Dark_Elf

Jes. Nije smešno... nego ja ga nisam izvalio, pa sam hteo da vidim da li neko može. Evo nekih sličica, ne znam da li su bile:

Je l' izvaljuje neko ko je ovo?

I Bog se popišao po vama.

Jes' vala. Imao sam dosta GNR spotova na VHS-u. Mada je meni Paradise City uvek bio bolja pesma.

Je l' pičio ovo neko na Komodoru? Bila vr' igra... i teška... https://www.youtube.com/watch?v=vrS1hcyNIDs

Ja sam negde čitao, ali nisam probao, jedan bapski recept, da se kao u nekoj bočici (sa uskim grlom) sipa malo zašećerene vode. Muva onda uđe i ne može da izađe, ili padne u vodu.

Po niku se vidi da B@k@ voli net Sedeo je jutros sve do pola pet Gledao temu sa najboljim cicama I tražio savršenu, sa dobrim sisama Taman odustade, i ode da spije Al' Sisus upravo nešto postuje Pogleda temu, naš nesretni B@K@ A ono, ne Sisuv post, no slika sa avatara Leva ga sisa hipnotiše, a desna ga boksuje Kao van monitora obe da postoje Da li je moguće, pita se naš B@k@ Al' kasno več, smeši mu se crna raka Ubite me Deretićem.

Problem je što domaći poslodavci koriste "sticanje iskustva" da ljudima maksimalno smanje primanja, a da ih rabe kao normalno zapošljene. Mi smo toliko malo i bedno tržište da argument tipa "stičeš iskustvo, upoznaješ ljude u branši", je presmešan, i to pogotovo u doba interneta gde na youtube možeš naučiti sve od štrikanja, preko izrade nakita, pravljenja bombi, do IT-a, i to brže i bolje nego da te neki naš nabeđeni "umetnik i dizajner" obučava (ionako je i taj isto naučio na youtube). Ja ne znam bukvalno nijednu (privatnu) domaću firmu, u kojoj zaposleni može zaista da napreduje, u pravom smislu te reči: da mu se povećava plata, da se premešta na više funkcije, i da se recimo firma založi i pošalje ga na kurs o svom trošku, i tako dalje... Ako ima, svaka čast, ali ja ne znam za nijednu. Sa druge strane, znam firme u kojima gazde kupe auto od pogođenog posla, daju radnicima bedne plate, isfušare posao tako da se strani klijent nikada više ne vrati da sarađuje, i onda zatvore firmu posle par godina (naravno, sa dugovanjem plata nekoliko meseci radnicima).

Brate, koliko oni tih krugova imaju? Ja bih tražio da mi plate za toliko cimanje, jer mu to dođe kao posao pre nego što dobiješ posao.

Mislim da je ovo najpogodnija tema za ovo: http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/696373-ustala-iz-groba-lekarka-videla-raj-pakao-i-cistiliste-foto :rockdevil: ima i dobrih komentara dole.

Kod Heroja je specifično (odnosno, svaka im čast) to da ima toliko rasa, toliko resursa, toliko jedinica, toliko heroja (i različitih pravaca razvijanja heroja). A sve to: odlično izbalansirano. Po meni, kad praviš igru, nije toliki problem praviti različite rase i karakteristike, ali kad dođeš do toga da treba da svi budu različiti, ali suštinski jednaki po jačini... e to je bato zajebano. Zahteva dane i dane testiranja igre, i mukotrpan rad.

Ne može umetnost biti prastara. Kao kad bi rekao da je neko klasično delo prastaro. Umetnos' je umetnos'. A Heroje su pravili likovi koji znaju da crtaju. Istina, izgleda malo prenatrpano, i uvek može bolje, ali i ovo je super.

Pa sad, malo je teže naći jednu stvar u životima ljudi koji su im promenili kompletno način razmišljanja. Svakako da ne bih bio isti čovek da nisam odigrao sve te igre, ili odgledao filmove koje sam odgledao, ili pročitao knjige... Ali ima jedna stvar za koju mogu reći da mi je temeljito promenila (iliti usmerila) život. Warcraft, Starcraft, Diablo... odnosno kompanija Blizzard. Oduvek su me fascinirali njihovi cinematici između misija, introi i trejleri, te me je to i oteralo u oblast (3D animacija) od koje danas živim. Od njih sam naučio (gledajući iznova i iznova) njihove renderovane filmove, šta to znači biti perfekcionista. Pogotovo kada sam malko dublje ušao u sve to, i video do kojih su monstruoznih detalja oni prionuli poslu, shvatio sam koliko je to inspirišujuće (a bogami i deprimirajuće) delovalo na mene, i teralo me da se osetim manjim od mahovog zrna, da se više i više trudim u mom poslu (mada i dalje sam svetlosnim godinama daleko od njih (mada, ako je za utehu, ja sam jedan, a njih ima 100 )). Na primer, posle stotog gledanja cinematica Arthas Betrayal iz Warcraft 3 igrice, u kadru sa zvonima, primetim da se u pozadini leluja paučina (koju je trebalo isimulirati, izmodelovati, osenčiti), i prosto me takav pristup poslu ostavio bez teksta. Posvetiti se izradi nečega što će tek posle 10-og gledanja uočiti 2% ljudi, mogu samo ljudi koji vole svoj posao. I igrice su im istog kvaliteta, premda je Blizzard od kompanijice jako talentovanih momaka, prerastao u giganta, i dalje drže taj neki kvalitet, mada ih definitivno više gotivim iz perioda Starcrafta 1 i Warcrafta 3.

I Bog bi se izblamirao da veruješ u njega.

Pa to su verovatno taštine helanke. Kako da pokaže?

Ili se Bog Svedržitelj javi, i kaže da mu je najveći blam što je Jaroslava uopšte stvorio.

Ludilo, nisam znao za ovo. Samo, ipak me strah hvata. Nisam neki ljubitelj gramzivog Ubisofta, bojim se da je ne naprave skroz arkadnom. Grafika mi je nit' stilizovana, nit' realna... pojma nemam kako će to na kraju izgledati. Googlao sam malo i o timu koji programira. Nije baš da imaju neki veliki repertoar igara iza sebe (uglavnom igre za Iphone). Ali dobro, treba biti i optimista. Možda momci odrade sjajan posao.

Starcraft 1: Sve na svom mestu. Grafika impresivna (za ono vreme), gameplay neprevaziđen, rase potpuno izbalansirane, a priča koja je dostojna najvećih SF romana. Nebrojano puta sam je obrnuo, zajedno sa espanzijom Broodwar. Definitivno ogroman uticaj, jer sam ostale strategije (a i uopšte igre) počeo da poredim sa njom. Jako retko se ne tržištu pojavi igra koja je u svim segmentima potpuno ispolirana. Might and Magic 6,7,8: Kada sam prvi put probao šesticu, (samo što sam završio Dungeon Master 2, koji je bio dosta starija igra sa rotacijom od 90 stepeni), bilo je to kao ostvarenje snova. Pravi frp koji ima potpunu slobodu kretanja (nalik na doom), gomilu oružja, magija, kvestova. Još kad sam izvalio da ima ne jedan, nego dvadesetak gradova, nisam mogao da verujem... magija za letenje... neverovatno. Bio sam ubeđen da će se takve igre praviti tek za mnogo godina. Šesticu nikad nisam obrnuo (ponovo je sad igram), sedmicu nekoliko puta, a osmicu jednom. Krivo mi je što su devetku tako ujebali, a bila bi fora uraditi 10-ti deo u novijim engiinima. Heroes of Might and Magic 3 & Disciples II: Dark Prophecy Ne slažem se sa Hefestom da Heroji 3 imaju lošu grafiku. Umetnost je umetnost, bez obzira kada je nastala, i malo igrica ima onako lepe pejzaže, kao u gradovima gde su heroji. Možda je malko pretrpana mapa na kojoj se krećete sa herojem zbog gomile dodataka i neprijatelja, ali nimalo ne utiče na igrivost. Disciples II: Dark Prophecy je isto odlična igra, veoma nalik Herojima 3, možda je ponovo instaliram. Simon the Sorcerer, Secret of the monkey island 1,2; Curse of monkey Island: Sve ove avanture imaju zajedničku jednu stvar: Ne dajte da vas zavara šarena grafika, jer ćete se pomučiti da ih završite. Humor je izvanredan (U Sajmonu kad vas jedan od čarobnjaka pita otkuda znate da je on čarobnjak, jedan od odgovora je: "Zato što kad stanem mišem preko tebe, piše: "Wizard" ) Master of Orion 2, Civilisation 3: Iako me Civ 3 uvek nervirao zbog varanja protivnika na težim nivoima (za razliku od MOO2, gde protivnici zaista bolje igraju), toliko sam igrao Civ 3, da ne mogu da propustim da je pomenem. Svako ko je igrao pomenute dve igre zna da je svaka partja unikat, kao da igrate potpuno drugu igru. MOO2 ima čak i da sami pravite i konstruišete svoje brodove sa tehnologijama koje ste do tada otkrili i defiitivno je igra za "any place, any time". Od arkadnih: Mortal Kombat definitivno. Prva 4 dela. Sjajni karakteri, sjajna priča, neprevaziđena igrivost.

Ali "šukno"... haha

Hvala drugar... nisam očekivao odgovor ovako brzo. Samo ti cepaj, doći će ideje sa svakom novom opcijom koju otkriješ.

Intro za igru za klijenta. Modeling: Predrag Krišan Moja malenost: sve ostalo https://vimeo.com/65565307