Lou

Suptilno impresivni, to već kapiram.

Neće mi ništa biti od dva-tri dana, može se probati.

Tebe sam dva puta u životu video da kažeš da ti se ne dopada album, nisi merilo.

Meni je tako na digipaku, je l' isto na standardnom izdanju?

Nije žvaka za zemljoradnika.

Koji je bolji za preslušavanje Bong diskografije?

Deder, pojasni mi ovo za sviranje i poređenje. Jesi li mislio na tehniku sviranja? Ja nikada nisam nikoga sa post scene smatrao za naročitog muzičara sa te strane; recimo, nikada ne bih rekao da su Isis nešto posebno potkovani, tamo su bubnjar i basista bili jedini precizni uživo, a i sam Aaron (Turner) je govorio da su "sloppy" kao bend. Inače, pojma nisam imao da ovoliko ljudi ima nisko mišljenje o CoL. Za mene su oni bend koji se pronašao na Salvation i posle nastavio da usavršava to što ima uz posvećivanje ogromne pažnje konceptu svakog albuma. Nisu se toliko stilski pomerali između izdanja (sa izuzetkom poslednjeg), ali je svaki put u pitanju bila celina koja može da se sluša od početka do kraja. Da li je to znak strpljivosti i perfekcionizma muzičara ili su zbog toga firma - potpuno subjektivna odluka. Uživo, misilm da njihova muzika ne zahteva kontakt sa publikom, nema povezivanja na emotivnom nivou, pa tako i treba da gaje tu foru sa gomilom dima i senki. Oni kažu šta imaju atmosferom. Ti reče da neko nije obratio pažnju na Wavering Radiant, ja bih rekao da nisi obratio pažnju na CoL albume. Ovo za ime pesme nema veze sa životom, sad ću da kažem da su oba benda slušala Hendriksa.

Te majice su tako 2010.

Može li i bensedin uz to, doktorka?

Ista stvar kao što su uradili sa We Rose From Your Bed With The Sun In Our Head, u suštini.

Monolithe - Monolithe IV (2013) Ko je ranije slušao bend, zna šta može da očekuje. Za neupućene, u pitanju je funeral doom metal u najlabavijem smislu. Svaki album se sastoji od jedne pesme, svirka ima jam atmosferu, progresivno i psihodelično. Ovo je ujedno i preporuka za ranije albume, počnite od keca i pratite priču, pošto razrađuju tematiku nastanka čovečanstva. http://www.metal-archives.com/bands/Monolithe/13707

Preko izdavača, benda? Valja li? Manje-više isto pitanje. Gde?

Ode IsoHunt u istoriju, verovatno je većina videla. http://www.independe...ns-8897103.html

Lešek Moždžer (valjda sam konačno naučio kako se izgovara) je pokazao zašto je trenutno jedan od najboljih džez pijanista. Predaje se kompozicijama, bile one njegove ili tuđe. Izlasci na bis su bili fantastični. Danielson... čini mi se da su samo on i bubnjar bili na potpunom vrhuncu zadatka, dok su pijanista i gitarista malo zaostajali. Najveća i najbitnija zamerka je, zapravo, što je gitara bila preglasna u odnosu na ostale instrumente. I za kraj, ono što sam mislio da će biti deo redovnog programa - Danielson i Moždžer, dugogodišnji prijatelji, zajedno izlaze na binu i sviraju. Samo dve stvari, ali se vidi da je njihova hemija kilometrima ispred one koju je Šveđanin imao sa svojim muzičarima te večeri. Savršen završetak večeri.

U nedelju, 27. oktobra, nakon duže pauze, u beogradskom Klubu Gun ponovo će biti otvorena Berza ploča. Na uglu ulica Miloša Pocerca i Sarajevske, svake nedelje, od 14 do 16 časova klub će biti pretvaran u prostor na kojem će pored izlagača i prodavaca, svi posetioci moći da uživaju u svojevrsnom muzičkom vremeplovu. Vinili doživljavaju renesansu, a kompakt diskovi nisu zaboravljeni, stoga će, kao i do sada, ovakav vid izlaganja i prodaje zapisa kolektivne muzičke svesti biti mesto koje će okupljati pre svega ljubitelje i poštovaoce muzike, a potom i one koji će berzu posetiti kako bi kupili neki od omiljenih albuma ili retkih izdanja stripova, knjiga, bedževa, plakata ili majica. U prijatnoj atmosferi kluba, uz tople i hladne napitke, posetioci će imati prilike da provedu nekoliko prijatnih sati u razgledanju, okruženi muzikom, baš onako kako se to radi širom sveta. Za sve posetioce ulaz na berzu će biti besplatan! Svi koji žele da obezbede mesto na improvizanim štandovima mogu poslati email sa zahtevom na [email protected].

Pa, predstavljam se imenom, a ne nickom sa neta, zna se red. Druga je priča što nisi čula kada su i Dejv i Simon više puta rekli ko sam.

Ja sam tražio "The Tongue Of Fire", da se razumemo. Samo avantgarda. Svirka je počela u minut. Ništa više nije potrebno da se kaže o organizaciji. Blindead su me razočarali izborom pesama, jer su sve bile sa novog albuma koji mi se ne dojmi previše sa tim Katatonia vajbom. Nije to ni pošten potez benda koji prvi put dolazi u neku zemlju da svira, ali reče mi MegaDave da je pričao se nekime iz ekipe i da se oni drže koncepta albuma, te je to razlog. Šta znam, novi album ima dobrih trenutaka, poneki rif koji ponese, ali to za mene više nije to. Rekao bih i da ljudi nisu dovoljno upoznati sa bendom ili su ovi loša kombinacija sa prog zvukom, budući da Poljake nije gledalo više od tridesetak ljudi. Šteta. Leprous su odradili najbolji koncert kod nas. Energija, preciznost svirke i definitivno se vidi da kontaju koliko ih publika voli. Novi album uživo sjajno funkcioniše sa silnim pevljivim refrenima, već na drugoj stvari su ruke pošle u vazduh uz horsko pevanje. Mogu da zamerim neke Einarove omaške u pevanju i što klavijature nisu bile dovoljno glasne u dva-tri trenutka novih pesama gde je trebalo da budu dominantne. I ništa više. I neka mi neko objasni maslinke u tegli na videobimu. Zahvaljujem se Azalu i Nokturnu, bez njihovog zalaganja ne bi ovoga bilo. Ljubim vas u bradu i ćelu. No hetero.

Predgrupa br. 1 - preskočeno generičko sranje. Predgrupa br. 2 - joj, majko, zvučalo je loše i ispred kluba. Bend večeri - joj, majko, beše glasno. Nikada nisam bio veliki ljubitelj benda, pa nisam ni znao mnogo njihovih stvari. Po završetku svirke, shvatih da to i nije važno, jer je većina bila neprepoznatljiva u izvođenju u kojem se nimalo ne menjaju podešavanja i efekti, iako pesme to stilski zahtevaju. Ko ga jebe, sat (i kusur?) masnog drljanja i divljačkog zakucavanja (već sjebana činela je do kraja dobila novi oblik) = dovoljno zabave za male pare. I preživeh bez čepića. Ne koristi ih aktivno (ne gazi ih u toku svirke), ali su sve bile povezane i uključene uz jednu od kutija pozadi.

Halftones su mi nezanimljivi. Bambara su pokazali ogromnu želju za sviranjem i energiju vrednu poštovanja, ali je to uzaludno kada su pesme aranžmanski raštrkane, bez početka i kraja. Pri tome, nameštali su se više od sat vremena. A Place To Bury Strangers su se prošetali kroz svoju diskografiju taman kako treba. Počeli sa "Deadbeat", pravo u mozak i bez zajebavanja, a kasnije šarali između pesama koje su, iako stilski različite, zvučale jednako dobro u bučnom izvođenju. A kad smo kod buke, čepići su bili spremni i ostali neupotrebljeni - silne najave o glasnom bendu nisu opravdane te večeri. U svakom slučaju, atmosfera je, sa sve mašinama za dim, svetlima, projekcijom i članovima benda od kojih su se, na kraju, videle samo siluete, bila prava shoegaze stvar. Uzevši u obzir neočekivano dobar odziv publike, ne ni nilo loše da ih sledeći put vidimo u većem i boljem prostoru.

Erroll Garner - Bounce With Me Moonspell - Wolfheart - first press Skunk Anansie - Paranoid & Sunburnt Blindead - Affliction XXIX II MXMVI - vizuelno fantastično izdanje Leprous - Coal (digibook) Pozdrav za Dejva.

Ovo će biti jebanje, nema sumnje.

Koji je treći?

Na temu fotografija od pre i posle sa prethodne strane: 12 Portraits Of Boxers Before And After A Fight