Lunar

Hell Is Empty and All the Devils Are Here je gooooooood album. Stvarno lep album iz prvog slusanja kasnije moze malo da dosadi i da postane monoton, ali veoma dobar stvar pogotovo sam zadovoljan ovim ponekim thras helementom sto su ubacili. Mada jos uvek nisu dostigli srz onoga sto zele mislim da su sa ovim novim albumom pokazali da bend ima potencijala , nadamo se da sledeci album nece da vuce na mejnstrim

*note*Ovaj tekst pisem samo sa znanjem zvuka Ayerona *note* Za ovu grupu sam cuo nedavno , tacnije pre mesec dva. I posle velikog razmisljanja odakle da pocnem da slusam ovu grupu, poceo sam od The Human Equitation , i vec posle prvog slusanja odusevio me je album. Prvo sto sam primetio kod ovog benda je dobra koncept iza albuma , koji mi na prvi pogled nije izgledao tako dobro sve dok nisma uzeo lyrics i uz njega preslusao ceo album ponovo. Zadivio sma se kako je odlicno mesto i tekst za koju emociju odlucio da stavi i ceo taj koncept (flashes before your eyes), pojavljivnaje emocija koji su bili potisnuti , u borbi za zivot i smrt u komi naseg glavnog karaktera. A sve ovo izgleda jos lepse samim tim sto se odlicna kompanija ljudi pojavljuje kao guest vocalists. Ovaj album je prava rec progresivnosti, ako se album pusti od pocetka do kraja(kako je i namenjen) , imamo dva sata kvalitetnog zuvak u kome svako moze da nadje nesto. Pocevsi od growla , clean akusticnih gitara, pa sve do sintisajzera, ceo album cini jendu neverovatnu celinu. Ja sma samo cuo ovaj album, i u skorije vreme planiram da downloudujem 01011001 , zna li neko koji album je mozda najbolji od Ayerona?

Porcupine Tree je stvarno genijalan band, a za to je najvishe zasluzan Steven Wilson . Ipak on je mastermind iza PT-a. Meni lichno najvishe lezi album Stupid Dream , odatle je i moja omiljena pesma A Smart Kid, mada i Even Less, Slave Called Shiver, Baby Dream in Cellophane ,Stop Swimming i Don't Hate me su stvarno vrh pesme, a pogotovo saksofon solo u Don't Hate me. To svo eksperimentisanje sa sintisajzerima, dzez ,bluzom pravi od PT-a jedan stvarno unikalan i masteriozan projekat. I Wilsonovi vokali su stvarno predivni, skoro bez mane. Jedino sto mi se nesvidja kod PT-a, je pojavljivanje poneke psihodelicnosti cija jednolikost zna stvarno da umori. Inace Posle Stupid Dreama , In Absentia mi je na drugom mestu po omiljenosti. I da naravno, ono sto je mene uvelo u slusanje PT-a nije bila muzika , tek sam se kasnije zaljubio u nju, nego spotovi. Pogledao sma tri spota od PT-a(na youtubeu) i odusevio se mesanjem vizualnog sa lyricsom.