Dark_Elf

Počni od pravljenja sajta za javno komunalno preduzeće.

Da nije Moonfall? To je (solidan) klon Elite-a. Ne sećam se drveća, ali je bila u 3D okruženju, i nisko letiš po površini meseca.

Nisu toliko bili bolji od nas (mada ni isu igrali kako umeju), ali jbg, kad ovi naši nemaju muda da srčanije potrče kad se pruži prilika. Onaj prvi gol je samo glupost golmana koji ne ume da istrči, skoči, i rukama izbije loptu koja polako pada.

Je l' gleda neko uopšte utakmicu?

Jes. Nije smešno... nego ja ga nisam izvalio, pa sam hteo da vidim da li neko može. Evo nekih sličica, ne znam da li su bile:

Je l' izvaljuje neko ko je ovo?

I Bog se popišao po vama.

Jes' vala. Imao sam dosta GNR spotova na VHS-u. Mada je meni Paradise City uvek bio bolja pesma.

Je l' pičio ovo neko na Komodoru? Bila vr' igra... i teška... https://www.youtube.com/watch?v=vrS1hcyNIDs

Ja sam negde čitao, ali nisam probao, jedan bapski recept, da se kao u nekoj bočici (sa uskim grlom) sipa malo zašećerene vode. Muva onda uđe i ne može da izađe, ili padne u vodu.

Po niku se vidi da B@k@ voli net Sedeo je jutros sve do pola pet Gledao temu sa najboljim cicama I tražio savršenu, sa dobrim sisama Taman odustade, i ode da spije Al' Sisus upravo nešto postuje Pogleda temu, naš nesretni B@K@ A ono, ne Sisuv post, no slika sa avatara Leva ga sisa hipnotiše, a desna ga boksuje Kao van monitora obe da postoje Da li je moguće, pita se naš B@k@ Al' kasno več, smeši mu se crna raka Ubite me Deretićem.

Problem je što domaći poslodavci koriste "sticanje iskustva" da ljudima maksimalno smanje primanja, a da ih rabe kao normalno zapošljene. Mi smo toliko malo i bedno tržište da argument tipa "stičeš iskustvo, upoznaješ ljude u branši", je presmešan, i to pogotovo u doba interneta gde na youtube možeš naučiti sve od štrikanja, preko izrade nakita, pravljenja bombi, do IT-a, i to brže i bolje nego da te neki naš nabeđeni "umetnik i dizajner" obučava (ionako je i taj isto naučio na youtube). Ja ne znam bukvalno nijednu (privatnu) domaću firmu, u kojoj zaposleni može zaista da napreduje, u pravom smislu te reči: da mu se povećava plata, da se premešta na više funkcije, i da se recimo firma založi i pošalje ga na kurs o svom trošku, i tako dalje... Ako ima, svaka čast, ali ja ne znam za nijednu. Sa druge strane, znam firme u kojima gazde kupe auto od pogođenog posla, daju radnicima bedne plate, isfušare posao tako da se strani klijent nikada više ne vrati da sarađuje, i onda zatvore firmu posle par godina (naravno, sa dugovanjem plata nekoliko meseci radnicima).

Brate, koliko oni tih krugova imaju? Ja bih tražio da mi plate za toliko cimanje, jer mu to dođe kao posao pre nego što dobiješ posao.

Mislim da je ovo najpogodnija tema za ovo: http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/696373-ustala-iz-groba-lekarka-videla-raj-pakao-i-cistiliste-foto :rockdevil: ima i dobrih komentara dole.

Kod Heroja je specifično (odnosno, svaka im čast) to da ima toliko rasa, toliko resursa, toliko jedinica, toliko heroja (i različitih pravaca razvijanja heroja). A sve to: odlično izbalansirano. Po meni, kad praviš igru, nije toliki problem praviti različite rase i karakteristike, ali kad dođeš do toga da treba da svi budu različiti, ali suštinski jednaki po jačini... e to je bato zajebano. Zahteva dane i dane testiranja igre, i mukotrpan rad.

Ne može umetnost biti prastara. Kao kad bi rekao da je neko klasično delo prastaro. Umetnos' je umetnos'. A Heroje su pravili likovi koji znaju da crtaju. Istina, izgleda malo prenatrpano, i uvek može bolje, ali i ovo je super.

Pa sad, malo je teže naći jednu stvar u životima ljudi koji su im promenili kompletno način razmišljanja. Svakako da ne bih bio isti čovek da nisam odigrao sve te igre, ili odgledao filmove koje sam odgledao, ili pročitao knjige... Ali ima jedna stvar za koju mogu reći da mi je temeljito promenila (iliti usmerila) život. Warcraft, Starcraft, Diablo... odnosno kompanija Blizzard. Oduvek su me fascinirali njihovi cinematici između misija, introi i trejleri, te me je to i oteralo u oblast (3D animacija) od koje danas živim. Od njih sam naučio (gledajući iznova i iznova) njihove renderovane filmove, šta to znači biti perfekcionista. Pogotovo kada sam malko dublje ušao u sve to, i video do kojih su monstruoznih detalja oni prionuli poslu, shvatio sam koliko je to inspirišujuće (a bogami i deprimirajuće) delovalo na mene, i teralo me da se osetim manjim od mahovog zrna, da se više i više trudim u mom poslu (mada i dalje sam svetlosnim godinama daleko od njih (mada, ako je za utehu, ja sam jedan, a njih ima 100 )). Na primer, posle stotog gledanja cinematica Arthas Betrayal iz Warcraft 3 igrice, u kadru sa zvonima, primetim da se u pozadini leluja paučina (koju je trebalo isimulirati, izmodelovati, osenčiti), i prosto me takav pristup poslu ostavio bez teksta. Posvetiti se izradi nečega što će tek posle 10-og gledanja uočiti 2% ljudi, mogu samo ljudi koji vole svoj posao. I igrice su im istog kvaliteta, premda je Blizzard od kompanijice jako talentovanih momaka, prerastao u giganta, i dalje drže taj neki kvalitet, mada ih definitivno više gotivim iz perioda Starcrafta 1 i Warcrafta 3.

I Bog bi se izblamirao da veruješ u njega.

Pa to su verovatno taštine helanke. Kako da pokaže?

Ili se Bog Svedržitelj javi, i kaže da mu je najveći blam što je Jaroslava uopšte stvorio.