Vlaja Buraz

Имате базични проблем са логиком. Када радите груди, примарно се активира грудни мишић, секундарно трицепс. У зависности од тога колико не знате правилно изводити вјежбе, трицепс се активира у већој мјери. Аналогно за леђа. Различите групе мишића су различите групе мишића. За почетак је циљ да сваку ојачате колико год можете, а касније слиједи фино штимање гдје ћете радити оно што вам је потребно а прескачете непотребно. Даље, максимум је максимум. Ако нисте никад чули ништа о теретани, да вам ја кажем: потребно је дати максимум. Или можете дробити на интернету на теми о теретани гдје на 200 страна нико није поставио своју слику. Конкретно, пластичним примјером да опишем, максимум. Након што завршим тренинг леђа, не могу да нормално завежем косу, ни након што се истегнем. Након што завршим тренинг груди, не могу нормално да скупим руке испред себе. Зато не иду леђа/бицепс, груди/трицепс, јер не може. (Код некога може, не спорим.) Додуше, код мене је то након 11 година тренирања без суплемената. Још питања, зашто не ово, зашто не оно?

Паја, управо си дао објашњење, ниси стручан.

ДаблФајер, потпуно погрешно (за почетника), посебно кад је Озирис рекао да неће узимати суплементе. Тренинг на којем ће радити груди, рамена и трицепс заједно, ако иоле добро одради груди, рамена неће моћи радити са 60% снаге, а за трицепс ће остати само грчеви.

Због оног дијела који ниси цитирао. Мишић је већ начет и неће дати свој максимум, посебно ако први дио (груди/леђа) одрадиш како треба, у шта сумњам у вашем случају. Још питања?

Зато је ту ово: То је била моја прва недјеља, и наредних стотињак. Па сам онда избацио трбушњаке.

Пола литра воде на 45 минута, више од тога не би требало. Управо обратно. Кружни тренинг (све справе/вјежбе) радиш кад обликујеш мишиће, за стицање и одржавање кондиције. Кружни тренинг са малим тежинама као "упознавање теретане" је губљење времена. Спреми се да пропатиш упале. Уклопи четири дана: 1. дан (пон) груди: три вјежбе, укупно 12-16 серија 2. дан (уто) леђа + трицепс: три + двије вјежбе, укупно 12-16 + 8-10 серија # дан (сри) одмараш и слушаш љути рокенрол (Дејан Цукић и Спори ритам бенд, Ватрени пољубац, Кербер, Живо блато итд) 3. дан (чет) рамена + бицепс: три + двије вјежбе, укупно 12-16 + 8-10 серија 4. дан (пет) ноге: двије до четири вјежбе, зависно колико си спреман на шепање На крају сваког тренинга радиш трбушњаке, пронађи по вјежбу за горње и за доње трбушњаке, четири + четири серије по 20-25 понављања. Циљ ће ти бити да трбушњаке радиш са паузама мањим од 30 секунди. Бицепс и трицепс нису фиксни, али бицепс НЕ ИДЕ послије леђа, трицепс НЕ ИДЕ послије груди и рамена. (Бицепс ради кад раде леђа, аналогно трицепс.) Што се тиче вјежби, труди се да не радиш исте сваки пут. http://www.bodybuilding.com/exercises/ Претражуј по мишићним групама па види шта ти је на располагању у теретани. То је свакако основа, а за даље су питања: Колико си тежак, а колико желиш да будеш тежак? Планираш узимати суплементе или не?

Кад су већ споменуте жене са гитарама... ЈЕБОТЕБОГ, колико је та жена сексипилна. Ради се, ако неко не зна, о Џоан Џет. И то старијој Џоан Џет. Није да је била ружна кад је била млада, ал' сад напросто сија. Можда зато што игра за други тим и пије крв младих дјевица, не бих знао. А обучена згодна жена са гитаром је к'о згодна гола жена без гитаре. Ево једна згодна гола жена без гитаре: Џун Палмер: http://junepalmer.tumblr.com/ *** Унутар споменуте комбинаторике остаје још варијанта згодна гола жена са гитаром, ал' мислим да то моје срце не би издржало.

Дакле, прије него што ће Курт пушком убити глаем (хард) рок, треш метал, себе и све остало, крајем 80-их и почетком 90-их година прошлог вијека, паралелно са глаем (хард) роком и треш металом, радио-дифузним таласима су владале поједине музичке групе које се нису дале тако лако уклијештити у само једну музичку ладицу али су ипак помирљиво климале главом на етикету фанк рок. Штабрекакомолим? Разложимо на састојке: с временом је заштитни знак рокенрола постала дисторзирана гитара која испаљује секси рифове, то је половина; фанк је, са друге стране, прије свега препознатљив по бас дионицама које се одликују занимацијама, активношћу, фреквенцијама, дебљини, тежини - друга половина. Дакле, идеја фанк рока је налијепити тешке гитаре на тешки бас. Са много или много више успјеха то су радили или још увијек раде Ред Хот Чили Пеперс, Икстрим, Ливинг Калор, Фејт Но Мор, Прајмус, Ден Рид Нетворк и многи други, а опет, утицај фанк рок покрета је био такав да су и многи (глаем) хард рокери додавали дјелиће фанк гитара или фанки баса или пак ситно трубаче који не свирају "Калашњиков". Опет, једна од одлика тог покрета условно названог фанк рок јесте била што се, као што је споменуто, један дио бендова који су условно били под тим кишобраном безусловно није либио да замијеша још елемената у свирку, тако да је ту било семплова, скреча, реповања и многих других ствари које су неподношљиве за брке са репићима у прслуцима са пришивачима. Ах... Ово је тема за причу о таквим саставима. За почетак, представљање три мање позната бенда који су иза себе оставили само по један "дугосвирајући" албум: LIMBOMANIACS - Stinky Grooves (1990) Састав из Сан Франсиска, почели са радом 1982. године и били изузетан клупски бенд, али је шири успјех изостао. У екипи је био Брајан "Брејн" Мантија (касније Прајмус али и Ганс ен Роузес), ту је негдје у друштву био и Бакетхед (човјек са милион идеја и једном пластичном кантом на глави), продукцију албума је радио Бил Ласвел, а гостовали на њ. Масио Паркер и Бутси Колинс. Текстуално, поприлично незрели односно зајебанти, музички, презрели - изузетни аранжмани и свирка. Синглић-хитић: http://youtu.be/IedAaxFEF8Y SMOKIN' SUCKAZ WIT LOGIC - Playin' Fools (1993) Веома шарен, и људски и музички, састав са источне обале САД. Пјевач/репер дубоког гласа у седмочланој екипи која је поред стандардних гитаре, баса и бубњева укључивала клавијатуре и скреч. Наслоњени поприлично генгста реп i хип хоп естетику, албум дјелује као нечија компилација највећих хитова, гдје у једном тренутку текст говори о злој биљци индијској коприви™ а у идућем екипа се баци у сумануту џез импровизацију. Синглић-хитић: http://youtu.be/LX3F9ja_-Zk FUNGO MUNGO - Humongous (1992) Још један састав из Сан Франсиска који је мало окаснио у освајању свијета фанк свирком. Дио су екипе која је свирала на истим мјестима као Прајмус, Мистер Бангл, Сајкефанкапус (и они би упали у ове описе да нису издали два албума), а након много зноја и километара су објавили ЕлПи за Ајленд Рекордс. Као и претходно споменути извођачи, ни они нису себи зацртали много граница; на албуму су присутни семплови, скреч, Србија, сурф, секс... и пуно хумора. Синглић-хитић: http://youtu.be/fij8Ati0G7Q *** И, ако се неко још увијек пита зашто фанк рок... Плесна музика је добра по Ваше здравље! П.С. Ко је издржао до испод анимације, даља занимација, текстић + пригодна компилација: ЛИНК

Ваистину су очајне нове верзије хитова. Само сам њих послушао и обрисао албум. Него, прати ли неко вијести и коментаре на Блаебермауту? Морам признати да има одличног материјала: http://www.blabbermo...wsitemID=189222

А срамоте, да ова тема чами двије године док се пише о тамо неким металикама и мегадетима и најтвишима. Елем, индиректно везано, пројекат сачињен од два бивша члана бенда по којем је тема насловљена; Д Вајнери Догз, а чланови су Били Шијан и Ричи Коцен, уз незаобилазног Мајка (Мајковићу!) Портноја. Сматрам да се може приложити на ову тему јер сумњам да ће овај пауер трио на трагу групе београдске групе Ван Гог да потраје. Снимили су албум, крајње неочекивано, за јапанско тржиште, па сад слиједи мало свирања. Први сингл је процурио у јавност: http://youtu.be/X8ZlPBuNNNw Личи мало на Блек Кантри Комјунион (чисто да их се не заборави тако брзо), а мало више личи на Мистер Биг. Не знам зашто сам мислио да неће личити на Мистер Биг. Било како било рефрен је "јапански хит футав", а остатак је занимљивији, посебно мини џем сешн који стартује на 2:50. Мислим да би ерем Точак био поносан на свог ученика. Ево и вијест са још података о пројекту: http://www.blabbermouth.net/news.aspx?mode=Article&newsitemID=189044

Односно, како је то речено у коментару на Блаебермауту: Ozzy now sings in the key of "Talk".

Тачно тако. Ципелице, блузице, комплетићи, шешири, Виклерчићи, чешљићи, помадице, парфеми. Поставља се питање: љепота или оригинали? Ја сам за љепоту.

Како којим. (Ех, да је свима.) Ја те волим.

Das ist Walter (1984) Док чекаш сабах са шејтаном (1985) Поздрав из земље Сафари (1987) Мале приче о великој љубави (1989)

Заправо, на страници која претходи претходној - ЛИНК - лете странице ове теме. Загледао се у претходну страницу па се мислим јесам ли луд, или се она тако брутално трансформише. А не пратим редовно, понекад улетим да видим има ли шта квалитетно поред хрпе слика мршавих хипстерки и модерних гузатих дјевојака. Елем, чињеница, поприличан спектар има, само што се тај спектар креће од одличног до ња, умјесто од одличног до Кет Денингс. Овдје на видео снимку је безвезе тотално, али то није утисак који желимо да задржимо, стога: Иста сличица у резолуцији 5616 х 3744 пиксела - ЛИНК - па нека јави ко јој први преброји све длачице на доњем дијелу леђа. Ко хоће себи да одштампа неки камионџијски календар, или пак цераду за камион, има читава хрпа високо-резолутивних мачака на http://www.artleo.com/girls/.

Летонска Убавица Сабине Јемељанова Раскошната Сабине живее и работи во Лондон Ова је фотографија савршена па сам морао потражити о коме се ради, али кад сам пронашао више "детаља" не могу рећи да ми се доима толико. На скали од 1 до Кет Денингс, она је на "скупља хрватска старлета са носом Драгане Мирковић прије операције". *** Ал' кад смо већ код кучки које се (углавном) сликају у топлесу за британске часописе, ево једна која ми се чини да ће остати непревазиђена - Sophie Howard. Иако нисам неки обожавалац, прије свега због "брутално сам глупа" фаце која ме хлади (удрите по минусима слободно), тијело је пожуда 10.000 бечких дјечака: http://www.foxhq.com...howard-ketchup/

Иако је линк, у суштини, лажно оглашавање, тисућу плусева за тебе због фразе која је спојила двије најбоље ствари на свијету. Успут, ја сам прије неколико дана пронашао жену свог живота: (Намјерно сам одабрао фотографију на којој показује зубе.) Елем, сад ми само остаје да проведем остатак живота несретно заљубљен у њу. Занимација: http://fuckyeahkatde...ily.tumblr.com/

Sick Speed има албум The Way I Am, мислим да је то скрпљено од демо снимака, укупно 11 пјесама а код мене стоји да је из 2001. године. Поред тога, ту је још соло албум Рича Ворда, The Duke - My Kung Fu Is Good (2005), 10 пјесама. Sick Speed се и може послушати два-три пута, има пар добрих пјесама, док је The Duke албум велеужасан. Успут, нови Fozzy албуми су такође ужасни. Преслушао по једном и питао се: "Који к.?!" И, наравно... ТАТЈАНАААА

A ево овдје неки други лик свира исту ствар, исте чинеле користи (спонзорство), и оно, није лош бубњар и не може се рећи тачно шта он то заправо ради погрешно (на одређеним мјестима може, ал' нема везе), него једноставно то није то. Овај лик: http://youtu.be/Fd128rzYlcY Успут, кад смо већ код бубњара, ја сам нешто размишљао, мени се јако свиђа како ДеГрасо свира, и оно што је одлупао у Мегадету ми је супер. Мислим, два студијска албума, ал' ето... Да не спомињем сад Ризик, али Свијет треба хероја ми је јако драг албум, и много сам га слушао ономад кад је изашао. Још увијек имам хром-диоксид касету на коју сам га снимио за вокмен, касета од 50 минута и таман сам морао избацити "Обећања" и "Губим своја чула", двије брутално бљутаве пјесме које ни дан-данас не подносим. Него, ДеГрасо је релативно једноставан бубњар и увијек се налази у пјесми, никад иза, никад испред. Има и он неких својих ситних украса, свакако није пластика као овај сад клети Канађанин. Насловна ствар албума "Свијет треба хероја" је, рекао бих, стварно нешто посебно, макар са те бубњарске стране.

Ево једна масна ал' симпатична хипстерка: Тисуће њених непристојних слика на: http://sierramckenzie.tumblr.com/ А ње се сјетих јер сам наишао на другу хипстерку: Каже, самоубица дјевојчица, к'о наша ДаблФајер са форума: http://www.livejasmi...omic-book.story

Дејв Мастејн срео Вилија Нелсона у ресторану. http://www.blabbermouth.net/news.aspx?mode=Article&newsitemID=188086 Кренуле су шпекулације о гостовању Вилија Нелсона на новом албуму Мегадета. Један корисник заједнице Блаебермаут је шпекулисао о још неким могућим видовима сарадње. Потенцијални наслови пјесама: Georgia On My Fugitive Mind On The Killing Road Again Blue Eyes Sweating Bullets in the Rain To All The Girls I've Loved To Death Before Mammas Don't Let Your Babies Grow Up to Be Psychotrons Blue Skies, Black Curtains :Д

http://www.blabbermo...wsitemID=187919 Занимљив и опширан интервју. Али, наслов: ... подстакао многе квалитетне коментаре: Преко двије хиљаде палчева горе, и незнатно палчева доле. Вјерујем да је то рекорд. И коначно рјешење:

За мене је он најдосаднији гитариста који постоји, а овај бенд је био веома далеко од изложених потенцијала. Мртва је трка била између њих и Чикинфут који ће одјел геријатрије да буде досаднији. Руку на срце, има ту неколицина добрих пјесама, али распад схватам као позитиван корак - безвезнијег гитаристу од Бонамасе тешко да могу наћи. Заправо, могу, али мислим да је Сморс чврсто одлучио да умре као члан групе Дип Парпл.

Секта... са мачкама готичаркама. Не контам чему вам служи фејзбук профил ако нећете лајковати овакве ствари.