Нама је то била прва лекција коју смо радили на факсу из енглеског. профа нам је поделио тај скеч на папиру и онда смо га анализирали.
Мени је ипак најбољи најсмешнији виц на свету!
Мени једино што код Клауса смета је што се за 30 и кусур година није ратосиљао немачког акцента, барем кад пева, али капирам да за неке и то даје одређени шмек.
Од тих са разрадом најбоља је 'Rest In Pieces (April 15, 1912)' са "Blessing In Disguise". Прво иде лагани средњи темпо, али онда око средине песма креће да жеже све до краја.
Ја немам ношта против, али лик је размишљао да батали све и придружи се војсци, зато што је сав наложен на рат и борбу. Чак и на сликама са наступа стално је у маскирним панталонама.
То никад нећеш сазнати, јер не верујем да ико то зна. Ипак је то фестивал, а гомила људи тог дана није дошла због Слејера, чак и више него што је дошло због њих.