Све си лепо набројао, а опет ниси извукао закључак? Дакле, као представник једног од дотакнутих бендова, и то баш онај који је задућен за текстове, морам да ти обајсним неколико ствари. Из перспективе нашег жанра, дакле треш метала, публика у Србији је премала за било шта. Ако желиш нешто да урадиш напољу, то треба радити на неком страном језику, а тај општеприхваћени метал језик је енглески.
Постоји чињеница да који год метал бенд почне да ради са 202-ком, они почну да убеђују људе да пишу песме на српском, јер су тако пријемчивије нашој публици. Лично ме нешто заболе за то. да могу овде са овом музиком да постанем звезда попут Чолића, па и да правим такве компромисе. Али, с обзиром да је код нас успех напунити малу салу СКЦ-а, и то МЕГА успех, чему онда...
Друго, постоји још једна ствар, а то је да треш метал на српском не иде, па не иде. То је форма музике коју су осмислили енглески и амерички бендови и метрика музике је таква да далеко више ствари можеш рећи на енглеском који има далеко мање слогова од српског, а да не помињем нагалашавање где српски акценти (поготово силазни на ркају слога) не могу да иду.
Исправи ме ако грешим, али зар су Дивље Јагоде и Ритам Нереда икад ишта озбиљно направили ван граница Србије и бивше Југославије, тј. српског говорног подручја?