SrkiEON

Nisam znao da postoji spot za ovu fenomenalnu pesmu

Mene najvise ubi vokal na steve hackett - genesis revisited live in hammersmith. Neki bas gadan lik koji pokusava da peva nesto izmedju Gabriella i Collinsa, a vise zvuci kao parodija na obojicu. Intresantniji su mi gostujuci pevaci koji pevaju na svoj nacin, to cenim. Aranzmani gotovo identicni originalu sto takodje nije zanimljivo. Pesme cak i po zvuku deluju kao da su uzivo snimljne sredinom sedamdesetih sto je po meni bas glupo. Ipak 2014 godina (tada je izasao live valjda) .Vise to deluje kao tribute band. Second's out je definitivno njihov najbolji live album. Nije ovaj sa Gabrielom bas toliko bajan samo zato sto je eto sa njim. Mislim da su realno trebali da ga objave nakon Selling England...fale i te pesme. Inicijalna nit...pa ne znam, verovatno da , kada ne bih zeleo da ih slusam hronoloski, verovatno bi ih slusao po ovom redosledu. Ja se samo borim za tezu da je sve sto su uradili odlicno. Jednostavno u svakom periodu svoje karijere, drzali su najvisi nivo kvaliteta. A o tome , kakve su se solo karijere razvile iz ovog benda...nepotrebno je diskutovati. A sto se tice poredjenja Collins - Gabriel. Kao sto rekoh, vise cenim Petera samo zbog vece kolicine umetnickog. Uostalom svi koji su gledali Beogradske koncerte i jednog i drugog (Phill 2005, Peter 2013) , su se slozili sa tom konstatacijom. Peterov je meni licno bio najbolji koncert koji sam gledao u zivotu. Secam se mu je na pauzi izmedju pesama, neko dopacio "MUSICAL BOOOX"...na sta se on osmehnuo u fazonu "jednog dana mozda"...

Posle duzeg vremena, ovih dana nesto slusam Genesis, prakticno od pocetka do kraja . sastavih i neku svoju top listu najboljih genesis albuma. Tacnije, svih albuma ali poredjanih po kvalitetu. Verovatno se vi necete sloziti sa njom ali eto, forum je valjda razmena misljenja Ps. imajte u vidu da sam ja fan celokupne genesis karijere. Listu sam pravio na osnovu cistog (suvog) kvaliteta, bez obzira da li je prog ili pop. 1. SELLING ENGLAND BY THE POUND 1973 Ne mogu da se otmem utisku da je Selling England By the Pound njihov najbolji album. Dosta previranja izmedju njega, Lamb, Trick of the Tail i Foxtrota. Mislim da je na ovom albumu sve leglo kao nikada pre, a ni posle. Cinema Show vrhunac krativnosti i magije benda. Ovim albumom Genesis postaje jedan o vodecih bendova dekade, a sa albuma je skinut i prvi mega uspesan singl benda "I know what i like (in your waredrobe)" koji je tokom kompletne dalje karijere bio jedan od koncertnih favorita. 2. LAMB LIES DOWN ON BROADWAY 1974 Kako je i sam Collins izjavio u bbc dokumentarcu 2014, "ovo je ono najbolje od nas u studiju"...posebno fly on windshield. Mozda nije bilo potrebe da album bude dupli , no to ne umanjuje kvalitet i velicinu. Definitivno najpoznatiji i najuspesniji album iz Gabrielove ere. 3. TRICK OF THE TAIL 1975 Po meni, u sviracko tehnickom smislu, najbolja ploca. Progressiva na vrhuncu. Oseca se da je odlazak Gabriela nekako oslobodio ostale da daju svoj sviracki maksimum. Phill Collins kao pevac... otkrice decenije iako vise volim Gabrielov stil. Bend postize jos veci uspeh. 4. FOXTROT 1972 Velika prekretnica u zvuku i karijeri benda. Genesis ulazi u prvu ligu prog scene, a gabrielovi ekscentricni nastupi dodatno skrecu paznju na njih. Album je dao mozda i najbolji prog ep "supper's ready". Koliko znam, najcenjeniji album kod die hard prog fanova. 5. WIND & WUTHERING 1976 Verovatno ce mnoge iznenaditi pozicija ovog i albuma ispod, ali ja sam jedan od onih koji tvrde da je Wind...nepravedno potcenjen album. Logican je nastavak na Trick...a bend i dalje sviracki briljira. Sve pesme su odlicne, jedina mana je sto sam zvuk nije mnogo drugaciji od prethodnog albuma. 6. NURSSERY CRIME 1971 Mozda i najbitniji album genesisa. Dolaskom Steve Hacketta i Phill Collinsa, bend dobija na sirini. Steve Hackett definitivno podize zvuk benda na visi nivo, dok Collins svojim sviranjem podize kompletnu pricu benda za barem 3 stepenika iznad. Apsolutno jedan od najboljih rock bubnjara u istoriji. Posebno su mi bile smesne teze kako je do 1975 Collins bio potpuno nebitan covek u bendu...ko i dalje tako misli, neka uporedi ovaj album sa prethodnim. 7. DUKE 1980 Ovaj album je mozda i najbolji u prelaznom periodu. Nekako, prog i pop su se ovde najbolje spojili. Zapravo, ovde pop muzike i nema jer pesme poput Misunderstanding , Duchess, Please don't ask i najveci hit benda u dotadasnjoj karijeri "Turn it on again" su zapravo AOR pesme, dok su Behind the lines, duke's travels, duke's end...prog. Svakako odlican album, Collinsovo pevanje je ovde najubeljivije po meni. 8. INVISABLE TOUCH 1986 Iz pop faze, definitivno najbolje ostavarenje. Jeste ovo album od koga se prog fanovima dize kosa na glavi, ali ko je ovu plocu slusao pazljivo, shvatice je u pitanju prog album sa (u to vreme) najskupljom mogucom pop produkcijom. Poslusajte Domino recimo...A land of confusion, definitivno najveci hit benda. Imao sam prilike da je sa svojim bendom skinem i izvodim uzivo, verujte, mnogo bre zajebano odsvirati i otpevati... 9. WE CAN DANCE 1991 Fading Lights, Driving the last spike...pesme od 10 min. Prog za pocetak devedesetih. Sa druge strane, i can't dance, po meni najgora pesma Genesisa iako je napravljena iz zajebancije. Svakako, skup odlicnih pesama (ako izuzmemo malo pre pomenutu) iako se stice utisak da su u pitanju pesme koje su bile planirane za neki od albuma Phill Collinsa ili Mike & The Mechanics (Rutherfordov sjajan AOR band iz osamdesetih i devedesetih). 10. TRESPASS 1970 Pocetak najave potencijala benda. Peterov glas ovde zvuci (barem meni) najbolje. Period pre kostima i totalnog artizma, kada je bio fokusiran iskljucivo na pevanje. 11. AND THEN, WHE WERE THREE 1978 Prvi album Genesisa sa odredjenim pop elementima, oliceni u mega hitu Follow you, Follow me. Ostatak albuma, prog sa nesto spustenijim gasom u odnosu na prethodne albume. Osetio se odlazak Hacketta. Uvodna pesma, jedna od boljih... 12. GENESIS 1983 Nakon pop preterivanja na albumu Abacab, ovde se Genesis malko vraca prog korenima (naravno uz pop pakovanje). Mama je definitivno jedna od njihovih najboljih pesama, dok su Home by the sea (oba dela) najbolji odogovori na prog radove iz sedamdesetih, upakovani u osamdesete. Dobar album generalno. 13. CALLING ALL STATIONS 1998 Neuspeo pokusaj da se bend odrzi u zivotu nakon odlaska Collinsa. Solidan album, cak sta vise, daleko mracniji i kompleksniji od vecine prethodnih. Novi pevac Ray Willson jednostavno nije legao sa svojom grungerskom bojom glasa (mada je to bio pokusaj oponasanja gabrielovog stila). Ako po misljenju prog fanova, nakon odlska Gabriela, a posebno Hacketta, to vise nije taj bend...onda posle odlsaka Collinsa, Genesis kao bend nema svoju svrhu, ma u kom zanru da se kretao...da je makar ostao kao bubnjar... 14. ABACAB 1981 Prvi true pop album benda. Iako je sviracki intresantan i nimalo naivan. Man on the corner ,najaci momenat... 15. FROM THE GENESIS TO REVELETIONS 1969 Sam pocetak velike karijere...vidi se da ni sami nisu bili sigurni kakvu bi muziku stvarali. Vise mi ovaj album dodje kao neki sentis iz sezdesetih. LIVE ALBUMI: 1. SECONDS OUT 1977 ovaj spada u sam vrh cele diskografije, najbolji moguci presek prog faze 2. GENESIS LIVE 1973 jedina zamerka je nedostatak epske numere Super's ready...ona je morala ovde uci. 3. THREE SIDES 1982 odlican live album ,snimljen u vreme abacab turneje. 4. LIVE OVER EUROPE 2007 Prava je steta sto Hackett i Gabriel nisu bili deo ovog reuniona. Ovako, preostala trojica su nam podarila presek gotovo svih faza karijere. Malo se zamera Collinsu na manjku energije... 5. THE WAY WE WALK 1992 Obrnuto, Collins prsti od energije ali repertoar uglavnom baziran na pop fazi, uz jedan odlican old medley...Phill odlican u musical box.

ja ih svrstavam u aor, ali ti si trazio neki malo gitarskiji aor a taj album je takav. ne vidim zbog cega bi svrstao ova tri benda u hard rock, neki kasniji radovi fm i heatland ok, ali survivor je cist aor. ocigledno se radi o dozivljaju muzike. u mom shvatanju muzike, olicenje hard rocka je ac dc, whitesnake, van halen (mada je u sammy hagar fazi bilo itekako aor momenata), bonfire...znaci iskljucivo rifovska svirka, bez mnogo harmonskog bogatstva ili ako ga ima ono je u drugom planu. fm je bend koji je vremenom promenio pravac, i presao vise na neki funky soull hard rock ili sta vec, ali njihova prva dva albuma spadaju u AOR klasike. prvi album heartland je tipican primer onog sto je AOR po definiciji.

Poslusaj prvi album grupe Strangeways. iako su im druga dva bolja, ovaj je meni najdrazi.

cist aor , tacnije light aor tipican za prvu polovinu osamdesetih. inace aor se u to vreme provlacio kroz razne sountrackove poput top gun, iron eagle, rocky 4, karate kid...i mnoge druge hit filmove iz osmadesetih.

Prva dva albuma bon jovi su aor, sa tim se slazem u potpunosti. inace jako sjajni albumi, pogotovo drugi. mnogo lepih momenata kakve kasnije nikad nisu ponovili. skroz drugi bend. a ova druga dva, pre bih svrstao u neki komercijalni melodic rock ili pop heavy, kako vec...ima tu lepih melodic momenata ali kaubojski orijentisane numere poput dead or alive nikako ne spadaju u aor. pre bih ta dva albuma svrstao u rang sa white lion, whitesnake, warrant...

opet ponavljam, aor se najcesce oseca u harmonskim i melodijskim linijama koje imaju svoje karakteristike ali to je vec jako diskutabilno. meni je destiny skroz aor harmonski i melodijski a pogotovo pesme can't wait anymore i song for emma. ali opet preko tih divnih harmonija, idu heavy rifovi koji su opet odsvirani daleko cistije i mekse...reo speedwagon su imali purple /zeppelin , blues i prog uticaja ali ne mozes ih svratati ni u jedan od tig pravaca, to je bio neki zacetak aor, a onako harmonski i melodijski, pa recimo od albuma R.E.O iz 76. sto se tice europe, final countdown bi bio na nekoj barijeri izmedju melodic hard rocka, aor, komericjalnog melodic rocka a prisinoers iako ima aor momenata (i cry for you) opet mi je nekako rifovski, rokerski. razlikuje se ta svedska melodic scena od americke, tu mi je recimo prvi album grupe alien (ako si slusao, sjajan bend) mogao da bude cist aor. starship je aor klasik. prvo su se zvali jefferson airplane (sezdesete), zatim jefferson starship (sedamdesete i pocetak osamdesetih) a onda samo starship jer je valjda osnivac benda otisao pa je poneo pravo na ime. poslusaj od njih pesmu desperate heart, nju je napisao michael bolton i snimio na svom albumu evrobody's crazy. benjamin orr rip a sto se tice balada koje trazis meni ove padaju napamet: FM - LOVE LIES DYING http://www.youtube.com/watch?v=vlbyE8zqERo KANSAS - STADN BESIDE ME

pa ne treba da ga zavole ako im se ne dopada, to i ja tvrdim, i meni se mnogo vise dopada prog faza. ali ima mnogo ljudi koji ne postuju promene i nazivaju ih smecem i sl. to mi smeta recimo. recimo na sajtu koji si pomenuo, u komentarima albuma drastic mesaures grupe kanasas je bas zesca pljuvacina, kao fora nisu mogli nize da padnu ili prvi komentar prvog albuma grupe asia " ovo je album koji voli da mrzim "...a objektivno u pitanju su opasni albumi, opasnih bendova. no ne bitno, probaj da poslusas and there we where three i duke. tim albumom se po meni zavrsava prog faza u karijeri genesisa.

Lako je nama danas da sagledavamo i sudimo o muzickom razvoju prog bendova poput genesis. ali u to vreme, tacnije, krajem sedamdesetih, prog rock je umirao, nestajao sa scene, pogotovo u britaniji. u tom momentu, biti prog muzicar u britaniji, ravno samoubistvu. neke stvari su jednostavno morale da se promene, mnogi muzicari su bili umorni od sve te psihodelije, komplikovanja, kompleksne muzike...a bogme i publika. pa king crimson se i raspao sredinom sedamdesetih upravo iz tog razloga. americki prog bendovi poput kansas i styx su vremenom pravili prirodan prelaz u AOR (sto su realno i bili od pocetka). e sad, osamdesete donose povratak prog rocka ali u nesto drugacijem i za osamdesete karakteristicnom obliku. javljaju se marillion, saga, pendragon, iq, queensryche, rush dozivljava najsvetlije momente...te su i king crimson osetili dobar momenat za povratak ali onakvog uspeha nikad vise. njihovo vreme je vec odavno bilo iza, a genesis ,da su se kojim slucajem raspali nakon odlaska hacketa ,sto vecina die hard prog fanova i danas tvrdi da su trebali da urade, i oni bi bili deo zaborava ili bi makar bili daleko manje poznati nego sto su danas. pitanje je da li bi svi mi sto ovde komentarisemo culi za njih da kojim slucajem kao klinci nismo imali prilike da na tv gledamo spotove poput land of confusion , jesus he knows me...e zato ja volim i tu fazu genesisa jer sam zahvaljujuci tim pesmama zaplovio u svet ovog sjajnog benda i otkrio dragulje popu selling england by the pound, foxtrot i lamb lies down on broadway.

ja se izvinjavam sto tek sada odgovaram na ovaj post. ali jako retko zalazim na ovaj forum i nemam obicaj da odgovaram posle 9 meseci ali ovaj post mi je jako zanimljiv te moram odgovoriti. svi americki prog bendovi iz prve polovine sedamdesetih poput styx, kansas, journey...od starta su imali aor elemenata. zapravo, u poredjenu sa britanskom prog scenom, oni su vise aor. zasto? jer je njihov prog bio daleko slusljiviji, poletniji i gotovo bez psihodelije koja je bila zastitni znak britanske prog scene. a kao sto rekoh, aor je nastao od progresive, tacnije, od momenta kada su prog bendovi poceli da prave kompleksne ali u isto vreme maksimalno slusljive i radijski pogodne pesme. a to je pocelo u americi. na prethodnim stranama, pominjao sam uticaj chicaga ali evo mog najdrazeg primera. kanasas - carry on my wayword son. neko ce reci cist prog ali...izuzetno zarazna melodija, poletan stadionski refren, i veliki VELIIIIIIKIIII radijski hit iz 1976 godine. tako je nastao aor jer je pesma tog tipa bila isuvise komercijalna da bi je neko svrstao u prog koji je po tradiciji, bar u to vreme, morao biti nekomercijalan i sl. jednostavno, svi ti bendovi su vremenom totalno usli u aor , ali ne zbog gladi za uspehom, vec su prirodno napravili takav prelaz i ako analizirate karijere tih bendova, totalni aor je dosao kada su ti ljudi presli 30 godinu zivota i iza sebe vec imali velike karijere. verovatno se umorivsi od proga, zeleli su nesto jednostavnije i opustenije, a realno bio je i takav trenutak. a reo speedwagon su po meni od starta bili aor samo sto se u tom trenutku taj naziv nije pominjao. west coat rock, west coast aor..ista stvar. west coast je i nastao kao pod zanr aor, ali sa daleko vise pop i jazz uticaja. i kod cristopher crossa i mc donalda, prisutne su karakteristine aor harmonije i melodijske linije koje su tokom osamedestih bukvalno osvojile tadasnju muziku i mogu se osetiti bukvalno od hard n heavy do najblazeg pop zvuka. aor se u to vreme prosirio u mnoogo vecem smislu nego sedamesetih godina. otud i svrstavanje svega i svacega u aor. ono sto rade cross i mc donald najtacnije bi moglo da se opise kao west coast aor pop. soft rock je ustvari drugi i mnogo poznatiji naziv za aor. poslusaj od crossa pesme all rigt, every turn on the world...melodijski cist aor , produkcijski pop, ali sjajne stvari. a klasican west coast aor je toto. ili recimo bolje ovako, rossana je west coast pesma, a hold the line klasican aor. od bendova koje si spomenuo, jedino je yes bio u necemu sto je moglo da se povede pod aor. genesis vise prog pop, a gentle giant nisam slusao, bar ne tu fazu. sto se tice europe, final countdown album je vise melodic rock hard rock sa pop produkcijom dok je jedini istinski aor album out of this world. rainbow...bilo je aor momenta poput street of dreams ili i surrender ali opet i cistog hard rocka poput death alley driver. uriah heep jesu bili vise aor u prvoj polovini osamdesetih i to je meni njihova najdraza faza. mada, kada uporedis njihov sound iz byron faze, harmonije, araznamane...sa u to vreme mega popularnim deep purple i black sabbtah, u odnosu na njih, uriah heep je vise bio aor nego hard rock. jos neki hard rock bendovi koji su presli na aor...pa recimo meni uvek pada napamet faza grupe kiss iz drugog dela osamdesetih, tacnije alum crazy nights i pesma reason to live. paul stanley je jako dobro baratao sa aor harmonijama i pravio sjajne pesme u odnosu na simonsa koji je smarao sa prljavim rock n roll pesmama o jebacini i sl. cak je i michael bolton napisao za njih aor baladu forever, i to se cuje da je on komponovao. def leppard je neko spomenuo...ja ih obozavam ali ne znam bas koliko su aor. mislim kakve vece sa aor imaju pesme pure some sugar on me, lets get rocked, make a love like a man...sa histerije jedino animal i love bites, pa cak i naslovna, mogu da udju aor. ostatak je hard n heavy sa jakom pop produkcijom po cemu su se oni u to vreme izdvajali. adrenalize...stand up kick love...je recimo cista aor pesma. to bi bilo to. izvinite na kasnjenju jos jednom, nadam se da ce ovaj post podici temu.

Pomalo sam razocaran odredjenim stavovima koje procitah na prethodnim stranama. misljenja da su genesis prosek ne zelim da komentarisem...mainstream prog rock...ne genesis su normalan prog rock, sa smislom, i jedan od retkih prog rock bendova svog vremena koji je muzicki bio na zemlji. ja obozavam yes ali oni su itekako znali da preteraju i da odu u tri majcine. uostalom zbog toga je rick wakeman prvi put napustio bend i to nakon snimanja tales from topografic ocean. king crimson(oni su tek znali da skrenu u tri lepe) recimo nikad nisam mogao da svarim u potpunosti, ali genesis zauzima posebno mesto u mom prog svetu. ja se recimo ne bih slozio da je sve sto su uradili posle T.O.Tale smece. sve sto su uradili tokom cele karijere je sjajno. e sad, okoreli die hard prog fanovi su poznati kao slusaosi koji ne prastaju bilo kakva odstupanja od zacrtanih prog psyhodelic trt mrt standarda. pa i da razumem zasto su prog fanovi ogorceni muzikom genesisa na albumima genesis 1983, invisible touch ‚1986 i I cant Dance 1991 ali...probajte da ove albume preslusate maksimalno objektivno i shvaticete koliko tu ima sjajnih moemenata. ali mi definitivno nije jasno, u cemu je problem sa albumima wind and wuthering, then we were three, duke pa cak i abacab. koliko sam ja upucen u muziku to su cisti prog albumi. duke je odlican album. phill collins peva sjajno. on i gabriel imaju slicne glasove i jedino je on mogao da nasleti gabriela. naravno da je gabirel faza, ono najbolje sto je doslo od genesisa, toga su i oni svesni, kao i da je selling najbolji album koji su ikad snimili. i ja naravno najvise volim tu fazu benda, ali volim i sve ostalo sto su uradili. volim watchers of the skies a volim i no son of mine jer je u pitanju odlicna pesma. slusajuci raznu muziku i baveci se istom, naucio sam da mjuzu ne posmatram iskljucivo zanrovski, vec da u svemu osetim kvalitet. napadati phill collinsa i proglasavati ga glavnim krivcem za promenu smera muzike benda je takodje velika nepravda. covek je jasno rekao u bbc dokumentarcu prog rock britania, da je on malo sta imao sa tim pop momentima. on je afinitete prema pop muzici ispunjavao u svojoj solo karijeri. a sto se tice gabrela i hacketa, u vh1 genesis behind the music, iz samo njima znanih razloga, 2007 nisu pristali na reuninon, tj na poziv ostale trojice. i sta sad, ostali da razjebu bend, promene ime...zasto ako i dalje veruju u pricu, imaju inspiraciju...a ko zeli nek slusa i podrzava, a onaj ko smatra da se njihova prica zavrsila 1976, nek slusa prvih 7 albuma i to je to. iako je gabrielova interpetacija neprevazidjena, mislim da je phill ovde odradio jako dobar posao, kao i ceo bend u oba klipa, pogledaje a i ova je zvuacal sajajno, jednostavno kad pogledate scenografiju, fotke i snimke na video bimu, kao da je sve bilo spremno za reunion i povratak gabriela i hacketa...ali sta da se radi, mozda nekad u buducnosti

EON - ZABORAV http://www.youtube.com/watch?v=uCSdSwEPSYw EON - SAM http://www.youtube.com/watch?v=VjaL7kiP-WY

EON - Povedi me

EON - Trag