Ubiše u Zg, eto nešto što vidiš live a možda je u zapećku malo kad slušaš albume, je koliko je Bill noseći stub i generalno neko komandujuće prisustvo na bini iako jedino on ne peva lead vokale. Sve nekako nose Brann i on.
Brann, ne znam šta je ono i kako čovek radi to što radi.
Zvučali su kao da imaju 35 godina svi a ne skoro 50, od prvog do poslednjeg takta neka jeziva energija i kompaktnost, bez praznog hoda i neke preterane priče.
Publika iznenađujuće živahna, okupan sam bio pivom i spolja i iznutra, dosta jedan emotivan koncert imajući u vidu da se bend prati skoro od samog početka.
Grlili se i pevali u glas sa ljudima iz Ljubljane, Splita, svi srećni nasmejani.
Hvala za Mother Puncher.