Данас сам испиздео читајући енглески Metal Hammer. Наиме, био је пресек каријере Mercyful Fate, знате оно где раде албум по албум уз препоруке за преслушавање и избегавање. Похвално је што се издвојили "Nuns Have No Fun" у посебну категорију и нистакли његову како музичку, тако и колекционарску вредност. Али у секцију "избегавати" ставе "9" који је сјајан албум и који је у Metal Maniacs избору био 3. или 2. албум те године??? Још један доказ да Енглези немају везе са металом.
Ја само знам да сам налетео једном на онај сплит са Amestigon и да ме ниједан од бендова није привукао. Занимљиво што тек сад, после скоро 8 година од сусрета са тим диском, наилазим на неког ко зна било који од ова 2 бенда.
Нисам мислио да сам се запрепастио у негативном смислу, напротив. Само ми је било чудно да је бенд тада био баш тотални Death метал. Први пут кад сам их чуо очекивао сам баш тако да звуче.
ОК познате фаце, али Клас Ингесон??? Могао сам исто тако сањати Роџера Љунга или Хокана Милда, све позната фаца до познате фаце.
Ајде да су били Равели, Бролин, Далин или Хенрик Ларсон, или она два Андерсона, па и да разумем.
Мени само није јасно зашто ти губиш време постујући на теми бенда који из одређених разлога никад нећеш преслушати, кад већ немаш времена да их слушаш?