Dushan S

Pa moraš priznati da baš i nema veze sa "tehnika sviranja gitare" temom? Imaš dosta priče o tome na temi o softwareu, pregledaj je. Pitanje je koji je to procesor i da li ima neki simulator pojačala u sebi. Većina kartica ima u mikseru kontrolu jačine signala na ulazu, takođe proveri i to. Ako je i to i izlaz iz procesora do panja, onda je verovatno problem do procesora, u smislu da je njegov izlaz pretih, mada je to obično slučaj samo sa starijim procesorima ili sa spravamoa koje su prvenstveno samo za štekanje u pojačalo a ne za direct recording ili za u miksetu.

Znam ja Marty zašto se tebi sviđa satrianijev stav... Drži levu ruku kao da je svirao klasičnu gitaru, naročito kad svira legato Darko, šalu na stranu, Marty je u pravu, pozicija ruke je jako bitna, a sve naučeno pogrešno se teže ispravlja. Bitno je jedno generalno pravilo: Većina ljudi koji pogrešno drže ruku ne koriste palac tako da im pomaže, već kao da im smeta, stavljaju ga na stranu, a trude se da pritiskaju celom rukom kao da stežu motku. Stav leve ruke treba da bude kao da hvataš čašu koja je lomljiva. Palac ide nazad prema sredini ako sviraš legato, a ako zavijaš žicu, onda ide gore preko ivice. Uprincipu, palac stalno menja poziciju tako da ti njegov položaj pomaže dok sviraš, ne treba ga rigidno držati samo na jedan jedini način... Sve je to malo nezgodno da se objašnjava ovako, pisanjem, jbg.

Mislim da članak zaslužuje da se nađe ovde u celosti

Kao prvo, čitaj manual. To ono uopšteno. Pročitaš ga od korica do korica. Pogledaš na brzaka prvo u poglavlje o korišćenju virtuelnih instrumenata. Neke dobijaš sa Cubase-om. Jedan od njih je i LM-7. To je kao mala virtualna ritam mašina. Ništa sjajno, ali eto za početak. Otvoriš je iz vst rack-a (f11 ga otvara). Otvoriš neki od midi kanala i izlaz iz midi kanala pridodeliš umesto midi out-u virtualnom instrumentu koji sada imaš u meniju. Napraviš midi part na tom kanalu. Otvoriš ga iz drum editora, to ti je gore u padajućim menijima. Svaka midi nota odgovara jednom elementu bubnja, npr. bas bubnju. Kada se radi ozbiljno bubanj, radi se uz pomoć samplera i neke ozbiljnije sample biblioteke. Pročitaj jedan od mojih prethodnih post-ova o samplerima, malo veći. To važi za sve, šokantno mi je koliko su svi skloni da idu "lako ćemo" varijantom. Pročitajte manual ili neku knjigu uvek kao prvo, i na duge staze, uštedećete sebi MNOGO vremena, jer ovako gubite vreme jer ne znate kako se rade neke stvari. Možeš možda na netu na file sharing mrežama da nađeš i knjigu "Cubase SX power" ako znaš da se služiš programima koji im pristupaju. Ta knjiga je malo lakša za praćenje nego manual koji je ipak suvoparniji

Jednom prilikom, horu muzičke škole je bio potreban bubnjar da bi izveli neke latino pesme. Čovek koga su zvali, jedan od najboljih bubnjara u državi je bio zauzet pa je poslao našeg drugara koji je stari veteran tezgi koji se iskalio u narodnjačkom okruženju. Jako brzo razmišlja , a stalno namerno drži facu kao da je naivan i ima IQ 64. Lud kao struja. Elem, upozori on dirigenticu iz hora da on ne zna note i da će morati da čuje pesmu pa da se usput uhodava. Probaju oni prvu pesmu, snašao se on svira neki latino ritam, ostali isto sviraju, mešoviti hor peva, sve super. Kad su svi stali, dirigentica oduševljena: "Vi ste sjajni, vi ste zaista majstor svog instrumenta , kako li ste se samo snašli", probaju drugu pesmu, pa treću pesmu, i sve tako dirigentica sve oduševljenija, svaku pesmu odsviraju iz prve, hvali ga bez kraja " vi ste zaista majstor za bubnjeve!, zaista!" On joj se ozbiljno zahvali i upita bez ikakve grimase, ozbiljno: " pa hvala, da li to sad znači da sam ja i majstor za udaraljke, bar što se vas tiče?" - Ostali ćute i gledaju u njih. "Pa naravno, ja sam sigurna da ste vi majstor i za udaraljke, odgovori ona, odlično bi se snašli, sigurno"- Odgovorila je dirigentica oduševljeno. U tom trenutku se on okrene prema ženskom delu hora i mahne rukom prema zadnjem delu prostorije, "E pa ako sam majstor, onda sve udaraljke posle probe da mi se jave tamo nazad na proveru" Tajac.

Kupi udaraljke. Ili samplove istih.

Retko kad se dešava kod ozbiljnijeg floyda, uglavnom kod ovih jeftinih "sličnih" varijanti. Kada se i dešavalo, razlog je bio u tome kakvi su federi nazad i koliko ih je i da li negde drvo koči (bilo je i gitara sa lošije izrezanim tremolo cavity-jem)

Vodi samo računa o jednoj stvari. Možda kasnije dok radiš pesmu otkriješ da treba da izmeniš nešto na nekom od plug-inova pa ispadne da je kasno, imaš samo bounce-vanu varijantu. Zato kada bounce-uješ Virtualni instrument, ne uklanjaj ga iz rack-a, nego ga samo ugasi da ne troši CPU i ne briši kanal sa otkucanim midi-jem. Isto tako na sačuvaj audio kanale koje hoćeš da "print-uješ", samo ih mutiraj i ugasi efekte ali ih ostavi na kanalu, ako ti zatreba ponovo Recimo Waves Restoration plug-inovi Možeš, ali zašto sve to pobogu? Obajšnjenje bi potrajalo, a ne razumem zašto si uopšte radio bubanj tako umesto odmah u samom Cubase-u? I zašto bi sad naknadno umetao umesto da samo dodaš bubanj u otvoren projekat i ponovo ga miksaš zajedno sa bubnjem?

Pa fora je u tome da ja nisam nešto u fazonu da se družim sa ljudima na osnovu stila muzike koji slušaju i tome slično, dapače družio sam se sa ljudima koji su bili u fazou da ih iteresuju stvari koje ja ne volim. A ako je riba u fazonu da je muzika samo interesuje kao propratno dešavanje u pozadini , onda je svejedno nema smisla ni pričati. Mislio sam na ribe koje vole muziku u globalu i interesuje ih, ne moraju biti heavy ili gitarski fanovi. E sad, bojim se da te ovde ne pratim, primer čega? Postoji drugačija logika u muško ženskim odnosima... Na zapadu se težilo jednakosti kroz bavljenjem istim poslovima sportovima, izjednačavanjem prava i sl. ALi pri tome muškarci subjektivno i dalje često tretiraju žene bez poštovanja. Sa druge strane na istoku (u staroj kini, recimo) je bio idel da uloge ostanu odvojene, i da se svaki pol drži svoga, ali da se razume da žena treba da uživa puno poštovanje i autoritet u porodici u vezi onoga što radi. Nama je to nezamislivo, recimo poštovati ženu kao majku ili domaćicu, jer su u pitanju teški i odgovorni poslovi. Danas se na to glada kao na neki nametnut jaram koga žena treba da se oslobodi. Pa da, otprilike sam na to mislio Da, šta sa crvenom bojom?

Ajoj brate... Pa nije program kriv u 99% slučajeva kad se nešto čudnovato događa. Šum koji ti čuješ je verovatno posledica toga da si sve što si snimao snimao jako prljavom tj da je bilo šuma, a ako je kartica treš onda i ona dodoaje šum. Pa kad ti se nakupi toliko kanala pa se sabere šum sa svakog od njih i još eventualno staviš neke kompresore koji još dodatno izvuku šum napolje... I eto sreće, eto radosti (šumeće) Postoje plug-inovi za uklanjanje šuma, ali kada se jednom snimi mnogo šuma, nema vraćanja, sam snimak je lošiji i kad ukloniš šum ostane zvučna informacija koja je ojađena, nema visokih i sl. Imaš da biraš u meniju za export da li je real time ili offline. Ako je offline, onda ti je svejedno ako štuca. Mada postavlja se pitanje kako onda raditi ako ti svaki čas koči. Ja obično bounce-ujem virtualne instrumente ili ih Freezujem da oslobodim cpu, i takođe sve audio kanale za koje sam siguran da ih neću menjati više.

Pa za početak ne bi se smelo dogoditi da ga uopšte bude u snimku. A kako se to postiže? Ako se neko pitao čemu služi ona mrežica između mikrofona i pevača... Da pogodili ste. Plozivi nastaju od udarca vazduha o površinu mikrofona, a mrežica zaustavlja kretanje vazduha. Znači, stalak (koji pevač ne dodiruje rukama (da ne bi uhvatio vibracije) i pop-shield (stručan naziv) koji kupite ili sami napravite su nužnost. (uz pomoć recimo, najlon čarape i plastične posude koja ima poklopac kojoj odsečete gornji deo grlića, tako da dobijete prsten na kome rasteglite čarapu, zatim poklopcem zaglavite čarapu na odsečeni grlić, eventualno zalepite super lepkom. Takve plastične posude nalik malo većim teglama možete lako naći, često se med prodaje u njima na pijaci i tome slično. Kako ih zakačiti već smislite sami, improvizujte) Treba da bude postavljen nekoliko santimetara od površine mikrofona, nešto više ako je kondenzatorski, a bliže ako je dinamički. Takođe pomaže da pevač malo peva pod uglom u odnosu na mikrofon, ali ako je mikrofon dinamički, ton neće biti kako treba. Osim što uklanja P što je vrlo čujno i jasno, Pop-shield takođe čini kompletno pevanje za nijansu artikulisanijim i čistijim Ako se "P" već dogodilo, a snimak ne može biti ponovljen, jedino rešenje je u Wave Lab-u ili Sound Forge-u ručno na svakom od mesta gde se desio P napraviti mali fade in, tako da se prejak atak slova P ublaži. A to može da potraje i čini ta "p" malo tišim ali i nejasnijim

Mene i žena na ovoj planeti ukupno 3 milijarde Biram sa kim sarađujem Moram da pazim, ispašću pristrasan Elem.. Fakat je da bi mi bilo interesantno da odem na koncert i gledam 4 ribe koje pristojno izgledaju i zaista odvaljuju svoje instrumente na bini. A mi fanovi dole vrištimo i bacamo gaće na binu Bizzare. To bi već bilo nešto novo i interesantno. Niko nije komentarisao sviranje Jennifer Batten? Ja imam samo onaj njen solo album, nisam slušao novije radove, ima li neko i kako zvuči?

Pa ovo baš nisam siguran. Postoji ta fora da se žene manje lože na formu nečega, jednostavno su praktičnije. Primetio sam da žene ne reaguju na složene aranžmane ako ne postoji nešto u tome. Čak su žene koje slušaju i heavy muziku mnogo bolje u stanju da procene koja pesma nekog benda nalik Dream Theater je zaista dobra jer nisu toliko sumerene na taj trip "jao, vidi šta ovi rade!!!" Žene su praktičnije nego muškarci i inače, tako da se to prenosti i na muzički plan. Ono što sam rekao gore... Sa druge strane primetio sam da će ribe koje su muzički dovoljno upućene jasno prepoznati da li se radi o foliranciji i sviranju skala gore dole ili se radi zaista o izuzetnom gitaristi. Većina ženskih osoba koje znam će sasvim normalno uživati u Manje agresivnim Vai-evim stvarima, u Satrianiju, Al Di Meoli, Eric Johnsonu, pa i nekim Malmsteenovim pesmama, ali zato će se smoriti od recimo, novog albuma Joey Taffola-e ili nekog Shrapnel Records manijaka. Inače ja mislim da muškarci jesu kreativniji pol u praksi ali ne zbog neke superiornosti, već upravo zbog nekih svojih osobina, kao što su nedostatak praktičnosti i sklonost tome da sanjare o nekim stvarima koje nisu neposredno primenljive. Zbog toga su u praksi skloniji da se bave istraživačkim radom i ulaze u neotkrivene oblasti, a sa druge strane žene koje su menjale svet su imale u sebi jako mnogo onih osobina koje se obično pripisuju muškarcima. Naravno, što se tiče žena muzičara, postoji i taj problem da ih retko ko shvata ozbiljno, a kada su interesantne, interesantne su u varijanti "vidi, igra mečka" Bojim se da ti nisi sreo sve one ljude koje sam ja sretao tokom godina na koncertima. Generalno, neinteligentni ljudi uopšte ne ulaze duboko u muziku, ona je za njih samo propratna stvar. Što je muzika složenija, ona traži više unošenja i energije da bi se slušala, a to opet zahteva inteligenciju. A osim toga postoji ta fora da je heavy delimično i muzika bunta, da predstavlja određen stav prema životu, ono "ne želim da budem kao ostali, želim da budem svoj", pa samim tim nije obična konzumentska muzika. A ljudi koji su skloniji buntu su obično i inteligentniji, pa i to ima puno veze a ne samo složenost muzike. Recimo, u jednom trenutku punk i new wave muzika su u Engleskoj bili muzika intelektualne elite, jer su sa sobom nosili bunt protiv estabilišmenta, a heavy je u to vreme baš bio muzika dvoprstaša koji su radili u fabrici. U Americi je bila još gora situacija. To ćeš lakše naći nego ženu koja svira kao Satriani. Čak vrlo lako. U tome i jeste fora.

Teško je pomoći bilo kome ovako na daljinu ako ne napiše šta se zaista dešava, to sam već više puta rekao. Znači ako pitaš nešto, probaš da napišeš što više o problemu i šta se dešava, znači opišeše šta sve uradiš i kako program reaguje na to i tome slično. Onda možda i može da se razume u čemu je problem

Postoji jedan propust u startu kada se priča o ovakvoj tematici: Uvek se priča kao da se sve to dešava "tamo". Astralni i materijalni svet su jedno. Tačnije ne postoji granica između jednog i drugog. Radi se semo o percepciji, i tome da čula odraslog čoveka retko mogu da percepiraju materiju i energiju u svojim rafiniranijim oblicima, pa je tako astralni deo realnosti "nevidljiv" za nas. Tačnije astral nikada nije ni moguće iskusiti čulno jer naša čula ostaju u fizičkom telu. Neka vrsta njihove paralele postoji, ali ono što "vidimo" na astralu je uvek neka vrsta naše lične projekcije, to jest, dekodiramo u našem umu ono što nam stiže kao informacija u oblike, boje i zvuke koji su nalik onima koje normalno doživljavamo. Sama tema je možda trebalo da krene iz objašnjenja značenja formule J H V H, koji (grubo rečeno) nivoi ispoljenja postoje (od kojih je astralni samo jedan) i kakva je njihova međuzavisnost. Astral je normalna svakodnevna stvar, i naše astralno telo kao integralni deo našeg fizičkog prisustva funkcioniše (normalno) i u budnom stanju i preko njega dobijamo mnogo informacija. Ovo sam napisao zbog zadnje dve stranice rasprave o dokazima. Mislim da kod većine ljudi postoji zabluda da se tu radi o nekoj drugoj realnosti "dimenziji" u koju se ide. Naprotiv, to je ova ista naša realnost, samo smo mi u budnom stanju ograničeni i prisiljeni da percepiramo njen mali deo, onaj koji nam je najbitniji za opstanak. Bebe a ponekad i manja deca mogu često u budnom stanju videti astral. Kod većine ljudi nakon nekoliko godina se svest fokusira na ovu "ugovornu" realnost koju donekle delimo i koju možemo "dokazati".

Ma šala mala, nemoj odmah da se nerviraš... Ljubim te u prstiće da prođu Da, ovo ima veze E to baš... Nije to uopšteno priča, to je samo pomenula Perla Ferrar... Njeni prstići su u pitanju, Pa ne znam baš... Prvih nekoliko pijanista koji su mi pali na pamet su muškarci. Ima još jedna stvar. Recimo, preslušao sam pesme nekoliko ženskih Shred gitarista uključujući J. Batten koja stvarno ozbiljno svira. Uglavnom se radi o prilično bledim kompozicijama. Komponovanje ne bi trebalo da bude nešto u čemu muškarac ima prednost, fizička konstitucija nema ulogu u tome, ima li neko komentar na tu temu? Ima sjajnih autora u rock muzici uopšteno, to da. U kom fazonu je svirala ta Ana koju pominjete, mislim da znam o kome se radi?

Aha, evo je: http://www.jayefoucher.com/ A male mp3 fajlove možete recimo čuti i ovde: http://www.guitar9.com/contagiousgrooves.html Mada mi je malo sterilno... Doduše, meni je najveći deo gitarista tog tipa takođe sterilan ma kog pola bili... A Ana Popović mi je OK, dok se drži slajda. Kad krene da svira prstima... Elem, samo nek se drži slajda i pevanja. Nesuglasice između tebe i tvojih prstiju?

E sada, ja mogu da pričam samo na osnovu sopstvenog iskustva, nisam drugim gitaristima zagledao jagodice. Prvih nekoliko godina sviranja, da, jagodice se deru i gule, sporadično poneki žulj. Nakon tog vremena pa do danas (osim ako ne napravim dugu pauzu pa se usviravam) površina jagodica je ista i na levoj i na desnoj ruci, jedina razlika je što se pod pritiskom oseti da je koža na jagodicama leve deblja. Jednom kada se koža konačno navikne, sve je ok. Toliko off topic-a. Jel' se seća neko od ljubitelja shred-a ovde, bila je jedna riba koju su kolege hvalili, mislim da je izdala 2 albuma za Shrapnel Records, ne mogu da se setim imena, kanađanka ako se ne varam? Kao da je francusko prezime. Bedak, a čak sam pročitao i jedan intervju sa njom.

Pa da ja dobijem na lutriji verovatno MOTU ili Hammerfall, i još neku DSP karticu sa efektima, UAD ili TC Powercore. Uzmeš nekog boljeg Focusrite-a kao glavni preamp i neki pošten mikser ako ti je potrebno više preampova, i da bi na kraju miksao kroz analogiju, jer sabiranje u stolu (mikseti) ume da zvuči prilično bolje od miksa u samom sekvenceru. Neki ozbiljan reverb u hardveru, Lexicon, naravno, bar jedan. To u onoj varijanti "Mašta može svašta"

Sixstringere, ovo je bio odgovor, na prethodnoj stranici. Znači, tako teče postupak. Koliko ja vidim ponovo postavljaš isto pitanje? Ako se radi o tome da želiš da izbegneš da pomeraš šrafove pa je to u pitanju, ja svakih malo menjam položaj štafova znači to nije baš neka frka. Nećeš ih odvrtati ili zavrtati više od krug ili dva. Za H (ili B, kako god) štim ili C štim se obično stavljaju 11. žice. Minimalno.

Samo ti nastavi da glededaš, dok ne krenu one pank udaračine u sredini. A atmosfere u "great below" se ne bi postideli ni P. Floyd.

Nikad čuo za tako nešto. Ma važi. Da mi je to bila motivacija ne bih daleko dogurao što se tiče sviranja. Da, ovo zaista samo po sebi vuče za jezik. Neću prokomentarisati, ma koliko želeo. Evo neću, majke mi. Neću pa neću. Grizem jezik.

Ne kapiram te.šta ti sad nije jasno?

Apsolutno