ах, Среле, како се ту слажемо). Ако ме дело тера да мислим, да се запитам о свету, да заузмем критички став, такође ме оплемењује. Не причам о дидактичкој књижевности, да не буде забуне. Причам, рецимо, о Бредберијевом Фаренхајту и другим антиутопијама. Причам о поп-арту, рецимо, као идеји. Наглашавам, као идеји. Као ставу, дистанци. Мајеутику овде не можеш применити, јер и једно и друго има своју вредност.

па и ја бве :) само причамо дај сад ти неки свој сан да се играмо...

Ја сам поломила одмах своју прву Барбику, коју нисам ни тражила, а онда сам касније (доста касно) добила нову иако ни њу нисам тражила (шта је с тим родитељима??? ) која се савијала у коленима и све те фенси форе. Никад нисам волела Барбике и дан-данас их нерадо гледам. Као и бебе-лутке, то ми је увек било ретардирано, а волела сам лутке са косом, стално сам их шишала и чупетала :) Лего коцке сам обожавала и млађа браћа нису могла да ми отму из руку иако сам била доста матора, а и мојим другарима кад год дођу код мене :) И да, калеидоскоп... је л има то данас негде да се купи???

У праву си, али чини ми се да си сад прешао на хепенинг помало? Не разумем те баш сасвим, сори. Мислим да његов живот није био уметност, али оно што су стварали ти уметници свакако јесте, ако нису били шарлатани, и ту имаш право. Чини ми се да је наше кључно разилажење у томе што ти сматраш да реалност може бити уметност а ја не, ја сматрам дистанцу неопходном. Исправи ме ако грешим. А за скулптуре - не могу сада наравно да видим лепо па можда и грешим, али је начин виђења човека и Рекла бих да јест Уметник је пропустио статуу човека кроз своју призму, поиграо се са материјалом и дао му неке нове карактеристике. (бар се мени тако чини)

мало га претера, не мислиш? Девојка се непрецизно изразила. Вероватно је мислила на епистемологију (која је грана филозофије, те си је ти искритиковао уместо да је само исправиш зато што је употребила хипероним - и то прилично ниско, рекла бих), и вероватно на логику као кључну за извођење закључака, што и те како има везе с науком, јер су методе сазнања од огромног значаја, уосталом и сам кажеш да се наука одваја тиме што се у њој користи прецизни научни метод. А циљ сваке науке је сазнање, не? врло лоша аналогија, нарочито ако ово филозофија исправимо у епистемологија ти, дакле, знаш боље од све савремене науке и признајеш само природне науке? врло ограничено размишљање, ако смем да приметим. рекла бих реторика, а не филозофија мало претерујете обоје бај д веј, свака част за неомаловажавање саговорника одличан пост :) добро си то рекао, а и демонстрирао, богами. штета што ти ниси прочитао дефиницију религије коју си девојци тако топло препоручио извињавам се што је ово мало офф, али не можеш критиковати по једним принципима а кршити исте...

Мона Лиза је имала своје време кад је била смислена као нешто ново у уметности. Сад је једино остала вредност њеног невиђеног осмеха. Али данас је то већ превазиђено, тако да ниси фер кад њу узимаш као пример, рекла бих. Узми Давида: савршенство пропорције. Дивота (видела сам уживо, савршенство). Али што мора класична уметност? Узмимо Мунков "Крик", на пример. Није исто писати о почињеном злочину и поубијати људе. Осим тога, било је интересантно као новина, створен је нов књижевни правац, и то је то. Из истог разлога су и италијански футуристи ушли у историју књижевности.

Смислено убиство?! 1. не слажем се са пола Срелетових ставова али мислим да у неким стварима има право. А по ком основу нацрни Петровића, молим те? :) 2. па, сад... мени оно са кафом заиста јесте нека врста уметности али са убиством га баш претерасте... Ноу офенс, али претера га, дете. Надам се да разумеш да је мало тешко уживети се у такви психичку призму, али ти обећавам, ако икад побијем своје вољене, да ћу се трудити да оставим што бољи уметнички дојам. Прво ћу, уствари, да сврнем овде да поделим с тобом свој уметнички дојам :)