Џрк

Zabluda, greh i glupost i tvrdičenje plove,

Po duhovima našim i tela naša kinje,

Krmimo milu grižu savesti kao svinje,

K'o prosjaci što svoje buve i vaši tove.

Tvrdoglava u grehu, duša nam mlako žali,

Naplaćujemo skupo kad bilo šta priznamo,

I opet blatnim putem veselo koračamo,

K'o da smo svaku mrlju jeftinom suzom sprali.

Zahvaljujući onom vičnom alhemičaru,

Satani Trismegistu, što duh nam opčinjeni,

Na jastuku zla dugo uljuljkuje i pleni,

Čvrst metal naše volje pline u prah i paru.

Konce koji nas kreću Djavo spušta i diže!

Pronalazimo draži u svemu što je gadno,

Bez groze silazimo niz mračno grotlo smradno,

I svakog smo dana za korak Paklu bliže.

Kao razvratnik koji grize u bednom zaru,

Grudi precvaloj drolji, od muke razrivene,

Krademo prolazeći slasti nedopuštene,

Pa ih cedimo snažno kao narandžu staru.

Poput gustog roja crva što drobom mili,

Jato demona naših mozgom bančeći gmazi,

I dok dišemo vazduh, Smrt nam u pluća silazi,

K'o nevidljiva reka koja potmulo cvili.

Nasilje, otrov, kama i požar još ispleli,

Nisu ukrase preko nacrta banalnoga,

Naših sudbina bednih, al' to je samo stoga,

Što u dnu duše, avaj! nismo dovoljno smeli.

Al' tu gde su šakali, keruše i panteri,

Majmuni i kraguji i škorpije i guje,

Čudovista što kevću, urlaju, grokću, zuje,

Tu gde nam puze gnusni poroci kao zveri,

Ima jedan još većma ružan, prljav i zao!

I mada niti topće niti galami drsko,

Celu bi zemljau rado u paramparčad smrsk'o,

I zevnuvši najednom sav svet bi progutao;

Zove se Čama!- Dok je nevoljne suze prate,

Nargile ona puši i sneva gubilište -

Ti znaš, o čitaoče, to nežno čudoviste

- dvolični čitaoče - nalik na mene,- brate!