Не тако давно, деведесетих, могли смо да саставимо две репрезентације за највише домете. Две, и трећу до пола. Сада не можемо ни ову једну да скрпимо, па нам играју свакојаки Паунићи, Марковићи, Перовићи, Бјелице и остали медиокритети. Зато једна неваспитана и безобзирна будала као што је Тео и поседује неограничену слободу у игри. Лик има приватну репрезентацију. Наравно да због тога треба кривити селектора Ивковића, али га са друге стране и не треба кривити, јер је са овим лимитираним играчима постигао свемирски успех пре 2 године. Другим речима, пошло му је за руком да извуче 200% њихових објективних могућности, а то се дешава само једном у животу...
јбг.