Dark_Elf

white metal... Je l' znaš da i tako nešto postoji. Ima na jednoj od onih matorih kompilacija "Death is just the begining", e pa sećam se nekog benda koji je imao pesmu Invert the inverted cross. E sad, članovi te grupe su valjda u nekom intervjuu izjavili da je to white metal. A imaš i one bugare blackere pravoslavce što su ih reklamirali svojevremo u Mrex-u. Pa ako moderatore ne mrzi (a mrzeće ih verovatno). Mogu da ovu temu rename-uju , i da pobrišu sav spam. Jes', u pravu si... ja na pitanje teme nisam odgovorio, al' i ne znam šta bih rekao.

To može biti tačno, ali budi svestan toga da mnogi koriste nečastoljubive sveštenike da bi svoju slabu volju (lenjost, pre svega, da se ide u crkvu) opravdali. ----------------------------------------------------------- "Ne idem u crkvu zato što su popovi lopovi" je jedna od najbesmislenijih (a vrlo čestih) izjava na ovim prostorima. Moje mišljenje je da blagoslov dolazi od Boga, a ne od popa. Nije na nama da sudimo kroz kakvog će popa doći blagoslov, kroz dobrog i pravednog ili kroz koristoljubivog i pokvarenog. To je na Bogu. A popova savest je na popu, a ne na nama koji bi prvo trebali da pogledamo u svoju savest i vrline, pre nego što zavirujemo u tuđe.

Tolkina čitam od najranijeg detinjstva i iako godine prolaze, ja mu se stalno vraćam (evo i sad Silmarilion "leži" pored mog kreveta). Neki od vas su u početku teme pomenuli da može da se Gospodar ili Silmarilion ili Nezavršene priče pročita jednom i to kad si klinac, a sve više od toga je preterivanje i mazohizam. E pa ja ne znam koliki bih mazohista trebao da budem, ako bih samo pri jednom čitanju mogao da zapamtim svu gomilu detalja kojima obiluju Tolkinove knjige? To niko ne može. Inače, raspravljalo se u ovoj temi o "suštini" ili poruci koju nose Tolkinova dela. Ja nikada nisam tražio suštinu, ali bih se složio sa Dejvidom Dejom (Tolkinov prsten) da je jedna od stvari koja se možda može smatrati suštinom, jeste to što u Gospodaru Prstenova svi glavni karakteri beže od moći. "Volja za moć" rekao je Niče, ali Tolkin u svojem delu bira za najmudrije upravo one koji beže od te moći (jer znaju da će se tom moći iskvariti)... beže od dodira prstena. To je definitivno drugačiji pristup od gomile književnih dela, igrica, filmova... "gde onaj koji uzima artifakt pobeđuje - i to mu je to". Moraću da citiram par postova (iako su stari više od 2 god.) To što tražiš imaš u predgovoru Gospodara Prstenova (I knjiga). Tu Tolkin pojašnjava da mu se smučilo (a i meni se smučilo) da ljudi pokušavaju da njegovo delo predstave kao metaforu o drugom svetskom ratu (Sauron - Hitler, Saruman - Musolini i slični bakrači). Tolkin jasno kaže da on ne vidi nikakvog pobednika u drugom svetskom ratu, on čak opisuje kako bi izgledala radnja knjige da je hteo da bude metafora. Fuck metaforu.

Negde sam video grafit: "Bog je mrtav" - Niče ... "Niče je mrtav" - Bog