Lou

Ovakvi peglirajući klišei su pozivnica za minus, ali sam danas dobre volje. http://www.youtube.com/watch?v=lB95paAJqss

Nema neke razlike, samo što sada umesto Immortal piše Overkill.

Naravno, nego mi deluje sada logično da ni Dummy nema pravi buklet, kada se sve uzme u obzir.

Sad sam baš pregledao buklete za Dummy, izgleda da su sva izdanja sa samo jednim listom napred. Postoji digipak reizdanje iz 2012. godine, možda si to video, mada ovde nisu zavedeni bonusi. http://www.discogs.com/Portishead-Dummy/release/4003431 Ne odgovaram dok ne naučiš kako se zove album.

Mislim da sam nedavno video jedan primerak na Kupindu. Ako imaš Third, znaš da je i tu buklet minimalan, sa čak manje teksta nego ovde. To su dva koja imam za sada, tako da pretpostavljam da je slična situacija sa ostatkom, nisam ni proveravao na Discogs do sada.

Minimalizam, samo jedan preklop papira. http://www.discogs.com/viewimages?release=3299

Sledeći Talvijev primer:

Dva klasika koja su mi odavno bila na listi. Oba first press u savršenom stanju. Sreća, sreća, radost. The Smashing Pumpkins - Mellon Collie And The Infinite Sadness Portishead - Portishead

I to, mada možda zvuči bolje kada nije 128kbps.

Iskusno.

Sve u ispitnom roku, kurac kurac kurac.

Malo su zaoštrili pristup, rekao bih.

Neeee, objaaasniiiiii. Zajebavam se, naravno.

Šes' obrada?

Pa ne, ako nazivaš to "nekako metal", jer je mračno kao prvi takav žanr kojeg si se uhvatio. Ili se ne razumemo?

Da ga zasladiš.

Kako li će zvučati uživo? Dobra je stvar skroz, sada su mi očekivanja malo veća.

Kontradiktornost mu predavali pojedinci sa BTŽ.

Ovo je još uvek najbolja tema.

To dođe baš kao ono o čemu je Čarli pričao, tripuješ da je metal najzajebaniji, pa sada i ostatak izbora smatraš "nekako metal". Suština je da voliš mračniju muziku (nazovimo to tako), pa ti je metal kao adolescentu prvi dopao šaka, a tek kasnije si našao underground stvari koje ti takođe odgovaraju i pružaju sličan užitak. Što se tiče stavova muzičara i ličnosti, uvek volim da čujem i skontam da taj neko stoji iza svega što kaže u muzici. Ako muzika ima muda, da se oseti da je to autentično, ako je sjebano i depresivno, da ne bude produkt nečijeg tripovanja i prenemaganja, itd. Sa druge strane, uzalud je što je neko zanimljiv, autentičan, pametan, ako ništa od toga ne izlazi u stvaralaštvu. Tako me sasvim sigurno ne zanima čime se bavi čovek koji snima đene-đene albume, pa makar bio ne znam kakva faca - to onda više nema veze sa muzikom, niti će me to nagnati da slušam nešto njegovo. U suštini, muzičari van muzike me retko zanimaju. Neki od njih mudro kriju svoj život i time ostavljaju, recimo, reči pesama veoma slobodnim za tumačenje - to je magija koja se danas skoro izgubila, kada slušaš album i pitaš se ko su ti ljudi i odakle crpe inspiraciju. I baš taj veo misterije - da upotrebim klišeiziran izraz - je ono što daje čar. Jeste, kul je kada vidim da je sve to autentično, ali mi dalje od toga nije potrebno. Da su hteli da kažu još nešto, rekli bi. Tu je muzika.

Dobio sam Porsche u Kinder jajetu danas. Idemooooooo!

I čuveni Zelenjak sa klincima i kesama iz butika sa kilo lepka na dnu.