Flash Gordon

Nine Inch Nails - With Teeth Dimmu Borgir - Eonian Therion - Vovin Testament - The New Order Cradle of Filth - Cruelty And The Beast Xandria - Kill The Sun Anthrax - We've Come For You All Nine Inch Nails - The Slip Lamb Of God - As The Palaces Burn Pantera - The Great Southern Trendkill Tomahawk - Mit Gas

Bruka film, to je obavezna preporuka za nekoga ko želi artističko groteskno delo. Sjajno.

Stratovarius - Visions Blind Guardian - Nightfall In Middle-Earth Halestorm - Halestorm Katatonia - Viva Emptiness Gojira - Fortitude Meshuggah - Contradictions Collapse Ministry - Rio Grande Blood Epica - The Quantum Enigma Xandria - Sacrificium Queensryche - Operation: Mindcrime Tool - 10.000 Days Pearl Jam - Pearl Jam

Novo delo 'Molitva Večno Posrnulog Društva'!

Children of Bodom - Hatebreeder Faith No More - Introduce Yourself Dimmu Borgir - In Sorte Diaboli Fear Factory - Digimortal Paradise Lost - Tragic Idol Katatonia - City Burials Exodus - Bonded By Blood Arch Enemy - Wages Of Sin Marylin Manson - Born Villain Exciter - Kill After Kill

Što se tiče primera za slabu muziku, a dobar tekst, recimo ima poslednja pesma sa 'Tragic Idola' od PLa, 'The Glorious End'. Tekst je zapravo i dosta solidan, koliko god da je to i dalje ta neka standardna PL estetika, ali je muzika dosadna, niti su neke harmonske progresije, nit' neke melodije koja ima neku pamtljivost, dramaturški nigde to ne ide nešto, nema ni neke energije u sebi. A evo, danas sam (sad je to već juče) slušao 'City Burials' od Katatonie, recimo tekstovi nisu uopšte loši, ima tu naravno upadanja u one klasične depra momente ali mislim da Jonas ima daleko ozbiljniji i kompleksniji vokabular od gomile bendova a što se muzike tiče, mislim, generalno oni super peglaju, ništa tu nije sporno, ali ima pesama gde se upadne u neki prosečan, 'ravan' vajb gde se i ne dešava nešto posebno što ostavlja utisak, a kažem, tekst je daleko bolji i sa većom težinom, nije samo neko tek tako lupetanje.

U poslednje vreme slušam dosta albuma od bendova koje volim a da ih nisam dugo ili pošteno preslušao, kao i mnoge koje ranije nisam čuo i generalno sam naleteo na mnogo muzike koja je odlična, ali su tekstovi dosta slabi, jedva da ima nešto što je vredno pomena ili obrnuto, muzika je loša ali zapravo ima dobar tekst (ili bar neke dobre delove). Poslednje što sam provukao kroz uši je 'Tragic Idol' od Paradise Losta, dosta dobrih pesama, ima tu vrednih stihova mada je dosta melodramatično, shvatam da je u kontekstu benda ali opet... Ima pesama koje imaju relativno dobar tekst, ali je muzika dosadna, da nisam hteo da pročitam tekstove, ne bih nikada ni slušao do kraja. Pored toga, slušao sam 'Digimortal' od Fear Factoryja koji volim od davnina, ali nisam nikada ozbiljno obratio pažnju na tekstove, moram reći da je skoro ceo album tekstualno baš užas, premda su mi skoro sve pesme dobre. Slušao sam 'In Sorte Diaboli' od Dimmu Borgira, muzika je dosta solidna u većini pesama, ali van nekih sporadičnih stihova, meni ono dođe k'o neki kvazisatanizam za petnaestogodišnjake. Preslušao sam i 'Introduce Yourself' od Faith No Morea, muzika je ok, negde pola albuma super, pola onako, a tekstovi zapravo ponegde imaju dobrih momenata, ponegde su samo onako, neke floskule koje sam već čitao milion puta. Koji su, po vama, izvođači, albumi ili pesme gde mislite da je muzika odlična, a tekst loš ili možda obrnuto, da je muzika loša a da ima zapravo dobar tekst (ako neko uopšte hoće da pročita tekst ako mu je muzika loša)?

Nova pesma 'Moj Najbolji Bivši Prijatelj'!

Soilwork - Figure Number Five Cradle of Filth - V Empire or Dark Fairytales in Phallustein Opeth - Damnation Scar Symmetry - Pitch Black Progress Soulfly - Soulfly Lacuna Coil - Shallow Life Amorphis - Circle Fear Factory - Archetype Kraftwerk - Tour de France Soundtracks Surgical Meth Machine - Surgical Meth Machine Judas Priest - Turbo Judas Priest - British Steel

Ne moram da pijem kafu sa nekim da bih video večni problem unutar tog benda koji se proteže i vidi i po projektima koji su bili van FFa, tako da nema potrebe za tim indirektnim prozivkama, možemo komentarisati situaciju kada je i to deo svake bendovske priče. Dino je bio deo sličnih situacija i u Divine Heresy kada je Vext otišao zbog sukoba sa njim, a ostali, kakvi god da su bili, deluje da su svakako bili mnogo više za timski rad dok Dino ima istorijat da voli da drži konce u rukama i da ima dosta sukoba ako nije po njegovom. A sa ta dva albuma ne bih rekao da je to tribute jer su i Bell i Herrera bili od početka u bendu, a Wolbers je bio u tom trenutku dovoljno dugo i sva trojica su bili deo definisanja kultnih FF ostvarenja, Cazares je veliki deo stvaranja tog zvuka, ali ne i jedini. Sad se već ovo svodi na Dina i ljude koji će samo ispratiti ono što on kaže, mislim da tu nema mnogo neke demokratije. Heller jeste dugo sa bendom, ali je on većinski došao iz manje poznatih bendova i poprilično radi kao session muzičar na sve strane, a Campos je realno iz Static-Xa vremenom postao ispomoć za mnoge pretežno industrial i nu sastave, i Asesino, i Ministry, i Soufly, i Prong i šta sve ne, tako da zato kažem da je to u suštini Dino i prateća ekipa, neće tu neko realno sa njim kreativno biti na istoj ravni što se tiče vizije. Byron Stroud je bio devet godina u bendu, ali je Stroud više deo SYL priče, on možda ne bi ni bio u bendu da Devin nije prekinuo SYL. Hoglan isto, on jeste bio veliki deo Deatha i SYLa, ali je tokom godina i on svirao na svemu i svačemu kao session lik (a i to kako su ga 'isključili' iz benda ne treba ni pominjati). A taj prvi raspad, tu su se toliko međusobno isvađali, bend se jednostavno samo raspao, tu na kraju nije bilo pomoći. To što su njih dvojica (Hererra i Wolbers) rešili da krenu ponovo od nule, nije ni to bilo slučajno. I tada je bilo priče kako se Cazares podsmevao idejama drugih i da je pokušavao da manipuliše i kontroliše biznis i muziku i sukobi i laganja i šta sve ne, naravno svašta je rečeno i sa drugih strana. Jednostavno, previše je tu stvari, a kao, samo slušamo muziku... Pa mislim, slušamo je, ali realno se to sve čuje i u zvuku, ima poneka pesma da proleti koja je stvarno dobra, ali većinom je to samo drljanje jedne te iste formule koja je već postala istrošena, nema tu ni nekih melodija, refrena, ne znam kakvih rifova. Mislim, kako god, meni svejedno, my two cents ali sve to deluje na kraju neće više zvučati dalje od nekog Cloudkicker bedroom studijskog projekta, Dino & Factories.

Iako pesma i nije tako loša, ne mogu da se otrgnem utisku da je bez Bartona ovo sada i zvanično samo Dino Cazares Fear Factory tribute bend za njegove kolosalne ego tripove, nemam volju ni da slušam materijal i bend dalje.

Nova pesma 'Vrabac I Mačka'!

Helloween - Better Than Raw Blind Guardian - Follow The Blind Iron Maiden - Iron Maiden Iron Maiden - Seventh Son Of A Seventh Son Hellyeah - Hellyeah Burn The Priest - Burn The Priest Stratovarius - Fourth Dimension White Zombie - Astro-Creep: 2000 Hole - Live Through This Ghost - Infestissumam Halestorm - The Strange Case of... Godsmack - Faceless

Dobar je ovaj rif na 1:01, ovo ostalo bez veze.

Nova pesma 'Empathless'!

https://www.loudersound.com/features/burton-c-bell-my-life-story?fbclid=IwAR2kEN3mC1d1G7Y2m-5xsFy5pd9CgrP91BXI4ycfq77-XgkrgNsG5TQurbk

Tool - Undertow Within Temptation - Enter Strapping Young Lad - Heavy As A Really Heavy Thing Static-X - Cannibal Bathory - Nordland II Mastodon - Emperor Of Sand The Devin Townsend Band - Accelerated Evolution Soulfly - Prophecy In Flames - Soundtrack To Your Escape Radiohead - Pablo Honey

+ 1 Ceo album je generalno legendaran, mislim da su im tu najkvalitetnije pesme. Prvih šest su apsolutni klasici, a pored toga 'Zwitter', 'Adios' i 'Nebel' razbijaju.