Dolly

zaboravih Fridu- la llorona je tako divna pesma...

nisu savrseni naravni ali igra linija i povrsina to tako volim. iskreno puno sam naucila od kad studiram... ali bice jos bolje ...trudim se hvala p.s. ovo sam radila sa tako puno ljubavi...

upravo... hvala...drago mi jes to si ih pogledala!

potpis=ja... nego kad god slusham Siren-Tori Amos pomislim na tebe!

e wayne's world do jaja... ples u tami, great exp... velvet goldmine gladijator... uh ima ih punnooo

ovo sam skoro radila http://i7.photobucket.com/albums/y286/doll...-120953forp.jpg http://i7.photobucket.com/albums/y286/doll...-120955forp.jpg

Halfte des Lebens- ko moze da nadje neka pogleda, biografija Friedrich Holderlin (nije za homofobichne!)

tongue me like before you never had don't want to sound so rude but then again... ...I like to watch you being nude HMMM I LOVE IT---procitacu lagano ostale...ovo mi je upalo u ochi..murderer je opaka svidja mi se

hvala ..jos dosta toga na glittercabaret.blogspot.com

hvala na iscrpnom komentaru!

ma relax.... glupa navika zahvaljivanja!

zavisna sam od toga..a to je tako grozno ...

to je bila samo moja muza...

a sta je danas savrseno... moze i bolje...

extra..hvala

-Maske- Jedno umetnicko delo povlaci drugo! “U zivotu je kao na maskenbalu, kad svi skinu maske prestaje veselje.” Pavle Kovacevic Baceni smo u neko pozoriste, u neki teatar, i svako igra svoju ulogu. Bolji glumci, razume se, bolje prolaze.Gluma je cista neiskrenost! Los sam glumac, sem kad je neophodno, a i onda sam daleko od Holivuda. Bez moci da volim ja sam samo maska sa jezivim osmehom, a prevelika ljubav me ubija, ubija mi dusu i pretvara me u masku, masku sa suzama. A ja i sredina, ne idemo zajedno!Svesna sam da sam ekstrem, i to volim… Stvari se najcesce menjaju da bi ostale iste. Moram da promenim sliku da bi poenta opstala, da bi moja dusa opet bila zdrava, da bi moja dusa ponovo bila netaknuta.Telo je grob duse.Moram svoj grob da ocistim od slanih suza, uvelog cveca, uspomena i izgorelih sveca.I onda mogu dalje! Ja uvek pitam ono sto znam, pa nista novo ne doznajem, ne mozete me iznenaditi. U zelji da kazem sve, najbolje je ne reci bas nista, nista vise. -Svet- Svet je pun osoba, koje u opste i nisu osobe. Oni su izgubljeni, ali ti jos nisi. Ima nade! Pogledaj gore, pokusaj da procitas znake na narandzastom nebu. Dodirni travu boje mastila, oseti miris savrsenih crnih kupina. Ja sam ih stvorila za tebe. Ja cu obojiti tvoj sivi zivot, ako samo dozvolis. Obojila sam i dan, i noc. Ja sam stvorila svet onakav kakav treba da bude- i upravo onakav kakav nije! Uhvati moju ruku, setacemo pokraj purpurne reke, ubracu ti plavu jabuku. Udahnucu ti zivot ponovo.ako ne zelis da spavas ikad vise, ako zelis da zivis i da dises, samo mi daj ruku.Ne boj se sta ce reci! Ti to mozes…a ja to smem. -Podstanari- “Mi smo vise spremni da volimo one koji nas mrze, od onih koji nas vole vise nego sto zelimo.” La Rosfuko Nasa kuca je lepa.Nesavresena kao i ljudi koji u njoj zive. Zidovi su zuti i oseca se zagusljivi dim cigareta. Ne nedostaje mi sunce, ne fali mi dan. Vidim sasvim dovoljno kroz prozore zamagljene i neciste. Osecam samo miris rajskog vrta kroz pukotine trule tavanice. Svuda cveta Bodlerovo cvece.Unutra smo-vecni cimeri.Podstanari. Gospodare nama, a da to i ne znamo. Vole nas, koliko inas i mrze. “Tvoje ponasanje je kljuc kojim zatvaras sva vrata izmedju nas.” Ponekad se popnem na krov onog podzemlja, samo mirisem vazduh i prizivam kisu, i nadam se.Nadam se da mi rastu krila, molim se da mi rastu krila. “Ako nemas krila ne znaci da ne mozes da letis!!!” Jedan svetac je nestao zauvek okaljan grehom, jedna ljubav je nestala-srce ljubavnika je probijenosecivom, jedan plesac je zaboravio svoje korake, jedno more je izgubilo talase, jedan smeh se pretvorio u plac.Jedna vrata su zakljucana, zauvek… -- Unutra smo, vecni cimeri.Podstanari ovog sveta. Sedim u kaputu, gusim se u prijatnom dimu.Hladno je.Neprirodno prijatno. Bole me ledja i ja se nadam.Cujem divnu zvonjavu, i nadam se.A znam da je savrseno uzaludno. Ja sam tu i ne mogu nigde dalje…Cujem te u drugoj sobi, dises glasno, hodas bucno, postojis iza tih vrata. Mirna sam, tu si, postojis. Drska si, hladna, ne trazis nista, ne nadas se nicemu, ne kajes se, nista te ne boli,radujes se malim stvarima,tvoj zivot je tvoj savrseni red, tvoj univerzum.Tvoj plafon je nebo,tvoje svetlo je sunce, zvezde tvoje sestre, a tvoja pesma vetar.Ravnodusna si! U tvom svetu nemam mesta ni za koga vise.Postaces bezosecajna. Smejem se kad si srecna, patim kada si tuzna, ne disem kada spavas ne bi li te zastitila tisinom.Osecam bol i nadam se da ne moze boleti vise no sto vec boli, nadam se, naivno, detinje!

znaci mi puno tvpj komentar--hvala

nastala je iz necega dubokog..iz nekoga koga ti jako dobro znas....

just like that-- lepi moj genije!!!! perverzijo--- znala sam da ce ti se dopasti, makar malo....

shal od svile-Haustor

ma ne...mislim svaka je prica za sebe... ali veci deo je posledica jednog osecanja.... veronika-- poz

hvala.... nije nista extra .... proveri pp pa ako cenish da nesto od onoga valja da objavim ... kisss NAJVECI

-Hod po vodi- Sve je bilo dobro u fikciji, u imaginaciji dok te nisam izgubila, pa gde drugde, nego u realnosti.Ono cuveno-san nije san ako se ne probudis kad je najzanimljivije. Gubis od trena kada si u potpunosti sigurna da ti je do nekoga zaista stalo. Cini mi se da sam ceo svoj zivot, kad god bih bila sa nekim, zapravo bila sasvim sama.A onda se desilo, ono, onde sa tobom.Vise nisam hodala ulicom sa samom sobom-imala sam tvoj lik u ocima, imala sam te svuda po sebi. i to je promenilo sve. Ali, dok trepnes prodje noc i dodje savrseno belo jutro koje pokazuje kraj. Ljubav pocinje da bledi od trena kada se rodi, a bas tog jutra znas da je ljubav zaista nestala. Sada samo mogu da kazem da je tama nekada bila nase svetlo.Sada moram da prezivim noc bez tebe i da sacekam potpuno prazan dan, novi dan…sa samom sobom. Zasto sam ja uvek iskrena osoba u neiskrenoj ljubavi. Moram da promenim vazduh, da otvorim vrata za nove zore, ma sta one nosile, ma koliko god bola nosile, da hodam sa zatvorenim ocima po zici, sa otvorenim u susret vozu, da se osmehnem na sahrani, rasplacem na vencanju, da promenim frizuru i nastavim dalje… Shvatila sam da je zivot moj, pa cak i kad ga ne zelim, cak i kad sam sama, pa cak i kad od njega potpuno odustanem.Okrene se, zvekne me po sred cela, nece da me ostavi na miru.Zivot nije odustao od mene, a ja ne zelim da ga razocaram i odustanem od njega. Ti si od mene odustala!...I ja sam od tebe, kristalno jasno.Da ti nisi od mene,ja ne bih od tebe.Da ja odustanem od zivota…pa bila bih kao i ti… Nastavljam dalje, iako mi to sad deluje kao hod po void.Ako nista nije jednostavno kao sto izgleda, kako li je tek ono sto od pocetka izgleda komplikovano?Kazem vam ja, hod po vodi!

od "starijh" nezamenljivi Fight club, blow, butterfly effect.. gledala sam Arsen Lupen--kostimografija vrhunac, radnja nebuloza

rundek-shal od svile me uvek rasturi, air-playground love .... tuzne pesme su moj fetish, svecane bele kosulje-ali samo instrumental...