Meni nije ok očekivati od nekoga da u tom dobu odabere čime će se baviti sledećih nekoliko godina, a onda i do kraja života (uslovno rečeno, je li). Zato mi je nekako drago kada čujem kako je neko pauzirao nakon srednje škole, da se presabere i razmisli.
Pritisak je ogroman, a tada nastaju greške.
Pametan zato što pitam? Možda. Ali ne kažem da znam, zato i pitam. Odgovor nisam dobio.
Nije mi namera da ikoga prozivam, žao mi je ako si se osetila tako.
Osim toga, jasno je da sam maksimalno banalizovao pitanja koja može da postavi neko u biblioteci, radi prikaza situacije, izgleda da su svi to skontali osim tebe.
Reci šta bibliotekar može da ponudi van onoga što si navela, pa da vidimo da li su potrebni.
Na kraju, jebeš obrazovni sistem u kojem će neko da kaže da je moj doživljaj umetničkog dela pogrešan, naravno da neću da pišem na temu knjige koja se postavi kao obavezna po nečijim (često zastarelim) merilima.
Kris, mašiš itekako i evo opet, pokušavaš kvantitet i kvalitet u isti koš da staviš.
Tri sata uživa? Tri sata gleda da što bolje vidi, zapamti, shvati i poveže. Ima i uživanja, nije sporno, ali sagledaj šire.
Pogotovo u zemlji u kojoj ljudi očekuju da je fakultet dovoljan za bilo šta. Ako u sledećih deset godina ne proširiš znanje aktuelnostima, usmerenošću u zanimanju ili nečime sličnim, možeš i da preskoćiš fakultet.