Dushan S

Care Gde si se toga setio i izbunario ga, svaka čast... Davno to beše Ovo malopre je bila trenutna inspiracija, nisam vadio iz knjige Inače pazi kad mi se Slipknot dopada, doduše ne Live (nikako) i ne prvi albumi nego ovo što je uradio Rick Rubin za v3, on nekako uspe šta god da radi da napravi da gitara reže jezivo. Ne volim kad je komprimovano u smislu da gitara pumpa umesto da ima udarac, takoreći je attack najtiši a onda se tek ton razvija. System Of Down (opet Rick Rubin) su isto vrlo dobro usnimljeni. On mi je baja do jaja za taj fazon produkcije, i ako on ne izvadi Metaliku iz govana niko i nikad neće (produciraće njihov novi album) Bobiška Rokiška mi je skroz zastranio produkcijski, a voleh ga pre nekih 15 godina. Inače možda treba otvoriti na forumu neku temu tipa "zvuk i produkcija gitara" kao treću lepljivu srodnu temu, jer ovo nije ni tehnika sviranja a nije ni za opremu...

Pa pazi, prilično slično doživljavamo. Malo urastaju umesto da rastu, zvuči mi kao da recikliraju sami sebe i pri tome unose neke elemente drugih žanrova ali ne tako da obogaćuju svoj zvuk već tako da podilaze, tj, ne naprave pesmu koja je Korn ili Muse ali dignuto na viši nivo nego, kao da prave svoju pesmu a koja bi trebalo da se svidi fanu Muse-a ili Korn-a. A mislim da im definitivno solo projekti koje imaju u velikom broju odvlače kreativnu energiju. Hahahaha A što se tiče Petrucci-ja, pa nek reinventuje on la mi se ne sviđa kako reinventuje... TJ, ako ti misliš na njegov zvuk sa ranijih albuma, meni se on sviđa, ali poslušaj Train Of Thought... Meni je to jako loše usnimljen boogie, fali definicija, zvuči maltene kao da su prezasićeni mikrofoni ili da je previše gain-a na pojačalu... Znači volem ja taj zvuk, ali nikako gde je on sad otišao sa zvukom, ako sam objasnio Izgleda mi kao da istovremeno (a to mi zvuči kao mnogo loša kombinacija) sluša mnogo matore muzike kući i generalno nema više nikakav edge i neku energiju u sebi, ono, komoditet žena deca, sve što je novije od 1979 ga smara i zahteva da se mnogo napregne... A kao da sa druge strane želi da bude moderan jer je red pa kao, ajmo dž dž dž. Konačno, možda ja i nisam boogie čovek... Meni je uvek bilo draže da ima puno srednjih i definicije nego mas' (grease) kao kod boogie-a, pa makar na uštrb sustain-a i onog toplog, plivajućeg tona, pa ako tako nešto postoji, više sam 5150 čovek nego Boogie čovek. Ali znaš kako je, ovde su svi probali 3 ipo pojačala u životu a da na njima ne piše Marshall, a pričaju kao da su znalci da se ne lažemo I ja naravno nisam mnogo daleko od toga, ovaj boogie što ga imam u vlasništvu je preamp i matora generacija, totalno drugi trip a od pojačala sam imao sam matori Caliber, pa možda i ne znam šta volim Pričam samo o tome da mi se spušta kita od produkcije zadnja dva DT-a pa i produkcije gitara, jebaj ga, možda i nije do Petruccija, tj možda bih se isekao da mu čujem ton lino u prostoriji u kojoj je svirao, ali ovako snimljen.... Ne bih ja to radije.

Malo je glupo dirati u gitaristu... (ne mislim sad na tebe nego i generalno) Mislim, dobrim delom su to njegove pesme (muzika) a kao drugo, nije da on neće da luduje skače i sve ostalo nego mislim da ne može. Nije sad baš da sam hteo pitati čoveka šta mu se desilo ili mu se dešava, bilo bi pomalo glupo, ali on je tako malo usporen i jako lagano i tiho priča i inače, inače jako fin i ljubazan čovek, dobrica.

Jel sam ja jedini ovde koji misli da Petrucci-jev zvuk nije baš sjajan? Tačnije slušam baš juče Train Of Thought (čuj slušam, meni je taj album dosadan, nego puštao neke albume redom da čujem par detalja oko produkcije). Slušam taj njegov pokušaj Dž Dž-a. Brate. Ajd što je produkcija mrljava, ali se umesto udarca kod denfa čuje bukvalno kao da se guši zvuk, nema lepo dž dž nego umpf umpf. Sve razmazano i nedefinisano. Pustim par stvari iz Andy Sneap produkcije, tipa Soilwork, Arch Enemy. Brate, zubi mi ispadnu. Pustim ovaj novi Dream... Kao malo bolje od Train-a, ali zato što je gitara u midlovima pa mora da izlazi. Pustim poslednji clawfinger. Brate. ZVUUUUK. Kad udari rif, zubi mi se klate. Elem, ili sam ja postao prevelik metalac, ili ne znam šta, ali taj Petruccijev zvuk koji sada fura mi je tako gnjecav da bih upucao nekog iz puške sa tupim metkom da mi izađe ikakav nosač zvuka sa takvim zvukom gitare. Btw i bubanj mi je jako neizdefinisan na ta dva albuma, ali gitara mi je specijalno nesimpatična. I uopšte tačnije ne kapiram čoveka. To je jedan od retkih ljudi koji je uspeo da napusti Ibaneze i uzme poštenu gitaru i da ima gluplji zvuk. Nije poenta čak ni da li je bolji, jer jeste bolji, ali je gluplji... Kao da slušam Steve Morsa ili Lukather-a koji je greškom dodao malo više gain-a. Čak i izgleda kao penzioner na bini. Ništa ne kapiram. Pustio sam nedavno onaj stari DT koncert u japanu iz 90-neke, brate, gitarista, mlati kosom, svira, besan je, ljut, prasići skviče u zadovoljavajućem broju sve u redu. Jedino što je i dalje jako tačan i pedantan kad svira, ali to mu dođe maltene kao mana umesto kvalitet sa obzirom da svira dosadno, premotao sam pola DVD-a sa G3 u Japanu, gledam ga svira, a ništa se ne dešava... A baš mi žao, meni se generalno sviđalo kako je svirao na početku, kao Vai Satriani Gilbert nasleđe, ali kao, malo tera stvari napred, intelektualac kobajagi. Meni je to bilo gotivno. Inače ja nešto nisam srećan ni Music Man-ovima. Jako dobra definicija tona, kockast, izlazi napolje iz kakve god matrice i buke, kao sve super, ali mi svi isto zvuče, i jako mi je "suv" zvuk, hladan. Lukather mi je isto 100 puta bolje zvučao sa Valley Arts-om nekad, nego sad. Jedino mi je Morse ok, ali ajd, na njega sam se navikao, imao je uvek takav zvuk i to je on, on i svira tvrdo, ništa legato, samo ton udarac trzalice i presence.

Svi normalni forumi imaju edit funkciju, ali zato ovaj nema, naravno. Sad sam video da sam ti napisao dva Hum-a, a nije nego dva singla i hum, opao mi bio nivo kafe u krvi, I guess.

Izgleda da sam ja prso' jeste maple top, ali je alder ispod, bar bi trebalo da je tako, kako sam to propustio, ne znam, mogu da se vadim da je gitara tamno plava i da me je prevarila težina, jer je sa obzirom na manje telo relativno teška. Izgleda kao ova na slici ali ima dva Ham-a bez singla, isto je ovakav top gore, ali kao što rekoh, tamno plav, providan finish. Cena je bila neka oštrija, 1700 DM tamo oko 2001 ako se dobro sećam, ali ne drži me za reč. M serija, jel. Gde bi ovde mogao nabaviti? Nigde. Možda da se raspitaš da li Džindžer ili neko drugi hoće da ti dobavi nešto takvo po narudžbi. Nažalost, kod kupovine i carina i porez, tj PDV kako se ovde zove, od nedavno!

Misteriozni su putevi nji'ovi. Navodno je godišnji odmor u pitanju. Nameran. Puno tračeva, ali šta je i bitno. Uostalom neće te sprečiti što nemaš baš taj plugin u pitanju da radiš muziku, zar ne

Znam da je čovek preživeo rak, da "chain smoking" koji traje celog života ne deluje preterano lepo na ten, i da i godine čine svoje ali stvarno bi mogao nešto da učini, tipa , teretana, plastične operacije, alternativne tehnike, šta već... Male se izbedači čovek kad vidi idole mladosti svoje da izgledaju ovako...

Moj ortak ima full Steinbergera, mahagoni, maple top, EMG struja. Cena bila sitnica. Ono, super gitara da se snimi neko oranje sa sedam kila distorzije i ništa drugo, najblaže rečeno zvučno ograničena gitara.

Život je surov, para vrti gde burgija neće, itd... Tako ti je to... Nije krekovan, niti će biti skoro... Ne očekuj osim ako se ne ispuni da će "vodeni" momci da se vrate na jesen u akciju.

Pokušavaš da postaviš teoriju da je glupo da se nešto uči ako to već ne znaš? Mislim, početnici NIŠTA ne mogu da uklope u svoj stil jer ga i nemaju, pa po toj logici ne treba ni da vžbaju uopšte. A ovo je jedan od osnovnih šejpova za arpeđo i ako neko želi da vežba sweep-ing, upravo se kreće sa ovim, ili sa recimo Am arpom u XII poziciji... Ako mu je lik rekao da to ne koristi, definitivno ne vidim šta bi drugo koristio umesto toga. Ako se nešto nisu skapirali pa je ovaj mislio na to da ovaj vežba nešto drugo onda kao ajd. Ali mislim da su ovi arpovi generalno dobri za vežbanje, čak i za ljude koji ne znaju toliko mnogo jer zahtevaju veliku koordinaciju leve i desne ruke i unaprede tehniku prigušivanja poprilicno. Ne vidim zašto ne bi to radio.

Pa nemam ni ja tako da će cela stvar sigurno sačekati Avgust Ali sam hteo da vidim otprilike šta bi interesovalo ljude, pa kad se nahvatam malo vremena, nije frka, brzo kucam Pa mislim da se ljudi mogu snaći i sami za Air Guitar

To što ti je rekao Dersu. Inače za mute-ing desnom rukom je bitno da provedeš puno vremena vežbajući da kako ti ruka ide s trzalicom nadole, uvek bude pod tim uglom da mesnati deo dlana kojim i inače prigušuješ tačno prigušuje onu susednu žicu koju si pre toga odsvirao, to je cela fora. Da se dobije taj osećaj treba neko vreme, jer malo samo pomeriš na jednu stranu i zvoni ti prethodna žica, a ako preteraš prigušio si i onu koju upravo okidaš. Radi sporo pa posle tek ubrzaj kad je sve čisto i jasno, na malo većoj brzini to nije moguće uvežbati pa ne žuri. I promeni profesora, ovo je jedan od najčešćih šejpova za arpeđa, bar kad je reč o heavy, rock svirci.

Imam negde prvi album ploču, izdao PGP kod nas Ne važe se Tigertailz, to je ono treća liga sweet metal-a, britanci sa uvezenim bubnjarem iz usa koji su imali pola hita, i to pesmu Love Bomb Baby koja je jedinstvena jer nema ništa drugo osim refrena u sebi. Potpuno nebitna pojava. Evropljani nikad nisu uspeli da adekvatno prihvate tu muziku, Europe jesu slično izgledali ali su svirali drugačiji trip, i bili su mi mnogo pop po zvuku, čisto i jasno. Pokušali su se prešaltati sa "prisoners..." albumom ali neuspešno. Ima dosta bendova koji su napravili bum u jednom trenutku i posle imali silaznu putanju ili ih niko ovde nije skapirao a bili su popularni u americi, tipa Cinderella, L.A. Guns, Slaughter i slično. Kakav god bio imidž ipak sam više voleo tu američku malo agresiviniju varijantu nego evropski kastrirani pop metal, postoji jako velika razlika, makar i da su frizure bile slične. Bendovi iz sredine osamdesetih su za to vreme rokali iz sve snage, jedino što im je imidž bio takav kakav jeste. Mada smorilo je to, sećam se čitam neki muzički magazin tipa 91 i na temu intrvjua sa RHCP koji je bio u prethodnom broju, čitalac piše kako je jako zadovoljan što su objavili intervju sa nekim ko svira muziku sa malo muda, i dodaje nešto što je zvučalo otprilike "If I hear another band with blond castrato singer wearing spandex and singing "Oh lord, I'm a sensitive guy" ballad I am going to throw up!"

Pazi, nemam pojma za njega konkretno, ali ako misliš na trenutno aktuelne Dž Dž DŽ-e, to ti je sve uglavnom neka slična kombinacija. Najjeftinija (za njihove uslove, ne naše) profi varijanta bi recimo bila: - 5150 glava - neka jeftinija gitara nabudžena sa EMG 81/85 na primer umesto pravog ESP-ja onaj LTD - Kutija sa 4x12, da je v30 po mogućstvu (većina preferira to) a ne 4x75, mada neki vole da naprave kutije sa 2x v30 i 2x 75G ukršteno i slično - Ibanez tubescreamer ili (valjda tako beše) Maxon 808 itd, znači neki boost pre ulaza u pojačalo. Još budget-nija varijanta bi bilo uzeti nekog Randall-a, makar kombo, neku pedalu da malo podgreje ulaz i neku jeftiniju ali korektnu gitaru i u nju gurnuti EMG-ja u bridge. Krank i Boogie varijante su ti preskupe, logično. Inače to šta ko koristi u trenutku nema veze, ne mora značiti da je na tome snimao. Za više informacija možeš da skočiš na sajt Andy Sneap-a producenta, i da odeš na njegov forum na ultimate-metal.com, jer se tu skuplja ekipa koja je u tom fazonu i priča baš o takvim stvarima. Da ja nešto pišem o tome, ne znam baš.... Ne koristim skoro ništa od gore navedenog (dobro lažem da nije baš ništa, ali me ne loži taj ton)

Pazi deo toga jeste vezan za kilometražu. Nisam siguran kako bih od toga tačno napravio detaljniji članak ali mogu da razmislim. Ono što je radilo u moju korist je što je kad sam bio mali deca bilo normalno da zbog ekipe znaš sve što su voleli mladi, pa sam ja sa 17 godina već znao jedno 50 domaćica a broj je i dalje rastao. Dakle skidanje velikog broja jednostavnijih pesama pomaže pa počneš kapirati i sam neke šablone. Problem je kad se krene od neke komplikovanije muzike gde su uslovno ti šabloni skriveniji, akordi u obrtajima, substitucija na sve strane, devetke i sedmice itd itd. Negde si verovatno i ti u situaciji da skidaš manji broj pesama koje su nešto složenije. Generalno je bitno da znaš koja je funkcija zvučno svakog od 6 akorada (onaj sedmi sa umanjenom kvintom i nije od neke koristi, ako znaš na šta mislim) koji se dobiju harmonizacijom durske lestvice, i da kad skidaš prvo tražiš među njima, skapiraš koji je ključ pesme i koji je modus u pitanju, (pošto u rock muzici dorijskog i miksolidijskog imaš koliko hoćeš). Kad bih baš bio zbunjen obično bih prvo skidao bas gitaru pa onda lovio akorde tražeći one koji mi zvuče a imaju ton iz basa negde u sebi. Konačno, naučno je dokazano da tablature kvare ljude To ti dođe kao neko nabrzaka obrazloženje... Ne znam za članak jer da bi se to zaista objasnilo trebalo bi bar 10 kucanih strana, al možda, ako smislim kako bih brzo objasnio bilo šta na tu temu. Heh.... Pa pazi, to je već i tvoje lično mišljenje... Taj sukob između "tehničara" i onih iskusnih što "idu na filing" je veoma star. Ima onih koji su preživeli sve i svašta pa i nije da im se nešto vidi u kvalitetu svirke. Slažem se da je iskustvo bitno, al ne znam šta bih tu imao bilo kome da kažem i time obogatim njegovo znanje. Ispalo bi kao neka glupa propoved sa moje strane. Ali hvala na predlogu ako ti nešto praktičnije padne na pamet, javni!

Udarila te inspiracija, i to na ovu vrućinu?

Brate, to ti je rad red i stega. Uzimaš svaki dan drugu partituru i čitaš bez uvežbavanja i vraćanja gde si se zeznuo. I tako mesecima. Ja da ti pravo kažem mogu da se snađem sa notama tek toliko da uzmem partituru i skinem iz nje, ali ništa "real time". Dobar je Andy, dobar. A znam ja jednog Bugarina, Dimitar se zove, koji ne shreduje loše, ima sajt al se ne mogu setiti adrese, mada je i on malo čudan. Sretali se ranije na nekim forumima, ali mislim da sam ga naljutio kad sam mu rekao da isuviše skida Vai-a.

Toplo ti oko srca, a? Da ti opravim neki članak, "Kako svirati Les Paul-a sa Miximumom feeling-a, a?" Custom made članak o Custom made gitari?

E a dobri su mu ti grafiti u pozadini... Mogao je lepo da se uslika u L.A. 80's stilu Pustio sam "Passion Attack" sa njegovog sajta... JEBEM TI SUNCE

U stvari možeš da radiš na tome... Jednostavne harmonske pratnje, pevanje i sviranje istih tonova istovremeno, i kapirati koji ton je koji interval u odnosu na root svakog akorda koji prolazi. fora je razviti sluh tako da jednostavno možeš čuti muziku u glavi, čak otpevati fraze a da ne pipaš gitaru. Treba vremena ali to je normalan proces... Može i o tome da se napiše ponešto.

Priceless!!!!

Nada se da bi ga mogla transponovati u Be(d)-dur

Nisam mislio ozbiljno... Nego sam ciljao na takve likove uopšteno. To za bebu koja plače u pozadini, mislim da je u video školi R. Cooley-a I raja, ajd predlažite , ne ćutite, nemojte posle ovde na forumu da postavljate pitanja kao nije mi jasno ovo nije mi jasno ono

Pazi kad nisam ni video ovu temu, a ja kao US metal prvoborac Najveći problem (ali sa druge strane i normalna stvar) kod pristupa nekoj vrsti muzike je što ljudi ne razumeju stvari u kontekstu vremena u kom se dešavalo. Kao prvo, onaj ko je gledao ratnici podzemlja i slične filmove sa početka osamdesetih je možda skapirao da je taj US metal-Hard Rock u stvari počeo kao prljava, ulična muzika bele američke omladine. Ako su šminkeri slušali disko, a rockeri kiss, ovo je nastavak tog polarizovanja kod belaca. Znači to što neki sad nazivaju "Sweet metal" NIJE nikakva podvrsta metal muzike, u stvari obrnuto, (sem "New Wave Of British HM" i onoga što je iz njega proisteklo) to JESTE METAL-HARDROCK tj to je u to vreme njegova glavna struja, a sve ostalo su alternativna odstupanja. Kad bi se svi ostali "Aleternativni" HM bendovi u to vreme koji nisu svirali tu muziku zajedno skupili na gomilu, ne bi imali tiraža ni za jedan jedini album Dokken-a... Koji i nisu bili neke zvezde. Znači band-ovi kao Ratt, ili Motley Crue neke 1984 godine koliko god to danas čudno izgledalo reprezentuju upravo Metalski, alternativni, pobunjenički R'n'R duh i predstavljaju atak na tadašnji mekani pop mainstream. Naravno, postoji pravilo da rodonačelnici nekog zvuka naprave pare, postanu mainstream sam i samim tim prestanu biti "Tr00" u očima ljudi, kao što je kasnije bio slučaj na primer sa Metalikom koja je krenula kao alternativa a završila kao MTV uzdanica. Tu je još i to da sadašnji klinci, možda i logično, ne mogu skapirati da su u to vreme ljudi u većini slušali tu muziku... Mislim, čak se sećam i Vlade Džeta u "L.A.Guns" majci ... Sve klinke metalke su sekle sise na u ono vreme dugokosog Bon Jovi-ja i Tempesta, svi muzičari želeli da budu kao neku muzičari iz tih bendova, a iako smo ja i moji ortaci da bi bili Tr00 išli na certe u S.O.D., Possesed i Celtic Frost majcama, kući smo vrteli i neke druge albume, malo mekše orijentacije Znači, normalna stvar, muzika jednog vremena koja je tad bila sve i svja i treba je shvatati kao lep deo tih šarenih, naivnih pozitivnih 80-ih