RNA

Желео сам да обавестим домаће треш бендове да уколико желе да отварају теме на овом форуму то могу слободно учинити. Домаћа сцена је поприлично закрчена и мало људи тамо обраћа пажњу на треш бендове. Овде је ситуација мало једноставнија за контролу и није толика гужва.

Добио сам бутлег из 1984 из Сан Антонија, када су свирали са LA Slayer-ом. Одличан снимак, чини ми се да је са миксете, луди Бразилци га одштампали на дуплом винилу. Песме су врх врхова од оба бенда!

А који би по теби био најбољи? Можда ниси чуо праве песме.

ОТВОРЕН ЈЕ ЗВАНИЧНИ САЈТ БЕНДА, ОД САДА НА АДРЕСИ WWW.SPACE-EATER.COM

Последња вест: Бане избачен из бенда због пљувања осталих чланова. Флаш тражи новог бубњара. Заинтересовани - јавите се. СТОП

Мени сви њихови радови после албума "Arise", уз изузетак не колико песама са "Chaos A.D.", звуче лоше!

Можда ће сада коначно моћи да се помири са братом. А можда му се и прикључи у бенду. А можда се сад његов брат врати у матични бенд. Колико комбинација!

Драго ми је да то чујем. "All For You" је био благи ужас!

Па, то си могао видети и у споту за ту песму. Мало, мало, па Вотерс приђе микрофону и издере се тај део, у рефрену, наравно.

Упс, извињавам се. Одмах ћемо да унесемо исправку.

Није то ништа ново. Причали су ми људи који се сећају да је тако 1988. отказан концерт Black Sabbath, а већ се било скупило неколико хиљада људи пред 'Пиониром'.

Ух, то је онако баш гадна увреда, знајући како ти Швеђани звуче данас.

Заправо, најстрашније од свега је кад је концерт најављен, бенд се очекује и онда сазнаш на лицу места да бенд нису пустили преко границе, као за In Aeternum, Krisiun и Nile. Истина, само сам прве хтео да гледам, тако да нисам био претерано разочаран, али могу мислити како је било другима који су то хтели да виде. И да не заборавимо последњи случај са Anvil.

Да, и бићемо доста заузети прављењем нових песама. Неке су већ готове: 'Death From Below' и 'Crush, Kill, Destroy', a ускоро ће бити и 'Divide And Conquer' и 'Operaphobia'.

Али прво Slayer и Forbidden - 'Chalice Of Blood'! Slayer ћете на свирци чути шта је.

Фалим те боже да има нормалних људи!

А зашто? Ако могу у Чешку, што смо ми гори?

Ја лепо дао Сркију број телефона ортака који је нама радио, а он није ни назвао човека. Брука!

Прочитај мој горњи коментар, нећу ништа да додам.

Ја сам слушао већину ствари, одличан пројекат газда Џоела из Делавера. Toxic Holocaust је прошле године први пут наступио као бенд у Аустралији са чалновима јапанског бенда Abigail. Музика ми је апсолутно феноменална за one man бенд. Не знам како човек успева све да постигне. Много ми је смешан са оном његовом чироканом, изгледа као панкер. Овај нови још нисам набавио, надам се да ћу га наручити из Чешке за једно месец дана. Немам тренутно пара. Али Ед Репка је одрадио сјајан омот за то издање. Апсолутна класика, попут Evil Dead.

Ух, Лазаревац је стварно био гадан. Није сметало то што није било бине, ништа не фали кад је бенд у равни са људима који га слушају. Али, она скела на коју су били подигли бубањ... бррррр, смрзнем се кад се тога сетим. А цела конструкција се тресе, па потурили голић за мали фудбал испод да се не треце превише.

Да си ово рекао пре 2 године, па да се и даље слажем са тобом, али борј 2 у мојим тефтерима сигурно! Ја сам јуче добио диск и урадио сам рецензију за наредни The Vault. Жао ми је што сте избацили 'I Love You' и 'Little Shit'. Оне су се савршено уклапале у албум. Ево и комплет рецензије на енглеском, мрзи ме да преводим, пошто ће на енглском и бити објављена. AMON DIN Dinamoeyezed Walk Records 2006 I’m more than happy to see this album finally seeing the light of day officially. If we don’t count the small quantity of tapes released back in 2000 or 2001, this is the first regular release of this divine album that has waited for this since 1999. Of course, it was traded between devoted Amon Din fans and I had it taped from their original bass player only a couple of months since it was recorded (luckily) and the band kept these songs alive through their live appearances. The only song that lived to see the light of the day properly was ‘Umbra’, certainly the best track of the album, and it was in 2000 on the “Scream Until YU Like It” compilation of Rock Express Records. If the album had been released then, it would certainly gain the recognition that it deserved. This way, it’s only a reminiscence of what might happen with this band if they had just a bit more luck and perseverance. Still, “Dinamoeyezed” sounds as fresh today as it did 7 years ago and all the songs survived the test of time, although this must be just my opinion, since I’m very biased towards this album. Between 1999 and 2005 it was my favorite Serbian metal album of all times and it has been taken from the throne by Azazel’s debut. From the opening track ‘Rising Sun’, “Dinamoeyezed” offers excellent melodic death metal. Some tracks are even of the epic proportions, like ‘Blue Tomb’, which is also haunting with its guitar and keyboard sounds. I must mention that keyboards are almost omnipresent, but they are only used to build the atmosphere around the melodies and insane riffing. ‘Psychomanifest’, ‘Destiny’ and the already mentioned ‘Umbra’, as well as ‘In Dread Of Insanity’, show the true face of this outstanding band capable of producing different textures in their music, from blast beats to very gentle, almost progressive melodies. None of the remaining songs not mentioned here is filler, but these are simply outstanding pieces that are hard to surpass. It’s interesting to notice that the small prank instrumentals called ‘Little Shit’ and ‘I Love You’ have been deleted from the original tracks. Too bad, as they both fitted the album perfectly and you could pass through them without even noticing it. The only negative aspects of this album could be somewhat weak English of the lead singer, but that can only be heard on ‘The King Of Din-Amon’ where you also have some clean singing, instead of the not-too-extreme growls. Also, there’s a bonus track to be found and it’s ‘Nebeska Srbija’ (Heavenly Serbia), the only track this band recorded since “Dinamoeyezed” for the compilation CD featured with Butcherian Vibe zine #4 in 2004. It doesn’t stray away from the original Amon Din sound, as the backbone of the band and its leading creative force is still together. What does bother me a bit about it are the narrative vocals that do give it the epic feeling, but take away something of the son g’s integrity. Not to think they’ve been too lazy, they did play numerous concerts since this album and played several newer songs, all in the old style of theirs, some which have already been accepted by the audience as their regulars. You should take this review as a kind of an introduction to this great band and hear this album for yourselves. (10/10) www.amondin.cjb.net RNA

Па, хвала... ехм, Створу. Ево ти прилике следећег петка да нас чујеш у СКЦ-у. Поред мене, из Afterlife је и соло гитариста Буца. Има ли смо још једног члана из тог бенда, али Никола је нажалост морао да оде, а ми да нађемо бољег бубњара.

Наравно да има, и као што видиш на овом форуму се више обраћа пажња на овај бенд него на 'домаћој сцени'. Тамо је сада све преправљено разним бендовима.

Ово само зато што је прихватио идеју да носи реденике на свиркама... Позерчине једне! Сви ћете ми ви носити хеланке и тапирати косу, кажем вам ја!