Dushan S

Ovde su svi tiraži rock bendova bilo kog žanra takvi da je prodati preko 1000 diskova više izuzetak nego pravilo. Znači diskografska kuća ili računa da će bend snositi deo troškova izdavanja, ili računa na prodaju par stotina komada i da će od toga pokriti troškove izdavanja. A to se proda ako se bend malo potrudi. Naravno, za Dž Dž dupla pedala materijal je druga priča. Mada opet, čudi me da ne možeš naći izdavača, ako već nekoliko bendova sa ovih prostora izdaje za neku stranu kuću svoj materijal, a biti ovde je strašan hendikep, zašto bi to onda tebi morao biti problem? Dobro, priznajem, nisam čuo vašu muziku, ne znam tačan žanr. Poslušaću malo kasnije!

Slušaj, jedino ako živiš u inostranstvu, (vidim ti da se pominje Germany) ali ovo je Srbija, a negde ja svojom pričom gađam ljude na ovom forumu koji su zaglavljeni ovde. "Underground" je u Srbiji često samo razlika da li bend zna da svira i uopšte, da li je u stanju da snimi valjan materijal. Ako bend nije u stanju da snimi nešto ozbiljno, šta će mu onda 200 diskova, i šta će to da promoviše? Ako može da snimi nešto ozbiljno, onda će da izda odmah album, opet mu ne treba promo izdanje. U Srbiji je VEOMA lako izdati album, pa ta neka faza u kojoj bendovi napolju mogu ceo vek da provedu "Sjajan bend ali nikako da ubodu record deal" jednostavno ne postoji. Ako radiš samo i ekskluzivno za napolje, onda je to druga priča. Ako misliš i sa ovim gore na inostranstvo a ni na koji način na Srbiju, onda možda donekle ima smisla, možda. Pa kao, da bi imao primerke diska koje ćeš slati diskografskim kućama u nadi da će neko izdati, ali mislim da ni tu brojnost diskova i kome će sve biti poslati ne igra ulogu koliko neke druge stvari. Ako misliš da "Samoizdaješ" album i šalješ ga po belom svetu, meni je to besmisleno. Za bilo koji pristojan materijal koji ima neke kvalitete može da se nađe neka izdavačka kuća. Ne vidim nikakvu prednost "samoizdavanja" osim u jako opskurnim podžanrovima koji imaju uzak krug fanova. Onda ima smisla jer možeš da gađaš lako svoj "Target audience" preko malog broja fanzina, sajtova i foruma. Ako izdaš album, i treba da šalješ stanicama, sama ta činjenica da imaš izdanje je dovoljna da ti omogući da se obratiš ljudima sa stanice, uspostaviš kontakt i ako postoji raspoloženje daš im link do fajlova ili im pošalješ netom. šta će ti onda urađen komplet disk? I šta će ti da bi neko iz nekog fanzina napisao nešto? Ako je bitan, pošalješ mu original. Ako nije toliko bitan, pošalješ mu link do verzije albuma , gde imaš kao jpg. Ceo omot albuma i mp3. To mu je dovoljno za recenziju. Dakle opet je pravljenje velikog broja promo kopija diskutabilno. Prodavanje mi je već relativna varijanta. Ovde nećeš prodati ništa to je sigurno. Za prodaju online, ne znam koliko će ljudi da kupi homegrown CD nekog benda koji to nije oficijalno izdao, jako sam skeptičan da se tako može stići do trocifrenog broja. U Srbiji, možeš samo slučajno da se nađeš u medijima ako si demo bend, uglavnom je tako. Samoizdat = nemaš album. U glavama većine ljudi "Sami umnožili" ili "Neko im umnožio" = amaterizam, momci sami ne[to snimili pa dele, neozbiljno. Tj znači da nije dovoljno dobro jer niko nije hteo da izda. Sa obzirom kakva sve izdanja ugledaju svetlo dana, ta predubeđenja su uglavnom i tačna. Opet, jedini izuzetak su bendovi sa ekstremnijom muzikom i u nekom uskom podžanru, tipa radiš doom gothic industrial na nemačkom, pa logično, ne ide ići u PGP. Za napolje, to ima pozvanijih od mene pričati, ali koliko znam, opet se isto hvata, izdavanje albuma te validira na mapi, bend postoji, ozbiljan si dovoljno, ima smisla to što radiš. Nemaš album ili si sam nešto umnožio = demo bend. A demo bendu su mnoga vrata zatvorena ili te gledaju sa određenim predubeđenjem.

Hvala! Pozdravi ekipu iz Antologije!

Hvala mnogo! Reci mu da me je njegova pažnja dirnula do suza!

Hvala! Što sam stariji, sve sam veći pedofil! Evo pitaj svog dobošara da li se slaže sa mnom! Moramo se suočiti sa surovom realnošću!

Haha All in one je suštinski besmisleno, bar ovako kako si ti naveo. "All in one" u smislu povezanog muzičkog studija i art studija, to još možda, ali da ti neko pravi i umnožava diskove? Jedino ako želiš da napraviš 200 komada da bi podelio rodbini i prijateljima pesme i to ti je sve vreme i bio jedini cilj. Diskografska kuća ima ulogu validacije benda, a po mogućstvu i okolnostima ipak ga podržava u nekoj meri. Imati album koji si sam umnožio je nešto što te automatski (u većini slučajeva) stavlja u treću ligu i čini ono što radiš neozbiljnim. U stvari apsolutno ima smisla snimati u studiju u fazama, a donositi materijal kući pa takođe dorađivati neke stvari, npr, zašto bi ti neko u studiju sređivao bubanj ako treba da se ispravi par grešaka u take-u ili ga pripremao za Trigger-ovanje (ako ti je to namera, a bubnjar nije imao sasvim jednake udarce) ako možeš to kući? A pre-produkcija može da ide dotle da je takoreći snimljena cela pesma, tako da bubnjar može da svira uz kompletnu matricu i klik itd. Samo se zamenjuju deonice sa "Demo snimka" sa novim, snimljenim tehnički bolje. Uf uf uf. Gde ćeš ti to da dođeš sa demo snimkom pa da ti neko da studio ili izruči unapred komplet pare za snimanje? Prođoše 80-e davno.

Kao prvo, za slučaj da neko sa foruma zna nešto: Danas smo saznali (eto tek sad) od ljudi iz Livingroom-a da je izgubljena video kamera, tj camcorder u Living Room-u, tokom ili posle naše svirke 5. decembra, na traci koja je unutra se nalazi i snimak dela naše svirke. Ako je slučajno neko od ljudi sa yuma ili njihov prijatelj izgubio kameru , snimao našu svirku, a bio ubeđen da je kamera nestala negde drugde a ne u Livingroom u pa se zato nije javljao, neka se javi nama, na spejsu ili ovde na pp i napiše tačan model kamere! Druga (bar nama) veselija informacija je to da su prebrojani glasovi i da se možemo pohvaliti da smo izabrani za najbolji mladi bend Hita 202 2008! Sada se osećamo mnogo mlađe i mnogo hitičnije i sve to zahvaljujući vama! (Deda ponovo u obdaništu a vi vidite sad šta ćete! ) Šalu na stranu mnogo hvala svima koji su glasali za nas, kako onima koji su slali mail-ove, tako i onima koji su umanjili kredit na svom mobilnom telefonu šaljući sms-ove! Evo mogu da samog sebe quotujem, taman sam napisao nešto adekvatno pre koji dan ovde pa da se (ne)ponavljam:

Ovde se na temi priča o dve različite stvari: O snimanju "Snimaka" (Imam bend i hteo bih da zabeležim naše pesme a da ne dam puno para) i o snimanju albuma. Besmisleno je reći "Ne bih išao u Chainroom jer je na xxx mestu jeftinije" zato što nije pitanje novca, već rezultata, cena je sekundarna iako su svi ovde logično, zabrinuti oko para. Dobar snimak od 1000 eura je suštinski, povoljniji od osrednjeg za 800 eura. Konkretno neko je pomenuo kako je Chainroom preskup u odnosu na nešto u BG-u. Ne gleda se to tako, već čuješ šta radi Chainroom, pa čuješ šta radi taj drugi studio i ljudi u njemu, pa onda izabereš po rezultatu a ne po uštedi 134 evra jer si izabrao jeftinije. Kao drugo, mnogo se priča o "Studijima" zato što svi misle da je stvar u opremi a to (često) nije tačno, znanje je krucijalno, a još važnije je razumevanje. To što neimaština pritiska pa ljude impresionira skupoća nekog komada opreme je druga stvar. Čovek koji razume muziku nekog benda, žanr i bend koji dobro svira na dobroj opremi će napraviti odličan snimak sa minimumom opreme. Odlična oprema i ljudi koji ne razumeju materiju koju snimaju će dati tehnički korektan snimak koji zvuči sasvim pogrešno. Dakle stvar se svodi na ljude a ne na mesto, i ono što svima treba da bude vodilja je to da je bend sličnog žanra snimio snimak koji valja na nekom mestu, (naravno pod uslovom da isti ljudi snimaju i miksaju) da ne znam ništa ja bih se po tome orijentisao. Dalje, proces stvaranja albuma ima više faza, samo snimanje instrumenata, zatim miks albuma, i konačno mastering. Možda bi bilo realno reći da postoji i preprodukcija, i da u nekom idealnom slučaju producent prvo treba da sedne sa bendom i da presluša pesme, vidi kako razmišljaju, šta bi hteli da dobiju, pa čak i sedne sa njima da dotera aranžmane pesama ako je potrebno, ali je to daleko od realnostiu našem slučaju, uglavnom niko nema vremena niti interesa da se bavi bendovim na taj način, a sa druge strane, dobar deo bendova ne razume zašto je to bitno i sa otporom reaguje na određene vrste saveta ili predloga, jer kao, šta ima neko da im se meša u pesme, samo nek snimi to što sviraju. Kao što je čovek pre mene lepo dao primer, Mastering može često da spase ne baš dobro snimljen materijal (mada to traži čoveka koji zna da radi, jer u većini slučajeva shit in = shit out. Dalje, album snimljen u skromnijim uslovima koji se miksa od strane čoveka koji zna šta radi i na dobrom mestu može da zvuči sjajno. Ali opet, ako je sam snimak krševit, ma koliko postojala dobra volja, često je nemoguće smiksati nešto iole bolje od prosečnog, ako i to. Kao neka generalna napomena, snimanje i miksanje metal muzike je različito od snimanja svega ostalog i NE BIH preporučio snimanje sa ljudima koji nisu verzirani za tu muziku. Apsolutno je nebitno koliko je skup studio, oprema, mikrofon, pojačalo, ako lupam, neko snima metal gitare i stavi muzikantu koji se ne kapira 57 pod velikim uglom i neki kondenzatorski mikrofon bez ikakvih panela okolo na metar u prostoriji gde se jasno čuje soba. Posle nema nade da se išta učini sa tim gitarama, iako je takva postavka možda sasvim u redu za neki alt rock bend ili šta već. Dakle ČOVEK koji zna šta radi je IMPERATIV, ponoviću, a ne oprema. Neke jako JAKO ozbiljne produkcije su snimljene na opremi koja je tehnički, apsolutno dostupna većini bendova ovde, bar po pitanju snimanja samih instrumenata. Ono što je u deficitu ovde su ljudi koji znaju da miksaju i imaju adekvatne uslove za to. Za mastering se ako treba kasnije može odvojiti od usta pa poslati napolje. Tako da, prvo se gleda ko snima, kako snima, i kako zvuči ono što je snimio, a studio se lako nađe. Onda se gleda ko miksa, kako miksa i šta je miksao, pa ako to nije ova ista prva osoba, onda se nađe druga osoba da miksa album. Onda se ako ima para razmišlja o tome ko masteruje i šta je masterovao pre toga, i to naravno opet ne mora biti ista osoba.

Upravo sam nešto pisao o tome na jednoj drugoj temi pa da kažem i ovde, za ljude koji se šunjaju YuMetalom a slušaju nas: Hvala svima koji ste glasali za nas ovih nedelja, kako onima koji su imali dobre volje da odu na rockserbia.net i tamo glasaju, tako i onima koji glasaju i glasali su za nas na 202-jci! Svaka podrška znači, bila to kupovina diska, dolazak na cert, ostaviti komentar negde na netu ili odvojiti malo vremena i glasati za nas, zaista, i daje bendu tu povratnu informaciju da ono što radimo nije za džabe. Hvala mnogo!

Evo, nakon dve nedelje, Telekom je uslišio moje molbe, otklonio kvar pa sam nazad na internetu Glasanje je dobilo neočekivan obrt u vidu nestanka stranice i promena načina glasanja

Trigger vam želi srećnu novu godinu i sve naj naj u njoj!

Mi u stvari sviramo samo na plejbek i mičemo prste, tako nam je lepše, a i bolji ispadne zvuk! Što se tiče akcije nisu svi u cvetu mladosti kao ja! Mnogo si ti zahtevan, Marka je boleo vrat od bacakanja, a bubnjar je takođe skakao, samo se ne vidi od bubnja! Eto sad si se odao kako tretiraš ljude u bendu! Nešto često pominješ to managerstvo... Stigla isplata za onaj sajt, pa kupuješ usput Gary Kramer Guitars, a šta ostane, investiraš u managerisanje bendova? Šta će nam klavijaturista i svi oni samplovi ako ću još i ja da sviram! Vidimo se! Doduše, grupnjak je pa će biti ono samo 5 pesama, ali svejedno, nadam se će ispasti sve ok! Poneću sodu bikarbonu da lakše svarim poždranu gitaru!

Neko je rekao gore da "Avantguarde" metal nema smisla kao termin, ali realno, pretpostavljam da je potrebno neko ime za bendove koji su zaista progresivni zvukom a imaju veze sa metalom. Ono što se danas naziva "Progressive" je krajnje neprogresivno u svakom smislu, i u stvari je više "Unreasonably Overcomplicated Bastard Child Of Power Metal Kind of Metal" muzika nego "Progressive metal". Progresivni bendovi u metalu danas ne sviraju "Progressive metal".

Kao što neko od vas možda zna, ja sviram Gary Kramer gitare http://www.garykramerguitar.com Nedavno smo se dogovorili da povodom božića uradim neku vrstu obrade božićne pesme koju bi oni mogli da upotrebe za promo svrhe, reč je o "Carol of the Bells" koji neki verovatno znaju kao "Onu pesme što sviraju Transsiberian Orchestra", koji su je takođe obradili, kao i mnogi drugi. Ovo je link za youtube video sa pesmom, ovde je zvuk nešto bolji, i zvuk je stereo (kad dodate na bilo koju youtube adresu &fmt=18 ako je u originalnom fajlu zvuk bio stereo, pustice video stereo, ako samo kliknete na "watch in high quality" i dalje je mono). Naravno ako samo kasnije odete linkom na ovaj video, i on ga opet učita po default-u, opet neće biti stereo zvuk, mora da se dopiše uvek u adresu &fmt=18 A ako hoćete pogledati verziju u kojoj su slike nekih od gitara kako gotovih tako tokom izrade:

Nije bukvalno vezano za Trigger ali indirektno jeste. Kao što neko od vas možda zna, ja sviram Gary Kramer gitare http://www.garykramerguitar.com Nedavno smo se dogovorili da povodom božića uradim neku vrstu obrade božićne pesme koju bi oni mogli da upotrebe za promo svrhe, reč je o "Carol of the Bells" koji neki verovatno znaju kao "Onu pesme što sviraju Transsiberian Orchestra", koji su je takođe obradili, kao i mnogi drugi. Ovo je link za youtube video sa pesmom, ovde je zvuk nešto bolji, i zvuk je stereo (kad dodate na bilo koju youtube adresu &fmt=18 ako je u originalnom fajlu zvuk bio stereo, pustice video stereo, ako samo kliknete na "watch in high quality" i dalje je mono). Naravno ako samo kasnije odete linkom na ovaj video, i on ga opet učita po default-u, opet neće biti stereo zvuk, mora da se dopiše uvek u adresu &fmt=18 A ako hoćete pogledati verziju u kojoj su slike nekih od gitara kako gotovih tako tokom izrade:

Pa hvala, mada bih više voleo da ne moram biti u pravu i pisati lepe postove... Nego samo napišem taj i taj datum i da sviramo u Nišu! Upravo tako! U pravu je RNA, dobro je skapirao, tebi hvala na predlozima i želji da pomogneš... Nije fora u lokalnim bendovima, već u tome da se boje posete autorskog benda. Naravno, "Lokalni bend" je relativan pojam, i ako bi oni znali da neko lokalno puni to veče, naravno da bi ih pustili da svira, ali se postavlja pitanje, da postoji, zašto bi nas takav bend zvao, tj, "Hej Trigger, ne znamo šta ćemo sa 150 - 200 evra, dođite da ih damo vama" (Kombi do Niša je onako, interesantna cifra)

Imamo čudnu situaciju po pitanju Niša. Iako su nam rekli da će biti teško dogovoriti nešto, mi smo se potrudili da probamo par različitih varijanti jer je bio plan da tamo promocija bude još otkad ali... Skoro pa dogovorili svirku i to u više navrata i na kraju opet ništa, bar za sada. Prvo smo priačali za Nisomniu, ali su nam tamo nudili termin za nastup koji je realno, besmislen, tako da je to otpalo. Onda smo pokušali da dogovorimo ovako nešto tj klupske varijante. Ceo problem je što je u Nišu (pričam ono što su meni rekli i što se potvrdilo u praksi) situacija takva da je publika naviknuta da ne plaća kartu, to jest, bar tako veruju oni koji vode lokale tj klubove, a na njima je odluka. Najradije ne bi da probavaju, da ne bi oterali goste. Pošto nema naplate karata onda je to klupska svirka, pa izbegavaju autorske bendove, jer se takođe boje i da daju pare za autorski bend jer opet - šta ako im ne daj bože ne dođu gosti da piju, treba narod da dođe i đuska a ne da ih zamaraju autorskim pesmama. Tako da je na kraju ispalo da iako tehnički postoji par mesta u Nišu gde bi se moglo svirati, niko od njih nije voljan da rizikuje, sa jednim gazdom, da ne imenujem čoveka smo se onda na kraju dogovorili, pa je i on sutradan odustao. Jedino smo mogli da dođemo i odsviramo neki levi dan tipa utorak, ali nije reč ni o parama, koje su najmanje bitne, nego da dođe što više ljudi i da bude dobro događanje. Opet, niko od njih neće da skloni svoj redovan tezga bend koji svira u petak ili subotu, jer im je to siguran posao. Tako da je za sada blokirana situacija. Odgovorih ti ovako detaljno zato što nisi prvi koji pita (dobro, do sada su svi pitali na spejsu) pa odgovaram svima sa "Biće"... Pa eto, možda je red objasniti situaciju, da ne misle ljudi da nemamo dobre volje pa zato ne dolazimo u Niš. Dakle, sačekaćemo još malo do nove, pa videti kakva je situacija da se možda konačno ipak nešto dogovori za februar recimo.

Da se još jednom zahvalimo svima koji su juče došli u Livingroom da nas podrže, bili ste zaista divna publika, i nadam se da ste se svi do jednog dobro proveli! Zaista, hvala od srca, mnogo nam znači, i nadam se da se to videlo i da se vidi! Naravno još ćemo se gledati i slušati! P.S. I da dodam, jedno veliko izvinjenje zbog čekanja svima: nije bilo u našoj moći, u SKC-u je bilo jedno dešavanje zbog kog su zabranili da se pravi buka u celoj zgradi i mogli smo početi tonsku probu nažalost tek u 22h. Takođe, iz nekog razloga obezbeđenje se držalo pravila da se ne puštaju ljudi unutra dok traje tonska proba, i nismo to na vreme shvatili inače bi im rekli da puštaju. Tako da nam je zaista žao zbog toga što je toliko ljudi čekalo na ulazu bezrazložno, i nadam se da smo se samom svirkom odužili bar malo! Hvala vam svima na strpljenju!

Članak Ivana Ivačkovića, dnevni list "Danas", današnji broj: http://www.danas.rs/vesti/kultura/triler_n...?news_id=147381 Triler? Ne, Trigger! Autor: Ivan Ivačković Ako se krećete među ljudima koji vole rokenrol, ali nisu najbolje upoznati sa situacijom u poslednjih petnaestak godina, često ćete čuti kako „u Srbiji odavno nema bendova“. Iako, pogotovo kad se pogled zadrži na površini, izgleda da je tako, ta tugaljiva konstatacija zapravo je daleko od istine. Verujte, ima bendova koliko hoćete. Nema, međutim, logistike koja bi ih podržala. Nema, na primer, ozbiljnih menadžera, niti ima specijalizovanih medija. Osim toga - sad već ostavljamo srpske specijalitete i govorimo o nečemu što važi i u ostatku sveta - rokenrol je izgubio masovnu publiku i društveni uticaj. Izgubio je, drugim rečima, moć, pa su bendovi, kako se to obično kaže, prepušteni sami sebi. Ali - neka bude ponovljeno, neće škoditi - bendova ima na svakom ćošku. Neki od njih su veoma dobri. Neki su, čak, odlični. Jedan od takvih - odličnih - je Trigger. Ako još niste čuli njihov debi album „Ljubav“ (PGP RTS), nemojte da vas zavara naslov: to je na mnogo načina žestok disk na kojem nema ni traga bilo kakve sladunjavosti. Naprotiv, čovek se teško može setiti albuma u kojem je sabijeno toliko očaja, bola i depresije. Ljubav o kojoj peva Trigger ne ukazuje se kao anđeosko biće čija ruka miluje dušu, nego kao okrutna nakaza uvek spremna da vas uništi. Jedino uživanje koje se pominje u pesmama Triggera jeste uživanje u nanošenju i primanju bola, emotivnog, pa i fizičkog. To je već dovoljno intrigantno, jer u čitavoj istoriji popularne muzike, pogotovo ovdašnje, malo je grupa koje su se bavile sadizmom i mazohizmom, pogotovo tako ozbiljno kako to radi Trigger. Ali ima i više od toga: ima smrti („Zaspala“), ima zločina („U torbi od plastike“) i ima rendgenskih snimaka ljudske podlosti, licemerja, gramzivosti i kukavičluka („Dobar pas“ sa sjajnim stihom „Sluge se pare i rađaju sluge/Pokorno slušaj, a grizi druge“). Provokacije ovog benda ponekad su zverski agresivne i otvorene (poslušajte „Igračku“, koja otvara album), ali nikad nisu banalne. Štaviše, u nekim trenucima dotiču mračnu suptilnost koja nema odgovarajuće poređenje („U torbi od plastike“ govori, recimo, o nečemu obrnutom i još bizarnijem od nekrofilije - ovde leš voli žive ljude, što je poruka koja vas kao malj udara u glavu i stravična metafora koja ostavlja prostor za bezbroj tumačenja). Uopšte, gitarista Dušan Svilokos Đurić, koji je autor kompletnog albuma, pokazao se kao vanredan tekstopisac („Nema nikoga, ispod kože mrtvi snovi“, kaže on, opisujući ljude čije srce kuca još samo po navici). Cela stvar je pogotovo zanimljiva ako se zna da je Đurić sve stihove pisao iz ženske vizure (Trigger ima pevačicu Milenu Branković). Očigledno dugo i pažljivo pripreman, upakovan u omot koji savršeno dopunjuje muziku, ovaj konceptualni album, pun košmarne tmine i strašniji od mnogih trilera, ostavlja važan trag u novijoj istoriji srpskog roka. A kako sve to zvuči uživo? Pa, možete proveriti već večeras: Trigger, naime, svira u Living Room beogradskog SKC od 22 sata.

Ništa nema takav saund, kao nekad, kad ti drugar sa oridžinl ploče snimi album taze na CrO2 kazetu, i to na (Tehniks, uvek) deku otpanji jačinu snimka da su sve crvene na meraču signala uvek upaljene. Nema tog masteringa koji može reprodukovati tu kompresiju Posle kad sam nabavljao neke albume onakve kakvi su stvarno, nisam mogao da slušam, tanak mi zvuk.

Video na spejsu, mrak! Sad si u dva benda od kojih je jedan Def Leppard of Doom Metal, a drugi Def Conic [offtopic] Too late for love nervira fakat, evo i mene. Da nije toga, realno Pyromania > Hysteria > Adrenalize Mada ja sam se tad ložio na ispoliran zvuk, pa sam u praksi Hysteria ploču izlizao. [/offtopic]

Dakle, u okviru mini turneje u kojoj obilazimo Srbiju koliko to mogućnosti dozvoljavaju, na red je došao i Beograd! (: Mesto je Living Room SKC-a, datum je petak 5. decembar a gosti su naši prijatelji iz grupe Aetar! Očekuje se, ali ne možemo da sedimo baš na glavi ljudima koji se bave montažom. Ja se i dalje nadam - decembar, međutim kako to u životu biva, ako bude na kraju Januar, neće biti iznenađenje!

Igrom slučaja (naš tiraž je štampan dva puta, jel) sam video nalog za štampu 15 razlitih diskova, samo je jedan bio petocifren, i to ne za uobičajen narodnjak, već nešto drugo, što vole matoriji ljudi. Inače mi smo bili dobri sa 1000 primeraka jer je bilo i onih koji su štampani u 500 i 800. Čak i kad se radi o "kiosk" izdanjima tipa Grand, "povraćaj" sa kiosaka i iz prodavnica ume da bude i veći od 50 posto. Mala zemlja, mali tiraži. Bluz je onako, u getou, džez u malo manjem, pošto postoji fancy publika koja ide na Jazz svirke jer su "inteletualni" i bolji od ostalih, tako da postoji niz mesta gde se održavaju Jazz svirke, jer to ide uz finiju publiku koja ne misli da li ima dosta u džepu. Dosta klinaca sluša "Sve", postoji jako veliki broj ljudi koji imaju diskove Stoje, Ace Lukasa, Bajage i Metalike, i zaista slušaju sve, i u principu oni su dobra publika kad nešto vole jer im nije skup disk, i ne smaraju se filozofiranjem kakvom su skloni "fanovi" neke muzike i "poznavaoci". Njima je bitno samo da im je lepo da pevuše uz pesmu, a pošto je provod na splavu deo socijalnog okruženja, naravno da im je sasvim u redu da se napiju uz narodnjake. Sa pojavom Vlade Georgijeva pop 80-ih pomalo modernizovan i intezivno recikliran je stvorio publiku "lakih nota" koja je isto pozitivna i voli da ode na svirke i da pare za disk. Istovremeno su narodnjaci shvatili da je vreme da malo gravitiraju ka pop-u, pa postoji čitav niz pevača i pevačica koji izvode neki surogat stranog i domaćeg popa sa narodnjacima, tako što harme nekad malo jedva povuku na narodnjak, (mada ne moraju, matrica može da bude skroz pop rock) ali je pevanje ponarodnjačeno i samim tim bliže publici sa intenzivnim trilerima i ukrasima. Eto to ti je neki presek. U rock muzici je otprilike situacija da na žalost ne postoji moderan mainstream, imaš uglavnom ljude koji od ranije održavaju neki kontinuitet postojanja kao Van Gogh, Bajaga, Čorba i sl. Sa jedne strane preostaje neki alternativni pop elektro šta već rock koji je u domenu alternative po učinku ali je jako guran u nekim krugovima ovde kaonavodno jedina vredna stvar (gde u principu lokalni elitizam dolazi do izražaja pa se često nešto ceni kao dobro zato što je "dobar trip", nevezano za sadržinu), i ima neku svoju manju publiku i malu prodaju koja realno ne odgovara zastupljenosti u medijima koji se bave "kulturom". A sa druge neki domaći metal - hard rock geto koji se opet uglavnom deli na ove pravoverne koji se bave ekstremnim metalom iako na svirke toga dolazi max 100 ljudi, u nadi da će uspeti da materijal plasiraju negde van zemlje i sa druge strane na neku vrstu "odomaćenog hard rock-" kao fuzija nekih tradicija tipa Smak, Divlje Jagode, Osvajači, malo Whitesnake-a u to i nekad možda power metal oblanda oko svega. ostalo se svodi na izuzetke. u igri je takođe i velika doza jugonostalgičnosti, pa ko je bilo šta vredno jedne fusnote uradio u staroj jugi, često može ovde da nenadano požanje dobar rezultat, ako zna kako. Eto to kao neki kratak presek situacije. Čuj, nemoj nas ofiraš sad pred svima, ne treba to da se zna! Moram da se nadovežem na ovo, i da dodam da mislim da je inače distribucija kod nas jeziv problem, i da je to bolje odrađeno tiraži bi bili znatno veći. Kad god sviramo, mi posle svirke prodamo neke diskove i majice. Pre toga su mnogi od tih ljudi bili na myspace-u i nisu naručili disk ili majicu od nas. Naravno postoji mogućnost da i live svirka ostavlja dodatan pozitivan utisak, ali mislim da je problem što se kupvina diskova svodi na neke male prodavnice koje skladište ono za šta ima mesta, i ako neko dođe retko kad "razgleda", dok je nekada bilo normalno obilaziti prodavnicu ploča pola sata, vaditi ploče razgledati itd. On line kupovina po pitanju diskova jako slabo funkcioniše, i mislim da sama dostupnost izdanja, da ga neko fizički vidi, pogleda, zatim posluša i ako mu se svidi odmah na licu mesta kupi, pravi jako veliki problem kad se radi o rock-metal muzici. To je možda i deo još žive pijačarske psihe kod nas, i zašto mi volimo buvljake. Da je opušteno, da pipneš, probaš, ako je klopa okusiš malo, pa onda tek uzmeš. ja bih samo dodao da Zvezde granda imaju uspeh, zato što je Pop Rock mainstream upražnjen. Bijelo dugme je imalo pesme koje su viđe smrdele na opanke od pola pesama koje pevaju zvezde granda, ali je to ideološki bilo okarakterisano kao "Rock". Evo to što čovek kaže. Citiram te ali ono, pričam ostalima. Znači nešto što je rock - pop, ima dobar tekst, prija uvetu - znači mainstream, ima prođu. kad bi sad neko uložio par miliona evra u to napravi nešto nalik Grandu, ali da tretira rock muziku kao biznis (uostalom tako je i tretirana na zapadu na koj ise pozivamo) Znači, čuje klinku koja je u fazonu i dobro peva, napravi joj ozbiljne hitove i zapakuje je kao domaću Avril, zatim čuje neki talentovan bend, da im dobrog producenta, pošalje im tekstopisca i kompozitora da im malo oprave tekstove i muziku ako treba, i onda to medijski gurne, očas bi pop-rock muzika dobila svoje parče tržišta, a preko nekih "napravljenih" rock zvezdica bi se stvorila i ozbiljnija publika koja bi slušala neke treće, još bolje stvari. To jest, pretpostavljam da je jasno, ja sam jako protiv teze da mi ovde genetski moramo da slušamo smeće (obratiti pažnju, ne mislim da su etno uticaji smeće, već se radi o kvalitetu nečega) samo mislim da je to najlakše i sa najmanje truda a isplativo, i zato oni koji zarađuju od muzike posežu za time.

Cenim ono što radi, i super je što gotivi metal, ali kad sam pustio ovu "Tri želje" bi mi malo aprijatno, malo je preblizu Diablo Swing Orchestra, malo više preblizu, ono baš "E vidi što su super, uzećemo ovo i odsvirati malo drugačije, ko je čuo kod nas za DSO, a i promenili smo malo, nije baš isto".

Ono, gledaš u ekran i nerviraš se "Jbt, skinuo sam ceo jedan rukav i leđa i sad nema seed-ova za ostalo, šta ću sa pola majice, ajmo ljudi, seed-ujte, šta vam je!" Evo, ja ću da okačim majicu i logo odvojeno na neki tracker, a vi ako imate neku praznu majicu, gurnite je u printer, pa makar da probamo da odštampamo!