Dushan S

Pa ako želiš da snimiš gitaru ili bas direktno, bez efekata a da zaista bude 100% kako treba to ti je jedini ispravan način. Nije reč o tome koliko je dobar zvuk tako nego da ako se to uradi nešto neće valjati!

Piše da je planirano napajanje iz baterija, tako da se zato napajanje ne računa u ceni. Marketing je valjda kad reklamiraš robu, a ovde niko ništa ne prodaje. Elem, samo sam mislio da neko ko eventualno zna cene komponenti i kako se nabavljaju kod nas kaže kako je i da li je ovo izvodljivo. Nije fora u ceni, cena je najmanje bitna, nek košta i 30 eura, interesuje me jednostavno i čisto mic pretpojačalo jednostavne konstrukcije, i zainteresovali su me oni zvučni testovi na kojima su ljudi izabrali taj preamp kao najbolji naslepo. Ne znaš šta će nekom mikrofonski preamp???? Pa ono, da uključiš mikrofon i nešto snimiš, to često radim. Ili recimo da uključiš gitaru u DI pa u mic preamp pa je lepo snimiš u komp.

Pa kao baš je fora u toj komponenti. I šta, niko da se javi kao stručno lice?

Momci, ko je ovde od vas u fazonu da se utalimo svi pa da napravi par komada ovoga i uzme nešto simbolično za ruke? http://www.audiomasterclass.com/learn.cfm?a=3080 Radi se o 5$ preampu (bar toliko koštaju delovi za njih tamo), moram priznati da sam zainrigiran kako bi to radilo. Nije da mi treba ali nekog bi ovde spaslo behringer govanceta ili tako nečeg slično. Takođe neko ko se kapira bi mogao da sračuna koliki bi bio trošak za to kod nas, da li se taj Texas Instruments INA217 može nabaviti i koliko bi eventualno cela stvar bila pokvarena time da se u celoj šemi doda i jedan gain pot? Inače je interesanto poslušati njihov uporedni test.

To je tad bila aktuelna priča, e sad, na nekim spotovima iz osamdesetih, recimo "In my dreams" se jako dobro vidi da neki od pramenova nisu pravi već umetci, i to ne najbolje urađeni. E sad, meni jeste jednom neko objasnio šta je bilo, al ko se toga seća. Da li je imao periku a imao ispod kratku kosu, ili je ćelavio pa posle presađivao i pustio svoju ili je samo stavljao umetke a imao kraću natapiranu kosu... whatever!

Vidim da ovde ljudi na temi kontaju popularnost nekog benda po tome koliko ga ima na MTV-ju i koliko ga slušaju u Srbiji? Jbt Shix, upoređuješ Gorky Park ultranebitni ispuvak iz Moskve i Kansas, bend koji je svirao stadione i prodavao albume u milionima primeraka! Odma' na wikipediu i na učenje! To što niko u Evropi nikad nije slušao Journey, verovatno ih svrbi levo jaje, kao što tek svrbi i Eagles-e i tome slično. Naravno, najpoznatija stvar od Kansasa je ona za koju su sramno ukrali rif od Đ. Davida, mladog perspektivnog umetnika iz Srbije.

Imate u kongi nešto ekstra jeftino D'addario, ako neko to troši, ali nema nikakav izbor što se tiče egzotičnijih kompleta. 400 i nešto.

Misliš, klatio se na nogama? Možda je bio pijan Ja tog Noruma nikada nisam skapirao. Imao sam utisak da se radi o nekoj kolektivnoj zaveri gde su se svi dogovorili da je on jako kul mada ni sami ne znaju zašto. Kao, dođe Don Dokken kod ortaka, i kaže "e, jel ima neki gitarista da svira lepo i da se ne proserava kao lynch, hteo bih da snimam album, al sve da bude po mome." Kaže ortak "Nema problema, ima jedan nordijac, spreman za uvoz, svira za džabe ako treba samo da dobije zelenu kartu, a znaš kako je fin!" Ono, lepo svira čovek, fino, ne preteruje, sluša blues kući, čita knjige. Što će reći, dosadan. Zato je Kee štrikao za sve pare, klot frket na out of this world. Kad sam čuo onaj tapping na "just the beginning" reko "uf, znači mora se nazad u školu", odmah sam izvadio notes i plajvaz i krenuo da hvatam beleške. Onda nikad nisam skapirao ni to kako neko može da voli prva dva albuma Europe. kao da je svetu bilo potrebno da postoji još jedna prosečna nordijska hard rock ploča u stilu Abba susreće Saxon susreće Dio. Da je bila dobra bila bi tad popularna, i neko bi sem njihovih roditelja čuo za njih i pre final countdown albuma. Konačno ovaj poslednji album iz 2006 uopšte nije loš. Mislim, ne zvuče kao da je Europe u pitanju, ali to uopšte ne mora da se računa kao minus, dapače Smešan momenat: Gomila clip-ova na youtube su sa velikog koncerta u Tirani Biće da je Joey Tempestići kriv za sve!

To je realno album na kome su konačno pokušali da malo eksperimentišu, i iskoračili iz šablona - a da je valjalo (pokušali su i na sledećem posle toga ali je ispalo smeće) plus je mnogo teži i nadrkaniji album. Ovi iz osamdesetih su ok, ali onako, malo sterilni, katolički zvuče. Ova zadnja dva su mi smeće namenjeno onima koji su bolećivi na 80's. Glasaj za mene i mesto ministra kulture ti je osigurano u mojoj vladi! Elem, Don Dokken je ako ništa drugo imao najlepšu periku u metalu!

Eto, i umesto nama drugarima da ovde javiš da pazarimo, da imamo da nam se nađe, ti tako, naknadno pričaš, "Eto neki tamo jednom prodavao pa ja nisam moga oda uzmem". E stvarno...

Dokken bi mi bio dvostruko bolji bend samo da je neko drugi pevao. Nit mi se sviđa njegov glas, a plus je fest antipatičan. I realno najbolji album Dokken-a mi je Dysfunctional, mnogo bolji nego albumi iz 80-ih. Lynch jebe majke, kako drugačije.

Fala vi za lepe reči drugari, ja sam hteo da napišem kratak post jer me nervira ta neka zabuna i stalno lomljenje kopalja oko škole, kao da je to ne znam šta, a radi se samo o sistemu učenja. Nekad u prošlosti, imućnije porodice su unajmljivale privatne učitelje da dolaze i drže predavanja njihovoj deci. Znači nije bitno da li je institucija u pitanju, nego da je lakše učiti kada je znanje nekako struktuirano izloženo. Znači ako neko stvarno uzme par knjiga i radi po programu kao manijak, naučiće kao i u školi, jedino što naravno nema koga da pita šta ga interesuje, to je problem. Ima samo još jedna stvar koja nije pomenuta. A to je "prednost kroz falinku" koja se često javlja u muzici, od jazz-a naovamo. To su primeri kada neznanje i "divlje učenje" ili čak neki problem, daju prednost jer osoba nestandardno prilazi instrumentu pa time postaje originalna i drugačija. Mislim da u stvari to pljuvanje škole ima temelj u upoređivanju takvih ljudi sa školovanim. Recimo Django koji mozha ne bi ni bio zapamcjen specijalno kao gitarista da nije imao problem sa prstima, to je dalo tu dodatnu "velichanstvenost". Ili osobe kojima je neznanje u stvari bilo prednost. Recimo znam gomilu laika koji obozhavaju Slash-ove solazhe i sviranje, jer mogu da zapamte temu. Vrlo jasno, on je u vreme hitech gitarista izdvojio sebe upravo time: Nije znao da svira dobro, i onda je pravio jednostavne i efektne deonice i trudio se da izgleda kao frajer dok svira Sećam se da je Billy Corgan u guitar world-u rekao da je pokušao kao klinac da svira kao Malmsteen, ali nije mogao, i shvatio je da to nije za njega, već da bude kompozitor, i tako je svet dobio "smashing pumpkins". Znači upravo zato što su priučeni svirači ili kompozitori bi probali nešto što nekom ko je obrazovan ne bi palo na pamet i time izdvajali sebe, ili bi jednostavno tražili drugačija, njima podesna rešenja, kao Jeff Heley. Većina blaćenja škole dobrim delom ima veze sa klasičnom muzikom i učenjem vezano za istu. Tu zaista nema mnogo prostora. Sve je već definisano, i ne možete recimo rešiti da komponujete za orkesar od dva trombona uključena u marshalla, violinu naštimovanu kao kontrabas i frulaša koji ima frulu sa 17 rupa i napravite onda najveću revoluciju u klasičnoj muzici od Mocarta na ovamo. Ne može, zna se šta je šta i kako treba, i ako neko uči za vrhunskog pijanistu, u većini slučajeva neće biti dobar improvizator ili kompozitor... To ga i ne interesuje, niti se to od njega očekuje. Inače, na temu onoga što je Dersu citirao secracona za tezge: Poznanik pita harmonikaša na tezgi gde je upao prvi put u varijantu sa još par ljudi, u pauzi između pesama: "Odakle vi svirate to?" (neki narodnjak). Harmonikaš koji je neki ciga odgovara "Pa znaš, "L" dur". Zbunjen, ovaj postavlja podpitanje "Kako to misliš L dur???" Ciga hvata na harmonici da pokaže odakle "Pa jebem li ga bato, ovde, kod L" (Harmonika je DaLapa brend) I ima još jedna koja je možda više za temu "koliko vežbate" nego ovu: Na ciganskoj svadbi, cigani se oduševili kako plete "orguljaš" (Ciga svira na klavijaturi, razbija foršpile). Okupilo se par njih oko njega pa ga hvale i hvale, a on se sav ozario. U svom tom hvaljenje "auuuu al sviraš", pita ga jedan ganfer "Pa jel vežbaš ti, kad tako sviraš" a orguljaš će na to: "Ma di smem"

Muzičar je onaj koji se bavi muzikom, i pri tome svira bar jedan instrument. Kompozitor je onaj koji komponuje pesme, i sa obzirom na napredak tehnologije, NE MORA da zna da svira instrument ako se radi o nekim elektronskim varijantama. Interpretator je (u klasičnoj muzici) onaj koji izvodi napisane pesme, ali ne mora da poseduje sposobnost da improvizuje (što je u stvari instant komponovanje u nekom vidu) ili da komponuje pesme. Neke stvari su specifične za klasičnu muziku, gde se jasno zna da li se neko školuje prvenstveno za kompozitora, ili izvođača ili za nešto treće. Praviti paralele (kao ovde na temi) između toga i rock muzike pa onda kontati kako je loš muzičar koji ne ume da napravi svoju pesmu je besmisleno. Jazz muzika zahteva sposobnost improvizacije i tu je druga situacija. To takođe ne znači da će dobar Jazz "performer" ili "musician" biti u stanju da komponuje dobre pesme. Rock muzika je specifična što su kod nje nejasne granice između kompozicije i improvizacije (što je u stvari čedo jazz-a) između izvođenja i komponovanja (muzičari često sami sebi pišu pesme). Znači za svaku vrstu muzike se trebaju upotrebljavati merila koja su za nju svrsishodna. Rock publika često očekuje da muzičar izvodi sopstvenu muziku i ceni muzičara prvenstveno po njegovim pesmama a dodatno po kvalitetu izvođenja na koncertu. Pri tome članovi živog benda ne moraju biti sami sposobni da komponuju dovoljna je jedna osoba. Takođe se pojavljuje pojam "frontman"-a koji je interpretator ali istovremeno i zabavljač (što već nema veze sa muzikom) ne mora znati da svira instrument, čak ne mora biti u nekim slučajevima kvalitetan interpretator, ako se radi o takvoj muzici. Takođe kao što se jedan poznati Jazz muzičar "našalio", rock muzika je često više poezija ili literaran izraz, ili ideološki izraz nego muzika. Ne znam šta se može naći muzički interesantno kod nekih bendova gde je muzika svedena na par akorada, i pevuckanja, ali postoji jaka ideološka poruka, naglasak je na sadržaju teksta i načinu intepretacije istog. Punk je možda i najpoznatiji primer toga, mada ima sličnih pojava u drugim stilovima muzike. U Metalu se pretaran naglasak nekad stavlja na virtuoznost, kao i sposobnost benda da što vernije ponovi snimljen materijal uživo. U određenim podstilovima, virtuoznost postaje sama sebi svrha, pri čemu se često radi o kvazi virtuoznosti gde muzičar savlada određen zatvoren podskup tehnika i savlada samo malo ograničeno znanje o instrumentu i onda ga dotera do maksimuma (shredd konkretno primer). To vam je kao čovek koji ume samo da zašrafi šraf za 1.5 sekundi i savršeno je dobar u tome ali ne ume da napravi ormar i ne zna ništa o bilo šemu drugom kako treba. Negde tu na kraju dolazi do brkanja pojmova. Znanje o muzici je potrebno i stiče se učenjem, na različite načine Škola je zamišljena kao metod organizovanog učenja koje je efikasnije nego lutanje unaokolo u potrazi za znanjem. Ne ulazimo u to da li je kod nas ili negde drugde škola bolje ili lošije organizovana. Sposobnost osobe da na osnovu znanja koje ima da kvalitet, bilo kao interpretator ili kao kompozitor je relativna i zavisi od mnogo faktora od kojih su neki urođeni. Postoji jako mnogo neškolovanih muzičara koji nisu u stanju da naprave pesmu ili sviraju inteligentno. Postoji isto tako mmnogo školovanih muzičara koji to ne mogu. Za razliku od ovih prvih koji su poluupotrebljivi, školovan muzičar koji ima znanje a nema neke prirodne sposobnosti ili talente i dalje može da bude dobar interpretator do neke granice, da dobro funkcioniše u sklopu orkestra, bude dobar predavač. Znači znanje DEFINITIVNO ima veze. Praviti poređenja na temu koliko školovanih muzičara ne ume da improvizuje i slično je bzvz, i prenebegavanje činjenice da većina neškolovanih muzičara takođe ne zna da improvizuje ili kvalitetno komponuje (ili sebe laže da umeju). Stavljanje akcenta na školu kao lošu ili besmislenu jer .... (popuniti po želji) nema nikakvu osnovu osim kada se radi o neefikasno ili zastarelo organizovanoj školi (Školovanje kakvop mi ovde znamo je u stvari "Kindergarten" model koji je poreklom iz Prusije, i jako je loš sam po sebi. Iz nekog čudnog razloga mi volimo ovde da dižemo u nebo muke kojima nas ovde podvrgavaju a blatimo neke zapadne države na temu kako tipa neko ko je u 4 razredu osnovne tamo ne zna ništa a mi vadimo koren i učimo istoriju bla bla, mazohizam) To što znači neko ovde upiše muzičku i ne zna ovo ili ono ili nije osposobljen za nešto ne znači da je muzička nepotrebna ili pogrešna već da je muzička neefikasna. To što je neko potpuno neobrazovan i bez znanja muzičke teorije napravio neverovatan večan hit nije posledica toga što nema to znanje, već toga što je jezivo talentovan i instiktivno oseća pravila koja se uče u školi, i kao drugo on je posledica toga da postoji njih hiljade i hiljade koji nemaju muzičko znanje a prave pesme pa je logično da nekoliko njih ima talenta i uspe. Neko mora na kraju krajeva, svake godine postoji potreba za određenim brojem novih izdanja od strane slušalaca. Konačno ako nekog sputava znanje o muzici da bude kreativan, taj nije nikada ni bio kreativan, ne može učenje o nečemu da vas učini manje sposobnim. Kao, lošije vozim auto nakon polaganje nego pre. Bolje sam kuvala ručak pre nego što mi je majka pokazala kako se kuva pasulj, a sad pravim splačine jer me je "obrazovanje pokvarilo". Najbolje sam popravljao kola dok nisam znao šta je karburator već sam išao po "feeling"-u. Budalaština.

Misliš filozofske zamršenosti tipa "da li ubiti zmaja topuzom ili mačem", važnih misli o smislu života "Fly high to the sky and never gonna die", "ili neki od Manowar tekstova koji se bave razmišljanjem na temu smisla bitisanja na ovoj planeti? Važi. Metal je prepun kvazifilozofskih pametovanja i plitkih bavljenja dubokim temama. Ako postoje inteligentni i poetski tekstovi, jako ih malo ima u metalu, procentualno. (što ne znači da nije još gore u svim drugim komercijalnijim varijantama muzike)

Mislim da je trošak cele promocije uključujući i prvi spot tehnički (znači ne znam koliko je marketinška kuća naplatila svoje usluge) daleko manji nego cena jednog jedinog R'n'B spota. Cela kampanja se upravo oslanjala na fanove i njihovu reakciju, a ne vidim šta je tu specijalno koštalo, osim naravno same ideje i mozga koji je stajao iz kampanje, to se ne može platiti uvek i kad imaš para.

Evo za tebe starog trešera veterana jedna anegdota Znam čoveka koji je sa nekom tadašnjom ekipom ljudi odavde bio na certu Metallica-Ratt-i ne znam ko još, 86 ili sedma, mislim da je monsters of rock u Nemačkoj ili nešto na taj fazon. Elem, domaći tadašnji Tr00 se naravno oduševili na Met'lici i kao ono sad će ovi pederi Ratt našminkani da smaraju. Odjednom se gase svetla, raja kreće da urla i iz D štima kreće Lay it Down (meni je to lik onako natenane dočaravao kakav je bio momenat, mene mrzi), bubrezi otpadaju. Potpuni delirijum u masi. Heavy da nema dalje heavy od toga. Ovi tr00 se ućutali, posle ništa nisu pominjali. Elem nama je taj drugi album bio Heavy Metal i to sa velikim M i H, oni su posle pokušali da se prilagode mekšem zvuku druge polovine 80-ih, a sad, znaš kako to ide, kad prođe neko vreme odjednom su tu ljudi koji unazad bolje znaju šta je bilo šta i šta je valjalo a šta ne

Pevati nije ići gore dole po tonovima. "Ja mogu da otpevam ... pevača" i onda devojka izađe i osim što bode tačne tonove pevanje ne liči ni na šta. Tehnika potrebna da se nešto otpeva je samo osnova za nešto. Već nakon toga izvedba solo pevanje i pop rock pevanja se lagano razilazi. Da ali se ne mogu složiti da to možeš nazvati "nema jak sluh". Da nema jak sluh ne bi mogao da nauči da svira instrument. To što ne može da kontroliše glas je druga stvar. Mislim da neadekvatno upotrebljavaš reč "sluh". Sluh je unutrašnja sposobnost, a ne sposobnost reprodukcije visine tona glasom. Znači možda se ne razumemo oko terminologije. Btw, nisam siguran da stojii ni to da će neko lakše naučiti da ne svira falš ton nego da ga ne peva. Za svirati je nužnost umeti "čuti" melodiju u glavi i to tačno, naročito kad se radi o improvizovanju na instrumentu i komponovanju, teško da to može bez sluha. Lični pečat je nejasan termin. To bi trebalo da bude zbir sa jedne strane boje glasa, načina kako funkcioniše nečije grlo, znači urođenih stvari, i stvari koje se rade svesno, znači interpretacije. Što je priroda dala - dala je, ali se interpretacija nepobitno uči. Čak se vrlo često može čuti kako od albuma do albuma pevači napreduju i imaju sve bolju intepretaciju ili menjaju svoj izraz. Elem, Tehnika je jedna stvar, urođene sposobnosti druga stvar, a umeće intepretacije sasvim treća. Znači upravo i jesam odgovorio na tvoj post i umešao sam se jer niko ne pominje interpretaciju, a ako nešto fali domaćim pevačima to je upravo to. Da ali postavlja se drugo pitanje, da li ti je ono pomoglo da budeš bolja u solo pevanju a koliko ti je zaista pomoglo da budeš dobra pop rock pevačica? Inače tehničke vežbe nisu nešto što karakteriše "stil" ako me razumeš. Vežbe za glas su vežbe za glas, ako ideš baš by the book i učiš solo pevanje, to nije sasvim direktno prenosivo na pop rock pevanje, drugačije se formira ton. Mislim, čuje se, čak mislim da postoji specifično "solo pevačica pokušava da peva rock" pevanje koje je karakterisano neprirodnim (za rock) tonom, progutanim suglasnicima, nedostatkom "balls" takoreći se odmah može prepoznati kad zalutam na neke grupne svirke pa izađe devojka da peva. Da se razumemo ne oponiram sad ja tebi i nešto teram mak na konac, nego pričam o tome da se ignoriše po meni najvažniji aspekt pevanja, važniji od toga (za prosečnu publiku) da li je apsolutno sve tačno ili je nešto falš. Kad se snimaju ozbiljni albumi producenti često sede danima sa pevačem snimaju se na desetine tejkova da bi se dobilo "to nešto", često se radi reč po reč i rasčlanjuje, razmišlja o kreativnim rešenjima kako da se otpevaju neke sitnice itd itd. Po meni je onda demagogija pričati kako "sa sluhom za pevanje se rodiš" i "nauče te sve što treba na solo pevanju to je isto". Pravljenje vokala za jednu zahtevnu pesmu zahteva maltene inženjerski pristup... Osim naravno ako si baja kao recimo David Bowie koji to uradi sam i čak napiše tekst dok snima vokal, iz par take-ova, ali to su retki ljudi. Aha, ali ne to nego ono drugo!

Lay it Down ti ima taj "hit nad hitovima" status. Sećam se iz 90-ih intervjua sa Sonic Youth gde lik pomene kako tokom koncerte u jednom trenutku iz zajebancije raji krene da svira neke početke od pesama, i tu navede par različitih imena i između ostalog, ladno lay it down. Znači ono zajebancija, ali hoću da kažem da je pesma opšte poznata kod njih. U principu sve posle tog albuma je silazna linija. A ova "reoformiranja" kasnija ne računam.

Pa ćuj... Evo čitao nešto "reportažu" sa snimanja novog King's X. E sad zavisi ko šta voli ali nije da je Ty Tabor neozbiljan gitaroš. Snimao gitare i kao kaže mu Wagener (producent) kako je dobar ton a on ga informiše da su žice na gitari stare 7 (i slovima SEDAM) godina, tj od kad ju je kupio. Znači nije da ne može ali može da bude lakše i da bude teže, i normalno ruka svirača. Hahaha, e kakvo izlaganje, mrak pa dobro, ne znam šta da ti velim Ako ti radi posao, radi ti, i to je to. Ono jednom kad smo izašli sa vama, ti je bio kul ton. Još da sedneš svom gitarskom saborcu na glavu i skupite pare od užine pa mu kupite neku ljucku pedalu, ne valja mu ton sa onim proc-om, treba u nešto drugo da se ubode čovek.

Surovo, surovo

Pa ovaj...hahaha Hvala na savetu, ali ja izražavam svoje žaljenje na zato što sam frustriran jer nemam gde da izađem a hteo bih, ili što ne znam šta ću uveče, već ono... Znaš, grad od dva miliona stanovnika a nema ozbiljan klub a onda odeš da sviraš u neko malo mesto u vojvodini i vidiš klub koji je do jaja i stalno su svirke, puno do vrha lepa atmosfera. Naravno da me onda principijelno nervira. Jer mišljenja stavovi, šta je in ili out, sve to počinje i servira se naciji iz BG-a. Pošto metal u BG-u nije cool onda se to odražava i na ostatak države i na muzičku scenu itd. Znači više različitih stvari me nervira. U BG-u je postala odomaćena varijanta da rock i metal mesta treba da budu ono LoFi, znaš, tamo gde se skupljadu metalci da povraćaju piju jeftino pivo jer nemaju kinte, slušaju preglasnu muziku na lošim zvučnicima koji se raspadaju i mašu masnim kosama. Stvorio se stereotip koji što je najgore imam utisak da sama rock-metal publika kao da je prigrlila i navikla se. Tehnički isto para ima i neki šatro sređeni tip ili riba, i jedni i drugi su srednje švorc, ali su oni spremni da izdvoje kintu za ugođaj a ovi "naši" samo jauču i plaču kako nemaju za ovo nemaju za ono, mnogo im karta za koncert, skupo im pivo tamo i onamo i tako dalje. Ispašće da su svi "metalci" iz radničkih porodica a "fenseri" deca bogatih roditelja što je daleko od istine. Onda naravno kad neko ulaže pare u lokal, radije će da cilja na one koji su spremniji da ostave pare, ili će da gađa negde između, kao mesto je opušteno.

To valjda znači da si fan Queensryche-a? Neka u redu je dobro je i pivo dosta mi je jedan marshall ...I josh pri svemu tome svirati i klavijaturu i pevati? Ne daj se kantautorice! Pa nemam utisak da smo Eve i ja pričali sasvim isto. Ja sam adresirao to da se ponavlja stalno učenje određenih stvari a zanemaruje nešto drugo. Devojka gore je posebno otišla daleko u teoriji da pevači moraju biti posebno daroviti a ostali mogu i da se snadju, što je već sasvim treća priča. Znači lepo je to, NEKE stvari ne iz solo pevanja, nego stvari ZAJEDNIČKE različitim načinima pevanja su korisne. Da je isto, nije. U osnovi samo prisustvo mikrofona potpuno menja način pevanja. Nema atletike, nije potrebno napuniti dvoranu glasom, nije potrebno razviti sposobnost da se proizvodi tačno određen ton koji se smatra ispravnim, dapače čak nesavršenosti mogu postati i oružje. Znam neke ljude koji su odlazili na časove kod osoba koje su iza sebe imale visok domet u karijeri operskog pevača i nije im bilo od velike koristi osim što su počeli da smešno drže usta dok pevaju i da zvuče dosadnije nego pre toga. Slažemo se ja i ti u većini stvari, ja sam samo pokušao da naglasim nešto što niko nije specijalno pominjao do sada, da je pop rock pevanje više od 50% interpretacije. Zavisi naravno od stila muzike, jel. Btw što se tiče tehnike pogledaj par svežije napisanih knjiga namenjenih rock pevačima, i neke standardne knjige sa kojima uče solo pevači pa... Ima sličnosti ali ima i razlike. Pa pevači koji pevaju rock ili pop uglavnom imaju i neki bend sa sobom..? Uostalom forum je yumetal a ne yubelkanto.net Vidiš ne mogu se složiti sa ovim, naravno voleo bih da mi objasniš zašto tačno mislš da se može primeniti na nešto drugo? Pri tome mislim na literarno to što si napisala. Znači ne "primeniti nešto od tehnike i vežbi iz solo pevanja" nego "primeniti solo pevanje". Objasni ako te nisam dobro razumeo. Slažem se da postoje zajednički elementi u vežbama za bilo koje pevanje, i da je naravno solo pevanje najstarije pa je sve to poteklo odatle. Ali osim da neko peva strejt "operski" u Nightwish fazonu ne vidim kako bi to primenila opersko pevanje na nešto drugo?

Pretpostavljam da je mislio na to da je epiphone "zvuk Gibsona za male pare" a da je Gibson skup za ono što dobijaš... Što je inače istina, nema logika zašto novi Les Paul košta toliko koliko košta. Ma samo se trudiš da budeš Mandušić Vuk, a onda nema veze za pušku Možeš da probaš da zbutaš neke bolje magnete unutra, ja sam sad zaboravio šta ima Gilbert na svojim gitarama i šta je bilo na prvim Gilbert modelima, da li PAF?. Ne kritikujem ja specijalno sad Gilbert model, na primer, tek je Jem potpuna prevara, što se tiče tona. Ono, ukrašeni RG ibanez pri čemu na ukrase ode više od pola cene gitare. I nije to sve loše, koliko mislim da se puno plaća a malo dobija. Konačno, ako tebi leži Ibanez vrat i najbolje sviraš na tome, drži se toga, možda samo zameni magnete.

Pa ti nisi metalac Jebe keve Princ Tame E sad ne znam na šta misliš da sam u pravu, pošto nisam pokušavao dati neki sud ili dijagnozu, više onako pričam šta mi padne na pamet. Elem vezano za celu temu još dve observacije: Imam utisak da je ženama mnogo lakše nego muškarcima što se ovoga tiče, mada nažalost ne koriste tu svoju prednost u većini. Njima se nekako "prašta" ako imaju neki svoj fazon koji se nigde direktno ne uklapa i ako nisu u skladu sa određenim stilizovanim oblačenjem. Druga stvar je da me nervira što nema nekih normalnih mesta a da nisu šatro šminka. Ono kao, "hard rock caffe" i tako to. Mesto gde mogu da odem i slušam muziko koju volim ali ne toliko glasno da ne mogu da pričam, da popijem piće i normalno sedim u okruženju normalnih ljudi, da je ponekad i neka pristojna svirka i da ne izgleda kao rupa, te naravno da niko ne povraća u ćošku. Bar ja ne znam za takvo mesto u BG-u. Ima par mesta gde je ok, ali je strašno da ne postoji pravi ozbiljan rock club tip mesta. Ono, ili je KST tipa rupa ili je nešto neutralno tipa Irish pub ili je "fićka". Splavove, tgdž tgdž i sve ostalo neću ni da razmatram.

Za dž dž se ne koristi nintendo game boy, zato. To što Ibanez ima bolji floyd (a ima fakat) nema veze sa zvukom. A zvuk je fliper. Što ne znači da Ibanez nema dobrih strana ali masivne, velike, agresivne ritam gitare i masan debeo ton ili opet ton koji seče kroz miks ili kroz buku benda live i čuje se su osobine kojima se Ibanez ne može podičiti... Pri svemu tome naravno mislim na RG derivate Ibaneza u svim svojim oblicima. Postojao je i full Gilbert ranije, koji je imao DiMarzio na sebi, svirao sam jedan komad sa maple vratom i to je bilo ok... Ali je i koštao urnebesno tada, slično kao i Jam i JS i ostali. Ovaj Gibert koji se već dugo vremena pravi je najobičniji jeftiniji RG (lošiji od serije 500) sa onim inf magnetima koji su ono... Može i gore, da ne grešim dušu. U principu kad ga kupiš plaćaš što imaš belu gitaru sa violinkim otvorima. cvr. Video sam (znači nisam svirao, ograđujem se) par modela prestige-a koji su interesantni, to su uglavnom skuplji komadi koji su neck thru, od mahagonija su imaju ozbiljne magnete itd. Ali je zato i cena izuvanje. Sa druge strane jeftiniji prestige su meni isto sranje drugo pakovanje. "Ovo je prestige ibanez, zar ne viditi koliko je prestižnije što smo specijalno doradili vrat da izgleda kao da je već sviran i mek je ko mačja guza? A sad još 400 evra za gitaru moliću". Isto ko i za ostale modele napucanog RG-a, kupi se dobar što stariji običan RG i zbutaju se unutra magneti. Ako baš neko ima avanturističkog duha, ode se do majstora da mu nobradi prestižan vrat za male pare i da mu napravi novo telo od nekog pristojnog drveta i opet će da košta manje od prestige modela.