Dark_Elf

Ja sam jednom probao da budem ateista. Bilo je to u prvom osnovne kad su mi vezali crvenu maramu i rekli mi da Bog ne postoji. Nisam izdržao ni dve nedelje.

O Piteru Jacksonu i toj filmskoj zajebanciji bih i ja mogao da ti napišem, ali ne na 20, nego na 100 strana. Strašno je kakve je propuste Jackson napravio iako je uz sebe imao svu moguću audio - vizuelnu podršku. Pa ne znam koja su ti interesovanja. Prosto - piši o nečemu o čemu imaš puno toga da kažeš (dobrog ili lošeg). Ja bih recimo pisao o drveću i verovatno bih tu suptilno ubacio i Tolkina i njegovu ljubav ka prirodi (btw. Enti su nastali kao posledica Tolkinovog besa kada je video u kakve se čađave zgrade pretvara ceo zeleni kraj u kojem je on proveo detinjstvo). Ja takođe od najmanjih nogu obožavam drveće i sve u vezi drveća i to je jedan od razloga zašto volim Tolkina. Ubacio bih takođe i koje su posledice ta fantastična bića ostavila i u nekim paganskim religijama. Pokušao bih i da definišem njihov karakter, ma koliko to ludo zvučalo. Ali ja nisam ti , a i ne znam da li bi ti uopšte dali da pišeš o drveću. Cheers.

hehe... zanimljivo je čitati sve ovo. Iako manje mogu da popijem od Axeanosilas-a, moji blamovi nisu ništa manji. Evo jednog: Bilo je to pre dve-tri godine dok sam živeo u Nišu. I sad, kao, krenem ja sa ortacima (i kolegama) na Jazz festival, i kako to uvek biva, cirkaj, cirkaj, cirkaj... Naravno, posle tog festivala smo otišli do centra i nastavili da pijemo. Uglavnom, veče nije bilo ništa posebno, ja sam se po običaju uroljao kao svinja (a i ortaci nisu bili bolji) i krenuli smo kući. E sad, to je bilo to dokle se sećam. E sad... budim se na stepeništu, sav pokočen i muti mi se... vidim moja zgrada... "super", rekoh "taman da se bacim u krevet", "A posao?" pitah sebe, "jebeš posao, vidiš da ne mogu da dišem" odgovorih sebi. Ustadoh, dođoh do mojih ulaznih vrata i mislim "Keva je sigurno budna, taman da se ne mučim sa ključem", počinjem da drndam onu kvaku i da kucam misleći samo na to kako ću da se uvalim u krevet... muka mi je... najzad se vrata otvaraju i ja ulećem i vidim nepoznati mi hodnik... jedan glas pored mene mi kaže "Ej, stani", a ja vidim na kraju hodnika kako istrčava jedna starija žena u spavaćici i uplašeno uzvikne... okrećem se i vidim da pored mene stoji neki zbunjeni momak. Sve se to desilo za dve-tri sekunde i za isto to vreme ja ukapiram da sam nekoj porodici upao u stan. Promucam "Izvinite" i polako se okrenem i izađem. Kad sam izašao iz zgrade ukapirao sam da ja nisam samo pogrešio zgradu i stan, već sam bio u drugom kraju grada.

Piši o Tomu Bombandilu... taj karakter (onako budalast i veseo) i onako odudara od drugih Tolkinovih likova po mom mišljenju. A možeš da pišeš o nekom drugom piscu Epske fantastike... Martin na primer.

white metal... Je l' znaš da i tako nešto postoji. Ima na jednoj od onih matorih kompilacija "Death is just the begining", e pa sećam se nekog benda koji je imao pesmu Invert the inverted cross. E sad, članovi te grupe su valjda u nekom intervjuu izjavili da je to white metal. A imaš i one bugare blackere pravoslavce što su ih reklamirali svojevremo u Mrex-u. Pa ako moderatore ne mrzi (a mrzeće ih verovatno). Mogu da ovu temu rename-uju , i da pobrišu sav spam. Jes', u pravu si... ja na pitanje teme nisam odgovorio, al' i ne znam šta bih rekao.

To može biti tačno, ali budi svestan toga da mnogi koriste nečastoljubive sveštenike da bi svoju slabu volju (lenjost, pre svega, da se ide u crkvu) opravdali. ----------------------------------------------------------- "Ne idem u crkvu zato što su popovi lopovi" je jedna od najbesmislenijih (a vrlo čestih) izjava na ovim prostorima. Moje mišljenje je da blagoslov dolazi od Boga, a ne od popa. Nije na nama da sudimo kroz kakvog će popa doći blagoslov, kroz dobrog i pravednog ili kroz koristoljubivog i pokvarenog. To je na Bogu. A popova savest je na popu, a ne na nama koji bi prvo trebali da pogledamo u svoju savest i vrline, pre nego što zavirujemo u tuđe.

Tolkina čitam od najranijeg detinjstva i iako godine prolaze, ja mu se stalno vraćam (evo i sad Silmarilion "leži" pored mog kreveta). Neki od vas su u početku teme pomenuli da može da se Gospodar ili Silmarilion ili Nezavršene priče pročita jednom i to kad si klinac, a sve više od toga je preterivanje i mazohizam. E pa ja ne znam koliki bih mazohista trebao da budem, ako bih samo pri jednom čitanju mogao da zapamtim svu gomilu detalja kojima obiluju Tolkinove knjige? To niko ne može. Inače, raspravljalo se u ovoj temi o "suštini" ili poruci koju nose Tolkinova dela. Ja nikada nisam tražio suštinu, ali bih se složio sa Dejvidom Dejom (Tolkinov prsten) da je jedna od stvari koja se možda može smatrati suštinom, jeste to što u Gospodaru Prstenova svi glavni karakteri beže od moći. "Volja za moć" rekao je Niče, ali Tolkin u svojem delu bira za najmudrije upravo one koji beže od te moći (jer znaju da će se tom moći iskvariti)... beže od dodira prstena. To je definitivno drugačiji pristup od gomile književnih dela, igrica, filmova... "gde onaj koji uzima artifakt pobeđuje - i to mu je to". Moraću da citiram par postova (iako su stari više od 2 god.) To što tražiš imaš u predgovoru Gospodara Prstenova (I knjiga). Tu Tolkin pojašnjava da mu se smučilo (a i meni se smučilo) da ljudi pokušavaju da njegovo delo predstave kao metaforu o drugom svetskom ratu (Sauron - Hitler, Saruman - Musolini i slični bakrači). Tolkin jasno kaže da on ne vidi nikakvog pobednika u drugom svetskom ratu, on čak opisuje kako bi izgledala radnja knjige da je hteo da bude metafora. Fuck metaforu.

Negde sam video grafit: "Bog je mrtav" - Niče ... "Niče je mrtav" - Bog