КЈО

Свакој особи која је наизглед малчице упловила у однос ДНК зна да се гени прилагођавају и сваком новом генерацијом постају јачи и отпорнији. Разноликост данашње популације живог света је везан за однос продужетка врсте, односно сексуалног односа. Свака животиња поседује инстинк (записан у ДНК) који се односи на парење. То је уједно и опстанак, а када је реч о еволуцији сасвим је јасно да се живи организми усклађују према својој околини.

Сагласан сам с тим. :] Штавише, банално је сматрати купање одласком у цркву.

Океј, хвала вам људи :] Cheers! Јел'има случајева као што је мој, дакле без икаквих тренинга?

Ок... Што значи да? Мене копка то на коју фору, вероватно путем одређених несвесних делова мозга или сл? У сваком случају, прегледаћу тему уколико је неко писао поводом овога па ћу дати неке своје закључке...о том догађају :] Елем, хвала на пажњи. Ех, а питање - уколико се то мени десило док сам био клинац (никада ни по којој основи нисам могао да знам или да расазнам да астрална пројекција постоји) и нико ме није видео, можда тиме што сам био свеснији (филмови и чуда) о А.П. ја сам заправо могао да се ''манифестујем'' као друго постојање...или сл... Ја сам се окренуо к кревету, али нисам видео себе - почињем да збуњујем самог себе

Па, искрено, исказао сам због себе а не других. Не бих рекао да сам вољно напустио тело, ја сам то све сањао. Али, такође, не могу занемарити 98 % подударност с свим што се издешавало. Елем, што се овог форума тиче мене баш заболе шта ко има да мисли о мени, ионако ме и не интерусују људи које можда никад и не упознам

Јесам ја, најискреније. Кроз сан. То се десило у другом разреду средње школе, ишао сам код свог ортака на рођенданску прославу, односно забаву. Истина је да смо те вечери и запалили вутру и зезали се, то је све сад иза нас, било је одлично. Ортак живи у Земуну, а ја на Звездари тако да ми је потребно добрих сат-два док дођем до њега. Договор је био да пошто журка дуго траје ја преспавам тамо, а иначе сам океј како с његовом сестром тако и с његовом мајком. Наиме, договорио сам се с његовом кевом да ме пробуди ујутру како бих се на време спремио и отишао кући, чекале су ме обавезе. Тако је и било, жена ме је пробудила негде око 6:30 (тада иде на посао) али ја сам јој рекао да ћу још мало спавати. Она је отишла одмах затим. И сада ја утонуо у сан, јутарњи су часови, тада се најлакше заспи. Сањам како устајем из кревета, видим да ортак и његова сестра још увек нису устали, видим како је остало мало нереда у његовој соби и одлазим у купатило да се истуширам па да кренем у град. Све се одвија океј, али ја заправо нисам свестан тога да сањам. Излазим из стана на петом спрату, покушавам да дозовем лифт али не ради...Силазим низ степенице и у том тренутку ми се појављује као нека магла пред очима...трепери. Нисам се пуно обазирао на то јер ми није сметало али се све више и више ширило испред очију. Изашао сам из зграде и пролазим малом пречицом кроз паркић и долазим до аутобуске станице, видим да већ увелико касним те се одлучујем за линијски такси (тада су постојали у граду, не знам да ли их се неко можда и сећа). Док пролазим поред станице чујем људе али чујем их као да причају кроз неку дубоку воду, нешто типа ''глоубглоуа'' и мени је ту све потпуно лудо. Имао сам ту срећу да сам могао било којим линијским таксијем до З. Венца, а одатле могу даље. Зауставио сам линијски такси и чујем у позадини као да нека жена виче и дозива моје име, али све некако мутно...ужасно! Улазим у такси и возим се неких пет-шест минута. Када је таксиста зауставио код семафора, ја се будим и видим ортака с моје десне стране како држи бокал воде, а поред њега његову мајку која је сва пребледела. Рекли су ми да покушавају да ме пробуде већ тридесет минута! Мајка је позвала фирму и рекла да ће мало закаснити, а ортак се чудио и после смо сели за трпезаријски сто у кухињи да саслушамо његову мајку која је рекла да ме је видела како улазим у линијски такси, иста одећа, иста фризура! Рекла је како ме је звала и викала. После тога је отишла кући јер већ дуже времена чека на аутобус који никако да дође. Дошла је у стан и већ с врата питала мог ортака, који се налазио у толету, где сам ја. ортак је рекао да се налазим у кревету на шта жена није могла да верује...рекла му је ''Лажеш, видела сам га да је ушао у линијски такси, а журила сам на посао и желела сам макар да поделимо цифру''. Највеће запрепашћење на лицу његове мајке било је када сам јој испричао шта сам сањао, на шта се ортак смејао до суза, а затим када је видео да сам озбиљам почео да мисли да га ложимо због рођендана. Елем, након тога рекох себи - нема више вутре :] Такорећи, сматрам да сам био клинички мртав неких...двадесетак минута. Све се подудара осим времена које ја кроз сан сматрам да је било неких десетак минута до стајања линијског таксија. Ето, то је то. Десило ми се једном када сам био мали, али ме заправо нико није видео. Присуствовао сам сахрани свог оца и у детаље касније описао својој мајци и сестрама шта сам видео. Наравно, ја сам имао четири године тада и спавао код тетке на НБГ-у, али поента је да сам присуствовао сахрани и описао све шта се десило, ко је носио фотографију мог оца (док је служио у војсци), ко је све био, шта је ко пио - све, све. Фора је што тада нисам био свестан тога шта сам доживео... Унд дас из ит. Ко хоће да ме разувери у оно што ми се издешавало током мојих снова може једино да се смеје или да ми се сагне. Мени се то десило.

О чему овде беше тема? Ја сам се изгубио... Елем, и тама има своју лепоту. Оно што је а некога бол, за другог представља усхићење...а о што то није у складу с етиком је друга прича.

- Све у универзуму представља универзум. - Постојање је непојмљиво. - Логиком долазимо до најбољих решења, а историја је томе и сведок. Ако узимамо у обзир најосновнији принцип илити закон постојања добијамо то да свака акција има реакцију, односно да сваки облик постојања има свој узрок и последицу јер налази се у просторновременској контензији. Узрок свеопштег постојања је непознат и недојмљив. Под термином ''свеопште постојање'' не узимам само универзум илити мултиверзум (више универзума који нису спојени) који се односи на тродимензионални свет. - Потребно је имати у обзиру да је човеков разум увек придодавао свом окружењу својства која представљају мерило u чијој се основи налази најуниверзалнији принцип математике - јединство илити целоукупност, могућност распознавања и означавање одређених својстaва постојања. Човек је своје теорије доказивао кроз различите огледе али само до одређене границе коју познаје и коју може да распозна - та граница је у виду физичког постојања (материје) која је распрострањена кроз простор (тамна енергија) и то је једино у граници универзума - ни мање, ни више. Права питања леже у томе шта одржава материју, време и простор константном ''силом'' постојања? Наш универзум је једна слагалица у којој је све повезано тројством (''фабрика времена'', простор и материја) илити континуалним тродимензионалним постојањем. Друго питање је запрао колико је човек свестан тога колико других облика постојања (вишедимензионалних) заправо ''могу постојати''...? Треће питање се односи на теорију релативитета која се јасно односи на то да човек у било каквом свом нагађању може да погреши - али једно је сигурно да је математика најуниверзалнији облик распознавања постојања, али не и разумевања истог. Питање је заправо везано за дефиницију фабрике времена обзиром да је ''она'' најутицајнија. Када је реч о времену имам теорију поводом тога да се континуитет просторновременског постојања заправо одржава кроз ''више постојање'' чији узрок или последица могу деловати непојмљиво људском разуму али су свакако логични. У питању су тренуци тродимензионалног постојања - сваког тренутка се ''деси'' одређена процедура по којој се материја помери кроз ''универзални простор постојања изван граница универзума'' ( Као када правимо цртани филм...У једној свесци, на првом листу, нацртамо Мики Мауса, на следећем листу мало другачије. На сваком следећем листу мало другачије од пређашњег цртежа и када се прелиста свеска добијамо кретање - мислим да је ово сасвим логична теза, али главни проблем је тај што је то немогуће доказати). По том принципу ми добијамо ''садашњост'' - рецимо да се у једном тренутку деси n ''великих праскова'' и ''великих урушавања'' ''силом'' која је изван граница људске спознаје. . . Логично је да ми због тога региструјемо једино ''пролазне тренутке'', али обзиром на наш облик животног постојања и захваљујући меморијским способностима имамо ту ''моћ'' да се сећамо шта се десило али не и да контролишемо или разумемо постојање ''фабрике времена''. Такорећи, могуће је да је човек погрешио уколико сматра да ''време'' свуда ''тече''(постоји) истом мером. Живот...по мени је најуниверзалнији могући облик постојања јер поседује свест, односно Ум...наравно, потребно је једино одбацити разум... Ум и разум...као две стране истог новчића.

Да ли се неком десило да доживи свој сан на јави? (Не говорим о осећају Дежа Ви који траје пар секунди).

Ја нисам ништа вежбао али ми се десила...кроз сан. Искуство које ћу памтити до краја живота. Мада, то вече је било много вутре...

Док спавам на леђима обавезно имам кошмаре.

Помињати Православље зато што се човек, који верује у љубав, може променити и увидети оно што је у православљу добро а да је пре тога био, не знам, атеист или ко зна шта још. Нико се није родио с знањем нити га је ико стекао за тридесет година живота када је реч о духовној спознаји и спознаји онога што је добро. Мораш прво знати себе и помоћи себи. Ако не можеш себи, не можеш ни другима око себе. Доста ми је појашњавања на овој теми, а поготово оних који сматрају да се све узима здраво за готово и буквално онако како јесте. Ако желим да пишем нешто безвезе ићи ћу у тему о ...порнићима. Елем, није овде реч о мени већ о Православљу, хвала

На пределу Балкана, не у Азији. Мислио сам не по броју људи него по историјском настанку односно ширењу :] Иначе, хвала ти.

Препоручио бих филм ''Црвена виолина''.

Па с једне стране на Балкану су постојали католици док се с друге стране у Грчкој поприлично јако утемељило Православље - Касније смо имали и поход од стране Турака који су дошли до наших предела, на самом крају ту је Свети Сава који је ујединио и учврстио Србе. По тој основи добијамо то да смо ми друга по реду највећа славонска Православна заједница, а пре нас ту је Бугарска, ако не грешим. Иначе, ако не грешим, Јермениа (Georgia) је тренутно католичка или не? (податке сам пронашао на интернету). Иначе, шта је остало од Златне хорде (пагани) ? Они су се настанили где тачно?

Нимрод - ма океј је све. :] Аксе - Дакле, Константин Велики, рођен на територији данашњег Ниша :] Јел'то било пре или након што је прогласио Константинопољ? Дакле, говоримо о раздобљу између 274. и 337. године, али ми нешто не штима да је он био човек који је први начинио Православну цркву иако би требало имати у обзиру касније римокатоличке као и грчке цркве чија су начела нађена на читавом Балкану.

Желим да питам (Аксеносиласа или ко већ зна и упућен је у историју) када и где је саграђен први храм на просторима Балкана, прецизније у ком веку и од стране кога, ако постоје подаци?

Паметно, веруј ми. Неко се нашао компетентним да просипа све знање о православљу само по основи књига...

Милим да је то објашњено на ранијим страницама ове теме. Имају израито сличан физички изглед, али карактеристике и не баш. Уосталом, то је и једна од главнијих проблематика којом се астролози и баве када је реч о тренутним актуелностима у свету астрологије... Иначе, четири минута је потребно најбржем аспекту да се помери, а не би требало и искључити опцију која се односи на померање кућа. Хороскопи су готово индентични, али касније се успоставља евиденција о томе колико се нменталитет једног разликује од менталитета другог близанца. Иначе, није та ставка нешто претерано важна у домену астрологије али ју је свакако потребно изучити јер представља проблем у тумачењу елем, да појасним - погрешно је доводити у питање ''по астрологији'' јер то је претпоставка. ''По астролозима'' илити по логичном сагледавању хороскопских анализа добијамо дојам о томе да су два хороскопа готово индентична, али не би требало искључити и опцију тога да су се хороскопи мењали кроз историју тиме одстрањивали нетачности и проблеме који су се појављивали :] изучавање и време ће дати одређене резултате...

Рогозубе, поново ти. Сви смо деца Бога, било да смо Будисти, било да смо Сатанисти, било да смо Математичари, било да кењамо на ВЦ шољи. Теби је потребно да разбистриш главу и увидиш да у Време Христа и у време када данашња организована религија није постојала нису постојала црквена начела, готово да црква није ни постојала! Хоћеш рећи да све те људе који нису ишли у храм и који су се једино састајали на отвореној ливади заправо шта? Не буди смешан, користи историјске чињенице и логику, мало и свој мозак пре него што ме цитираш.

''So everyone, by the highest right of Nature, judges what is good and what is evil, considers his own advantage according to his own temperament''. Сагласан. Зло је само фикција здравог разума које има способност расуживања. Како ретардирана особа може да закључи шта је ''добро'', а шта ''није''... То је то. нема ни једног ни другог када се све сведе на просту математику. То су једино одлуке... Елем, кроз историју и у складу људске коегзистенције су се одредиле стакве које се односе на то шта је ''добро'', а шта ''лоше'' када се сагледава из културно-социјалне перспективе.

TANDAHOS !!! Ја имам групицу људи и сви смо TANDAHOS :twisted: Песма рулз, а, такође и Авејкен Мустакракиш као и Механик Год Криејшн! Елем, морам да додам нешто мени најјаче ...I Do cocaine! ...AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA ...AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA ...I woke up with a clown hands in my pocket...that...that's what i Did today xD

Данас се шетам близу Цветкове пијаце и видео сам у једној књижари књигу која се односи на склад и физички развој човека због једног јединог фактора постојања - секса А недавно сам гледао једну еду емисију поводом тога да је месо допринело развоју сивих ћелија код наших предака, и да је то управо један од битнијих фактора који су утицали на то да се уздигнемо у сам врх ланца исхране.

Не знам ни ја, али сазнаћу - имам гомилу књига. :] не знам једино да ли је Лилит заправо фамозна ''црна тачка'' хороскопа? Имаш ли евиденцију поводом тога?

Мислим да би требало имати у обзиру следеће - Ово је форум који посећују људи да би дискутовали, полемисали, убијали досаду. Никоме нису потребна предавања о Православљу, поготово не на форуму, будите реални - ко још паметан тражи сврху православља на форуму? - Ту сте да износите лична мишљења о дотичној теми у складу теме јер религија је ствар веровања и домена теологије, односно филозофије, а не научно утемељених чињеница. У православљу има много тога што ми се не свиђа, а самим тим то и одстрањујем, поготово уколико је дебилно и у складу с одређеним паганским обичајима. Да се тотално препустим вођству одређених књига или туђих знања или сазнања - нећу. То је готово исто као и да сам члан секте. Духовни пут је онај који сами бирамо. Не верујем у одређене ставке које се односе на хришћансво, поготово када је реч о Рају и Паклу, али верујем у то да душа постоји и да има своју сврху на овом материјалном свету илити у овом материјалном постојању - сврха је учење, благо речено. Не ценим људе који су атеисти јер ипак верујем у више постојање, силу која одржава све на окупу, силу стваралаштва и деструкције у константној тези + и - која се односи на баланс, односно акцију и реакцију. Сматрам да нема ничег лошег у веровању у Бога и придодавању себе кроз облик Православне ( и једино Православља) религије јер у својој основи она подстиче на Љубав и Мир, помагање и алтруизам, схватање самог себе и трагањем за питање постојања. Када је реч о католичкој страни Хришћанства, мени делује исувише глупо јер ограничава много више од Православља које ослобађа. Када се размисли долази се до јасног закључка да је сваки човек који следи љубав, има алтруистичан став, спреман је да помаже другима око себе, има вољу и жељу да верује, зна да разуме себе и своје потребе, мане или врлине - заправо прави верник православне вероисповести. Пост, одлазак у храм, читање било каквих књига од људи који су свој живот посветили....себи и СВОМ просветљењу, афинитет к осуђивању, прикупљивање пара за добробит цркве уместо оних којима је то далеко потребније, саможивост, мржња, егоцентричност...па, за мене немају много важности када је реч о Вери која се базира на филозофији, односно теологији. Свако налази свој пут до љубави, а Православље томе може једино да помогне.