Sretoh na ulici jednu pojavu iz školskih dana, nisam ga video godinama. Pamtim ga kao mladog nacistu. Mislim, secao tregere i cokule u mladosti, hvalio se da zna Mein Kampf napamet i šta ti ja znam....
Svršio privatne političke nauke, sad je u plavom kombinezonu i naplaćuje parking po kojekakvim trotoarima. Član napredne garniture.
- Oooo, pa gde si mi ti, jedva te prepozna...
- Zdravo zdravo. Evo, ništa. Radi se punom parom.
- Privode li se kraljice trotoara pri kraju smene?
- Ma gde, bre. Jebu oni mene, brate.
- Ko bre?
- Kako ko? Pa ova stoka, mamu im jebem. Svi se uvalili u neke fotelje, a ja da im kucam parkinge.
- Pa plaća li nešto ta stoka?
- Leeee ne pitaj. Odbijaju mi 30% od plate. Moje zarađene pare idu u njihove džepove
- Ja sam čuo da se 20% odbija. Čekaj, brate, što se ne buniš?
- Gde da se bunim? Odmah dobijem nogu u dupe, a već su me ispalili za EPS, za vodovod i šta sve ne...
- Biće bolje, biće bolje. Vučić je skoro kazao da sa tim mora da se prestane.
- Šta bre? Ma nabijem i njega na kurac masni. Slažu čim zinu...
- E, nemoj tako. Kamere su svuda oko nas, poješće te mrak.
- Puca mi kurac! Ja, kao diplomirani politikolog, da nosim ovu cigansku uniformu, a oni nabili plate po 100-200-300 hiljada... miliona! Sve to treba da se kolje, oči da im se kopaju i da...
- Polako, brate. Ko da si odras'o u Jasenovcu!
- Ali na živo! Da cvile i vrište, mamicu im jebem da im jebem!
Tek, vidiš, nailazi neki debeli sa piksla naočarima. Pozdravljaju se i kreće...
- Izvini, da te pitam... ali... dokle ću ja ovo da radim? Stvarno nema smisla...
- To je retoričko pitanje (odgovara mu debeli i trepće)
- Ne znam da li se sećaš, ali ja sam, znaš, politikolog. Mislim da bi trebalo da dobijem neko bolje radno mesto / umiljatim glasom
Ja drndam mobilni pravim se da ih ne čujem...
- Sećam se, ali ti jako dobro znaš da si, zajedno sa Peđom i Kosturom, bio u struji u kojoj nikako nisi smeo da budeš.
- Molim te, da ti objasnim. Nije moja krivica...
- Sve ja to znam. Zna i gradonačelnik, ne brini se. Nikako nisi smeo da...
U tom trenutku se razjareni nacional-socijalista okreće ka meni, uz srdačan osmeh pruža ruku i kaže
- Ej, druže, aj se čujemo za neki dan. Čekaj, a kod tebe je l' sve okej? A? Imam ja tvoj broj, nema frke. E, pozdravi Mentu ako ga slučajno vidiš. Ćaos!
Odakle mu moj jebeni broj, nisam stigao da ga priupitam.
U svakom slučaju, ovo malo mozga mi se pretvori u sutlijaš. Divno popodne, vreme sporta i razonode.
