Dushan S

Scala guitars ne postoje tehnički više, pa sajt i jeste mator To samo stoji online da bi neko mogao da se informiše o tome šta sve može da uradi i šta je radio Leo

U stvari, prilično koriste, evo reklamu za K. Apartman sam video sto puta, kao i za Strip, ali u praksi, najveći problem za metal-rock bend je što se ljubitelji te muzike ne informišu o izdanjima gledajući programe RTS-a. Kraljevski Apartman dobija medijski prostor jer je u praksi pokazao da prodaje CD i ima publiku, iako se radi o nekoj muzici koja je sasvim drugačija od onoga što mediji guraju. Dakle, PGP reklamirao ono što misli da će da se proda. Ako niko ne kupi CD apartmana, onda će i oni nestati iz medija. Ta vrsta TV reklame na terenu na žalost ima manji uticaj na to da li će neki fan te muzike da se zainteresuje za album nego preporuka prijatelja, ili nešto što će videti-čuti na internetu. Drugi problem je što danas retko ko odreši kesu da kupi CD na osnovu reklame od 15 sekundi. Oni koji ne mogu da upale google da bi saznali ko su ti čiju su reklamu videli sigurno neće spontano otići u prodavnicu (u kojoj možda i nema dotičnog CD-a jer je i distribucija često problem) i dati pare za nešto o čemu malo šta znaju. Kao, jao što je super reklama za taj neki "Strip" koga sam čuo na 15 sekundi i puf - pare na sunce u prodavnici. To jest, televizija je postala pomalo deplasirana kao medij koji bi se mogao obraćati rock publici, a to pravi zatvoren krug, pošto se ionako odatle takva publika ne informiše, koji je smisao odvajanja dragocenog vremena na televiziji za muziču emisiju koju će slabo ko gledati, na primer. Najčešće svi odmah počnu pričati o tome kako je problem u medijima koji ne daju prostora, ali to je daleko komplikovanije. Na primer, mi imamo veoma pasivnu publiku, a u nekim drugim državama je normalno da fanovi nekog benda smaraju radio stanice i zovu da se puštaju njima omiljene pesme i na taj način proguravaju ono što vole. Kad bi se skupilo tih 50 ljudi u nekom gradu i potrošilo malo na telefon da okrenu svoje lokalne stanice, to bi bilo korisnije nego što troše internet da se žale kako kod njih nema takve muzike na radio stanici. To je samo jedan od primera pogrešnog odnosa publike prema medijima, koji se gledaju kao nešto što je svemoćno, udaljeno od njih i nešto što tera po svome i upravlja ukusom i željama publike. Kod nas se fanovi ograđuju u neke svoje male psihološke getoe i prave "žrtvama sistema" a malo šta rade da to promene. To jest - ako hoćemo više rock-a metala - treba ga zahtevati a ne sedeti i jadati se o tome kako je loše.

Ne znam tačni šta te zbunjuje i čudi, postupak je redovan i sasvim normalan. Dakle ne da "ovo nema nigde" nego je to upravo tako, i verovatno i treba da bude, da ne ulazim u objašnjavanje razloga. Urednicima je posao da preslušaju izdanja i da ono što misle da je kvalitetno ali i isplativo predlože za izdavanje ali je na direktoru da kaže da li će odobriti ili ne, što naravno ima veze i sa njegovom ličnom procenom. Antonić je konkretno ne baš adekvatna osoba da se bilo ko, pa i ti, oslanja na njegovo mišljenje da li nešto može da ide ili ne, jer rock u bilo kom obliku nije njegov fah muzike. Ako je direktor rekao "ne" ne možeš reći "meni album stoji 5 meseci", jednostavno si dao album, preslušan je i odbijen. Ukoliko još uvek nisu svi urednici čuli album niti sam direktor, onda ti možda nisi svestan da Antonić ne bi da te direktno odbije, pa ti nudi opravdanje, a u stvari mu se ne dopada materijal. Konačno, 5 meseci je dug period da nešto stoji, izdaj album negde drugde. Što se tiče parametara za izdavanje albuma u PGP-u oni su prilično jasni ako se pogleda ono što izdaju, znači srpski jezik, dovoljno melodično, ne suviše ekstremna muzika nevezano za žanr, i neka procena da postoji garancija da će bend trajati i dovoljno gurati celu priču. Naravno, PGP ima određeno vreme za marketing koje dobija od RTS-a i nisu sasvim odvojeni, da ne ulazimo sad u objašnjenja. Državna firma.

Hvala čovek, drago mi je da ti se dopalo. Bilo je malo zvučnih tehničkih problema, ali smo se trudili koliko su okolnosti dozvoljavale! Kvalitet a ne kvantitet, uvek, naravno! Fala, anfas nije nešto ali iz profila, lep! Plan je bio da to bude oktobar, ali eto silom prilika, biće ali nešto kasnije!

Pa dobro, sve opušteno, nego samo komentarišem da si apriori moj komentar shvatila kao ukupno "zdravorazumsko" kritikovanje astrologije ili generalno "onostranog" kao budalaštine i prevare, tako je zvučalo, tj tako kao da ti se to često događa! Ne budi cepidlaka, kad se geografska širina i dužina jako malo razlikuju a razlika u rođenju se meri sekundama, tehnički za astrologe koji će tumačiti natalne su praktično iste. Ljudi ionako ne barataju sa tačnim podacima rođenja, pa treba i tu računati na greške od više minuta. Apsolutno se slažem da te dve osobe neće biti iste - zato sam i rekao da natalna karta ne predstavlja samu osobu već zakonitosti koje će uticati na razvoj osobe. Pozz

Imam odlično aspektovan Uran, hvala. Slobodna volja u smislu suštinske slobodne volje je privilegija koja se stiče, ali mogućnost izbora "skrenuću levo ili desno" je prilično veštački postavljen koncept. Zavisno od aspekata postoji određena tendencija da se nešto dogodi. Ne postoji tehnički način da se to bukvalno predstavi, ali moglo bi se reći da postoji procentualna mogućnost da se nešto desi, ne bazirana na slučaju, već na snazi te tendencije. Tj na životnom putu se nalaze događaji koje je zaista teško izbeći i događaji u vezi kojih je tendencija manja i samim tim čovek može nešto da učini da promeni rezultat. Fatalističko doživljavanje horoskopa (bar sam te ja tako razumeo) kao nečega što "kontroliše i nameće", kao zapisa fiksirane sudbine je rezultat toga što mi u stvari težimo da pogrešno doživljavamo ideju sudbine kao nečeg fiksiranog i nepromenljivog. Dakle priroda uticaja koji su takođe predstavljeni i astrološkim metodama nije on-off nego je u svim nijansama sive i samim tim se ne može reći da je horoskop nešto što bukvalno reprezentuje čoveka već samo nešto što pokazuje kuda čovek može i koliko. Tj, horoskop zadaje shemu u okviru koje je čovek dobrim delom slobodan, ali van koje može jako teško. Razumevanje ili nerazumevanje nečega je ipak nešto što bih ja vezivao za pojedinca a ne za amorfnu ideju "čovek". Objektivno je subjektivnost višeg nivoa. Uvid je sa druge strane nešto što je moguće ako ga čovek želi. Nisam kritikovao saznanje nego same astrologe. A VEROVANJE koje baš ne izgleda mnogo pametno, da nekim "Energijama" komadi stena udaljeni milionima kilometara bukvalno utiču na menjanje nečijeg karaktera i svakodnevna događanja, ne samo pojedinca, već i čitavih naroda je poprilično sujeverno i primitivno po svom konceptu. Naravno obično se svi hvataju za te planete, planete su bile facinantne našim precima pre koju hiljadu godina jer su im davali mitološki značaj, ali danas bi trebalo da je svakom jasno da je položaj npr plutona matematička tačka i ništa više, a da se arhetip, simboličko značenje koje nosi ta "planeta" u stvari nalazi u samom biću i aktivirano je zakonitostima kojima podleže kompletno postojanje i koje same po sebi (iako to sada još uvek ne možemo dokazati) nisu u suprotnosti sa zakonima fizike ili bilo čime što smo mi do sada naučno dokazali. Na subatomskom nivou pričamo o tome da jedna čestica može bez ikakvog direktnog uticaja da sledi ponašanje druge čestice kao da "zna" šta ta čestica radi, ali ne može se u okviru našeg sadašnjeg znanja povući paralela sa makrokosmosom. Tj, postoji koncept univerzuma kao holograma, ali ga ne možemo dokazati, a astrologija najbukvalnije funkcioniše na tom principu. Ta zastarela mitologizacija astrologije često čini previše štete upravo samoj astrologiji. Pa nije smrt par čarapa pa da ih neko drugi može navući umesto tebe. Niko ne zamenjuje nikoga, tvoj život je tvoj. Sudbina kao fatalistička mitološka konstrukcija o nečemu nepromenljivom i neshvatljivom što upravlja nad nama je besmislena. Sudbina si ti, upravo je stvaraš i modifikuješ, u svakom trenutku.

Natalna karta predstavlja SVE životne faktore koji utiču na život pojedinca i U OKVIRU KOJIH se on SLOBODNO razvija. Osim ako ne odlučiš negirati postojanje slobodne volje. Ne sadrži samo nebesko telo ama baš ništa osim onoga što tehnički sadrži. Naša kolektivna svest sadrži te karakteristike i značenja. Položaje nebeskih tela je matematički pokazan sinhronicitet između jednog sistema koji se koristi kao reper, sunčevog, i mirkokosmosa u ovom slučaju, pojedinca. Odnos "Kako je gore tako je dole" se ne odnosi samo na astrologiju, nego na bilo šta drugo, tj u slučaju Ji Đinga gde se umesto sunčevog sistema pojavljuju štapići tj novčići i koristi se druga vrsta dekodiranja tog sinhroniciteta. Jeste, ali bez ljutnje jer ne mislim direktno na tebe, šta sve ozbiljni astrolozi umeju da lupaju kad ih pitaju da objasne kako astrologija funkcioniše , i treba da ih proglašavaju za šarlatane. Tj zanatsko poznavanje izrade horoskopa se većinom ne podudara sa razumevanjem nekih drugih stvari.

Pretpostavljam da se često raspravljaš sa ljudima u pogledu toga da li su stvari koje ti doživljavaš kao stvarne uopšte validne, pa si i mene potpuno pogrešno shvatila. Među ljudima koje zanima "onostrano" tehnički se nalazi jako veliki procenat psihološki nestabilnih ljudi, ljudi podložnih autosugestiji i samoobmani, što je i logično - kako izmiriti razum i ono što razum ne može pojmiti? Tako da ne mislim da je loše nekada primeniti malo svesnosti i zdrave pameti kad se radi i o ovim stvarima. Astrologija je prilično egzaktna u okviru svojih pravila, i lako je razlučiti da li je neko astrolog ili vrač pogađač koji laže ljude. Vidovnjaštvo je već mnogo mutnija delatnost, i samim tim je mnogo teže naći reper da li neko možda zaista poseduje neku sposobnost, ako je poseduje u kolikoj meri, ili se (naravno najčešći slučaj) radi o prevarantu. Dakle nisam rekao to što sam rekao zato što odbacujem "natprirodno" jer ga nauka ne može objasniti na ovom stupnju razvoja, već na osnovu onoga što znam o toj oblasti ne vidim nikakav iole jasan dokaz da je Nostradamus posedovao ikakvu sposobnost osim toga da manipuliše ljudima oko sebe, i dobro se "prodaje". Vrhunski astrolozi kod divinacije greše kad se radi o jednoj osobi, greše stravično kad se radi o globalnim događanjima, i to ne tako dalekim, a kamoli kad se radi o vekovima i pošto korektno poznajem jezik simbola, prilično mi jasno izgleda da je Nostradamus bio vešt da nađe pravi oblik za saopštavanje nečega tako da je ono što kaže jako lako primeniti kasnije po potrebi ovako ili onako. Ako znaš matematiku izračunaj koliko je mizerna statistička mogućnost da se to desi. A i kakve bi veze znak trebao imati sa time? Meduza ti je napisala već nešto, ali istočnjaci su to tretirali mnogo jednostavnije, smatralo se da duša ulazi u telo u trenutku rađanja, a ne ranije (što je inače i razlog zašto je abortus toliki moralni problem u hrišćanskom svetu ali ne i kod njih) Takođe, pod hipnozom ljudi vraćani ud prednatalni period imali su sećanje o tome da su u telu majke ali su van fetusa i da čekaju trenutak rađanja. Naravno iz ugla zvanične nauke to se ne bi moglo smatrati validnim, ali ti prenosim šta znam. Do trenutka rađanja, dete je samo meso, deo tela majke. Horoskop i raspored zvezda NIKOME ne određuju život, jako je bitno to razlikovati. Prediktivni horoskop pokazuje koje će tendencije postojati vezano za budućnost. Natalni horoskop pokazuje u okviru kojih zakonitosti će se razvijati ta osoba. To je samo sinhronicitet između individue i matematički postojanih putanja nebeskih tela koji se koristi u slučaju astrologije da bi se odredili neki podaci za individuu - a ne kako pogrešno i sami astrolozi pričaju "Uticaj zvezda" koje nešto "diktiraju". Gen daje određene sklonosti, ali ti gen ne daje ikakve drugačije sklonosti od onih koje su prikazane u natalnoj karti, tj kad bi postojala mogućnost da se gen "isčita", dobio bi podatke koji ne bi ni na koji način protivrečili natalnoj karti osobe. kao što rekoh Zvezde i sazvežđa nemaju bukvalnu vezu sa tvojim životnim odlukama. A blizanci? Naravno da postoje praktično identične natalne karte. Praktično je nemoguće odrediti datum smrti neke osobe putem astrologije. Kako to lepo daje primer Liz Grin, čovek igra tenis i umre od srca jer je upravo imao egzaktan tranzitni jupiter konjukcija mesec (ne znam sad napamet čime je vladala kod njega koja planeta), tj aspekt otvorenog srca koji bi trebalo da upućuje na neke druge stvari a ne smrt. Ti posle navodiš neki primer koji je "lep" jer se tako zadesilo, ali u većini slučajeva nije tako. Vera je lepa na svoj način, ali je sa druge strane "verovati" loša substitucija za "znati"!

Ma jok, Pera je morao da otputuje pa smo pozvali našeg drugara (inače sjajnog gitaristu, Baneta) koji je bio ljubazan da odsvira umesto njega!

Kad tačno citiraš koga i u vezi čega komentarišeš, malo je lakše razumeti. Ako se neko u vezi nečega apsolutno ne slaže sa tobom, ili ima jake racionalne razloge da misli nešto, ne znači da vidi crno belo. Na primer ja sam decidan kad se radi o tome da izmet smrdi i ne odstupam od toga. Eto, možda to znači da vidim stvari crno - belo!

Ja uopšte nisam neki neverni toma, ali nisam pročitao bilo šta od strane Nostradamusa što bi bilo iole uverljivo i predstavljalo neki očigledan dokaz da je on posedovao ikakvu proročku sposobnost. Ono što jeste vrlo očigledno je da je bio dobar psiholog, umeo da se snađe i napravi sebi ime tako što je ljudima govorio ono što žele da čuju i generalno napravio karijeru plašeći ljude. Većina toga što je "navodno tačno" je u tolikoj meri zamumuljeno i simbolički slobodno za tumačenje, da pre pokazuje da je on jako dobro znao kako da se igra simbolima i nejasnoćama nego da je bio prorok. Da ne govorim o jako očiglednim "predviđanjima" kao na primer da će Islam stići do pariza koja očigledno igraju na kartu tadašnjeg straha od Osmanija. Onda neko danas govori kako je one eto predvideo da će Pariz postati arapski grad. To je jednako validno kao da je napisao da će se vijoriti zastava sa zvezdom iznad plamena u pustinji, i onda neko kaže da je on u stvari predvideo američku intervenciju u Iraku. Ili da je rekao da će hrišćanstvo stići ponovo do Arapskih pustinja, da bi se ulagivao tadašnjim vladarima koji su možda sanjali o još po nekom hrišćanskom pljačkaškom pohodu na bliski istok, a onda to opet neko protumači kao napad na Irak. Evo napraviću vam primer, pa me vi proglasite prorokom: "I kula zapletena kao sud pun tečnosti dragocene, crveno će se žariti i moć svoju prenositi diljem kugle zemaljske" Da li Dushandamus ovim u stvari govori o: - Povratku hristovom lično ili možda ponovnoj ekspanziji hrišćanstva, jer sud je gral ispunjen hristovom krvlju. - O tome kako će koka kola korporacija zaraditi neverovatno mnogo para i prodavati se širom planete.

Sedeo sam baš sa Kambom pre neki dan, a upoznali se još ranije. Spominjali smo te!

Znači, 19. Jul!

pa zar nisi već? Hvala, hvala! Za beerfest... Će da vidimo još. A inače koga interesuje jer mu je zafalila majica: Inače, majice je radio "IKSTEEZ" koje toplo preporucujemo za saradnju. Ako neko želi uraditi majice za bend, ili jednostavno želi da kupi ovako neku majicu, linkovi su ovde: http://www.myspace.com/iksteez http://www.majice.ikstrim.net

Haha, e pa dobro, bar znam da nije samo meni tako izgledalo!

Sa popriličnim zakašnjenjem, kolumna Aleksandra Žikića iz Blic-a. Hteli smo da ga ispoštujemo i budemo sigurni da je ok da prenosimo na web-u njegov tekst, a on je do nedavno bio u inostranstvu i nije bilo moguće lako ga kontaktirati. Rokenrol, sada! - TRIGGER Naglašena, utemeljena individualnost, izgrađen stil, stvarno poznavanje odabranog žanra i motivacija koja pre svega ima veze sa umetničkim izrazom, a tek onda sa eventualnim uspehom jednako su retke stvari na srpskoj (i ne samo srpskoj) sceni kao istinski funkcionalna kombinacija nabrojanih elemenata. Prvi album grupe Trigger iznenađujuće je argumentovano svedočanstvo o tome koliko je važno imati svest o tome šta želite da postignete i sposobnost da do tog jasno definisanog cilja zaista stignete. Neprobojni oklop doslednosti i dovršenosti obavija “Ljubav” (PGP RTS) – vrlo rizičan naziv, u svakom pogledu – sa svih strana, ne ostavljajući, praktično, ni jedan deo muzičkog tkiva nezaštićenim. Unutar tog čvrstog metalnog omotača nalazi se moderan, uzbudljiv i inteligentan hard rok, kome inklinacije prema mejnstrimu samo koriste, spašavajući ga samoubilačkih ekstrema: logičan proizvod efikasne primene razumevanja razlike između kompleksnosti i pretencioznosti. Kompetentan, glasan i pouzdan bend, predvođen gitaristom i autorom Dušanom Svilokosom Đurićem, podrška je moćnom, razgovetnom glasu Milene Branović – reč je o možda najdragocenijem vokalnom otkriću poslednjih godina. Čak i na mnogo ozbiljnijim scenama od naše, u neuporedivo bespoštednijoj konkurenciji, takav talenat bio bi nepogrešivo prepoznat i tretiran sa pripadajućom pažnjom i neskrivenim respektom. Dobro je, pošto uvek ima i nešto dobro, što je takva pevačica dobila priliku u bendu kao što je Trigger, a nije, nažalost, dobro što svi zajedno deluju u okruženju nesposobnom da ohrabri, podrži i nagradi, čije zakone uglavnom kreiraju neuki i površni, a sprovode tupi i agresivni. Iskreno sam nestrpljiv da čujem njihov sledeći album: nikada ne možete biti dovoljno daleko da vredne stvari budu sprečene da dopru do vas. Aleksandar Žikić “Blic” 03. April 2008. , Kultura, “Rokenrol, sada!”

Mislim da su "Pljuvači od ukusa" jedan od većih problema, naročito zato što mnogi koji su mlađi u stvari i ne znaju tačno šta pričaju i nemaju realne kriterijume, ali vide da se neko drugi tako ponaša pa kroz to sbe valjda doživljavaju pametnije, zrelije, i kao većeg poznavaoca muzike. Nisam mislio samo na neko vreme kad sam ja bio baš klinja, realno, do pre nekoliko godina je bilo mnogo bolje, situacija se naglo pogoršala u poslednjih nekoliko godina. Jedino se za žanrovske odrednice ne slažem sa tobom jer je i ranije bilo puno žanrova, samo niko nije obraćao pažnju na to, šta me bilo briga da li je nešto speed trash metal ili je ne znam koji metal. Lupam, vidim tada Stryper na TV-u, svidi mi se jedna pesme, sve ostalo mi se ne sviđa, ne odlučuje o tome da li ću ih slušati žanr, nego to da li mi se sviđa. Ako mi se ne sviđa, ili mi je odbojan njihov imidž, na tom mom utisku se završava celo razmišljanje, nije bilo potrebe da se pljuje ili osuđuje nešto što ti se ne sviđa. Sad ljudi više vremena provode pričajući o onom što ne vole nego o onom što vole. Ako uopšte i pričaju, pošto sam nedavno seo sa ekipom metal klinčurije, i u toku 2 sata vremena niko ali NIKO od ljudi za stolom nije poveo razgovor o muzici u bilo kom obliku, postoji i taj momenat, devalvacija same muzike, a metal ili rock više kao odrednica kako se oblačiš gde izlaziš i šta ti ideološki odgovara. Pa možda napolju, ali pogledaj kod nas, imaš samo nekoliko relevantnih izdanja metala u toku godine, nije to baš prezasićenje. To što se ljudi danas neprekidno trude da što više muzike bude van "pravog metala" i da pažljivo prouče da li ne nešto tr00 ili nije je posebna priča. Najsmešnije je što po tome kako se danas gleda, ispada da je samo ekstremni metal i neki power pravi metal (plus naravno neki matori bendovi tipa Judas Priest i Maiden) a 90% toga što je pre 15 godina bilo metal ili što po svakoj definiciji zvuči kao metal, nije metal. Meni je to neshvatljivo. Evo slušam pre neki dan novi Disturbed. Jel ima pesma rif, ima. Jel ima solo, ima. Jel ima agresivan vokal, ima. Jel ima velike Dž Dž gitare, ima, štiklirano. Jel ima tekst koji je mračan, ima. Je li metal? E pa nije, zato što su tr00 metalci rešili da nije. Ili zato što je pevač ćelav, šta ja znam. Ne umem baš to da skapiram, priznajem. Poznato lice sa myspace-a?

Sve je to lepo, ali nije mi dovoljno opravdanje Pa ako je to poenta onda su mogli da uzmu neku pevačicu koja izgleda kao sumo rvač i da je drže iza bine da peva. Ono kao, uloga frontman-a je da bude kao što sam naziv - ispred, i da animira publiku između ostalog. Ne mora savršeno da peva, ali nema to nikakve veze sa priest gde je Halford, bar po meni, jedan od najjačih i najinteresantnijih frontman-a koji su hodali zemljom.

Ispričaću nešto ali ne zato što se radi o žalopojci za "boljim vremenim" nego zato što mislim da se u ovome što ću reći nalazi i geneza za sve ono o čemu se raspravlja kao o "problemima" "scene" u poslednje vreme. Kad sam bio mali deca, na spisku bendova koje je slušalo moje društvo kretena u belim patikama i iscepanim farmerkama je bilo sve od Motley Crue preko Whitesnake i Maiden do Slayer-a i Anthrax-a. Nikada ali NIKADA nisam čuo reči; Pozer, lažni metal, pravi metal, gay, pederi, scena, i tome slično. Nikada mi na pamet nije palo na pamet da upotrebim išta od toga. Nisam imao samododeljenu diplomu muzičkog kritičara. Postojalo je sviđa mi se i ne sviđa mi se. Postojao je dobar sweet metal album i loš sweet metal album. Dobar speed metal album i loš speed metal album. I većina albuma je bila dobra i većina pesama je bila dobra. Nikada nismo pričali kako su na ovom albumu dobre one dve a na onom one tri. Albumi su se slušali od početka do kraja, pa dok ne uđe u uvo. Slušali smo David Lee Roth-a, AcDc, Sucidal Tendencies, i Possesed u toku iste večeri. Najbolji album 1986 godine su imali Bon Jovi i Metalika i još po neko ko opet stilski nema veze sa njima. Tako neke stvari. I to je sasvim bilo u redu reći. I nije moralo da bude uvek metal. I nije neko morao da bude metalac da izađe i pije sa nama. Nismo se osećali izopštenim iz društva i nismo imali potrebu da izopštimo bilo koga u odnosu na nas. I nije morao da bend izgleda ili zvuči metalno da bi slušali i tu muziku, ako je dobra muzika. Ali smo znali da najviše volimo metal, ali to nije bilo nešto o čemu smo razmišljali. I nije nas bilo briga koliko je tr00 raditi nešto. Išli smo na koncerte da se lepo provedemo i da nam bude dobro a ne da bi "podržavali scenu". I isto nismo imali para ali nam je sistem vrednosti bio tako postavljen da jebeš pivo, važniji je bio koncert Motorhead za dve nedelje. Na primer. Nikad nisam čuo neku priču ko je bolji od koga zato što sluša ovu ili onu muziku. Bilo je važnije biti na lokalnoj svirci nekog benda iz grada, nego imati kolekciju od 7000 albuma. Nije bilo sramota reći da se ložiš na bend svog ortaka, to nije bilo glupo, i bilo je sasvim normalno da 200 ljudi na lokalnoj svirci maše glavom izšutira se i sve ostalo iako nije u pitanju ne znam koji bend, zato što smo to radili da nama bude lepo, a nismo se bavili naučnim disertacijama o kvalitetu muzike a stideli se da ne ispadnemo glupi pred drugima jer smo previše mahali glavom na nekom koncertu koji nije dovoljno do jaja da bi dopustili drugima da nas vide kako uživamo. Nismo stajali sa strane u sali i bez pokreta gledali svirku dok hvatamo mentalne beleške ko je iz benda koliko puta pogrešio, i da li je bubnjar ispao u 23. taktu u drugoj pesmi, da bi posle mogli da pljujemo javno ili privatno članove tog benda. Nismo osećali da smo bolji ili gori od ostalih koji ne slušaju metal. Nije nam bilo bitno da li imamo majcu, nitne, odekvatnu odeću i ko ima dugu kosu a ko nema. Nisu nam bili krivi mediji, nismo razmišljali o njima, samo smo slušali muziku i uživali. Nije nam bilo važno da li će neko pustiti spotove na tv-u, nije nam to bilo potrebno da bi zavoleli neki domaći bend. Imali smo poštovanje za to što neko pravi muziku, i nismo pokušavali da ocenjujemo "realne kvalitete" da klasifikujemo bendove jedan u odnosu na drugi i da biramo, svaka svirka je bila dobrodošla ako se imalo para. Jel da da nije teško skapirati šta je problem danas, i da to nisu niti muzička metal scena niti narodnjaci, niti mediji, niti besparica niti bilo šta što većina ljudi pominje?

Nastavili su da sviraju u drugoj polovini 90-ih pa do sada i prilično verovatno pokopali bilo kakvu mogućnost da postanu relevantni ponovo. Da su lepo ovo uradili tamo neke 95, posle Tambu koji je bio i vrlo dobar album, promenio bi se do danas stav javnosti i kritike o njima. Većina stvari koja je valjala 80-ih pa odležala je sad drugačije tretirana nakon vremenske distance, pa da su se sad reoformirali nakon više od deset godina pauze u originalnoj postavi, bili bi na naslovnim stranama časopisa, kao VAU, Toto ponovo jašu. Ovako, bilo je samo pitanje vremena da se ovo dogodi.

Moram da podelim šok od neki dan. Valjda je ovo logična tema za to iako nikad nisam post-ovao ovde. Nikad nisam voleo kvazi-opersko pevanje u heavy muzici, a Tarja mi je bila i fizički odbojna kao pojava tako da mi ni Nightwish nikad nisu prirasli za srce. Kažem ovo da bih objasnio da ne gledam na njih kao fan ili ljubitelj njihove muzike, nego onako, kao ljubitelj muzike uopšteno. Tako da sam u neku ruku mislio da je moguće pozitivan korak za njih što se tiče eventualnih mogućnosti da se unovče to što su uzeli pevačicu koja peva više u rok fazonu. Kao, Evanescence uzeli pare, ajd sad će i oni u ameriku da pokažu šta znaju. Kad sam video ona dva spota sa novog albuma, malo me zbunilo što iako je pevačici stajling urađen ok, ona ima scenske pokrete narodne pevačice iz 80-ih (znači ono, pred turbo period) sa tim čudnim igranjem i pokretima rukama. Ono polusagnuto igranje tako što se dupe mrda levo desno. Al ajd dobro. I malo je izgledala kao tetka, al opet računam, nije žena u cvetu mladosti. I onda svrati prijatelj koji je u fazonu i donese tuce nekih koncerata pa između ostalog i Nightwish, neki live sa poslednje turneje, ne znam da li je to neki TV snimak ili šta, zvuk nije najsjajniji ali nebitno. Ono što je bitno je da od kad sam imao 15 godina nisam imao priliku da gledam u ekran i da mene bude sramota iako nemam veze sa onim što se odigrava na istom. Počinje cert, ludilo, METAL kad ono tetka se pojavljuje u nekoj haljini, koja izgleda kao da se do pred sam koncert šetala kraj mora kod obližnje plaže i skupljala školjke, zaboravila na koncert pa nije stigla da se presvuče. Svi iz benda ljuti metalci, napucani i stilizovani, vitlaju kosama, a ona igra kao da je nemački turista u diskoteci na slovenačkom primorju 1984 godine. Neki nakit van konteksta, u stvari sve van konteksta. Raja besni metalčići koje se lože a ona izgleda kao da im je profesorka u srednjoj školi. Nestvarno. Neki inventivni koraci, šenja po bini. Ne razumem. Premotam malo kao desiće se nešto. Izaći će odjednom posle instrumentalnog dela u nekim čizmama na štiklu korsetu, haljini šta već. Daj makar šta. Da preti, maše prstom, stavi nogu na monitor i besnog izraza lica naredi raji da urla refren sa njima. Ništa, sve isto do kraja koncerta i ona koja peva ne nekoj svojoj pesmi evrovizije, i oni koji su i dalje ljuti metalci kao da se ništa specijalno ne dešava što bi im remetilo uživljenost u svirku. I kao gledam to i kontam, "Oni su imali audiciju i od ne znam koliko pevača koji su se javili su izabrali NJU?".

Znači kako napredujemo vremenom lagano prelazimo iz power pop-a sa metalnim elementima u nežni gothic metal! Doduše, nisam siguran zašto baš sad odjednom predstavljanje albuma sa zakašnjenjem, ali dok pišu, ne bunim se!

Inače, evo upravo sam video komentar svirke na www.nadlanu.com Tačnije: Na dlanu review link Imate ovde i galeriju slika: Galerija - www.nadlanu.com "Trigger" promovisao prvenac Beogradsko-pančevački bend "Trigger" sinoć je u Living rumu SKC-a održao dugoočekivanu promociju debi albuma "Ljubav", koji je nedavno objavio PGP RTS. Ponosni vlasnici titule otkrića godine na TV Metropolis i ovog puta su pokazali da medijska pažnja koja im je posvećena ima apsolutno pokriće u svemu što oni nude. "Open act" ulogu je imao beogradski alternativni bend "Shaft". Zagrevanje - sasvim solidno pred "okidač", povučen tridesetak minuta pre ponoći. Zagrmela je prvo "Igračka", uvodna pesma s albuma, nekoliko minuta kasnije zalajao je "Dobar pas". Niz pesama s prvenca filovan je s nekoliko velikih hitova, koji su u "Trigger" verziji dobili sasvim novu boju i nikako se ne mogu tretirati kao zbrda-zdola spremljeni kaveri čisto radi produženja svirke. Na prve taktove Blekove pesme "Everything’s Coming Up, Roses" verovatno svaki prosečan slušalac radija stariji od 20 godina odmah menja stanicu, jer ju je čuo nebrojeno puta, ali Trigger nudi "džitra" viđenje ovog hita, i od dosade nema ni "d". Poigravanje s "Nirvanom" – takođe maestralno, "Stairway To Heaven" i, za kraj, "Another Brick In the Wall" – dostojni renomea ovih neprolaznih pesama. "Trigger" su se već naslušali pohvala za zvuk, produkciju, omot albuma, glas Milene Branković... Ono što je sinoć ostavilo najupečatljiviji utisak jeste njeno savršeno scensko ponašanje, način na koji iznese pesme. Ona nema samo glas, nije puki interpretator. Stav, energija, svaki pokret na svom mestu... Milena svom moćnom vokalu dodaje sve ostale "začine" koji ističu njene pevačke sposobnosti na najbolji način. "Trigger" i dalje korača stazom uspeha, a to može da se kaže i za Living rum. Doskora prostor bez daška vazduha, sada klimatizovan, posetiocima pruža mogućnost da nesmetano uživaju u živim svirkama koje su, desno čim uđete u SKC, sve brojnije i kvalitetnije. Tekst: Milan Ćunković Foto: Marko Risović Nema više nikakvih prostora. Za bendove manjeg formata su ti 2-3 kluba po gradu za sviranje gde bendovi sviraju a to je diskutabilno šta je manji bend a šta veći ako neki lokalni tezga bend pravi svirku i skupi 200 ljudi a onda to isto dogovori BG bend koji ima nekoliko albuma (da ne imenujem) i još hoće da snimaju live, i onda mole ljude da uđu za džabe jer niko nije došao. SKC mala sala i velika se više isplati za neke strane varijante sa manjim brojem posetilaca, gde se karta može naplatiti više od 200 din tj 2,5 eura. Možda može i domaće ali je pitanje šta. I naravno imaš ono, hala i tako to. ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- ...Inače ko je imao Blic od četvrtka, može u njemu potražiti kolumnu Aleksandra Žikića u kojoj nam je dat kompliment kakav verovatno nisam dobio nikada u životu javno od ikakve osobe iz posla, a da ne govorim da se radi o čoveku čiji rad cenim i čiji rad treba uvažavati. Prepričano, najavio je da će se u toku sledećih nedelju dana desiti dva važna muzička događaja u BG-u. Jedan je promocija albuma grupe Trigger, drugi je koncert Police. Eto.

Da ne otvaram novu temu: Ljudi me chesto pitaju da li imam josh neku instrumentalnu pesmu kada chuju "Arrhythmia Kiss" kod mene na sajtu ili myspace profilu. Poshto sam bio zaista zauzet oko albuma Trigger-a, i josh nekih drugih stvari, snimanje ovakvih pesama je bilo vremenski i energetski luksuz koji sebi nisam mogao priushtiti, ali nedavno sam uhvatio malo vremena da smiksam na brzinu jednu pesmu koja je bila vec snimljena. Dakle, "Serpent's Kiss" je na mom myspace profilu i mozhete pesmu chuti, komentarisati i skinuti, postavio sam i da je Arrhythmia Kiss sada slobodna za download. Kao i prethodni instrumental i ova pesma je pod influencom prog-a, elektronike, i naravno etnichke muzike sa ovog i drugih podneblja. Ovaj puta manje sprdnje sa neobichnom ritmichkom podelom i vishe atmosfere. www.myspace.com/dushansvilokos