JOURNEY
Naša mala ekspedicija, od otprilike 50 članova krenula je (iz Bečeja) prema prestonici tog 15-og juna, oko 14.30h. Bilo je veoma toplo, svi smo bili obučeni u crno (a u čega bi drugo?!), klima nije radila... sve je to prouzrokovalo situaciju da nam je bilo potrebno nešto čime ćemo se rashladiti. Rešenje je nađeno u vidu piva, jednog proizvođača koga nećemo spominjati (nema besplatne reklame). Dakle, pošto smo se napakovali i to mislim BAŠ napakovali, put je mogao da počne. Sam put je bio manje-više dosadan, jedino što je donekle razbijalo učmalu atmosferu u busu su bile piš pauze i (Albertovo i moje) iživljavanje na mikrofonu koje je predviđeno za "turističke" ture, kakva je bila i ova. U busu se "slušao" White Zombie: Astro Creep 2000, kažem "slušao" jer je "ozvučenje" bilo očajno! Nije toliko bilo slabo, koliko je sama buka motora bila ogromna. Dečko ispred mene je uporno pokušavao da svira "One", ako se dobro sećam, a ja sam uspevao da čujem svaki 5-6 ton! E da, u toku puta, desio se i jedan smešni trenutak, bar za nas koje smo bili u busu, jer smo nakon jedne brze piš pauze uspeli da zaboravimo Alberta na putu... Trebalo nam je 500m da shvatimo da ga nema. To nije moglo da nas pokoleba, uostalom takve stvari su izgleda postale uobičajene kad je reč o organizovanim polascima iz Bečeja. Nakon nekih 2.5 sata, znači oko 5, kada smo po mojoj proceni trebali da već stignemo do Beograda... mi smo i dalje tavorili u busu! Čudno i donekle poznato truckanje busa nateralo me je da pogledam kroz prozor što je prouzrokovalo veeliko zaprepašćenje jer smo prelazili pančevački most! Svako ko se imalo razume u geografiju bi krenuo poznatom trasom: Bečej - Novi Sad (auto put) - Beograd ili čak: Bečej - Novi Sad - Inđija - Stara Pazova - ... - Beograd! Ali ne, mi smo morali preko Banata. Neka se ne uvrede stanovnici pomenute regije, nemam ništa protiv njih, ali ovo je ogromna glupost, koja nas je koštala dodatnog truckanja u busu! Nekako smo ipak stigli, usput svesrdno pozdravljajući metalce pored kojih smo prolazili, slali poljupce i srednje prste (kako je ko zaslužio) i uopšte, ponašali se kao srednjoškolci na eskurziji...
ARRIVAL
... samo što smo imali mnogo više alkohola uz i u sebi! Nakon veoma brzog istovaranja naših persona iz napola uništenog busa (sa nama je ispalo i gomila smeća), zatekli smo se pred samom kapijom JNA stadiona! Međutim, Marfijev zakon je uvek u blizini, tako je bilo i ovaj put! Nakon što smo jedva uspeli da izbacimo jednog saputnika iz busa (toliko se napio PRE koncerta da je to bilo neverovatno) uputili smo se prema ulazu... ali k**ac, uspeli smo da ubodemo južnu kapiju a pošto smo svi (tj. skoro svi) imali karte za zapad čekalo nas je smaranje pred istoimenom! Nakon što su nas detaljno prepipali u potrazi za skrivenim predmetima koji bi mogli da se iskoriste kao oružje (npr. plastična flaša od 1L - puna smrtonosne vode) pustili su nas unutra! Naravno, od narukvica koje bi nam obezbedile ulaz među "povlašćene" nije bilo ništa, bile su već podeljene... Doduše ne sve, pošto su se mogle kupiti od članova obezbeđenja, za cirka 500 din! Sve legalno & pošteno! Sledećih 2h, od 18-20h nam je proteklo u ogromnom smaranju, jer niko nije bio lud da se napije (ponovo), pošto je pivo bilo 100 din. I uopšte, izgleda da je sve bilo 100 din, verovatno da ne bi vraćali kusur! E baš mi je životna želja da razbijem Hetfield-u glavu gvozdenjakom od 20 din... E da, muzika koja je išla sa razglasa je... u najmanju ruku za (samo)ubistvo! Prvo bih ubio DJ-a a onda i sebe jer sam dozvolio sebi slušanje No Doubt, B. Spears & Co. čitavih 2 sata!!! Ajd, oprostićemo onome ko je odgovoran za ovakvo sranje, ali jedino ako dokaže da je Mocart lično... samo on bi uspeo da podnese ovakvo nešto i ostane smiren!
FOREPLAY
... iliti predigra, tj. predgrupa. Na početku, da kažem da je svirao Van Gogh. I to je sve... Za one koji žele da malo više saznaju šta i kako je bilo, još samo par reči: svirali su - umesto Alogije, tj. više su puštali semplove nego svirali i tj. "svirali" su čitavih 30-ak minuta, kada smo ih bukvalno oterali! Bolje da nisu ni dolazili! Odličan album "Hodi" (iz 1996, ako se ne varam), moj prvi album od Van Gogh-a koji sam ikad čuo... mixovan sa semplovima... osakaćen i potpuno uništen... ne želim ni da se sećam!
(SEX AND) ECSTASY
... of gold, sa insertima iz filma "The Good, The Bad And The Ugly", označio je početak "pravog" koncerta. Pre toga, na video bimu je prikazan trailer za novi dokumentarac Metallica-e "Some Kind Of Monster". Nakon introa, usledila je krljačina - "Blackened"! Apsolutno perfektno odsviran! Dokaz za to je i ogromno oduševljenje u publici, i modrica (prva u nizu) koju sam zaradio. Ko mi je kriv, kad hoću u 2-3 red! Sledi "Fuel", začinjen pirotehničkim efektima, "Harvester Of Sorrow", posvećen samo NAMA! Zatim još jedan stari hit "Welcome Home (Sanitarium)"... uostalom, dosadno mi je da nabrajam, evo vam setlist:
The Ecstasy Of Gold
Blackened
Fuel
Harvester Of Sorrow
Welcome Home (Sanitarium)
Frantic
For Whom The Bell Tolls
St. Anger
Sad But True
Creeping Death
Fade To Black
Battery
--------
Wherever I May Roam
Nothing Else Matters
Master of Puppets
One
Enter Sandman
--------
The Four Horsemen
Seek And Destroy
Mogu samo da se složim sa mnogima da su "Frantic" i "St. Anger" mnogo bolje uživo, nego na disku, i da "One" zvuči fenomenalno, mnogo bolje nego što sam zamišljao da može biti, "Creeping Death", "Sad But True", "Fade To Black" i "For Whom The Bell Tolls" (sa gašenjem svetla!) - monstruozno dobro! Uostalom pogledajte setlist i prvi encore - Wherever I May..., Nothing..., Master..., One, Enter..., posle ovog ništa više nisu ni morali da sviraju, ali ipak jesu - The Four Horseman i za sam kraj "Seek And Destroy", to nisam verovao da ću čuti ikad live! Nakon punih 2'20", koncert je bio gotov a i mi smo! Zaključak: bez obzira šta ja napisao, nikakve reči ne mogu da opišu ovaj koncert, i jednostavno, morali ste da budete tamo da uhvatite delić atmosfere koja je vladala na stadionu!
RETURN
... nakon što smo izašli sa koncerta, sakupili smo se kod SC "25. Maj". Ja sam tek kasnije saznao da je to ustvari nedaleko od "Kuće Cveća"! Kad smo već bili tu, mogli smo da svratimo do bivšeg predsednika!:-) Šalu na stranu, vozač a samim tim i bus je dosta kasnio te smo mogli samo da blejimo kod pomenutog centra, ispijajući galone vode koju su prodavci ispred stadiona uvaljivali za 40din/0.5L! Sramota! A još veća sramota što na stadionu nigde nisi mogao naći ni kap vode (ne računam toalete, naravno!), prodavali su samo pivo & sokove! Uglavnom, kad je bus konačno stigao i mi se konačno smestili, usledio je povratak kući - putovanje u noć od 3h i konačno smo stigli na početno odredište oko 3.30h, umorni (bar oni koji nisu spavali u busu - među njima i ja) ali i srećni, jer ovakvo nešto se doživi jednom u životu. Odličan koncert, najbolji na kom sam ikad bio! Znam, uvek će biti onih koji će reći - "doći će oni opet na sledećoj turneji..." ili "ne slušam ja baš njih toliko..." Što se tiče "ne slušam..." izjava - žalim vas! A što se tiče "doći će..." izjava - da, ali to će biti drugi put, a ne prvi! A ko od nas još pamti drugi put...
www.underground-radio.co.sr
