Vlaja Buraz

Може. Дај ми админ титулу па да те банујем.

Па није да је фалило таквих... а не фали ни данас. Вечерас баш причао са овим мојима у теретани, сви скупљали метке. Вадио се барут из метака, исписивали њиме по асфалту којешта и палили, а штапин се запали и у "заклон": крене прво да сикће а онда крене звиждати па одзвижди у насумично изабраном правцу... мајку му, какав је то миомирис био. Послије је СФОР већини сјебао тај хоби стављањем пунктова на којима се "анонимно" могло оставити "нелегално" оружје и муниција... П.С. Зенадмин је дебело заказао на мушкости, у недостатку прецизнијег изражавања кориштењем вулгаризама.

"Арачкиње-барачкиње" је овдје код мене било "А(е)берећке-а(е)бертућке"... Ево један скеч Надреалиста у којем се види дотична игра (на 4:55): Прочитах читаву тему у протекла три дана, има ту добрих момената али се ја сјетих нечега, чудно ми да нико није споменуо - нисмо ми тако далеко... Да ли је ико скупљао метке? Значи, најпопуларнија (дјечачка пубертетска) колекционарска дисциплина 1992-1996. Лако је било скупити ове наше (7,62 пиштољски, пушчани; 7,9 за М-48, за пушкомитраљез; 7,65 пиштољски итд.), а онда се гања егзотика (.38, .357 за револвере, 12,7 амерички метак за Томпсона; 5,56, 5,45...). Сјећам се кад сам први пут добио метак за М-16 са засјеченом кошуљицом, умро од смијеха у фазону "каква је ово биједа"... Имао сам колекцију од неких 40-ак различитих, од 6,35 па до 23,7 мм (ПАМ), био сам добио и метак (гранату) за Прагу (30 мм) али ту је стара рекла: "Е, то нећемо држати у кући!" Наравно, то је пратила милитарија свих врста (ножеви, двогледи... зоље, некад и неиспуцане), вађење барута из метака, паљење штапина... било занимљиво. Ево .357, остатак колекције ми није близу... То ми је прво пало на памет, па ћу додати још понешто док посложим коцкице...

Само сек'нд хенд. Морам признати да сам уочио да имам проблем: кренуо сам без мјере и потребе куповати ретардиране мајице. Доказни материјал од данас:

Коментар за Радована на Кликсу: (Изгледа да су га обрисали, сад гледам.)

Након дуже времена, хтједох да скидам неки флеш видео (тако гледам неке серије, скидам са http://projectfreetv.so/ - односно увезаних "хостова" са живим фајловима, шта год је доступно), кад оно ниједан од додатака Ватрене лисице намијењен за то не ради. Испробам још неколико, ништа. Претрага на нету не даје неке резултате, за неке се додатке спомиње да су се узјебали са Лисицом 45.01, али генерално слаба претрага, ништа на форумима не пише. Испробам два додатка за Оперу, иста ствар, кад пустим видео не показује ми да могу скинути читав клип већ како иде видео набраја некакве комадиће од по 300-600 килобајта... Дакле, има ли икакав додатак за било који интернет прегледник који ће радити, да може да скида флеш у видео у .флв/мп4/било којем другом формату (како год је то изворно окачено)? Да ће радити са хостовима типа vidzi.tv, vodlocker.com?

Од Ај'рнбаунд је солидан спуст низбрдо... али би по досадашњој Оверкил логиКи и историји наредни могао бити добар!

Могло се десити да се поклопи 1967. али сам се одлучио за Дорсе пошто сам их 10 пута више слушао од Хендрикса. Има пар бендова које сам и ја ставио (или бих ставио), али све након 1990. је тотално мимоилажење.

Десило се ономад да претурајући којекакву одјећу на бувљаку у руци ми заврши оригинал Бајернов дрес... - Колико је ова мајица? - Марка. Елем, то је било прије неких годину дана... Па кад налети нешто добро за марку-двије, купим. Занимљиво ми је. Досад се скупило: Дакле, Манчестер Јунајтед, Бајерн, Штудгарт, Барса, новији Бајерн и... СГ Хајделберг, нижа њемачка лига, то нисам купио - ту ми је бураз играо... дрес десет пута квалитетнији од свих других на слици, носим га преко 10 година, као нов, "све у фулу". Барса има име и број на леђима (Фабрегас), остали не, што ми се више свиђа. Морам признати да бих волио имати Миланов дрес из времена кад им је Опел био спонзор, може Опел на грудима или Зафира (то возим), па налетиће некад.

Отиђи мало до фризерског салона, ниси одавно. Тамо их питај да ти пусте "Billy".

Ја га заборавио нисам. За ту годину је баш била борба: Overkill - The Years of Decay, Tesla - The Great Radio Controversy, Badlands - Badlands, Stevie Ray Vaughan - In Step, Red Hot Chili Peppers - Mother's Milk... Неки од тих извођача су добили нека друга мјеста, неки не, ал' Блу М'рдр је морао на листу.

Лазару, ја сам на Мит Лоуфа урезао твоје име... Без бриге, са сребрне стране диска, да се не види. Рачунај да смо се скоро договорили. Могу да доплатим и конзервом Ред Була, некориштена, није истекао рок трајања. *** Што се теме тиче, Београд - Требиње - Бањалука, стигло... Хвала, Матија! И детаљи због којих можете да ме додатно мрзите:

Немам други... Ал' на пола смо пута.

Одлична тема. Пола сам сложио за пет минута, а другу половину чачкао сат и по времена, прегледао списак дискова, архиву албума, на нету... Била је гужва што се тиче краја '70-их година, краја '80-их и читавих '90-их, а ово остало сам крпио, једва. Гледао сам да се не понављају извођачи, испало је релативно поштено. Има пар концертних албума из времена кад су концертни албуми више значили него данас и један компилацијски албум - музика из филма. Кренуо сам од 1966. године пошто ми се чини да тад ствари постају озбиљне...

Пуно је 500 динара, посебно знајући да постоје шансе да их НЕЋЕШ потрошити на алкохол. Одговара ли каква замјена са профила, Meat Loaf, Survivor, Foreigner, Glass Tiger... RICK ASTLEY, MC HAMMER, VANILLA ICE?

http://www.blabbermouth.net/news/the-hives-frontman-puts-his-name-forward-for-acdc-job/ И одговор СТЕФАНА РИСТИЋА на то: :haha: :haha:

O, да. https://www.discogs.com/Various-Themes-From-Miami-Vice/release/807487 Добре пјесме додатно побољшане супериорним извођењем прецизних њемачких музичара.

Такође је глупо и прихватати свако срање које ти бендови сервирају, а још је глупље та срања ковати у небеса. Широко је топло поље Гламочко музичко, моје паре одоше на другу страну. Албум би био 30% бољи да је #2 ова умјесто футаве "Монстер ет ди Енд" која се некад звала "Натинг" и заслужено била ближе крају албума.

Хвала курцу металу, нек' је неко сконтао.

Па оно, враћају се управо ничему, јер не иду напријед у смјеру у којем су ишли све до прошлог албума. В'ршип Мјузик не знам да ли има два или три овако назадна момента, евентуално оне двије нумере на којима није "ко-потписан" Ден Нелсон односно нису рађене специфично за њега. Сад, што добар дио пјесама не ваља, то је други пар опанака, али "Револушн Скримс" наспрам било које са Фор Ол Кингс... очигледан концептуални разлаз. Постоје бендови којима лежи непредвидивост и мултидисциплинарни приступ, гдје може плоча да се окрене за 180 степени (или чак 360 па да се вратимо у Будву), међутим, то углавном нису (треш) метал бендови, што није само моје мишљење већ и мишљење већине оних који купују плоче и касете тих (треш) метал бендова. Цијеним ја умјетност, да се разумијемо, ал': "Држ' се, краво, своје ливаде." То да Аентрекс не може два пута да направи исту пјесму... па "Тајм" им је најчешћи калуп за нешто брже дионице/дијелове пјесама будући да ту више спид метала, којег смо вољели и млатили косама уз, нема. Што се тиче поређења са Мејд'ном, нисам компетентан да тврдим тако нешто јер је за мене Мејд'н оно што је некад било одлично, а сад видим да се омладина куне у Брејв Њу В'рлд са којег мени ваља пјесма и по... тако да Мејд'н различитим људима значи различите ствари. Да понешто личи на Мејд'н, чињеница, међутим мени "Бридинг Лајтнинг" рецимо личи на Раш, неодољиво. Има ту даље различитих идеја, али ништа што ме подсјећа на Аентрекс у било којој од његових форми.

Браћа на порталу кликс тачка ба јебу мајку коментарима, како на озбиљним темама тако и на неозбиљним... ко је докон, препоручујем.

Генерално, кад сам рекао регресија, отприлике мислим на оно што је Лазар Д. Галић рекао на теми за Дрим Тиатер: људи који су као јако млади правили јако зреле пјесме сад као да су подјетињили (поводом оних анимираних срања за нови албум). Већина бендова, посебно треш метал великана, је прошла кроз фазе тематске - од општих (почесто социјалних, економских, ратних... па на крају животних) до веома личних тема. То је, као што знамо, пратио заокрет у звуку. И онда се сви "враћају коријенима" (па тако и тематски) а видимо да то... није то. Што се тиче прве лиге треш метала, ту једино част Мастејну који одржава неки ниво, не врхунски али опет солидан. Код Аентрекса је случај да ја немам појма (можда је до мене) чему се они враћају. Неки моменти - ове пјесме тако и читавог новог албума - дјелују тако аматерски и наивно да сам запањен. Исто тако, на албуму, као што сам рекао иницијално, толико је различитих приступа пјесмама да ту нема момента гдје се може рећи "е, ово је Аентрекс". Што се тиче ове конкретне пјесме, кад кренем слушати овако, само мислим на нове албуме Ајрон Мејд'на и начине развлачења пјесама којима се баве посљедњих иха-хај година, што је туга кад су људи 1982. направили пјесму од осам минута коју послушаш у једном даху ("Хелоуд Би Дај Нејм", је ли). Ја немам проблем са новим Аентрексом, ни са старим, само са лошим пјесмама - којих је од Стомп 442 знатно више од оних добрих, али овај албум, нема хита и стварно не знам шта је писац хтио да каже.

Било је боље без слике, мајку му. Сад гледам спот и мислим се колико је и сама пјесма лоша. Генерално се са Аентрексом дешава опасна регресија.

Апсолутно се слажем са овим. Долазак "демократских власти" је убио рокенрол овдје, а ненормалне деведесете... па јебем ти. И јесте јаче него осамдесете, нови талас, теже и озбиљније.